Zavera
Preduzeće Verat:
profit, provizija, korupcija i nelegalnost
Uvek postoji rezervni klan
Kažu da je najveći profit danas u
komunikacijama, i to kada
se radi sve legalno. Kakav li je tek kad se radi nelegalno, opljačka PTT, ne plaća zakup, ne plaća porez i ostalo... i to u zemlji Srbiji
...
Dana 17. juna 2003. godine, danas poznato preduzeće za telekomunikacije Verat
nije imalo ni jednog jedinog dinara na računu, ali samo dva dana
kasnije, 19. juna 2003, dobija 33.410.565 dinara. Od toga novca
kupuje opremu za komunikacije i besplatno, ili uz neke manje troškove, montira je na objekte
Republičkog hidrometeorološkog zavoda i počinje svoj pohod na srpsko tržište
informacionih tehnologija. Uz pomoć PTT Srbije.
Kako se ovo moglo desiti? Odgovor na pitanje, za mnoge današnje srpske
tranzicione filozofe, krajnje je jednostavan: bilo je takvo vreme.
Tajkunski ples sa državom.
Ugovor u ime PTT-a tada potpisuje Srđan Blagojević,
kao direktor, a za preduzeće Verat Verica Radović. Srđan
Blagojević kasnije odlazi u neki privatan biznis u oblasti
komunikacija, ali je prethodno na ovo mesto postavljen od tadašnje političke
grupacije DOS-a, kao navodno veliki stručnjak za komunikacije iz Kanade.
Verat ima defektnu dozvolu da radi poslove komunikacija, jer
nema, kako je u ono vreme zakon nalagao, saglasnost Telekoma.
Tako se rodio formalni sukob između preduzeća Verat i Telekoma,
za koji upućeni smatraju da je bio samo predstava za javnost, jer se pokazalo
da su neki direktori Telekoma sa lakoćom prelazili na
posao u preduzeće Verat.
U RHMZ-u su, po gabaritima,
najprisutnije antene
internet-preduzeća (provajdera) Verat,
koje na protivrgadnom
poligonu Fruška gora ima četiri ogromne antene prečnika 3,5 i 2,5
metra, povezane sa sličnim antenama na
zgradi RHMZ-a u Beogradu i antenama na silosima u Bačkoj Topoli. Preko njih se vrši internet-saobraćaj sa Mađarskom i zapadnom Evropom. Istina, Verat
ima neki ugovor sa RHMZ-om o postavljanju ovih antena, ali je
taj ugovor potpuno na štetu RHMZ-a i države, a proviziju od profita
imaju ljudi koji su omogućili postavljanje ovih antena.
Ovaj ugovor je potpisao Đorđe Kardum, koji je bio direktor RHMZ-a
do 2004. Kasnije je postao pomoćnik direktora za protivgradnu odbranu, da bi sa tog
posla bio smenjen sredinom ove godine.
Gospodinu Đorđu Kardumu je od Verata
isplaćivano po 7.000 evra mesečno na
ime protivusluge što je ovoj firmi dozvolio da se na objektima RHMZ-a
montira njena oprema. Ali, koliko je Kardum odan ovom poslu najbolje govori
podatak da je smenjen sa mesta zamenika direktora za sektor protivgradne odbrane, jer nije dozvoljavao sadašnjem
direktoru RHMZ-a Milanu Dačiću da se ugrađuje u
posao sa Veratom.
O tome kakav je obračun iz repertoara klasične komedije (u kojoj lopov uvek
pokrade lopova) svedoči i novi aneks ugovora (original je u RHMZ-u)
između Verata i RHMZ-a, koji je potpisao Milan Dačić, a nakon smene Đorđa
Karduma! Ovaj aneks ugovora trebalo je da legalizuje prisustvo Milana Dačića u ovom poslu, jer je
promenom gazde promenjeno i mesto plaćanja.
