Tragom vesti
Medijski Kragujevac je beskonfliktan, bezvremen i bezvezan
Ko drugome Svetlost krade, u tamu upada
Intelektualci smenili magistra.
Specijalna emisija lokalne televizije kragujevačke RTK, u trajanju manje od jednog sata bila je
dovoljna da glavni urednik privatizovanog nedeljnika Svetlost, magistar
Ranko Milosavljević, bude smenjen. Zvanično, magistar Milosavljević podneo je
ostavku zbog neisplaćenih zarada novinarima, teških uslova rada i teške
materijalne situacije. Naglasio je da nije bilo nikakvih pritisaka na
uređivačku politiku od strane vlasnika
Miodrag Milojević
Ranko Milosavljević, magistar,
nekada dopisnik Večernjih novosti, posle direktor i novinar bez posla, držao je do svoje titule, gde god
da stavi svoj potpis uvek je to potpis sa velikim Mr, magistar Milosavljević.
Zvanično, u pitanju je ostavka, nije bilo sugestija sa strane, niko se nije
mešao u posao.
Može to biti i tačno. Nije sve
onako kako izgleda. Može biti tačno i suprotno, vlasnik ćutanjem vrši
eliminaciju, vlasnik, kad nešto nije u redu, prividno je sve u redu, ucenjuje zaradama. Namerno ne daje
zarade - jer čeka ostavku. Može mu se jer je vlasnik.
Tad radnici, u konkretnom slučaju
novinari, vrše pritisak na ''glodura'' - što je omiljeni i odomaćeni naziv u Kragujevcu
za glavnog urednika nedeljnika sa tradicijom. Tada ''glodur'' praznih džepova
traži izlaz i u nevolji podnoseći ostavku. Milosavljević je, tvrde
upućeni, preteći ostavkom u više
navrata, postigao cilj da zarade budu isplaćene.
Glumatanje
Tiraž nedeljnika Svetlost beležio
je blagi rast, dostigao je hiljadu primeraka; drugi kažu hiljadu i po, što
predstavlja neznatan tiraž za grad veličine Kragujevca sa dvesta hiljada
potencijalnih čitalaca. Tiraž mali, problemi veliki za unezverenog čoveka, nekontrolisani
pokreti mu izleću iz rukava. Takav čovek je eksplozivni gradonačelnik
Kragujevca Veroljub Stevanović, čovek koji ne zna šta će sa rukama.
Noćobdije pamte događaj iz
strašnih devedesetih. Jedan nezadovoljni član SPO-a pisao je ekserom po
zidovima. "VERKO LOPOV". Pisao je šta mu padne na pamet. Budili su se
u tri sata noću radnici Gradske čistoće, šetali po gradu, grebali
zidove. Kofa vode u noćnim satima, na minusu i na plusu, leti i zimi. To je
zato što je gradonačelnik preosetljiv. Ljudi su prolazili, niko se na to nije
osvrtao. Gradonačelnik je imao odličan alibi. Ko piše? Pišu noćni čuvari
ličnosti i dela Slobodana Miloševića.
Kad je noćni pisac po zidovima
iznenada preminuo, odahnuo je Kragujevac. Ali i Verko. Najveseliji su bili
radnici Gradske čistoće.
Još od proleća gradonačelnik
glumi velikodušnost, toleriše suprotno mišljenje. Hladni, kišoviti dani dovode
do promene raspoloženja kod neurastenika i hroničnih bolesnika.
Gradonačelnik naručuje specijalnu
emisiju na svojoj televiziji, gde će podobni, nadobudni intelektualci, njegovi
prijatelji, ocenjivati magistra. Selekcija koju su izvršili podobni urednici
bila je grozna, bila je rigorozna. Govorili su odabrani penzioneri. Penzioner
Borivoje Radić, etnolog po profesiji. Borivoje Radić urednik je leksikona o
Kragujevcu, na hiljadu strana, izabran od Veroljuba Stevanovića. Govorio je
Milan Đokić, profesor filozofije, u mladosti učitelj u Bosni, govorio je
Aleksandar Stamenković, otkačeni direktor Narodnog muzeja, postavljen od Veroljuba Stevanovića,
tragikomična ličnost, ličnost bez poroka, vodi kućevni život i umereno se
hrani. Od poroka upražnjava jedino cigarete.
