Razaranje
Arheologija u Srbiji - pseudoarheologija posveæena
traganjuza lokalnim verzijama Atlantide
Èeprkanje po lokalitetima za slavu i gomilu para
Na kakve se bizarne stvari zapravo arèi novac
poreskih obveznika namenjen arheološkim ispitivanjima. Na šta
su, u stvari, trošena sredstva pri istraživanju
lokaliteta Stublina. Kako je derviška igla
postala praistorijski predmet. Gde se, pod izgovorom arheoloških
iskopavanja, zapravo održavaju prave ratne igre. Ko su èlanovi
Obrenovaèkog lobija. Kome je fetiš
military look. Ko je sve
od preistorièara organizovao porodiène
manufakture za pranje novca preko projekata
Stanislav Živkov
Arheologija u Srbiji, nakon dužeg
niza godina, postala je nekima puki izgovor za nepotrebno arèenje
novca na besmislena arheološka iskopavanja, èeprkanje
po grobovima, pražnjenje rupetina, gomilanje kubika smrvljene keramike i
ljudskih i životinjskih košèurina... samo kako bi se po svaku
cenu pratili pomodni trendovi i dokazivale raznorazne srpske Troje u Gabeli, širenje
prasrba iz Vinèe po èitavoj državi, i
prepoznavala zaboravljena kolonija Atlantiðana na
osnovu ornamenata mozaika u Gamzigradu! Zahvaljujuæi svemu
ovome, danas se za iskopavanje i konzervaciju najznaèajnijih
arheoloških
lokaliteta poput Gamzigrada, Carièinog Grada, Šarkamena
- koji su najvrednija arheološka baština i
najveæi
turistièki
potencijal - jedva izdvajaju sredstva zato se neverovatne kolièine
novca nemilice upumpavaju u ko zna koje po redu nepotrebno èeprkanje
po Vinèi i
traženje
i dokazivanje novih Vinèetina, Vinèi i Vinèica,
kao i ostalih praistorijskih nebuloza kojekuda po Srbiji.
Traktorski filter za ulje iz Atlantide
Poslednjih godina u srpskoj arheologiji se pojavila i
prava pošast
u vidu sveopšteg iskopavanja nebitnih i opskurnih lokaliteta, a sve
kako bi raznorazni "veliki" i "mali"
arheolozi po svaku cenu, još za života,
postali "novi"
Miloje Vasiæ, Branko
Gavela, Milutin Garašanin ili Jovan
Kovaèeviæ i sagradili
sebi spomenike neèitkim
knjižurinama
ili bizarnim izložbe. Naravno, ovakve stvari se dešavaju najviše u
oblasti preistorijske arheologije iz prostog razloga jer se iskopava nešto što
zapravo ni ne postoji, odnosno prazne rupetine i bezobliène
hrpe kamenja, skamenjenog blatišta, kubici gareži i
zdrobljene bezobliène keramike i spaljenih ljudskih i životinjskih
košèurina.