Inače, Verat je jedan od najmoćnijih komunikacionih
provajdera kod nas i u regionu u sektoru bežičnih veza. Njihove antene su ogromne, a oprema (NERA)
veoma moćna i skupa, tako da su antene ostalih provajdera prave dečje igračke u
odnosu na njihove. Oni mogu da prenose internet-signale, telefonske razgovore,
satelitske signale, TV slike i sve ostalo.
U RHMZ-u je, za vreme dok je direktorka bila gospođa Jovanka
Andrejević (od 2004. do decembra
2007) bio jedan pokušaj da se sudskim putem
poništi ugovor (verovatno da bi se
preuzela naplata provizije od prethodnog direktora RHMZ-a Đorđa Karduma) između Verata i RHMZ-a,
ali je ovaj sudski spor na Trgovačkom sudu završen štetno po RHMZ, jer
je sud presudio u korist Verata.
Najčudnije u celom zamešateljstvu je to što sud nije uzeo u obzir odredbe
pomenutog Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije. Takođe, sudski spor
je izgleda bio unapred izgubljen i zbog vrlo nespretnog zastupanja RHMZ-a
od strane pravnice RHMZ-a Julijane Anđelović, koja je ovaj posao
radila umesto državnog
pravobranioca Republike Srbije, ali bez njegovog ovlašćenja!
Interesantno je i to da je sudija u ovom slučaju bio Goran Kljajević,
kasnije uhapšen u aferi "Stečajna mafija".
Inače, ugovor sa Veratom
nije sastavljen u skladu sa Zakonom o sredstvima u svojini Republike Srbije,
gde u čl. 8 piše da "o davanju na korišćenje,
odnosno zakup, nepokretnosti koje koriste državni organi i organizacije
odlučuje Vlada Republike Srbije... uz saglasnost Republičke direkcije za
imovinu Republike Srbije".
Treba znati da je vrednost saobraćaja
koji se odvija kroz Veratove antene i druge uređaje, na primer, u 2004. bila 42 miliona evra
godišnje. Ako se pođe od toga da
je internet-saobraćaj u ogromnom porastu i da se kroz ove linkove može
prenositi i fiksna i mobilna telefonija, TV signal i ostalo, pretpostavka da je
reč o cifri od nekoliko stotina miliona evra prometa godišnje zvuči sasvim
realno.
Pljačkom PTT-a, firma Verat dolazi do kapitala za
kupovinu savremene komunikacione opreme, koju besplatno smešta na državnim
objektima koji imaju najbolje položaje u Srbiji za komunikacionu opremu i tako
ostvaruju neslućeni profit.
Pri tome, internet, mobilna telefonija i TV signal nisu najjeftiniji u
Srbiji zato što država besplatno daje svoje resurse za to, već naprotiv,
sve je to veoma skupo, čak višestruko skuplje nego što je, na primer, u
Americi. Na teritoriji distrikta Vašington mesečna pretplata za kablovsku
TV, najbrži mogući internet kakav kod nas ne postoji, i telefon, sve u
neograničenom korišćenju koštalo je 2006. godine 35 USA dolara! Kažu da
je najveći profit danas u komunikacijama i to kada se radi sve legalno, a kakav
je tek kad se radi nelegalno, opljačka PTT, ne plaća zakup, ne
plaća porez i ostalo... Profit je enorman. Veći su profiti danas od
komunikacija nego od droge, trgovine ljudima i oružjem.
(Ime autora poznato
redakciji)
Najperfidnija
pljačka decenije
Pre
punih pet godina, Tabloid
je objavio tekst pod naslovom "Najperfidnija
pljačka decenije" u kome je do detalja razobličen volšeban
nastanak jednog multimilionskog biznisa pod imenom Verat.
To
detaljno novinarsko istraživanje osvetljava slučaj iz jednog drugog ugla i
koristan je podsetnik zaboravnim građanima Srbije, onima koji od svojih
sirotinjskih primanja krotko servisiraju tuđe lopovske poduhvate...
