O tome se ćuti

HIJERARHIJA ZAVERENIKA: KOMITET 300 (13)

Otvorena zavera - planovi za svetsku revoluciju

U izdanju beogradske Narodne knjige štampana je 2005. godine knjiga dr Džona Kolmana o delovanju poznatog svetskog centra moći Komiteta 300. Prenećemo najvažnije delove ovog izuzetnog svedočanstva i istraživačkog rada.

(Ovu knjigu posvećujem svojoj supruzi Leni i našem sinu Džonu, koji mi pružaju podršku već dugi niz opasnih i napornih godina, te čvrsto i hrabro podnose odricanja, neprilike i nalete zle sudbine).

Džon Kolman

Ti ljudi, tj. Komitet, ovoj naciji su zapovedili da ide u rat u Koreju, Vijetnam i Persijski zaliv. Prava istina je da su Sjedinjene Američke Države u ovom veku ratovale u pet ratova u korist zloglasnog Komiteta 300. Čini se da niko, osim vrlo retkih, nije zastao i zapitao se: „Zašto se mi borimo u ovim ratovima?” Čini se da su velika halabuka oko „patriotizma”, vojna parada, te mahanje žutim zastavama lišili ovu naciju sopstvenog razuma.

Na 50. godišnjici od napada na Perl Harbur, pokrenuta je kampanja „mrzim Japan”, a nije je pokrenuo Institut za pacifičke odnose, već na najdirektniji i najsiroviji način Vlada predsednika Buša i američki Kongres. Cilj je bio isti kao i onda kada je predsednik Ruzvelt nadahnuo napad na Perl Harbor: prikaži Japance kao agresore i pokreni rat, a onda stavi u pripravnost naše vojne snage za sledeću fazu - oružanu agresiju na Japan.

To se već priprema. Samo je pitanje vremena kada će naši sinovi i ćerke da opet budu poslati na klanje u službi feudalnih robova iz Komiteta 300. Moramo da vičemo sa krovova kuća: „Ne šalju nas u smrt zbog slobode i ljubavi prema domovini već zbog sistema tiranije koji će ubrzo da zahvati ceo svet.”

Ta organizacija drži Veliku Britaniju tako čvrsto u šaci da je narod te zemlje, tj. 95% njenih državljana, od 1700. godine prisiljen da živi od ostataka 20% nacionalnog bogatstva svoje zemlje. To je ono što oligarhijski feudalni lordovi Engleske vole da nazivaju „demokratijom”.

Ti uglađeni, pravi engleski džentlmeni su u suštini krajnje okrutni. Ono što su uradili u Indiji, Sudanu, Egiptu, Iraku, Iranu i Turskoj će da se ponovi u svakoj zemlji u Novom svetskom poretku, pod patronatom svetske vlade. Iskoristiće svaku zemlju i njena bogatstva kako bi zaštitili svoj povlašćeni način života. To je sloj britanske aristokratije čija su bogatstva neraskidivo povezana i isprepletena sa trgovinom droge, zlata, dijamanata i oružja, sa bankama, trgovačkim kućama, industrijom, naftom, medijima i zabavnom industrijom.

Osim članova Laburističke stranke iz običnog puka (ali ne i vodstva te stranke), većina britanskih političkih vođa su potomci titularnih familija, a titule su nasledne i prenose se sa oca na najstarijeg sina. Taj sistem traži da nikakav „autsajder” ne može da pretenduje na sticanje političke moći u Engleskoj. Neki su ipak uspeli da se proguraju.

Uzmite lorda Halifaksa, bivšeg britanskog ambasadora u Vašingtonu i čoveka koji je našoj Vladi tokom Drugog svetskog rata isporučivao naređenja Komiteta 300. Njegov sin Čarls Vud se oženio gospođicom Primrouz, koja je bila u krvnom srodstvu sa lordom Rotšildom. Iza imena kao što je lord Svajtling je skriveno ime Montagju, direktora Engleske banke te savetnika i čoveka od poverenja većinskog vlasnika naftne kompanije Šel - kraljice Elizabete II. Svi oni su članovi Komiteta 300. Neke od starih zapreka su maknute. Titula nije jedini kriterijum za ulazak u Rimski klub.