Pošto je veoma teško
predstaviti "šuplje u praznom", kapitalno arèenje
para na ovakve nebuloze najèešæe se
zamaskira navodno veoma potrebnom primenom najnovijih i najskupljih metoda
daljinskog istraživanja poput georadara, magnetometrije, snimanja sa
paraglajdera, a posebna prièa je takoðe sve
prisutnija moda da se vrši celogodišnje
rekognosciranje terena, najèešæe po kiši i
snegu, tako da uopšte ne zaèuðuje da se
vide prave horde studenata i arheologa kako se usred zime, pod izgovorom
rekognosciranja terena, vucaraju po prerovanim njivama prekrivenim snegom u
potrazi za nekakvom novom Atlantidom. Njihov cilj je da potom po svaku cenu u muzejske depoe dovuku
nekoliko èapara
amorfne zdrobljene keramike, par košèica zaostalih od nekog davno
pojedenog peèenog praseta, šaku zarðalih šrafova
ispalih sa traktora, poneki odbaèeni filter za ulje, kako bi se na
osnovu tako prikupljanih "kapitalnih" nalaza
pripremio projekat sistematskih arheoloških istraživanja
koja æe
tokom narednih nekoliko kampanja u muzejske depoe dovuæi desetke
kubika bezvrednih nalaza, odnosno gomiletine iste takve zdrobljene keramike
,koje po pravilu studenti moraju da peru hladnom vodom i to golim rukama, kako
bi se uživeli
u "delikatnu"
teksturu pronaðenih èapara, da bi se u sledeæoj
fazi "obrade"
tako "dragocena"
keramika statistièki obradila, odnosno prebrojao se ukupan broj fragmenata
iz kojih se ne može rekonstruisati ni jedna jedina posuda, kako bi se kao
epohalno dostignuæe izradili dijagrami koji prikazuju procentualnu
zastupljenost prema broju fragmenata iste vrste (èime se èini
pravi falsifikat jer ti brojevi uopšte ne prikazuju stvarno stanje iz
prostog razloga što se ne obraèunava ukupna površina
pronaðenih
fragmenata, veæ njihov broj).
Naravno da se u najmanje 99,9 odsto sluèajeva
ne pronaðe
apsolutno ništa znaèajno, ali kao glavni rezultat
ovakvih budalaština, muzejski depoi se doslovce zatrpavaju kubicima
bezvredne keramike i košèurina koje se tamo decenijama talože
kao tzv. studijski materijal. Zapravo ovo i ovakvo "rekognosciranje"
terena dobar je izgovor da èlanovi istih tih ekipa, nakon
sat-dva bauljanja po blatištu, diskretno preðu u
birtiju kako bi vatrenom vodom i krkanlucima ogrejali promrzle kosti i
razradili strategiju za što uspešnije arèenje
novca tokom narednih dana! Posebna je prièa i arèenje
para na skupo plaæene fizièko-antropološke
analize pronaðenih košèurina kako bi se po svaku cenu
odredila nacionalna pripadnost navodnih Atlantiðana, kao i
boleštine
od kojih su umrli pronaðeni pokojnici. Predvodnici ove
forenzièke
nekrofilije su dva doktora nauka - dr Živko Mikiæ,
penzioner sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, i dr Srboljub Živanoviæ.
Naravno, kod ovakvih pseudonauènih istraživanja
ponekada se desi i poneka "greškica", pa
je tako zabeležen èuveni sluèaj
preistorijskog "krpèeta", odnosno "senzacionalni"
pronalazak navodno dobro oèuvanog komada preistorijske
tkanine, pri èeprkanju i prekopavanju jedne od brojnih "Atlantida" u
okolini Opova.
Naime, na dubini od 30 centimetara pronaðen
je komad "preistorijske"
tkanine koji je bio toliko delikatan i osetljiv da je pothitno avionom,
zajedno sa danas pokojnim pronalazaèem, prebaèen ni manje
ni više
nego u Minhen radi forenzièkih istraživanja, da
bi se na kraju ispostavilo da je u pitanju bio dobro odstajao filter za ulje od
traktora! Kao rezultat ove sveopšte preistorijske pomodarije, veè duži
niz godina Odeljenje za arheologiju Filozofskog fakulteta doslovce je zatrpano
stotinama bezvrednih diplomskih, magistarskih, master i doktorskih radova koji
do detalja i u sitna creva razglabaju opskurne, nebitne i nauènofantastiène
teme pod zajednièkim imeniteljem "Prilog
problema prouèavanja i relativnog datovanja nalaza vinèanske
grupe sa lokaliteta XY". Sve ovo omoguæeno
je u vreme sveopšte histerije koja je usledila nakon pronalaska
lokaliteta Lepenski vir, kada su se horde studenata i arheologa ponadale da æe
se i njima posreæiti da pronaðu, ako ne baš
Lepenski vir, ono barem neku svoju malu Atlantidu ili neki lokalni Stounhendž i
time se vinu u nebesa preistoriskih nebuloza.