"...Preduzeće
Verat iz Beograda, čiji
je vlasnik izvesna Verica Radović,
koje se od 1993. godine, kada je osnovano, bavilo prometom nepokretnosti, po
dogovoru sa Bogoljubom Karićem
počinje 2000. godine da se, kao internet provajder, bavi i internet saobraćajem.
Bogoljub smišlja pakleni plan kako da opljačka srpske resurse. Nalazi za to
prave ljude i gospođa Radović sa svojim Veratom stupa na scenu.
Preko
Bogoljubovih kriminalnih veza, 6. decembra 2002. godine, Verat dobija dozvolu, odnosno
saglasnost od Saveznog ministarstva odbrane - sektora za civilne odnose, za
korišćenje telekomunikacionog voda Telekoma
Srbije AD.
Mimo
zakona, istu dozvolu izdaje i Savezni
SUP, a dozvola glasi: Odobrava
se korišćenje telekomunikacionog voda i onih pravaca sistema voda koji ide
radio-vezom od sedišta Verata, koji vodi do stanice Republičkog
hidrometeorološkog zavoda Srbije na Košutnjaku, a odatle do radarskog tornja na
Fruškoj gori, pa preko Bačke Palanke, Subotice i Horgoša ulazi u međunarodni
sistem Dojče Telekoma, preko Mađarske.
Svaki
poslovni potez Verata je
nezakonit i sklapa se pod budnim okom Bogoljuba
Karića.
Bogoljubova
sprega sa pokojnim Đinđićem rezultira postavljanjem radarskog stuba na Fruškoj
gori, koji nema upotrebnu dozvolu, a na njega se, po odobrenju tadašnjeg
direktora Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije Đorđa Karduma, postavljaju četiri tanjiraste antene sistema Verat, koje po mišljenju
projektanata iz beogradskog Minela ugrožavaju
stabilnost stuba, zbog takozvanog efekta jedra.
Stub
u Horgošu, na koji je montiran antenski sistem Verata, ima dozvolu samo kao vatrogasna osmatračnica, a nikako
kao antenski nosač. Projekat za ovaj stub Verata radile su tri projektantske kuće.
Telekom, koji je u 2000. godini
zastupao direktor iz Grčke, u čl.
2 ugovora naveo je da se korisnik
usluga obavezuje da zakupljene vodove koristi za svoje potrebe. Ali,
Verat svoje vodove ustupa
Mobtel-netu, PTT Srbija net, Informatici, preduzeću Neobi.
Godišnji
prihodi Verata procenjuju
se na 42 miliona evra. Dozvolu za obavljanje međunarodnog saobraćaja Veratu nije dao ni Telekom Srbija.
Na
koji način Verat dolazi
do para, vidi se i iz ugovora koji je Javno preduzeće PTT Srbija
zaključilo sa ovom kućom 18. juna 2003. Aneksom ugovora, u čl. 2, PTT Srbija se obavezala da za
korišćenje kapaciteta Verata
unapred, za šest meseci, uplati ovom preduzeću za korišćenje voda Beograd -
Roške (Mađarska) i Beograd - Pančevo iznos od 40.092.672 dinara, što je odmah i
urađeno. Ovaj ugovor potpisao je tadašnji direktor Srđan Blagojević, koji nakon toga prelazi da radi u Karićevom Mobtelu za platu od sedam hiljada
evra.
Kada
je provaljena pljačka Verata,
direktorka RHMZ-a Jovanka Andrejević formira
istražnu komisiju, koja utvrđuje da su antenski stubovi i ugovor između ove
ustanove i Verata
zaključeni bez zakonskog osnova, i dopisom obaveštava Verat da se ugovor raskida.
Pre
isteka otkaznog roka, Verat
se obraća Trgovinskom sudu u Beogradu, podnoseći tužbu sa predlogom za
izdavanje privremene mere, kojom se Republičkom hidrometeorološkom zavodu
zabranjuje da ukloni antenske stubove Verata i otkaže ugovor o korišćenju istih, do okončanja
postupka.
Trgovinski sud u Beograda
presuđuje da ima mesta određivanju privremene mere. Verat može da pljačka..."