Potrebno je izneti kratak pregled onoga što Komitet 300 želi da postigne, tj. koji su mu ciljevi, pre nego što pređemo na njegovu ogromnu mrežu banaka, osiguravajućih društava, korporacija itd. Za informaciju koja sledi bile su potrebne godine istraživačkog rada kako bi se spojili konci iz stotina dokumenata i mojih izvora koji su mi omogućili pristup nekim od dokumenata u kojima su ti podaci skriveni.

Komitet 300 se sastoji od specijalista za posebna područja, uključujući stručnjake za kult satane, za droge koje menjaju um, za ubistva trovanjem, za obaveštajne poslove, bankarstvo i sve vrste poslovnih aktivnosti. Biće potrebno spomenuti bivše članove, već pokojne, zbog njihovih nekadašnjih uloga i zato što su njihova mesta data članovima njihovih porodica ili novim članovima za koje se smatralo da su vredni te počasti.

Među članovima su i stare porodice evropskog crnog plemstva, porodice američkog istočnog liberalnog establišmenta (članovi vrha masona i Reda lobanje i kostiju), Iluminati (ili, kako ih sam Komitet zove, Pobedonosni vetar Morije), Muma grupa, Nacionalno veće crkava i Svetsko veće crkava, Krug inicijata, Devetorica nepoznatih ljudi, Fondacija Lukis, Isusovski teolozi oslobođenja, Red sionskih mudraca, Prinčevi Nasilja, Međunarodni monetarni fond (MMF), Centralni britanski Koronati Kvador, italijanska masonska loža P2 - na kraju krajeva oni iz vrha vatikanske hijerarhije - Centralna obaveštajna agencija (CIA), probrano osoblje iz Tavistok instituta, razni članovi iz vodećih fondacija i osiguravajućih društava, čija su imena navedena u popisima u ovoj knjizi, Hongkonška i šangajska banka, Milnerova grupa - Okrugli sto, Fondacija Čini, Nemački fond Maršal, Dičli fondacija, NATO, Rimski klub, čelnici pokreta za očuvanje sredine, Red sv. Ivana Jerusalimskog, Crni red (Black Order), Društvo Tule (Thule Society), Anenherb rozenkrojceri, Veliki nadmoćni (The Great Superior Ones) i, doslovno, stotine drugih organizacija.

Sta, dakle vidimo? Jednu labavo povezanu grupu ljudi sa čudnim idejama? Ni govora. U Komitetu 300, čija je istorija stara 150 godina, imamo neke od najsjajnijih umova okupljenih radi osmišljavanja potpunog totalitarnog, apsolutno kontrolisanog „novog” društva - samo što nije novo, nego je većinu svojih ideja preuzelo od Kluba sotonskog kulta. To je organizacija koja ima za cilj stvaranje svetske vlade, koju je jedan njen pokojni član, H. G. Vels, prilično dobro opisao u knjizi koju je od njega naručio Komitet 300 i kojoj je on dao smeo naslov: Open Conspiracy - Plans for a World Revolution (Otvorena zavera - planovi za svetsku revoluciju). Bio je to smeo iskaz namera, ali u isto vreme i ne tako smeo, s obzirom da mu niko nije verovao osim Velikih nadmoćnih, Anenherbea i onih koje bi danas mogli da nazovemo „insajderi” (upućeni). Evo odlomka iz Velsove knjige:

Otvorena zavera će, po mom mišljenju, prvo da se pojavi kao svesna organizacija inteligentnih, i u nekim slučajevima, bogatih ljudi, kao pokret s jasnim društvenim i političkim ciljevima koji će otvoreno da ignoriše ceo postojeći sistem političke vlasti ili će samo da se koristi njime kao slučajnim alatom u različitim fazama, tek za pokretanje određenog broja ljudi u određenom smeru, koji će tada da otkriju, sa iznenađenjem, da imaju zajednički cilj prema kome se svi kreću. Na sve načine će da utiču na tadašnju vladu i da je kontrolišu.

