Kontranapad
Besparica guši
tradiconalne sportske brendove
Jedni
grcaju, drugi se bogate
Ovih dana je prepuno informacija o beznađu sportskih
klubova i to onih koji su bezmalo nacionalni štit! Ali, svedoci smo i apsurdnih
činjenica koje su plod takozvanog tržišta! U besparici se guše tradicionalni
sportski brendovi, a podižu klubovi ili institucije kao odraz
"tržišnog" dejstva i "menadžerskih" kvaliteta, raznih
"vizija" ili "strategija"
Miroslav
Vislavski
Aktuelna vlast, nakon poseta čelnika Vlade svetskim metropolama, poručuje
nam da nas čeka težak period. Kao da nam to nije poznato četvrt veka unazad i
kao da nam njihovi prethodnici to već nisu rekli! Zato će možda biti zanimljivije
pratiti "definitivan obračun sa korupcijom i kriminalom"? Ali i to je
već u drastičnijoj formi viđeno nakon što je ustreljen "reformator"
koji nam je puno toga obećavao. Prošla je od tada decenija, a njegovi podanici
i sledbenici su po uzoru na njegovu porodičnu zaostavštinu napunili
džakove i rasturili zemlju ostavivši je i bez ideje, a Boga mi i bez rešenja,
kako i kuda dalje. U takvoj zemlji nije moguća ni nadgradnja, u kojoj se još
uvek prepoznaje sport kao simbol nekadašnjih vrednosti na koje je bio ponosan
svaki iskreni pripadnik države.
Iskušenje
Uz gigante poput fudbalskih klubova Crvene zvezde i Partizana koje
pritiskaju velike finansijske nedaće, u sličnoj situaciji su svi fudbalski
klubovi u Srbiji. Neki doduše neće javno da priznaju i samo iz njima znanih
razloga prikrivaju stvarno stanje.Vajne gazde neprivatizovanih klubova u kojima
grade svoju novu biografiju koja bi mogla da im pomogne na putu povratka u sav
normalni svet, ne prezaju od metoda kojim su došli na poziciju klupskih dušebrižnika
i "najvećih ljubitelja kluba". Ne dozvoljavaju igračima, trenerima i
drugim zaposlenim da govore o prilikama u klubu, makar više meseci bili bez
zarade! Prekrše li njihov zakon (poslovnu tajnu kluba) zna se put neposlušnim -
u pakao!
Nemaština je u košarci, rukometu, odbojci, vaterpolu... Klubovi sa
šampionskim pedigreom poput odbojkaške Vojvodine su na velikom iskušenju
opstanka. Odavno su se svrstali u redove amaterskog stanja u Crvenoj zvezdi,
Partizanu... Rukometna Crvena zvezda se takmiči sa promenjenim identitetom...
Košarkaški klubovi su na kolenima, a uz to nema ni rezultata na
reprezentativnom planu... Onda se pojave klubovi koji preko noći stasavaju u
gigante. Nebojša čović je našao rešenje za košarkaše Crvene zvezde, ali
ga rezultati još uvek ne prate. Preporod vaterpolista Crvene zvezde i
svrstavnje među moćne klubove se vezuje za đilasovu brigu. Naprasno se
pojavljuje i VK Radnički iz Kragujevca i pravi mu se mesto u eliti. Slično se
desilo i pre par godina sa odbojkašima iz Kragujevca. Da li će Kragujevac imati
vrhunski sportski kvalitet i posle Verka Stevanovića?
U plutanju nesistemskog sistema u kome živimo čiju sudbinu deli i srpski
sport, nije dovoljno se zvati Ratko Buturović ili Vasa Mijić pa da
se sa obnovljenim Sportskim društvom Vojvodina vaskrsne i vrhunski sport u
okrilju davno nestalog Društva. Da to tako može, onda bi u svakoj sredini bio
obnovljen rad sportskih društava koja su u nekadašnjoj zemlji imali svoj
smisao, kao što je to bio slučaj i sa državom koja je imala svoju organizaciju,
teritoriju, ideju i SISTEM. Konačno, zašto čudesni Aleksandar Boričić nije
suštinski podigao i osnažio funkciju Sportskog društva Crvena Zvezda, već mu
drži veštački autorite, zasnovan na marketinškim promocijama i cakama Zorana
Avramovića i Gorana Vesića koje ne daju drugi smisao do čuvanja tradicije!?
