Nestajanje

Knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države'' (92)

Poljoprivredu su uništili grabljivi vlastodršci

Branislav Gulan, je član Naučnog društva ekonomista Srbije, Nacionalnog tima za preporod sela Srbije, KONVENTA EU - Mreže za ruralni razvoj EU u Srbiji, analitičar, novinar, publicista i književnik, koji se više od pola veka bavi selom i seljacima, odnosno čekanjem boljeg života na selu. Ekonomista po obrazovanju, pohađao je i završio u šestoj generaciji 1980/81. godine, najvišu političku školu u SFRJ ,,Josip Broz Tito'' u Kumrovcu. Evo i njegovih najnovijih istraživanja oblasti kojima se bavi u poslednjih pola veka rada. Autor je i trostruki dobitnik nagrada za životno delo. Dve međunarodne i jedne domaće - Društva novinara Vojvodine u 2019.godini. U izdanju novosadskog ,,Prometeja'', nedavno je objavljena i nova knjiga Branislava Gulana ,,Ruralne sredine u Srbiji - Spasavanje sela i države''. Knjiga je proglašena i nagrađena za najbolje autorsko delo i projekat u 2019. godini VELIKOM I MALOM DARODAVNICOM od strane ,,Svetionika'' iz Kragujevca. U 2020. godini autoru je za projekat istraživanja, nestajanja i obnove sela Srbije dodeljena i uručena MEDALJA ČASTI Novog Sada. Uz dozvolu autora objavljujemo najinteresantnije delove ovog istraživanja čije se i novo izdanje upravo priprema.

Piše: Branislav Gulan

Nerealne strategije usporavale razvoj!

Iz dokumentacije Ministarstva poljoprivrede Vlade Srbije, tačnije, koji je ona objavila 31. jula 2014. godine usvojena je Strategija poljoprivrede i ruralnog razvoja poljoprivrede Srbije, od 2014. do 2024. godine. Između ostalih to je objavila i Agencija Beta. U informaciji, između ostalog tada je bilo doslovce navedeno: Vlada Srbije usvojila je Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije koja će važiti narednih 10 godina. Cilj tog dokumenta je unapređenje i modernizacija poljoprivredne proizvodnje, poboljšanje kvaliteta života u ruralnim područjima, održivo upravljanje resursima i zaštita životne sredine, navedeno je u saopštenju izdatom nakon sednice Vlade.

Usvojen je i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju kojim se preciziraju procedure u postupku dobijanja dozvola za rad i akreditacije visokoškolskih ustanova, angažovanje nastavnika i saradnika i proces priznavanja diploma stečenih u inostranstvu. Tada je usvojila Vlada i Predlog zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa, kao i Predlog zakona o izmenama i dopunama carinskog zakona.

Analitiačri su tada zabeleželi da je vlada to usvojila, ali nije prihvatila ni jednu primedbu koje su bile date na javnoj raspravi u Beogradu, Nišu i Novom Sadu. Svi su očekivali da će posle Vlade ta strategija stići na javnu raspravu i u Skupštinu Srbije. Međutim, to se nikada nije dogodilo. Jer, nju je usvojila samo Vlada Srbije. Da to je učinio i Parlament, onda bi ona bila validna i trajna za sve ministre koji bi dolazili posle njenog usvajanja.

Tako je strategija postala polovično validna, ali vlasti je koriste kada treba negde da kažu da smo mi kao Kina pa da agrar ima stopu rasta čak od 9,1 odsto, ili u lošijim godinama čak 6,1 odsto, kako stoji u tom dokumentu. Međutim, to se nije dogodilo, Strategija da bi bila validna za Vladu koja je usvojila, ali i za sve buduće vlade i ministre do nove strategije morala je da dođe u Skupštinu Srbije i da je usvoji Parlament. Međutim, to je ostala samo nada i želja, ali se to nikada do danas nije ostvarilo, a strategija živi. Čak je i pored te postojeće u januaru 2022, godine pored toga što ova postoji, bio upućen u javnu raspravu i novi dokument o razvoju agrara Srbije od 2022. do 2024. godine. I odjednom je nestao iz javne rasprave i sudbina mu je nepoznata bila pre izbora obavljenih 3. aprila 2022. godine! Možda neko i zna, ali javnost ne, ni do izlaska ovog broja Magazina Tabloid!