Nedeljnik Svetlost
privatizovan je pre dve-tri godine, kad je Veroljub Stevanović izgubio na
javnom nadmetanju od konzorcijuma koji predvodi i predstavlja Gvozden
Jovanović. Pored Jovanovića pominje se Vlatko Rajković, bivši gradonačelnik,
član Demokratske stranke. Emisija je od početka do kraja bila tendenciozna.
Pozvani sagovornici kompetentni su da ocenjuju novinarski rad koliko i upravnik
pošte na periferiji, koliko kvitati na Zelenoj pijaci, kondukteri u javnom
prevozu. Borivoje Radić i Stamenković, direktor Narodnog muzeja, direktno su
zavisni od Veroljuba Stevanovića, profesora Đokića nema na platnom spisku, on
je samo pristrasni penzioner, ubeđeni intelektualac koji drži do svog
mišljenja.
- Kod prosečnog čitaoca,
poluobrazovanog ili osrednje obrazovanog, napadi na gradsku upravu mogli bi da
prođu. Ali intelektualci to neće da čitaju. Napadi na gradsku vlast kod
intelektualaca ne prolaze.
Vlasnik Gvozden Jovanović je
računao: tri intelektualca, jedan magistar. Tri naprema jedan. Tiraž raste
sporim hodom. Koja korist od tiraža kad uvaženi intelektualci, za komšije akademici, bojkotuju novine
sa tradicijom.
Zar zidovi sve moraju da čuju: -
Predstavljaš se kao intelektualac i magistar. Jesi čuo šta o tebi govore pravi
intelektualci? Imao sam visoko mišljenje o tebi kao čoveku i intelektualcu, dok
juče nisam upalio televizor. Intelektualci su mi otvorili oči. Njih je birao Veroljub Stevanović, znači nisu
samo obični intelektualci. Nisu svi intelektualci intelektualci. Ovo su pravi
intelektualci, podobni komentatori lokalne televizije, uvaženi od
gradonačelnika! U kabinet ulaze bez
kucanja i čekanja.
Gradonačelnik je golubar, a zovu
ga Čile. Politički gledano oni nisu prijatelji, novinar Milosavljević ga je
oslovljavao sa Čile. Nije duhovito, ali nervira prave intelektualce.
Milosavljević nije bio naročito oštar. Na primer, saradnju Zastave i Fijata
nikada nije dovodio u pitanje. Niti je je razmišljao zašto i pored uspešne
saradnje italijanski partner u Zastavu nije uložio jedan evro, prestupna
i basksuzna dvehiljadedeseta se preskače do početka srećne Nove 2012. godine.
Respektovao je, uz familijarno obraćanje, gradonačelnika Stevanovića, bio je
oštar prema njegovim prvim saradnicima i kragujevačkim direktorima.
Svetogrđe
Zašto je smenjen Ranko
Milosavljević? Zbog teksta ''Gde su kosti moje majke?''
Kragujevčanka Vera Vulović
podnela je opštinskom tužilaštvu i kragujevačkoj policiji krivičnu prijavu
protiv Dragana Radovića, direktora JKP Gradska groblja, zbog
neovlašćenog prekopavanja groba i povrede grobnog mesta. Od kriminalističke
policije zatražila je da pošalje ekipu na uviđaj i utvrdi činjenično stanje, ''kako mimo odluke suda ne
bi došlo do bilo kakvih neželjenih posledica.''
Nadgrobna ploča na kojoj piše
"Radmila Miletić", to je majka Vere Vulović, pomerena je, ispred
spomenika je postavljena piramida na kojoj piše "Vladimir Stanković
1926-2009".
- Bila je nedelja, nikog od zaposlenih
na groblju nije bilo, pa nisam mogla da pitam ko je nepoznati muškarac i čija
je smelost i odluka bila da se grob moje majke dira, pomeri nadgrobna ploča, i
što je još strašnije,
sahrani u isto grobno mesto.
