Do koske

Vučić uzeo novi kredit od 2,5 milijarde evra, pod hipoteku stavio rudnike

Ode država na doboš, narod u ropstvo

Srbija tone sve dublje u dužničko ropstvo. Aleksandar Vučić je uzeo kredit od 2,5 milijarde evra od Međunarodnog monetarnog fonda da bi otplatio deo prispelih rata za kredite iz Kine. Srbija se obavezala da novi kredit plaća od rudnih renti. Istovremeno, Vučić je u piramidalnoj trgovini kriptovalutama prokockao 1,2 milijarde evra. U ponzi-šemu, koju je organizovala američka kompanija „Celzijus",Narodna banka Srbije i Bezbednosno informativna agencija uložile su novac građana. Po Vučićevom nalogu, nova Vlada Ane Brnabić namerava da štetu nadoknadi povećanjem poreza na nekretnine. U toku je poslednja faza rasprodaje državne i pljačke privatne imovine.

P. Popović

Političke, ekonomske i finansijske avanture Aleksandra Vučića uništile su Srbiju. Što nisu opljačkali on i tajkuni iz njegovog okruženja, prisvojiće strani poverioci, a sve na štetu građana.

U licitaciju državnom imovinom uključio se i Međunarodni monetarni fond, čiji predstavnici su nedavno prinudili srpsku vlast na novi stend baj aranžman. MMF je dao Srbiji kreditnu liniju vrednu 2,5 milijarde evra, koji je namenjen za otplaćivanje prispelih rata kineskih kredita. MMF nije humanitarna organizacija, pa ni ova pozajmica nije izraz želje da se spasi srpski finansijski sistem, već namere da se sabotira pokušaj Kine da preuzme vlasništvo nad delom državne imovine Srbije.

Na taj način Amerika, pod čijom kontrolom se nalazi MMF, sprečava širenje kineskog uticaja ne samo u Srbiji i na Balkanu, nego u celoj Evropi.

Prema sporazumu o novom stend baj aranžmanu, Srbija se obavezala da 2,5 milijarde evra novog zajma isplaćuje novcem koji će pristizati od rudnih renti. Zato je Vlada Srbije usvojila Republički prostorni plan, kojim se za sledeću godinu predviđa otvaranje 40 novih rudnika i 120 dozvola domaćim i stranim kompanijama za istraživanje rudnih nalazišta širom države. Odlukom da se u zalog preda zarada od eksploatacije ruda, Vučićeva vlast je nanela dugotrajnu štetu budžetu, kojom će pokriti štetu nastalu uzimanjem nepotrebnih i preskupih kineskih kredita.

- MMF je neka vrsta međunarodnog policajca. On dolazi kad primeti da neka zemlja ima problem sa spoljnom likvidnošću, platno-bilansnom ravnotežom i finansiranjem investicija, a Srbija se suočava sa svim tim. MMF ne dolazi da pomogne, već da upozori, sugeriše i pozajmi novac zemljama koje učestvuju u svetskom ekonomskom sistemu, a koje imaju problem sa otplatom dugova koji su stigli na naplatu - rekao je pre neki dan profesor ekonomije Miodrag Zec povodom ove posete predstavnika MMF-a.

Sporazum o stend baj aražmanu pokazuje rešenost MMF-a da ne dozvoli Srbiji da imovinu preda kineskim poveriocima, ali i da spreči ili bar odloži mogućnost zvaničnog proglašenja bankrota. Ipak, bez obzira na kontrolu finansijskih tokova, koju će nametnuti MMF, Srbija neće moći da otplati sedam milijardi evra kreditnih rata, koliko će sukcesivno stizati tokom 2023. godine. U takvoj situaciji, Srbija će morati da se opet zadužuje, i to kod MMF-a ili poverilaca koje on odredi, da bi novim dugovima otplatila stare. I za nove kredite, pošto nema novca, pod hipoteku će morati da stavi javne resurse.

Aleksandar Vučić nije hteo da prisustvuje pregovorima Vlade Srbije i predstavnika MMF-a, ali oni su na tome insistirali. I u MMF-u znaju da ministar finansija Siniša Mali i guvernerka Jorgovanka Tabaković nisu relevantne adrese na koje treba vršiti pritisak. Iako nema ustavna ovlašćenja, Vučić je morao da se lično obaveže da će poštovati restriktivne mere na kojima insistira MMF.

- Srbija ostaje posvećena reformama neophodnim za dalji stabilan finansijski rast. Ali, rast bruto domaćeg proizvoda Srbije do kraja godine usporiće se na tri odsto zbog krize u Ukrajini. S tim u vezi, predstavnici MMF-a insistirali su na strožijoj monetarnoj i fiskalnoj politici i u skladu s tim predložili su adekvatne mere - rekao je Vučić.

Naravno, kriza u Ukrajini nema nikakve veze sa finansijskim problemima Srbije, koji su nastali zbog spoljne nelikvidnosti, odnosno zbog prevelikih kredita koji su uzeti pre pet godina u kineskim bankama. Strožija monetarna i fiskalna politika, koju će kontrolisati policajci iz MMF-a, znači da Vučić više neće moći za potrebe svojih populističkih političkih kampanja da troši sredstva iz budžeta. MMF ne zanimaju trikovi poput „helicopter money", pa ni povećanje penzija i plata u javnom sektoru, koje nije obezbeđeno realnim prilivom novca u budžet.