Vrednost realizovane poljoprivredne proizvodnje

U prvoj, 2015. godini sprovođenja Strategije poljorivrede umesto i očekivanog rasta od 6,1 odnosno 9,1 odsto, Srbija je imala fizički pad proizvodnje od osam odsto! Proizvodnja je za osam odsto bila manja u odnosu na onu iz 2014. godine kada su poplave odnele deo roda. U 2016. godini rast proizvodnje, prema RZS bio je osam odsto. Godinu dana kasnije 2017. godine, suša je odnela trećinu useva, šteta je bila najmanje 1,5 milijardi dolara. Siromašna država nije imala novca da prizna elementarnu nepogodu. Priznala je pad proizvdonje od oko 10,7 odsto. U 2018. godini bio je dobar rod, po tonama rast kao što je bio i pad u 2017. godini. Tada je RZS objavio da imamo rast proizvodnje veći od 18 odsto. Saopštavajući rezultate iz 2019. godine RZS je javio da samo agrar ima pad proizvodnje i to, tek od 0,1 odsto. U 2020. godini ovim prostorima vladala je Korona, i seljaci su se junački borili sa njom pa je proglašen rast proizvodnje od 4,6 odsto. I na kraju, saopštavajući rezultate iz 2021. godine, kada smo imali bogatu žetvu pšenice od preko 3,5 miliona tona, ali je suša odnela i dva miliona tona očekivanog roda kukuruza, objavljen je pad proizvodnje u agraru Srbije od PET ODSTO!

Ako se vratimo analizama od pre šest - sedam godina videćemo da se ukupna bruto vrednost godišnje agrarne proizvodnje u Srbiji već decenijama kreće između četiri i pet milijardi dolara. Izuzetak je bila jedino godina Korone, kada je 2021. godine to bilo 5,6 milijardi dolara, prema podacima RZS. Dakle, nikada nije bilo kako je predvidelo 200 eksperata u Strategiji na 145 strana, od 2015. godine do 2024. godine. Ovo su rezultati sprovođenja u praksi važeće Strategije razvoja agrara od 2014. do 2024. godine.

Agrar i proizvodnja u bliskoj budućnosti: Nacrt želja, bez pravih rešenja!

Izvodi iz nacrta Nacionalnog programa razvoja poljoprivrede i ruralnog razvoja Srbije 2022 - 2024. godine, čija priprema je bila u toku. Sad se priča da je taj dokument kao svoju strategiju agrara Srbije, ponudio pa povukao ministar sa dva mandata u Vladi Srbije Branislav Nedimović. Odnosno ne zna se ni sudbina tog nacrta i u čijoj fioci je završio pre nego što mu je došao i početak, a ne kraj!

Najnovija istraživanja pokazuju da najveći deo agrarne proizvodnje u Srbiji, čak 75 odsto obavlja se i korist kroz ratarsku proizvodnju. U toj proizvodnji dominiraju žitarice, uljarice i šećerna repa. Proizvodnja žitarica u Republici Srbiji obavlja se na površini od 1,7 miliona hektara sa proizvodnjom u 2020. godini od oko 11,4 miliona tona i uz prosečan prinos od 6,6 tona po hektaru. Najznačajnije žitarice su kukuruz i pšenica. Ovo je izvod iz nestalog nacrta Nacionalnog programa razvoja poljoprivrede i ruralnog razvoja 2022 - 2024. godine. Srbiji je potrebna akcija, strategija ili nazovimo je kako god hoćemo na 10 do 30 strana sa brojkama šta će se konkretno uraditi, a ne sa mogućnosti i željama. Proteklih decenija su uglavnom bile takve strategije agrara, koje nisu donele boljitak životu na selu! Ili su donele samo užem krugu ljudi koji su ih pisali i neuspešno sprovodili! Rezultat takvih dosadašnjih strategija bio je da godišnji rast proizvodnje od 0,45 odsto bude za protekle tri i po decenije!

Vrednosti godišnje proizvodnje se kreće od četiri do pet milijardi dolara godišnje, mehanizacija je u proseku stara oko tri decenije. Najveći deo mašina je stariji od svojih vlasnika. Vrednost agrarne proizvodnje je tek oko 1.000 evra. Po Ustavu nemamo ni jedno selo, ali ih ima u stvarnosti 4.700. U fazi nestajanja je 1.200 tih naseljenih mesta. Prazno je 150.000 kuća koje imaju vlasnik i još 50.000 bez vlasnika. U 1.000 sela nema prodavnice, 500 sela nema put ni vezu sa svetom, 2.000 sela nema bankomat ni poštu. Nešto je počelo da se popravlja od 2017. godine kada je Milan Krkobabić pokrenuo akciju ,,500 zadruga u 500 sela''. Od tada je osnovano oko 1.000 novih zadruga koje posluju na postojećem sarom principu. One su dobile od države bespovratnu novčanu pomoć od 2,2 milijarde dinar.