Sredinom oktobra prošlo je punih 48 godina otkako je
Verina majka umrla i sahranjena.
Uprava groblja počinila krivično
delo. - Povreda groba. Član 354. Ko neovlašćeno prekopa, razruši, ošteti ili grubo povredi grob ili
drugo mesto u koje se umrli sahranjuje, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom
do jedne godine.
- Odgovor činovnika preduzeća Gradska
groblja posebno me je potresao i uznemirio, posebno zbog toga što niko nije
osećao odgovornost zbog vandalskog čina. Jasno je da je ovde urađeno krivično
delo povrede groba, da je betonska ploča pomerena i sahranjeno drugo lice na
istom mestu.
Vera je pet decenija izmirivala
obaveze na ime održavanja grobnog mesta.
Zvanično, varoško groblje u
Kragujevcu je konzervirano, što znači da sahranjivanja više nema. Međutim, cene
sahranjivanja i dalje važe. Plaća se 216.000 dinara za jedno grobno mesto, za
dva 390.000 dinara.
Sanduk iz koga mrtvaci ne iskaču
košta 500 evra.
Penzionerka iz Kragujevca nije
smela da se predstavi: - Na Varoškom groblju sahranjen mi je muž. Poručili su
mi iz Uprave groblja da ukoliko budem želela da budem sahranjena pored supruga,
moraću da platim dodatnih 500 evra za specijalni metalni sanduk.
Zbog nemaštine jedan Kragujevčanin nije imao
30.000 dinara da plati dodatne radove za proširenje grobnog mesta. Pokušaj da umrlog oca sahrani u dvorištu osujetio je komšiluk.
- Preplavljenost bolnim emocijama
deluje iscrpljujuće duševno i telesno, tako da osoba nema dovoljno snage za
adekvatno funkcionisanje misaonog područja.
Uprava Varoškog groblja koristi situaciju kad
''kontrola svesti slabi ili potpuno izostaje.'' Tada potura ugovore na
potpisivanje - objasnila je Miliada Živić-Ilić, psiholog.
Bresnica je periferijsko naselje
u Kragujevcu: - Odgovorno tvrdim da bismo našli neko rešenje za pokojnika iz Bresnice,
samo da je neko od familije došao do mene - izjavio je Dragan Radović, direktor Gradskog groblja.
Dragan Radović, direktor,
napravio je meteorsku karijeru: od švercera cigareta na Šarenoj pijaci, vlasnik
je diplome sa tri godine zanata, odskora se predstavlja kao diplomirani ekonomista.
Karijeru je napravio preko gradskog odbora DSS-a Vojislava Koštunice, ali je u
pogodnom trenutku preleteo u tabor Veroljuba Stevanovića.
Dragan Radović, kragujevački
upravitelj smrti, vlasnik privatne firme protiv koga su građani podneli seriju
krivičnih prijava zbog cvetanja "industrije smrti", tužio je
nedeljnik Svetlost i podneo oštetni zahtev od 600.000 dinara za ''pretrpljene duševne patnje''. Radović se nikada
nije pojavio na sudu.
Mediji s flasterom
Nijedan drugi medij u Kragujevcu
nije pisao o prekopanom grobu i slučaju Vere Vulović. Znači, medije u rukama
drži Verko Stevanović. Nisu se oglasili policija ni javni tužilac.
Objektivnosti radi, treba reći: nedeljnik Svetlost nije pisao o
uzurpiranju Šumarica,
jesu suparničke novine Kragujevačke, jer je vlasnik, lokalni tajkun
Milenko Marjanović, dobar prijatelj Gvozdena Jovanovića.
Nastupajući u naručenoj emisiji
Ranko Milosavljević daje izjavu da vlasnici Svetlosti imaju u planu
kupovinu gradske televizije. Izjava je emitovana nekoliko dana pre ostavke što, uprkos svemu, govori da je
smena u pitanju.
Zašto je otišao Ranko
Milosavljević? Da bi se grobna mesta u Kragujevcu i dalje prodavala pošto je u
pitanju uspešan biznis? Uprkos rastu uticaja i rastu tiraža, prodaja nije
dovoljna za pokrivanje troškova štampe.