Nisu preistorijske, veæ derviške igle
Malo je pak poznato da je tokom osamdesetih i
devedesetih godina (zahvaljujuæi mahinacijama kojima su pulenima Dragoslava
Srejoviæa do tada objavljeni nauèni
radovi priznati kao ekvivalent magistarskom radu) više arheologa
preistorièara
nezakonito odbranilo doktorske disertacije bez napisanog magistarskog rada. I
danas je preistorijska arheologija idealno mesto za teoretsko razglabanje o
makar èemu
i sistematsko arèenje novca ninašta pod izgovorom "kapitalnih"
arheoloških
istraživanja
kojima rukovode "kapitalni" nauèni radnici.
Tako je, recimo, izvesni Duško Mihajloviæ
sa Filozofskog fakulteta napravio svojevrsnu porodiènu
manufakturu jer njegova žena Bojana Mihailoviæ
iz Narodnog muzeja radi doktorat kod svog muža,
a æerka
je studirala arheologiju. U Arheološkom institutu je, opet, zaposlen
izvesni Miodrag Stojiæ, poznatiji kao Mile Èe
Gevara, inaèe jedan od Srejoviæevih
pulena, koji veæ godinama arèi novac na opskurna istraživanja
na lokalitetu Hisar u okolini Leskovca, gde je èitav nauènoistraživaèki
projekat takoðe pretvoren u porodiènu
manufakturu.
Tako je na ovaj ili onaj naèin
Stojiæ na ovom bizarnom projektu angažovao
svoju kæerku, takoðe arheološkinju,
zatim suprugu, inaèe daleko poznatiju kao svojevremenu
mis, te i svog tasta - jer je i tazbina trebalo da bude namirena. Stojiæ
se, inaèe, pre nekoliko godina "proslavio"
spektakularnim pronalaskom navodne preistorijske igle - izraðene
od najèistijeg meteorskog gvožða! - te je
ovaj pronalazak proglašen svojevrsnom misterijom, a uzgred
se nalaz dovodio u vezu sa teorijama Erika fon Denikena. Na sveopštu žalost
pokazalo se da u pitanju nije nikakva preistorijska igla, veæ
jedna od dve ritualne derviške igle kojima su u leksovaèkoj
biblioteci prièvršæivali
zavese, a koju je Stojiæ kupio od tamošnjeg
trgovca i prekupca starina!
Posebna je prièa
sistematsko arèenje desetina miliona dinara na tzv. nauènoistraživaèki
projekat Vinèa koji je veæ decenijama privatna præija
dr Nenada Tasiæa sa Filozofskog fakulteta, a pod direktnim
pokroviteljtsvom njegovo oca akademika dr Nikole Tasiæa, pri èemu
je ovaj "kapitalni" nauèni projekat zapravo idealan primer
kako se doživotno može arèiti novac
razvlaèenjem
radova na traženju praznog u šupljem, a
uz to još i
praviti akademska karijera! U èitavoj ovoj crnoj seriji arheoloških
nebuloza poslednjih godina poèasno mesto pripalo je iskopavanju
na opskurnom lokalitetu Stublina, èetrdesetak kilometara udaljenom od
Beograda, koje je zahvaljujuæi sistematskom spinovanju javnosti
od strane režimskih medija postalo najnovija srpska Atlantida!
Uskrsnuli oblici prošlosti
Iskopavanje na lokalitetu Stublina je pravo remek-nedelo
izvesnog Adama Crnobrnje iz Muzeja grada Beograda, a on je inaèe u
taj muzej dospeo kao sin numizmatièara Nikole Crnobrnje koji je
ranije radio u istom tom muzeju. Inaèe, javnosti je malo poznato da su
ova iskopavanja zapravo rezultat udruženog zloèinaèkog
poduhvata u režiji takozvanog "Obrenovaèkog"
lobija, kome osim Crnobrnje, inaèe istaknutog èlana
DSS-a u Obrenovcu, još pripadaju i izvesni Miroslav
Laziæ iz Arheološke zbirke
Filozofskog fakulteta i njegov sin Zoran Laziæ, takoðe
arheolog i najodaniji epigon Adama Crnobrnje, koji poput svog uzora uokolo šeta
u maskirnoj uniformi i bakandžama. Na osnovu samo jedne jedine do
sada istražene kuæe, gomile gromada speèenog
blata, nekoliko èapara keramike i nekakvih navodnih figurina, proglašena
je prava praistorijska metropola o èijoj su navodnoj istoriji
svojevremeno maltene spevani pravi epovi!