Proizvodnja kukuruza u 2020. godini bila je osam miliona tona ostvarena na površini od milion hektara. U toj 2020. godini žetva pšenice je obavljena na oko 580.000 hektara i dobijen je rod od tri miliona tona. Ječam je najznačajnija žitarica posle kukuruza i pšenice sa proizvodnjom od 490.000 tona ostvarenih na 100.000 hektara, piše i u nacrtu Nacionalnog programa za poljoprivredu za period od 2022 - 2024. godine, piše u nacrtu Nacionalnog programa.

Pored toga u njemu još stoji da se uljarice u Srbiji gaje na 484.000 hektara dok proizvodnja glavnih uljarica dostiže 1,5 miliona tona. Proizvodnja suncokreta u 2020. godini bila je oko 637.000 tona koja je dobijena na 221.000 hektara, pod sojom je bilo 237.000 hektara i dobijeno je 752.000 tona roda. Proizvodnja šećerne repe obavlja se na 37.400 hektara sa proizvodnjom od dva miliona tona korena, dok se duvan gaji na nešto manje od 7.000 hektara i dobijena je proizvodnja od 9.000 tona u 2020. godini.

Voće se u Srbiji gaji na 190.000 hektara što donosi proizvodnju od oko 1,6 miliona tona godišnje. Povrće se gaji na oko 92.000 hektara, sa čime se nastavlja višegodišnji pad površina. Najveće površine koriste se za proizvodnju krompira, paprike, pasulja i kupusa. Prosečan prinos je 15,2 tone po hektaru, a u 2020 godini ostvarena je proizvodnja od oko 1,4 miliona tona.

Vinogradi se u Srbiji prostiru na oko 21.000 hektara na kojima se proizvodi oko 160.000 tona grožđa. Proizvodnja vina u poslednjih pet godina varira između 240.000 i 375.000 hektolitara godišnje. U najvećoj meri su zastupljena crvena vina.

Već decenijama vrednost agrarne proizvodnje u Srbiji se kreće između četiri i pet milijardi dolara godišnje. Prosečan rast za tri i po decenije je samo 0,45 odsto! Retko kad se objavi da je ukupna vrednost proizvodnje veća, kao što se desilo u vreme Korone 19, 2020. godine, kada je to navodno bilo 5,6 milijardi dolara. Ta vrednost mora biti dvostruko veća. Po hektaru vrednost agrarne proizvodnje je oko 1.000 evra. Sa takvom proizvodnjom nismo konkurentni. Cilj mora da bude da ta vrednost bude najmanje 10.000 evra. Kao i da se izvoz stabilizuje na najmanje 10 milijardi dolara godišnje. Međutim, o tome u nacrtu Nacionalnog programa se skoro uopšte ne govori! Zašto?

Evo kako je javnosti predstavljen sad već bivši Nacionalni program ruralnog razvoja 2022. godine. Projektovani nacionalni budžet za realizaciju mera i ciljeva politike ruralnog razvoja za period od 2022. do 2024. godine iznosi 28,1 milijardu dinara, odnosno prosečno 9,4 milijarde dinara godišnje, stoji u Vladinom predlogu Nacionalnog programa ruralnog razvoja za dati period. Ministarstvo poljoprivrede obavestilo je zainteresovanu javnost početkom 2022. godine o početku konsultativnog procesa u vezi sa ovim dokumentom čija je izrada počela u avgustu 2021. godine. Optimalni scenario, kako je bilo navedeno, jeste projektivani rast budžetskih sredstava za podršku ruralnom razvoju, uz postepeno uvođenje novih IPARD mera i rast stope povlačenja sredstava iz ovih fondova. Prema predlogu finansijskog plana za period 2022-2024. godine, podsticaji u poljoprivredi i ruralnom razvoju će u ovoj 2022. godini iznositi 57,7 milijardi dinara dinara, u narednoj 2023. godini 58,6 milijardi, a u 2024. godini 58,96 milijardi dinara. Od toga, za mere ruralnog razvoja će u 2022. godini biti izdvojeno 8,1 milijarda, a u 2023. i 2024. po 10 milijardi dinara.

