Ličnosti

Stanislava Razumovskaja, profesor  filosofije  ruskog  univerziteta ekskluzivno za Tabloid

Dva naroda, jedan rod

 O delovanju Slovenske škole na upoznavanju i zbližavanju srpske i ruske omladine i tragičnih povoda od kojih je sama ideja nastala, specijalno za Tabloid govori Stanislava Razumovskaja, profesor univerziteta u Ekaterinburgu. Njeno kazivanje zabeležio je Saša Segedinski, naš istraživač i prijatelj ruske kulturne zajednice u Srbiji.

Priredio: Saša Segedinski

Tokom 1991. godine u ruskom gradu Ekaterinburgu otvorena je jedna od prvih privatnih srednjih škola u Ruskoj Federaciji, ujedno i prva privatna u ovom gradu.
Dobila je poetično ime: Slovenska škola. Osnivač i vlasnik, bila je poznati pedagog Ekaterinburga Lianna Nikitina.
Slovenska škola iz Ekaterinburga je opšteobrazovna ustanova za decu od šeste do sedamnaeste godine, a ono po čemu se ova škola razlikuje od ostalih su pojedini predmeti koji do tada nisu bili u nastavnom programu bilo koje škole u Ruskoj Federaciji. Ti predmeti su: Istorija slovenskih naroda; Ruska filosofija, ali i Rusko junaštvo, koje se bavi istaknutim Rusima kroz istoriju (književnici, carevi, državnici, slikari, kompozitori, svetitelji...). Slovenska škola imala je i ima dobru saradnju sa različitim školama i društvima u slovenskim zemljama, a naročito u Srbiji. 
Od pre tačno deset godina u ovoj školi se uvodi još jedan predmet koji takođe nikada u Ruskoj prosveti nije postojao: srpski jezik i književnost. S obzirom da su učenici ove škole imali priliku da uče istoriju i kulturu svih slovenskih naroda, bili su upoznati i s tradicijom i kulturom srpskog naroda.
Osnovni zadaci Slovenske škole su razvoj individualnih prirodnih osobina učenika i vaspitanje u deci vrednosne svesti na temelju nacionalne kulture slovenskih naroda.
Uvođenje srpskog jezika u plan i program škole nastalo je zbog nemilog događaja koji je zadesio Srbiju pre tačno deset godina, tačnije 24. marta 1999. godine, bombardovanje Srbije.
Na ovaj dan, učenici i  profesori, počeli proteste u Ekaterinburgu upoznavajući javnost o situaciji u kojoj su se tog trenutka našli Srbija i srpski narod.
 Istine radi, treba reći da ruski narod nije bio upoznat sa situacijom u kojoj se nalazila Srbija i njeni građani, a mnogi su i prvi put čuli za Srbiju.
 Prvog dana bombardovanja, učenici ove škole su uputili protestno pismo konzularnom odeljenju američke administracije u ovom gradu, u kome su zahtevali obustavljanje bombardovanja. Takođe su uputili i pismo tadašnjem ambasadoru Jugoslavije u Moskvi, od koga su zahtevali da prenese podršku srpskom narodu.
 Učenici Slovenske škole su hitno, već početkom aprila meseca 1999. godine, pripremili veliku pošiljku sa lekovima za decu sa Kosova i predali je preko jugoslovenske ambasade u Moskvi.
Vandalsko rušenje spomenika srpskog prosvetitelja Vuka Stefanovića Karadžića u centru Prištine izazvao je pravi revolt učenika i profesora Slovenske škole, pa je tim povodom uveden predmet Srpski jezik. Učenici ove škole, potrešeni  vestima koje su stizale do njih iz Srbije, molili su da se uvede srpski jezik, kako bi oni podigli novi spomenik Vuku Karadžiću koji će večno trajati.
S obzirom da u Ekaterinburgu niko nije znao srpski jezik toliko dobro da  bi mogao da ga predaje u školi, u dogovoru sa učenicima ja sam počela studirati srpski jezik kao samouk, i studirajući njima sam ga predavala.
Na kraju svake školske godine slavili smo Dan slovenske pismenosti i imali tradicionalni nagradni konkurs nazvan Vuk Karadžić.