Kao i knjiga Džordža Orvela, 1984, i ova Velsova knjiga je masovni poziv na stvaranje svetske vlade. Ukratko, namera i svrha Komiteta 300 je da dovede do toga da ljudi prihvate:

Svetsku vladu i jedinstven monetarni sistem pod vlašću stalnih, neizabranih, naslednih oligarha, koji se biraju sami medu svojim redovima a u obliku feudalnog sistema, poput onog iz Srednjeg veka. U tom svetskom entitetu, broj stanovnika će se smanjivati ograničavanjem broja rođene dece, bolestima, ratovima, glađu, sve dok se broj stanovnika na zemlji ne svede na samo jednu milijardu korisnih vladajućem sloju, i to na područjima koja će da budu strogo i jasno definisana.

Neće biti srednjeg sloja. Postojaće samo vladari i potčinjeni. Svi zako ni će biti jednoobrazni, pod pravnim sistemom svetskih sudova koji će primenjivati jednake zakonske odredbe i iza kojih će stajati policijske snage svetske vlade i jedinstvena svetska vojska, za sprovođenje zako na u svim bivšim zemljama bez ikakvih državnih granica.

Sistem će biti utemeljen na državnoj pomoći. Oni koji budu poslušni i podložni svetskoj vladi bivaće nagrađivani sredstvima za život. Oni koji se budu bunili jednostavno će biti izgladnjeni do smrti ili proglaše ni zločincima, posle čega će postati mete bilo koga ko želi da ih ubije.

Biće zabranjeno posedovanje bilo kakvog oružja.

Biće dozvoljena samo jedna religija, i to u vidu Crkve svetske vlade, koja, kao što ćemo videti, postoji još od 1920. Sotonizam, luciferizam i veštičarstvo će da budu priznati kao legalni školski predmeti svetske vlade, bez privatnih i crkvenih škola. Sve hrišćanske crkve su već pot kopane i hrišćanstvo će kao religija pod svetskom vladom postati sa mo istorijska činjenica.

Uvešće se stanje u kome neće postojati nikakva sloboda pojedinca ni ti ikakav koncept slobode. Neće biti stvari kao što su republikanizam, suverenitet niti prava koja pripadaju narodu. Nacionalni ponos i rasni identitet će biti uništeni, a oni koji samo spomenu svoje rasno poreklo biće podvrgnuti najoštrijim kaznama u periodu tranzicije.

Svaka osoba će biti potpuno indoktrinirana, tako da veruje da je biće koje pripada svetskoj vladi, sa identifikacionim brojem koji će biti jasno naznačen na samoj osobi kako bi bio lako dostupan, a ta informacija će se nalaziti u glavnoj bazi podataka NATO-vog kompjuterskog sistema u Briselu, u Belgiji, iz koga će svaka agencija svetske vlade moći da svakog trenutka dobije podatke. Glavne memorije CIA-e, FBI-a, državnih i lokalnih policijskih agencija, IRS-a, FEMA-e i Socijalnog osiguranja će biti znatno povećane i činiće bazu ličnih podataka svih osoba u Sjedinjenim Američkim Državama.

Brak će postati zakonom zabranjen i neće biti porodičnog života kakav poznajemo danas.

Deca će u ranom periodu uzrasta bivati oduzeta roditeljima te će ih od gajati ustanove kao državno vlasništvo. Takav jedan ogled je sproveo Erih Honeker u Istočnoj Nemačkoj. Deca su oduzimana roditeljima za koje je država smatrala da su nepodobni građani.