Dodaje se da ovom projekcijom nisu obuhvaćena sredstva AP Vojvodine i jedinica lokalne samouprave, koja su poslednjih godina u proseku iznosila oko 2,2 milijarde dinara, a pretpostavlja se da su bila i veća. U programu se navodi i da površina korišćenog poljoprivrednog zemljišta u Srbiji iznosi 3,5 miliona hektara, od čega najveći deo(74,3 odsto) čine oranice i bašte. Tokom poslednjih godina promene u načinu korišćenja zemljišta ogledale su se u rastu udela površina pod voćnjacima i pašnjacima, i smanjenju površina vinograda i livada. Broj stoke svih vrsta i kategorija u 2020. godini je bio nižu odnosu na 2015. godinu, a izuzetak je broj košnica, koji dinamično raste.

Kada je reč o organskoj proizvodnji, ove površine beleže rast i 2019. godine iznosile su 15.915 hektara obradivog zemljišta i 5.350 hektara livada i pašnjaka, što ukupno čini 0,6 odsto korišćenog poljoprivrednog zemljišta. Organska stočarska proizvodnja uključuje preko šest hiljada grla ovaca, 3,5 hiljade grla goveda, 17.000 komada živine i oko 10.000 košnica, dok je broj grla svinja (315) i koza (536) u sistemu organskog uzgoja zanemarljiv, navodi se i dodaje da je najveći deo organske proizvodnje namenjen izvozu. U 2020. godini vrednost izvoza organskih proizvoda povećana je u odnosu na prethodnu godinu i iznosila je 37,5 miliona evra, a najveća vrednost ostvarena je izvozom zamrznute maline, borovnice i trešnje, piše u ponuđeniom nacrtu za javnu raspravu.

Potreban novi koncept poljoprivrede...

Analitičari ističu da sve što se predviđa, možemo raditi i ostvariti samo ako donesemo novi koncept agrarne politike na 20 strana, pa najviše do 30 strana. On mora da bude realan, održiv, ali i da zaživi i u praksi. Nije nam potreban birokratski progam na blizu stotinu strana. Razumljiv samo njegovim autorima. Da budu subvencije za sve grane, i da se planski troše, da donose rezultate. A, ne kao do sad da nema traga subvencijama za stočarstvo i ruralni razvoj, u vremenu od 2016. do 2020. godine. Jer, novac je dat, ali nije doneo očekivane rezultate, konstatovala je analiza Državne revizorske institucije. Ogroman novac, od 54 milijarde dinara (pretvoreno u evre to je 457 miliona evra!), nije doneo očekivane rezultate, odnosno novac je praktično nestao u vremenu od od 2016. do 2020. godine.

Nije povećan broj grla, kvalitet stada, proizvodnja i potrošnja mesa, pa ni izvoz, a a uvoz je porastao. Dokaz tome je da je Srbija 1990. godine proizvodila po 650.000 tona mesa godišnje i trošila po stanovniku oko 65 kilograma. Danas se proizvodi 200.000 tona manje i troši tek oko 40 kilograma po stanovniku godišnje. Zato cilj te nove agrarne politike, odnosno koncepta, mora da bude realan, a to je da vrednost proizvodnje po hektaru bude najmanje 10.000 evra. Danas je ona samo 1.000 evra. Zato proizvođači iz Srbije nisu konkurentni u svetu.

I u ovom ponuđenom nacrtu kao i u svim dosadašnjim strategijama koje nisu donele boljitak života na selu, uglavnom se konstatuje stanje i govori o tome šta mi želimo ili možda možemo da proizvedemo. Na blizu 100 strana birokratskim jezikom je sve to napisano, a najmanje ili gotovo ništa iz sela, praktičnog života i primene, kako će se to ostvariti. Po onom kako izgleda, praktično je namenjen bio predizbornom vremenu u 2022. godini.

Da pojasnim. Kada je reč o subvencijama, radi se o utrošenim parama od 28 milijardi dinara navodno za stočarstvo, kao i za ruralni razvoj od 26 milijardi dinara, sve ukupno od 2016. do 2020. godine, 54 milijarde dinara (ili u evrima 457 miliona evra) rezultata nema, nema ni traga parama gde su potrošene. Zna se samo da su otišle iz Ministarstva za poljoprivredu i vodoprivredu. Nadležni kažu da je novac od 28 milijardi dinara kod stočara, a revizor tvrdi da nema rezultata u trošenju novca. Nadležni u ministarstvu poljoprivrede za vreme okruglog stola koji je održan u organizaciji UNS o trošenju subvencija u agraru, jasno su rekli da se i ne slažu sa takvim nalazom državnog revizora! Dakle, kao i u vreme pok. Josipa Broza Tita, kada je izlazio na sud, drugih partija, pa kada je odgovarao: ne slažem se sa sudom te partije. Po rečima nadležnih iz službi za praćenje takvog trošenja novca, koji arhiviraju rezultate takvog rada, možda se pitanje odgovornosti pokrene, kada garniture odgovorne za to više ne budu na vlasti?