Tako je svojevremeno u beogradskom Vremenu,
preko liènog
Crnobrnjinog poznanstva objavljen pravi panegirik posveæen navodnim
senzacionalnim nalazima, samo kako bi se oprao potrošeni novac!
Tako se samo na osnovu jedne jedine iskopane kuæe
ispostavilo kako je "Uz miris moèvara, vetar donosio i zlokobne
slutnje, oseæala se paljevina. Sela u daljini veæ su
gorela. U jednoj kuæi na periferiji oko peæi je sedelo
nekoliko muškaraca i pripremalo se za nadolazeæu
opasnost. Ratu nisu bili vièni, ali im nije bio ni nepoznat.
Razmeštali
su glinene figurice ratnika sa oružjem, planirajuæi
raspored klanova pred boj i spremajuæi se za ritual koji æe
im obezbediti pobedu. Veliki žrtvenik iza njih bio je spreman za
poèetak
obreda. Šest
i po hiljada godina kasnije saznali smo da taj grad nije preživeo.
Hiljade njegovih stanovnika netragom su nestale. Takoðe se navodi
kako su istraživanja geomagnetnim skeniranjem, koja su sproveli Zavod
za zaštitu
spomenika kulture grada Beograda i Muzej grada Beograda, 2007. i 2008. godine,
uspela da uskrsnu obrise prošlosti.
Zahvaljujuæi ovoj savremenoj metodi, bilo je
moguæe
posmatrati tragove osnova neolitskih kuæa, i
otkriti iznenaðujuæe kompleksnu strukturu naselja u
kojem je živelo
više
hiljada ljudi, onoliko ili nešto više nego što èini
današnju
populaciju tamošnjih sela". O otkriæu koje je
skrenulo pažnju na ovaj lokalitet, sam Crnobrnja je izjavio:
"Kada su arheološka istraživanja u
ovoj zemlji u pitanju, retko se dešava da dobijemo onoliko novca
koliko je potrebno. Iz prostog razloga što smo
raspolagali skromnim finansijskim sredstvima, odabrali smo da naše
istraživanje
zapoène
od najmanjih, i najslabije oèuvanih objekata. Na osnovu
prethodno obavljenih geomagnetnih istraživanja
odabrali smo dvanaest moguæih lokacija. Buduæi
da je teren na kojem se neolitsko naselje nalazi podeljen na sedamdesetak
parcela u privatnom vlasništvu, imate situaciju da se poneko
uvek buni ako se tu nešto kopa, tako da je preostala moguænost
da iskopavamo jednu malu i trošnu vinèansku kuæu,
smeštenu
na samoj periferiji naselja. Iskopavanje je trajalo èetrdesetak
radnih dana, a pred sam kraj radova èekalo nas je iznenaðenje.
Veæ
skoro da smo bili potrošili sav novac koji nam je bio na
raspolaganju, bio je poèetak decembra 2008. godine i krenuo
je da pada prvi sneg, kada smo pored ostataka peæi, nakon što
smo podigli delove zida koji se tu obrušio, otkrili
veoma neoubièajen nalaz - grupaciju od èak 46
figurina."