Žene će postati degradirane neprestanim delovanjem pokreta za „oslobađanje žena”.

Slobodan seks će biti zakonska obaveza.

Za kršenje samo jednog pravila do 20-te godine života prekršioci će biti strogo kažnjavani.

Žene će da nauče proces spontanog pobačaja, koji će morati da upražnjavaju nakon što rode dvoje dece, a informacije o tome će se skladištiti u ličnom dosijeu svake žene u regionalnim kompjuterskim cen trima svetske vlade. Ako žena ostane trudna nakon što rodi dvoje dece, biće nasilno odvedena u kliniku za pobačaj, gde će joj, osim pobačaja, uraditi i sterilizaciju.

Pornografija će da se promoviše i obavezno prikazuje u svim pozorištima i bioskopima, uključujući i homoseksualnu i lezbijsku pornografiju.

Upotreba „rekreacijskih” narkotika postaće obavezna i svaka osoba će dobiti meru droge koju će moći da kupi u prodavnicama svetske vlade širom sveta. Organizovaće se širenje droge za kontrolu uma, a nje na upotreba će biti obavezna. Davaće se u hrani i/ili vodi, bez ili sa znanjem ljudi. Otvoriće se lokali za drogu, kojima će da upravljaju zaposleni svetske vlade i gde će robovski sloj moći da provodi svoje slobodno vreme. Na taj način neelitističke mase će biti svedene na nivo i ponašanje kontrolisanih životinja, koje neće imati svoju sopstvenu volju i koje će moći lako da se dovedu u red i kontrolišu.

Ekonomski sistem će biti tako uređen da će vladajući oligarhijski sloj dozvoljavati samo onoliko proizvodnje i usluga koliko bude potrebno za puko funkcionisanje masovnih robovskih logora. Svo bogatstvo naći će se u rukama elite - članova Komiteta 300. Svaka osoba će da bude indoktrinirana kako bi razumela da njen opstanak potpuno zavisi od države. Svetom će se upravljati na temelju „izvršnih odredbi” Komiteta 300, koje će odmah po donošenju imati snagu zakona. Boris Jeljcin primenjuje odredbe Komiteta 300 da bi, kao ogled, Rusiji nametnuo volju Komiteta 300. Postojaće kazneni sudovi, a ne sudovi pravde.

Industrija će biti potpuno uništena, zajedno sa sistemima nuklearne energije. Samo će članovi Komiteta 300 i njihova elita da imaju pravo na prirodna bogatstva zemlje. Poljoprivreda će biti isključivo u rukama Komiteta 300, a proizvodnja hrane će biti strogo kontrolisana. Kako ove mere budu počele da se primenjuju, veliki broj stanovnika iz velikih gradova će biti preseljen u daleka područja, a oni koji to od biju biće istrebnljeni u skladu sa pokusom koji je za svetsku vladu sproveo Pol Pot u Kambodži.

Eutanazija za smrtno bolesne i stare će postati obavezna.

Nijedan grad neće smeti da ima više od unapred utvrđenog broja stanovnika, kao što je opisao Kalergi. Preko potrebni radnici će biti preseljeni u druge gradove ako onaj u kome žive postane prenaseljen. Drugi, nebitni radnici će biti nasumice birani i slati u nedovljno naseljene gradove zbog popunjavanja „kvota”.

Najmanje 4 milijarde, „beskorisnih izelica” će biti eliminisano sa lica zemlje do 2050. godine ograničenim ratovima, organizovanim epidemijama smrtonosnih brzo prenosivih bolesti i izgladnjivanjem. Energija, hrana i voda za neelitu će biti održavana na nivou preživljavanja, počevši sa belim narodima Zapadne Evrope i Severne Amerike, posle čega će se preći na druge rase. Broj stanovnika Kanade, Zapadne Evrope i Sjedinjenih Američkih Država će da bude desetkovan brže nego na drugim kontinetnima, a taj proces će trajati sve dok se ukupan broj stanovnika zemlje ne svede na jednu milijardu, brojku koju je lako kontrolisati. Najviše će biti Kineza i Japanca, 500 miliona, zato što ti narodi već vekovima žive u režimima koji zahtevaju visok nivo discipline, pa su naviknuti na poslušnost bez pitanja.