Jer, taj ogroman novac, od 457 miliona evra (koji se dobija kada se 54 milijarde dinara pomnoži sa 118,00 dinara po jednom evru), koji je uložen, ali nije doneo očekivane rezultate. Recimo samo da je to znatno više para nego što je bio Agrarni budžet u 2021. godini koji je iznosio oko 400 miliona evra. Sad će toliko para biti potrošeno za auto put od Beograda do Loznice. Za takav ,,pogrešan'' potez, nenamenskog trošenja novca, što je utvrdio i Glavni državni revizor u dva zapisnika posle obavljenih kontrola o stočarstvu i napisanih na 85 strana, a o ruralnom razvoju napisan je na 125 strana), do početka izbora 2022. godine, a ni posle njih nije bilo odgovornosti odgovornih. Dok se to ne utvrdi, teško je poverovati u uspeh novih obećanja i trošenja novca za novi, obećani razvoj stočarstva i ruralnog razvoja, od 2022. do 2024. godine. Od toga zavisi i dugo očekivani boljitak života u agraru, poslu kojim se bavi oko 1,4 miliona ljudi u Srbiji. Možda su vlati to i shvatile, pa su povukle strategiju iz javne rasprave u 2022. godini. Ali, nisu javnost obavestile ko je odgovoran za neodgovorno trošenje pare i gde su one konačno završile.

Nestale državne pare!

Iako je u periodu od 2016. do 2018. godine Srbija iz budžeta izdvojila oko 28 milijardi dinara (što je 237,29 miliona evra) za podsticaje u stočarstvu, nije došlo do povećanja broja grla, kod pojedinih vrsta životinja, proizvodnje mesa mleka i prerađevina, niti povećanja izvoza u oblasti stočarstva. Jer, da je taj novac stigao do stočara, oni bi danas imali pune staje, bilo bi dovoljno mleka u prodavnicama. Ovako oni se pripremaju da pravdu potraže na ulici, jer im jedino to donosi bar kratkotrajno rešenje problema.

Da država vodi račun o poljoprivrednicima u Srbiji poslala im je navodno ogroman novac početkom, 2016. godine, čak od 28 milijardi dinara (ili oko 237 miliona evra). Međutim, taj novac nije doneo boljitak seljacima, selima i narodu, koji su ,,očekivale'' i vlasti, ali nema ni traga gde je potrošen!? Ovo se između ostalog ističe u IZVEŠTAJU O REVIZIJI i ,,Efektivnosti podsticaja u stočarstvu'' koji je uradila DRŽAVNA REVIZORSKA INSTITUCIJA, na 85 strana. Broj dokumenta je: 400 - 1115/2019-04/15, Beograd, još 17. decembar 2019. godine. Ovo je ukratko i rezime DRI o efektima podsticaja u stočarstvu. Kako se dalje navodi, Ministarstvo poljoprivrede nije obezbedilo stabilnu i predvidivu politiku u sistemu podsticaja u stočarstvu.

Ministarstvo bez planova o potrebama za za poljoprivrednike

Prilikom planiranja, resorno ministarstvo, nije polazilo od potreba poljoprivrednika, već se prilagođavalo dobijenim sredstvima, kroz česte izmene Uredbe o raspodeli podsticaja u poljoprivrednom i ruralnom razvoju, ali i Pravilnika o uslovima i načinu ostvarivanja prava na podsticaje u stočarstvu, piše u izveštaju DRI. Inače, u periodu od 2016. do 2018. godine, ostvaren je spoljnotrgovinski deficit kada je reč o svinjskom mesu, dok se beleži suficit kod govedine. Izvoz ovčijeg mesa tek počinje da se razvija.

Ministarstvo poljoprivrede obavljalo je i delimičan nadzor nad radom Uprave za agrarna plaćanja - navodi se u izveštaju DRI. Sama Uprava za agrarna plaćanja ne uspeva da obradi sve zahteve korisnika za podsticaje u stočarstvu, pa iz godine u godinu, neizmirene obaveze čine oko 35 odsto planiranih sredstava u tekućoj godini. Poljoprivredni proizvođači ne znaju kada će dobiti podsticajna sredstva, a i kada podnesu uredan zahtev, odlučivanje po zahtevima predugo traje.