Vlasniku novina, koji ne zna šta
hoće, ionako je svejedno. Kupovina novina nije dovoljna za preuzimanje vlasti.
Sa televizijom, Veroljub Stevanović je medijski jači. Situacija bi se promenila
kad bi jedan čovek u svojim rukama držao i novine i televiziju.
Nedeljne novine Svetlost
bile su popularne kao opozicione devedesetih godina. Tada je vlasnik Gvozden
Jovanović počeo da čita novine. Čitao je poneku svoju izjavu, nekad bi video
svoju fotografiju. - Kako lepo i darovito pišu, i to u teškim vremenima
hiperinflacije - uzviknuo bi Jovanović. Učinilo mu se da mediji mogu sve.
Prethodna redakcija, stara više decenija i profesionalna, otišla je zbog malih
i neredovnih plata. Držala se Veroljuba Stevanovića pre i posle privatizacije.
Vlasniku to počinje da smeta. Kupio je firmu sa tradicijom, kupio je ime, za
drugog čoveka.
Zašto je Radmila Miletić iskopana
iz groba? Koji je greh njene majke?
Ranka Milosavljevića smenio je
Dragić. Ali to nije ostareli Dragić,
Dragić iz sela Vojinovca, najpoznatiji vračar u Kragujevcu, možda i u Srbiji -
nego Dragić Lazić.
Stvari odmah krenuše nabolje.
Dragić ništa drugo ne radi, Dragić samo širi optimizam. - Dobre vesti iz gružanskog zdravstva. SVE
BOLJE USLUGE. Berberin - harmonikaš. Verna slika svog vremena. Ni časa u
blokadi. Uspešna godina. Veterinar, travar, pčelar. Godina novih mogućnosti.
Nemam vremena za grip. Radnici Prvog maja iz Lapova - na minusu dočekali
plate!
Građani komentarišu ispred
bakalnice: - Koje su ovo novine?
- Taze.
Svi naslovi su mi odnekud
poznati. Od pre četrdeset i više godina. Ovako se pisalo kad je imalo o čemu da
se piše. Ovako, talentovano, o travarima i harmonikašima. Ko svira i peva, zlo ne
misli! Je l' tako, narode?
Politička nepodobnost uz
animozitet prema Kosovarima, afera sa zamenom stana zbog koje je Ranku
Milosavljeviću nepravosnažno presuđeno na šest meseci zatvora - bila je
dovoljna za smenu, zbog neisplaćenih zarada. Još specijalno naručena emisija,
tri intelektualca čerečila magistra.
Biranim rečima, po zadatku, intelektualno.
Nije moguće bavljenje novinarskom
profesijom da se nikome ne zamerite. Dragić Lazić, dopisnik Politike,
četiri godine slobodan i nezaposlen, neće se baviti aferama. Njegova koncepcija
je ''afirmacija grada'' što znači pisanje uz dlaku gradskim čelnicima.
Mrtva usta ne govore. Mrtvaci bi
trebalo da ćute. Neka se grobna mesta prekopavaju i prodaju ako je to unosan
biznis.
Izgovor nije bilo teško naći: -
Treba da dođu ljudi koji vole ovaj grad.
Možda je Milosavljević opteretio
novine crnogorskim dijalektom i kadrovima, Lazić se odmah okrenuo šumadijskim
lokalizmima.
- Svetlost će morati da se
otvori još više za one ljude koji zaslužuju da
se u njoj nađu, a koji su iz ko zna kojih razloga bili zaobilaženi ili
ignorisani. Kragujevac u svakom vremenu ima dovoljno ljudi da se o njima čuje u
javnosti.
Takva će biti koncepcija Dragića
Lazića. Žito da se odvoji od kukolja, barabe što prodaju grobna mesta su naši
uvaženi sugrađani!
Medijski Kragujevac je preko noći
vraćen pet decenija unazad. Mrtvački bezvremenim i bezveznim, beskonfliktnim,
uspavljujućim naslovima. Svi su uspešni, svi su zadovoljni.
- Vidiš, nekada retko ko nije radio.
Vidiš, danas retko ko radi.