Èeprkanje nestruènjaka
Izvori Tabloida nedavno su nam dostavili
ekskluzivan materijal iz koga se jasno vidi na šta su
zapravo godinama arèena sredstva pod izgovorom arheoloških
iskopavanja na lokalitetu Stublina! Pre svega, postavlja se pitanje šta
se na lokalitetu Stublina zapravo dešavalo, odnosno da li su tu pod
izgovorom arheoloških istraživanja zapravo organizovane
svojevrsne ratnièke igre, muško druženje, neèija
inicijacija ili šta veæ? O tome koliko je èitav
ovaj nauènoistraživaèki "poduhvat"
zapravo bio bizaran najbolje svedoèi ekipa struènjaka
i "struènjaka"
koji su u njemu uèestvovali! Oèito je da je uèesnicima
daleko važnije
bilo paradiranje i šepurenje u vojnim maskirnim uniformama raznih vrsta,
ukljuèujuæi
tu i kompletne uniforme Vojske Srbije sa sve "Ray Ban" tamnim naoèarima,
èime
su oèito
leèili
raznorazne frustracije, proždiranje peèenih prasiæa,
gradnja preistorijske krovinjare od blata i vrljika, sve oèito
dobro zaliveno pivom i vatrenom vodom! Tako je meðu opskurnim
uèesnicima
ovog udruženog
zloèinaèkog
poduhvata u kampanji 2010. godine bilo i izvesno stvorenje poznato pod imenom Ljubezni
Haralampije, po vokaciji, kako sam kaže,
naci-komunist, oèiti uèesnik paravojnih igara i igrica
koje se neometano održavaju po raznoraznim budžacima
brda i dolina, pošto su on i Zoran Laziæ tokom svih
istraživaèkih
kampanja prireðivali prave modne revije vojnih uniformi, a sam Haralampije
je priredio i reviju bizarnih frizura u rasponu od poluobrijane glave, pa sve
do obilate riðe punðe!
Kako sve ovo ne bi ostalo samo kao nekakav muški
klub, odnosno kako široj javnosti ne bi palo na pamet da posumnja šta
se tamo zapravo dešava u tako brojnom i èisto muškom
društvu,
a kako bi se i ispoštovala rodna ravnopravnost, èeprkanje po
Stublini svojim prisustvom udostojila je i izvesna arheološkinja
Jovana Tripkoviæ, zatim arheolog Vuk Koldžiæ iz
Stare Pazove, inaèe sauèesnik u divljem prekopavanju ruševina
benediktinske opatije na Prevlaci kod Tivta, koje se vrši sa ciljem
pronalaženja
tragova postojanja prasrba. Zatim je tu bila i Ksenija Laziæ iz
Nove Pazove. Prava zvezda programa bio je veæ pomenuti Ðorðe
Laziæ, koji je oèito pomešao
arheologiju, manekenstvo i fetiš vojnih uniformi, te èitav
niz dodatnih bizarnih likova poput zadriglog i zaraslog Marka Andriæa iz
Valjeva ili Milana Markoviæa Stiflera.
Naravno, sve ovo nepoèinstvo
imalo je i svoje visokopozicionirane zaštitnike, o èemu
svedoèi i
èinjenica
da su ovako vrednu deèicu na terenu redovno obilazili i
veæ
pomenuti Duško Mihailoviæ, kao i predvodnik obrenovaèkog
lobija Miroslav Laziæ, odnosno
otac Zorana Laziæa, takoðe
obožavatelj
military looka, što samo potvrðuje
staru poslovicu da iver ne pada daleko od klade! Naravno, legitimitet
svemu davao je lièno i personalno dr Nenad Tasiæ pošto
je lokalitet Stublina navodno hronološki kontinuitet njegovog lokaliteta
Vinèa,
koji je pak, verovatno najidealniji uzor kako arèiti novac
poreskih obveznika ni našta! Na kraju se postavlja pitanje
da li se ikada iko od davalaca novca za ovakva istraživanja
zapitao na šta je zapravo potrošen novac.
Prema onome što se zna, jasno je da nije. Novo Ministarstvo kulture
imaæe
pune ruke posla kako bi rasèivijalo ko je i po kom kriterijumu
obezbedio finansiranje èeprkanja po svim moguæim
Atlantidama u Srbiji!