S vremena na vreme stvaraće se nestašice vode, hrane i lekova, kako bi se mase podsetile da su za golo preživljavanje zavisne od Komiteta 300.

Pošto bude uništene stambena izgradnja, automobilska industreija, te industrija čelika i teška industrija, stambeni prostor će postati ograničen, a sve vrste industrije kojima bude dozvoljeno da opstanu biće pod kontrolom NATO-ovog Rimskog kluba, kao i sve institucije za naučna i svemirska istraživanja, kojima će se baviti samo elita, pod kontrolom Komiteta 300.

Svemirsko i nuklearno oružje svih bivših država će biti uništeno.

Svi lekovi i ostali farmaceutski proizvodi, svi doktori, stomatolozi i ostali naučni radnici će biti registrovani u centralnoj kompjuterskoj bazi podataka. Nikakvi lekovi niti medicinska nega neće se prepisivati bez izričitog odobrenja regionalnih vlasti, koje će da budu nadležne za svaki grad i svako selo.

Sjedinjene Američke Države će biti preplavljene doseljenicima iz stranih kultura, koji će s vremenom da potisnu „belu Ameriku”. Ti novi ljudi neće imati predstavu o istoriji i važnosti Sjedinjenih Američkih Država pa stoga neće činiti ništa u cilju odbrane te zemlje, jer je u njihovim glavama koncept slobode i pravde tako slab da im ništa neće značiti. Hrana i krov nad glavom će im biti glavna briga.

Svim centralnim bankama, osim Međunarodnoj banci za obračun i Svetskoj banci, će biti zabranjen rad. Privatne banke će postati zakonom zabranjene.

Naknade za posao će biti isplaćivane po unapred utvrđenoj skali, jedinstvenoj za sve zemlje pod svetskom vladom. Neće biti dozvoljene nikakve pritužbe na plate, kao ni odstupanja od standardne isplatne skale koju će da utvrdi svetska vlada. Ko prekrši zakon biće ubijen na licu mesta.

Neelita u svojim rukama neće imati nikakav novac. Sve transakcije će se obavljati karticom, na kojoj će biti identifikacioni broj njenog vlasnika. Svakoj osobi koja na bilo koji način prekrši pravila i odredbe Komiteta 300 upotreba kartice će biti obustavljena, a trajanje obustave zavisiće od vrste i ozbiljnosti prekršaja. Kada budu htele da obave kupovinu, takve osobe će otkriti da im je kartica na crnoj listi i sve vrste usluga će im biti uskraćene.

Pokušaj prodaje „starih” kovanica, tj. srebrnih kovanica bivših, ukinutih država smatraće se najtežim zločinom koji će da se kažnjava smrću. Svi ljudi će biti u obavezi da do određenog roka predaju kovanice, puške, pištolje, eksploziv i automobile. Samo elita i visoki funkcioneri svetske vlade će imati prava na privatna prevozna sredstva, oružje, novac i automobile.

U slučaju ozbiljnog prekršaja kartica će biti oduzeta kod prve sledeće transakcije. Od tog trenutka osoba neće moći da dobija hranu, vodu, smeštaj, zaposlenje ni zdravstvene usluge te će bili službeno stavljena na spisak prekršioca zakona. Tako će se stvoriti velike grupe prekršioca zakona koji će da žive u predelima u kojima će da postoje uslovi za preživljavanje, ali će svako moći da ih lovi i ubija na licu mesta. Biće streljana i svaka osoba koja na bilo koji način bude pomagala prekršioce zakona. Ako se prekršilac zakona do utvrđenog roka ne preda policiji ili vojsci, nasumice će se odabrati jedan član njegove/njene porodice, koji će da služi zatvorsku kaznu umesto prekršioca.