Ovako je današnje vreme
okarakterisao onaj koji dve decenije nije pročitao nijedne novine. Danas Kragujevac
zvanično ima 25.000 nezaposlenih, nezvanično broj je mnogo veći. Gradom šetaju
i ljudi kojih nema ni u jednoj evidenciji.
Džada zatvorio vreću koja
curi
Dragić Lazić miran je čovek,
podoban svakom režimu. U vremenu socijalista potpredsednik Skupštine grada.
Gradonačelnik je bio Živorad Nešić, zvani Džada, direktor preduzeća Žitoprodukt.
Početkom devedesetih Nešić je prvo glatko pobedio u svom rodnom selu kao
kandidat grupe građana i postao odbornik. Socijalisti su ga gurnuli za
gradonačelnika, jer je nestranački kandidat.
Ako nije uspešan, Živorad Nešić
ipak je redak direktor. On je direktor koji nije uništio svoje preduzeće.
Prosek plata od 44.000 dinara fantastičan je za Kragujevac. U pekare niko nije
hteo. Primani su prekobrojni, brašnjavi, primali su se radnici koje niko drugi
neće.
U timu Živorada Nešića Džade
našli su se Dragić Lazić i Miodrag Stojilović, bivši dopisnik Komunista.
Stojilovića je zadržao Verko
Stevanović, Lazića je odbacio.
Nema plata za novinare Svetlosti.
Tim koji je Ranko Milosavljević, uredniik koji čeprka po groblju, jedva skrpio
s konca i konopca. Vlasnici ostadoše u hotelu Zelengora u prijateljskom razgovoru sa Živoradom Nešićem,
direktorom Žitoprodukta. Ostadoše u prijateljskom razgovoru. Živorad
Nešić je skroman čovek. Žitomlinska firma posluje uspešno, dok su propale iste firme u
Vojvodini.
Džada jednokratno, dvokratno može
da bude donator, za uzvrat traži uredničko mesto za svog prijatelja Dragića
Lazića, trenutno nezaposlenog. Miodraga Stojilovića Džada je doveo u Skupštinu
grada. Stojilović se smestio pored Veroljuba Stavanovića, gde mu je i mesto.
Mesto mu je u svakoj vladajućoj garnituri. Džada je prijatelj i Veroljuba
Stevanovića.
Niko više ne pominje novinarske
zarade. Da li je direktor Nešić zatvorio vreću koja curi? Plati pa klati.
U prvom broju Živorad Nešić Džada
na naslovnoj strani. Uspešan privrednik, direktor, prosek plata 44.000,
dobitnik nagrade "Prvoslav Raković". Džada je izjavio da je prijatelj
sa svih prošlih i budućih gradonačelnika, apostrofirajući Veroljuba
Stevanovića.
I to je kraj priče o JKP Gradska
groblja. Nedeljnik Svetlost završiće na Varoškom groblju. Novine Svetlost,
sa naslovima koji mirišu na naftalin, niti će ko kupovati niti će ko čitati.
Niti će za to imati razloga.
Ali ko zna? Dođe li televizija na
privatizaciju, vlasnici mogu opozvati Lazića, rehabilitovati Milosavljevića i
otkopati priču o JKP Gradska groblja. Sa televizijom u rukama moglo bi
se opet krenuti na Veroljuba Stevanovića. Za veću igru novine u tiražu od
hiljadu primeraka su slabo oružje.
Trenutno, uspešan direktor uzeo novine u zakup,
za Verka.
Kada će to biti i šta će dalje
biti? Grobovi će se prodavati, mrtvaci će se vaditi, kragujevačka "industrija smrti"
radiće punim kapacitetom.
- Stan moje tašte nalazi se na
prvom spratu, iznad doma predsednice srpskog parlamenta, što je lokacijski
važno - napisao je Dragić Lazić, malo poslušnički, malo uvlakački, to u
novinarstvu garantuje prosperitet. Vreme će pokazati zavređuje li ovakvo
pisanje mesto na Varoškom groblju, u aleji besmrtnika. Mesto na lokalnom
groblju privatizovanih, demokratskih, slobodnih medija.