 Ovaj konkurs je objavljen prvi put 24. maja 2000. godine, a  njegovi osnivači su bili Srbi koji su u to vreme živeli u našem gradu: Petar Vuković, Vlastimir Mihajlović, Milan i Ranka Lukić, Ivan Komatina.
 Učesnici konkursa bili su đaci koji su postigli najbolje rezultate u izučavanju srpskog jezika i koji su imali poseban interes prema kulturnoj baštini slovenskih naroda.
Pobednik konkursa imao je specijalnu diplomu Slovenske škole i nagradu. Ruski učenici su recitovali pesme Petra Petrovića-Njegoša i Desanke Maksimović. Ali, tada nismo zaboravili ni čuvene ruske pesnike, Puškina i Jesenjina čije su pesme deca recitovala na srpskom jeziku. Prvu  nagradu jе dobio učenik Aljoša Russkih (16 godina), pevajući srpsku pesmu "Vidovdan".
Odmah nakon završetka bombardovanja, u julu mesecu iste godine, ostvarili smo i kontakt sa dečijom organizacijom iz Kragujevca, Škola mira, iz koje smo pozvali decu u Ekaterinburg kako bi premostili traume koje je na njih ostavilo bombardovanje Srbije.
 Mesec dana, 24 učenika bila su naši gosti.  U toj prvoj grupi učenika, na početku razmene, bila je i sada već poznata estradna zvezda Jelena Tomašević.
Poslednjeg dana posete kragujevačkih đaka Slovenskoj školi u Ekaterinburgu, u skladu sa tradicijom naših predaka, izvršeno je i bratimljenje između učenika obe škole.
Učenici Slovenske škole su u toku saradnje sa Udruženjem ratnih vojnih invalida Srbije i Jugoslavije nastavili dobro prijateljstvo sa srpskom decom  iz različitih gradova Srbije, učestvovali u zajedničkim humanitarnim akcijama, naučnim konferencijama za srednjoškolce i umetničkim konkursima. 
Zajedno sa kolegama iz slovenskih zemalja smo ostvarili i nekoliko  obrazovnih projekata  za obučavanje i vaspitanje dece:  "Vidovdan" - izučavanje srpskog jezika i kulture, posete poznatih spomenika srpske kulture (1997-2006),  "Bratstvo bez granica i humanitarne akcije za podršku deci u lokalnim ratovima u Jugoslaviji i Rusiji (1999-2002).
Zahvaljujući predsednicima ovih udruženja Miroslavu Vukoviću i Radiši Milivojeviću, đaci iz Rusije su posetili spomenike srpske istorije i kulture i obilazili čuvene srpske manastire. Svaki put naši učenici su obavezno posećivali spomenike ruskih vojnika u Srbiji.
 U Slovenskoj školi, tokom 2003. godine, a po blagoslovu našeg arhiepiskopa Vikentija, bila je otvorena  školska crkva posvećena Sv. Savi, koja je inače  jedina  posvećena u tom periodu ovom srpskom svetitelju u Rusiji.
Crkvu su posećivali učenici  škole, kao i mnogi građani Ekaterinburga. Naša škola učila je decu očuvanju duhovne vrednosti svog naroda, ali istovremeno i poštovanju duhovne vrednosti drugih naroda. 
Suštinski deo u nastavi Slovenske škole je razvijanje ideala srodstva i rodoljublja, upoznavanje učenika sa kulturnim dostignućima slovena, nasleđivanje etnopedagoških tradicija slovenskih naroda, razvijanje etnokulturnog samoidentiteta učenika.
Učenici ove škole takođe su osnovali filosofski časopis "Srodstvo", a imaju i aktivno učešće u naučnom projektu Razvijanje vrednosne i nacionalne svesti omladine.

Slovenska saradnja

U velikoj želji da učini sve kako bi inače srodnu rusku i srpsku kulturu još više približila, Stanislava Razumovskaja pomenula je i otvaranje privatne Ruske škole u Srbiji, u Beogradu ili Novom Sadu. Cilj i glavni zadatak ove škole bi bio razmena učenika iz Srbije i Rusije, kao i prilika da deca u Srbiji nauče ruski jezik, tradiciju, kulturu i umetnost.