Radiće se na jačanju problema i razmirica između suprotstavljenih grupa, kao što su Arapi i Židovi, ili među afričkim plemenima, a zatim će dopustiti da jedni protiv drugih vode ratove do istrebljenja, sve pod nadzorom posmatrača NATO-a i UN-a. Iste taktike će se primenjivati u Srednjoj i Južnoj Americi. Ti ratovi do istrebljenja događaće se pre nego što svetska vlada preuzme vlast, a biće izrežirani na svim kontinentima na kojima žive velike grupe ljudi različitih nacionalnosti i vera, poput Sika, pakistanskih muslimana i indijskih hindusa. Prvo će se povećavati i ubrzavati njihove etničke i verske razmirice, posle čega će se poticati krvavi sukobi radi „rešavanja” tih razmirica.

Sve službe informisanja i svi novinski mediji biće u rukama svetske vlade. Redovno će se primenjivati kontrolne mere pranja mozga, ali u obliku „zabave”, što je u Sjedinjenim Američkim Državama već provedeno do te mere da je pretvoreno u umetnost. Deca koju će da od uzimaju „nepodobnim roditeljima”, imaće poseban razvoj, specijalno osmišljen da se pretvore u okrutne ljude. Mladež oba pola će da bude obučavana za profesionalne zatvorske čuvare za sistem prisilnih radnih logora svetske vlade.

Iz navedenog je jasno da je potrebno učiniti još mnogo posla do uspostavljanja svetske vlade. Komitet 300 je odavno završio planove za destabilizaciju civilizacije kakvu poznajemo. Neke od tih planova izneo je na svetlost dana Zbinjev Bžežinski u svom klasičnom delu The Technotronic Era (Tehnotronska era), kao i Aurelio Peci, osnivač Rimskog kluba, u više knjiga a posebno u knjizi The Chasm Ahead (Put u ponor), u kojoj je jasno izneo planove Komiteta 300 o kroćenju čoveka, koga je nazvao pravim neprijateljem (The Enemy). Peci je citirao ono što je Feliks Džjeržinski jednom rekao Sidniju Rajliju, na vrhuncu crvenog terora, kada su u Rusiji ubijani milioni ljudi: „Zašto bih se brinuo koliko ljudi biva ubijeno? Čak i hrišćanska Biblija kaže šta je čovek da bi Bog prema njemu imao obzira? Za mene je čovek samo mozak na jednom kraju i fabrika govana na drugom.”

Upravo je zbog ovakvog okrutnog stav Krist Emanuel došao da spase svet. Sidni Rajli je bio agent tajne službe MI6, koji je poslat da nadzire aktivnosti Džjeržinskog. Rajlija je navodno ubio njegov prijatelj Feliks dok je pokušavao da pobegne iz Rusije. Ta dobro osmišljena zavera smišljena kada su neki članovi britanskog Parlamenta digli galamu i počeli glasno da zahtevaju izveštaje o Rajlijevim aktivnostima u Rusiji pa je postojala opasnost od razotkrivanja uloge Komiteta 300 u preuzimanju vlasti nad naftnim poljima u Bakuu i još veće uloge u pomaganju Lenjinu i Trockom tokom Boljševičke revolucije. Kako iz Rajlija ne bi izvukli istinu, MI6 je smatrao da je bolje iscenirati njegovu smrt. Rajli je svoj životni vek proživeo u krajnjoj raskoši, u jednoj ruskoj vili koja je obično bila rezervisana za boljševičku elitu.