Državni revizori utvrdili su i da se zahtevi za subvencije ne obrađuju po vremenu dospeća. To samo stvara dodatnu nesigurnost kod samih poljoprivrednika, da će im novac uopšte i biti na raspolaganju. Uz to, revizori su u izveštaju naveli da Uprava nema propisane interne procedure u postupku dodele subvencija, pa postoji rizik i to je jedan od razloga zbog čega čitav proces dobijanja novca dugo traje.

Ministarstvo poljoprivrede trebalo bi da obezbedi planska dokumenta, kojima će se na kratkoročnom nivou, po godinama, utvrditi ostvarenje ciljeva, oblik, vrsta i namena podsticaja, jedna je od preporuka DRI. Uz to, trebalo bi obezbediti uslove da se u razumnim rokovima dodele subvencije.

Međutim, kada je pisan IZVEŠTAJ O REVIZIJI SVRSISHODNOSTI POSLOVANjA „Podsticaji merama ruralnog razvoja" na 125 strana. Broj dokumetna 400-738/2020-04/38, Beograd, 14. decembra 2020. godine, o trošenju 26 milijardi dinara (što je oko 220 miliona evra). Gotovo je identičan zaključak kao i kada se radilo o trošenju novca u stočarstvu - gde nema rezultata, ali ni traga parama! Jer, kako piše u izveštaju DRI, ruralne oblasti u R. Srbiji se susreću sa brojnim problemima, kao što su staračka gazdinstva, zastarela poljoprivredna mehanizacija i dr. Poslednjih godina usvojen je veliki broj dokumenata, strategija, zakona, kao i podzakonskih akata, koji regulišu oblast ruralnog razvoja, ipak stanje još uvek nije zadovoljavajuće. Primera radi prosečna starost vlasnika, u trenutku pisanja izveštaja DRI, gazdinstva je 61, godina, dok je starost poljoprivredne mehanizacije duža od dve decenije, piše između ostalog u izveštaju o kontroli.

Preporuke

Državna revizorska institucija je, između ostalog, preporučila i Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede da:

Obezbedi planska dokumenta kojima će se po godinama utvrditi mere i druge aktivnosti, kao i očekivane rezultate, oblike i vrste namene i obim pojedinih mera podsticaja ruralnom razvoju;

Prilikom planiranja sredstava polazi od smernica predviđenih Strategijom poljoprivrede i ruralnog razvoja kako bi se ostvarili postavljeni ciljevi politike ruralnog razvoja;

Obezbedi javno dostupnu evidenciju o vrsti i visini ostvarenih podsticaja po korisniku podsticaja, što smanjuje rizika od netransparentnog trošenja finansijskih sredstava;

Postojeći Nacionalni program ruralnog razvoja, kao jedan od ključnih dokumenta za realizaciju ciljeva politike ruralnog razvoja, nije blagovremeno donet i ne sadrži jasno definisane indikatore za merenje očekivanog rezultata. Iz navedenih razloga teško je utvrditi da li su programi podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja jedinica lokalne vlasti usklađeni sa nacionalnim programom. Preko 74 odsto jedinica lokalne samouprave, uključujući i opštinu Mali Zvornik, nije donelo strategiju ruralnog razvoja.

Upravi za agrarna plaćanja da obezbedi funkcionalan sistem sprovođenja merama podsticaja ruralnog razvoja kroz objavljivanje javnih poziva i konkursa, obradu zahteva u razumnim rokovima i objavljivanje rang lista podnosioca zahteva za ostvarivanje prava na podsticaje. Ministarstvo poljoprivrede, prilikom planiranja sredstava za podsticaje, nije polazilo od smernica predviđenih Strategijom poljoprivrede i ruralnog razvoja već se prilagođavalo zahtevima za podsticaje kroz česte izmene Uredbi i prenosilo sredstva sa manje traženih podsticaja na one podsticaje koji su u određenoj godini pokazali trend rasta, kako bi zadovoljio sve pristigle zahteve, što je dovelo do otežanog sprovođenja politike ruralnog razvoja. Pravo na podsticajna sredstva, iz budžeta Republike Srbije, ostvare svi uredno podneti zahtevi (kao i neki neuredno podneti zahtevi) korisnika podsticaja bez obzira na visinu planiranih sredstava za datu vrstu podsticaja u određenoj godini.