Pošto Vučić ne namerava da se odrekne uloge pijanog bogataša, koji razbacuje pare na sve strane, smislio je način za novu pljačku građana. Vlada Srbije priprema set zakona, kojima će povećati poreske namete na sve i svašta. Građani će to najviše osetiti kroz povećanje poreza na imovinu, na nepokretnosti.

Vučić je tu strategiju primenio 2015. godine. Oporezivanjem kuća, stanova, pa i pomoćnih objekata na seoskim imanjima, štala i ambara, iz džepa građana je u budžet ubacio više od 1,6 milijardi evra. Sad planira da poreske obveznike dodatno optereti, pa da deo zgrnutog novca opet podeli penzionerima ili omladincima, predsavljajući se kao milosrdni zaštitnik sirotinje.

Istovremeno dok je otimao novac građana, Vučić se s njim i kockao, pokušavajući da uveća plen. Kao što je Slobodan Milošević početkom devedesetih godina prošlog veka opljačkao građane kroz piramidalnu štednju, Vučić je to sada uradio kroz ponzi-šemu američke kompanije „Celzijus".

Milošević je prevarnu kombinaciju realizovao javno, uz podršku državnih institucija i režimskih medija, koji su promovisali „Jugoskandik" i „Dafiment" banku. Umesto gazda Jezde i Dafine Milanović, Vučić je u svoju prevaru uključio Bratislava Gašića i Jorgovanku Tabaković.

Novac iz crnih fondova Bezbednosno informativne agencije preko Narodne banke Srbije je plasiran u trgovinu kriptovalutom. Kao i svaka piramidalna prevara, i ova je završena totalnim fijaskom.

Američka advokatska kancelarija Stretto objavila je 29. jula ove godine na svojoj internet stranici spisak privatnih lica i pravnih subjekata koji su trgovali kriptovalutom preko kompanije „Celzijus".

Na spisku, pored skoro dva miliona drugih učesnika u toj ponzi-šemi, nalazi se i Narodna banka Srbije. Prema dostupnim informacijama, „Celzijus" je svoje klijente oštetio za nešto više od devet milijardi evra, a pretpostavlja se da je NBS izgubila 1,2 milijarde evra. Fajnešel tajms je objavio tekst u kome se navodi da je Aleks Mašinski, osnivač i direktor „Celzijusa" 13. jula blokirao 1,7 miliona kripto računa svojih klijenata.

- Informacije koje su iznete na Tviteru, a tiču se pominjanja NBS u dokumentu koji je objavljena na internet prezentaciji američke advokatske kancelarije Stretto, su potpuno netačne i predstavljaju neznalačko i zlonamerno izvrtanje činjenica. NBS, kao i gotovo sve centralne banke u svetu, ne ulaže devizne rezerve u krajnje volativnu imovinu, kakve su kriptovalute. NBS se pojavljuje u dokumentu koji je objavljen, koji se odnosi na stečajni postupak kompanije „Celsius Network LLC" i drugih kompanija koje su pružale usluge u vezi sa virtuelnim valutama, u kom se NBS navodi na listi lica i institucija kojima je Stretto kao punomoćnik uputio putem pošte Obaveštenje o stečaju navedenih kompanija.

Obaveštavamo vas da se nijedna od navedenih kompanija nije obraćala Narodnoj banci Srbije radi pokretanja postupka licenciranja za pružanje usluga povezanih s virtuelnim valutama. Obaveštenje o stečaju, koje je, prema navedenom dokumentu, upućeno između ostalog i Narodnoj banci Srbije, nikada nam nije dostavljeno.

Jedna od pretpostavki je i da se NBS, kao i neke druge institucije, nalaze na spisku onih kojima su upućena obaveštenja kao nadzorni organi u oblasti digitalne imovine, jer pojedina lica koja su posedovala digitalnu imovinu preko navedene platforme imaju veze sa Republikom Srbijom - navodi se u saopštenju Narodne banke Srbije, koje je objavljeno na Tviteru.

Guvernerka Tabaković nije objasnila zašto je NBS od kraja jula do početka novembra nije obavestila javnost o stečaju „Celzijusa", kao što ni sada nije otkrila koja su privatna i pravna lica iz Srbije trgovala kriptovalutom preko te kompanije. Takođe, Tabaković nije ni potvrdila ni demantovala navode da je Bezbednosno informativna agencija, preko svojih firmi, bila uključena u to poslovanje. Nema podataka ni o tome kada su firme, povezane sa BIA, otvorile naloge u kompaniji „Celzijus", ko su bila ovlašćena lica, koliko novca je uplaćeno i na čije račune.

Vučić je bezbroj puta dokazao sklonost da se kocka sudbinom cele države i naroda, pa ne čudi što je u piramidalnoj trgovini kriptovalutom proćerdao 1,2 milijarde evra. Kao što je bilo u slučaju Jezde i Dafine, zaradili su prevaranti na državnim funkcijama, a štetu su pretrpeli građani.

Vučić je na doboš stavio državnu imovinu, a privatnu nemilosrdno otima i njome puni svoje sefove i finansira političke kampanje, kojima se bori za opstanak na vlasti.