Alkoholne nauke
Odavno je poznato da je enormna
konzumacija alkohola na terenu zaštitni znak
kako arheologije uopšte, tako još više
arheoloških iskopavanja, o èemu
najbolje govori èinjenica da je svojedobno autoru
ovog teksta jedan slovenaèki arheolog na kongresu rekao da se
vidi da nije arheolog jer ne pije! Gotovo svi održani
arheološki skupovi praæeni su
pravim pravcijatim gastronomskih bahanalijama tako da su razni eminentni uèesnici
najèešæe viðani
u krajnje neeminentnim stanjima, odnosno kako mrtvi pijani spavaju za stolovima
ili ispod njih, neke od uèesnica viðene
su unereðene, a jedna takva dama je nakon teènog
ruèka
viðena kako odlazi u obližnju šumu da bi
usput pala i slomila kuk. Takoðe se alkohol gotovo
svakodnevno konzumira i u Arheološkoj zbirci
Filozofskog fakulteta, a veæina nastavnika imala je
priruène bifee sa po 20 i više boca
najprobranijih piæa u kabinetskim ormariæima.
Inaèe, odavno je poznato da je veæ
decenijama najvažniji kriterijum pri izboru mesta za
održavanje godišnjih
skupova danas gotovo raspadnutog Srpskog arheološkog društva,
pre svega kvalitet gastronomske i alkoholne ponude pojedinog grada, a prema
svedoèenju oèevidaca,
brojni èlanovi ovog društva bi za
svoje zasluge u uništavanju alkoholnih piæa s
pravom trebalo da dobiju poèasne doktorate iz oblasti
alkoholnih nauka!
Misterija
Veæ pomenuti
Milorad Stojiæ svojedobno se "proslavio" i
svojom teorijom kojom je pokušao da dokaže
kako ornament trokrake spirale (Triskeles) navodno predstavlja
veoma stari motiv na evropskom prostoru, posebno omiljen kod Kelta, koji su
njime ukrašavali gotovo sve vrste predmeta.
Sluèajni nalazi u Pomoravlju i basenu Mlave, kao i na
deset lokaliteta u srednjoj Evropi, ukazuju da su pronaðena
bronzana dugmad i trolisni razvodnici za kožnu
opremu ukrašeni ovim motivom trokrake
spirale, osim svoje praktiène
upotrebe, imali i oèigledno simbolièko znaèenje i
svojevrsnu kultnu ulogu. Naravno, Stojiæ nigde
nije dao neko suvislo objašnjenje kakve meðusobne
veze imaju ovaj ornament i njegova teritorijalna rasprostranjenost sa simboliènim znaèenjem i
kultnom ulogom, veæ je sve podigao na viši nivo
ezoterije tumaèeæi pojavu kalotastog ispupèenja u sredini kruga simbolikom
povezanom sa nebom i, verovatno, najmarkantnijim telom na nebu - Suncem!
Ovde samo još nedostaje Erik fon Deniken, pa da se snimi nova serija
o nerešenim svetskim misterijama!
U ramu
Što se tièe
objavljivanja denikenovskih nebuloza i skribomanije generalno, izbor za
pobednika u ovoj oblasti bio bi veoma težak jer
ima veoma mnogo gotovo ravnopravnih kandidata. Ipak, po opskurnosti svojih
knjiga istaknuto mesto trebalo bi da pripadne izvesnom dr Radmilu Petroviæu koji
se "proslavio"
pisanjem pseudoarheoloških knjiga tipa Romuilana - arcane, što veæ
poodavno spadaju u omiljeno štivo raznoraznih lokalnih obožavatelja
Erika fon Denikena i Troje u Gabeli. Inaèe, sam
Petroviæ je krajnje bizaran lik, koji se osim nastavom na
fakultetu u Kosovskoj Mitrovici, veoma poznatom po "kvalitetu"
predavanja i "renomeu" predavaèa, bavi
i uramljivanjem slika u Beogradu, a sluèajni
prolaznici su ga u više navrata zaticali kako u majici na tregere
pretura po obližnjim kontejnerima - verovatno tražeæi neke
dragocenosti!