Ministarstvo poljoprivrede ne vodi Registar podsticaja u kome bi trebalo da budu javno dostupni podaci o vrsti i visini ostvarenih podsticaja po korisniku podsticaja. Ministarstvo poljoprivrede sprovodi kontrolu na licu mesta isključivo po nalozima Uprave za agrarna plaćanja, umesto na bazi procene rizika, preporučuje se u zaključcima DRI iznetim na PRESS konferenciji 2. februara 2021. godine. Potrebno je utvrditi i zbog čega podsticaji u stočarstvu nisu doveli do značajnog napretka u izvozu i obimu proizvodnje.

Politička renta u Srbiji!

Pored toga Ekonomski fakultet u Subotici radio je istaraživanje koje je vodio nekadašnji savezni minstar poljoprivrede Jugoslavije dr Koviljko Lovre. On je između ostalog utvrdio da je koncept neoliberalizma ostavio loše i duboke tragove na poljoprivredu Srbije. Korporativni cilj je stvaranje i prisvajanje profita. Cilj kooperativa ili zadruga je služiti svojim članovima i zajednici! To znači da postoji politička renta u Srbiji, kaže eks ministar poljoprivrede u SFRJ dr Koviljko Lovre.

,,Istraživanje pokazuje da je u vremenu od 2008. do 2018. godine iz subvencija koje su namenjene poljoprivredi, a koje su iznosile devet milijardi evra, isceđeno čak četiri milijarde evra! To ukazuje da od dodeljenih subvencija 70 odsto pripada poljoprivredi, a 30 odsto ostalim učesnicima. Tu je i deo političke rente koja se uzima! I taj se novac se uzima od onih koji obrađuju njive, koji proizvode hranu za opstanak i ostanak zemlje. Niti se to priznalo da im se novac uzima, niti im se nekada kaže gde taj ukradeni novac troši! Nikada im se za to niko nije izvinio, a svake godine im zavlače ruku u džep! Poljoprivredu u tom vremenu karakteriše nizak nivo investicija od samo 2,5 odsto od ukupnih bruto investicija. Kada je reč o stranim direktnim investicijama, tu nema velikog interesovanja jer je od ukupnih SDI u agrar godišnje ulagano od 0,6 do najviše 1,7 odsto''.

Nema traga parama

Dakle, traga parama nema, a ne postoje ni rezultati u onome šta su one trebale da donesu u boljitku stočarstva kao i ruralnog razvoja sela Srbije. Radi se o ogromnom novcu koji je veći od agrarnog budžeta srbije u 2021 godini, međutim, nema ni novca ni očekivanih rezultata od njegovog ulaganja, utvrdila je DRI!

Odgovori neodgovornih vlasti

Odgovarajući na pitanje istraživača i analitičara gde su naše pare namenjene subvencijama u agraru, nadležni iz Ministarstva poljoprivrede za Okruglim stolom u MPC koji je, krajem oktobra 2021. godine, organizovao UNS, između ostalog su rekli da se ne slažu sa svim nalazima DRI kao i da su naše pare kod naših stočara!? Odgovor nisu imali na drugi deo pitanja gde su onda rezultati u stočarstvu.

Odgovarajući na pitanje istraživača gde su naše pare namenjene subvencija u agraru, nadležni iz Ministarstva poljoprivrede za Okruglim stolom u MPC koji je nedavno, krajem oktobra 2021. godine, organizovao UNS, između ostalog su rekli da se ne slažu sa nalazima DRI kao i da su naše pare kod naših stočara! Evo i objašnjenja nadležnih.

Srbija na godišnjem nivou ubira prihod od zakupa poljoprivrednog državnog zemljišta preko pet milijardi dinara, od čega 40 odsto ovih sredstava ide u republički budžet, a 60 odsto je prihod jedinica lokalnih samouprava na kojima se nalazi zemljište, rekao je direktor Uprave za zemljište Branko Lakić, na konferenciji na temu poljoprivrednog budžeta Srbije, koju je organizovalo Udruženje novinara Srbije u Međunarodnom PRESS centru u Beogradu. Konferencija „Kako se troši budžetski novac u poljoprivredi" održana je na inicijativu istraživačkih novinara koji se bave ovom temom, a njoj su prisustvovali pored predstavnika medija, predstavnici resornog ministarstva i nadležnih institucija, kao i profesori i akademici iz stručnog sektora.