Tvrdeći da će doći do rasula ako postindustrijskom Amerikom ne bude vladao „Atlantski savez” (blaži izraz za Komitet 300), Peci je predložio maltuzijansko trojstvo na svetskom nivou. Predviđao je spoj naučno-tehnološko-vojnog aparata Sovjetskog Saveza i Zapadnog Sveta. Zbog toga je, po njegovom mišljenju, zemljama Varšavskog pakta trebalo da se ponudi stapanje sa Zapadom i stvaranje svetske vlade koja će da vlada svetom na temelju upravljanja krizama i globalnog planiranja.

Događaji koji su usledili na području bivšeg SSSR-a i pojava nekoliko nezavisnih država u labavoj federaciji s Rusijom odvijali su se upravo onako kako su to zamislili Peci i Rimski klub, što je Peci jasno izneo u obema knjigama koje sam gore pomenuo. Sa tako podeljenim SSSR-om lakše će da izađu na kraj nego sa snažnom, ujedinjenom sovjetskom državom. Planovi Komiteta 300 za stvaranje svetske vlade, u kojima je predviđena podela Rusije, ostvaruju se velikom brzinom. Kada danas, na kraju 1991, događaje u Rusiji uporedimo sa dugoročnim planom Komiteta 300 iz 1960-tih, oni postaju sve dramatičniji.

Ljudi u Zapadnoj Evropi idu u smeru saveza država unutar okvira jedne vlade, sa jedinstvenom valutom. Sistem Evropske Ekonomske Zajednice postupno će da se prenosi na SAD i Kanadu. Ujedinjeni narodi se polako ali sigurno pretvaraju u telo koje aminuje svetsku vladu, a njihovu politiku određuju Sjedinjene Američke Države, kao što smo videli u slučaju Zalivskog rata.

Potpuno ista stvar događa se sa britanskim Parlamentom. Rasprava o sudelovanju Velika Britanije u Zalivskom ratu bila je smešno kratka, održana je sa zakašnjenjem i to samo tokom predloga za odgađanje sednice. Nikada se u jednovekovnoj istoriji tog parlamenta nije dogodilo da se morala doneti tako važna odluka, a da je za raspravu bilo dopušteno tako malo vremena. Jedan od događaja koji su u istoriji Parlamenta zahtevali najviše pažnje praktično je prošao neopaženo.

Približili smo se tački u kojoj će Sjedinjene Američke Države da šalju svoju vojsku u rešavanje svih razmirica koje se iznesu pred Ujedinjene nacije. Glavni potparol Ujedinjenih nacija Perez de Kueljar, koji je upravo na odlasku, natovaren novcem od mita, bio je najpopustljiviji čelnik UN-a u istoriji. Sve zahteve Sjedinjenih Američkih Država odobravao je bez pogovora. Njegov naslednik će još spremnije da odobrava sve što američka Vlada stavi pred njega. Ovo je važan korak na putu stvaranja svetske vlade.

Međunarodni sud u Hagu će tokom sledeće dve godine sve više da služi za rešavanje pravnih nesuglasica svih vrsta. Taj sud je, naravno, prototip pravnog sistema svetske vlade i zameniće sve ostale sudove. Kada su u pitanju centralne banke, esencijalne institucije za planiranje Novog svetskog poretka, to područje je uglavnom fait-accompli - Međunarodna banka za obračun je već (na kraju 1991) preuzela vlast. Privatne banke brzo nestaju, kao deo priprema za „deset velikih banaka” koje će kontrolisati bankarstvo celog sveta, pod vodstvom BIS-a (Međunarodne banke za obračun) i MMF-a.

U Evropi postoji veliki broj socijalnih država, a Sjedinjene Američke Države se ubrzano pretvaraju u najveću socijalnu državu na svetu. Kada ljudi postanu zavisni od države u smislu osnovnih sredstava za život, biće veoma teško da se od toga odviknu, što se jasno moglo videti po rezultatima poslednjih izbora u SAD-u, na kojima je 98% kandidata vraćeno u Vašington kako bi mogli da uživaju u lagodnom životu, uprkos njihovim poražavajućim rezultatima.