„Uprava manje novca izdvaja iz budžeta za mere zaštite uređenja poljoprivrednog zemljišta od iznosa koji se ostvaruje od zakupa zemljišta", rekao je Lakić i objasnio da je uzrok toga neadekvatan i zastareo Zakon o zakupu poljoprivrednog zemljišta iz 2006. godine po kome se do skoro nije znalo šta je precizno u vlasništvu države. Istakao je da se takvi problemi rešavaju, te da je napravljen Geoportal o poljoprivrednom zemljištu i prema podacima naša zemlja trenutno raspolaže sa oko 500.000 hektara državnog zemljišta. Od ukupnog zemljišta kojim raspolaže država, po njegovim rečima 90.000 hektara je pod pašnjacima koji su vraćeni selima na upravljanje, a to znači da država preko ministarstva upravlja sa 410.000 hektara. Lakić je objasnio da je deo novca od zakupa uložen u pravljenje informacionog sistema putem koga svaki građanin Srbije može da ima satelitski uvid u zemljište kojim raspolaže naša zemlja, i istakao da su podaci transparentni.

Kada je reč o poljoprivrednim subvencijama tadašnja direktorka Uprave za agrarna plaćanja Biljana Petrović rekla je da resorno ministarstvo dodeljuje subvencije domaćinstvima, ali da se isto tako obavlja i kontrola kako je subvencija iskorišćena. Petrović je objasnila da inspektora nema dovoljno, ali da su kontrole redovne te da se sprečava svaki način zloupotrebe novca dobijenog subvencijama. Osvrnula se da ovaj sektor posebno ulaže u vino i vinogradarstvo, kao i u celokupnu oblast voćarstva i primarnu biljnu proizvodnju. Sredstva budžeta ovaj sektor koristi za podsticaje, kaže Petrović, kao i za inovacije koje bi poljoprivrednicima olakšao da obavljaju svoju delatnost. Posle ovih izjava ona je smenjena sa tog mesta pa se vratila svojim nekadašnjim poslovima u banci gde je pi pre toga radila.

Na konferenciji je bilo reči i o sredstvima koja se ulažu u novu mehanizaciju, olakšice koje dobijaju određene grane poljoprivrede, podsticaje za radnike sa sela, navodnjavanje, kao i protivgradnu zaštitu. Takođe, rečeno je da se dobar deo sredstava ulaže u modernizaciju tehnologija i digitalizaciju, kako bi se poslovanje u poljoprivrednom sektoru odvijalo na brži i lakši način.

Predstavnici ministarstva poljoprivrede istakli su da se radi na usvajanju novih zakona i uredbi kojima će se rešiti sporna pitanja oko zakupa zemljišta i istakli da je za novi projekat navodnjavanja izdvojeno preko 100 miliona dolara. Najavljeno je da će u naredne tri godine ovim projektom biti pokrivena površina od 100.000 hektara obradivog zemljišta. Rebalansom budžeta Republika Srbija je izdvojila 48 milijardi dinara, a novinari na konferenciji pitali su se da li neko prati gde je taj novac i na šta se koristi.

Direktor uprave za zaštitu bilja Nebojša Milosavljević istakao je da je u poslednjih nekoliko godina Srbija postigla dobre rezultate u izvozu sadnog materijala, da je srpsko vinogradarstvo „na visokoj mapi Evrope", kao i da se broj grla koja se subvencionišu povećava iz godine u godinu.„Ako se pitate gde su pare iz budžeta? Naše pare su kod naših poljoprivrednika", poručio je Milosavljević.

Takve tvrdnje nadležnih demantovali su poljoprivrednici na terenu koji i danas čekaju obećani novac i subvencije koje iznose samo 70 evra po hektaru! Te subvencije u ukupnom iznosu u EU iznose od 480 pa do 900 evra po hektaru.

Republički zavod za statisitku i Ministarstvo za poljoprivredu Vlade Srbije ukazuju da je danas u stajama u Srbiji 891.055 goveda, oko 2,5 miliona svinja, 1,7 miliona ovaca, oko 191.280 koza, oko 26 miliona pilića, oko 14.000 konja i 1.000 magaraca.

Na osnovu mogućnosti Srbije i na osnovu 4,1 miliona hektara obradivih poljoprivrednih površina, ona bi trebala da ima bar 1,6 miliona goveda, oko 6,5 miliona svinja, najmanje tri miliona ovaca, 95 miliona pilića i osam miliona koka nosilja, više desetina hiljada konja, nekoliko hiljada magaraca... Ali, i pored tih mogućnosti Srbija je od izvoznika hrane, za sada postala stalni uvoznik mesa, mleka i mnogih drugih artikala koje bi uz bolju i razumniju vlast u oblasti agropolitike mogla i sama da proizvodi. Ne samo za sopstvene potrebe već i za izvoz bez koga nema ni opstanka.

(Nastaviće se)