Slično je i u Partizanu, u kome Dragan Vujošević nije uspeo da oživi
egzistencijalne mehanizme, kao što je to činio na trenerskoj klupi košarkaša,
pre nego se oprobao u Rusiji.
Tradicija
A šta znači tradicija i kome služi, neka posluži primer odnosa prema
Sportskoj asocijaciji Novog Sada, koja je nastavljač istorije nekadašnje SOFK.
Uprava za sport Novog Sada, na čelu sa Aleksandrom Kravićem,
najdirektnije se zalaže za ukidanje ove institucije, sa obrazloženjem da je ona
skup starih koji ne znaju raditi na računaru, koji nisu servis klubova, koji su
prevaziđeni... A to što je ona mesto pod čijim okriljem su iznedreni mnogi
velikani evropskog i svetskog sporta, stecište stručne pameti, očuvanja
vitalnosti novosadskog sporta u višedecnijskim turbulencijama koje su drmale
sistem u sportu, manje je važno. Podržava se novo osnovani Sportski savez Novog
Sada i poveravaju mu se poslovi koje treba da rade činovnici Uprave za sport!
Uz to, novi sportski lider je Zoran šipka iz bodi bilding sporta i
koga u tim krugovima poznaju. On ne preza da besprizorno kvalifikuje i
podcenjuje ljude koji su stvarali i zadužili novosadski i jugoslovenski sport,
manirom današnjih političara i stranačkih piona koji negiraju prošlost i
rezultate iz tog perioda, uprkos svom neznanju i nesposobnosti. čelnik
novosadske sportske vlasti Caki Kravić, umesto da se izbori za kadrovske
promene u instituciji koja pripada sportistima i po kojoj se prepoznaje
novosadski sport, podstiče nove oblike organizovanja u kojima su izvršioci
njegovi saradnici u Upravi za sport, koji su i po tom osnovu u ozbiljnom sukobu
interesa!
Individualne sportove finansiraju mame i tate i šira rodbina, sa uverenjem
da će im se vratiti uloženi novac. Gube iz vida da su retki primeri žrtvovanja
koja su dobila satisfakciju poput porodica đoković, Tipsarević, Ivanović i
drugih teniskih velikana današnjice. Ako ne u tim relacijama, onda će se
zadovoljiti i ostvarenjem, recimo u tekvandou i rezultatom Milice Mandić.
Nije ni to loše!
Dugovi
Sportsko društvo Crvena zvezda je institucija sa više kontraverznih
primera. Jedni grcaju, drugi se dižu. Fudbalski klub grca u dugovima i
obavezama koje se čine nepremostivim, a do danas očigledno nesavladivim. Odavno
ga nema u iole ozbiljnijem izdanju na međunarodnoj sceni. Utisci iz poslednjeg
pokušaja protiv Bordoa su privid o potencijalnom kvalitetu. Oni su varka i
vapaj željnih da se Crvena Zvezda približi mestu sa koga je gordo gledala sve
ispod sebe! Ne znam koliko je Vladan Lukić sa svojom ekipom uradio nakon
što je preuzeo Zvezdu od Dobrivoja Tanasijevića. Den Tana je bio
blizak forumima Fudbalskog saveza koga je pomagao u godinama državne propasti,
ali ne i navijačima Zvezde. Za verovati je da je Lukić kao bivši fudbaler iz
jednog od najznačajnijih perioda u istoriji Kluba, želeo dobro. Setimo se
svakodnevnih izveštaja u medijima koliko je dugova "očišćeno", koji
su navodno davali kredibilitet novoj garnituri, snažeći njenu poziciju u
medijskom prostoru. Uz razne nove kontinuitet je bio i onaj "marketinški
čudotvorac" i siva eminencija u novoj Zvezdi po imenu Goran Vesić.
O njemu je stvorena mit kao velikom "autoritetu", koji je gradio na
temeljima gubitničke stranke. Svi Lukićevi saradnici su već napustili Titanik,
a lažna slika o oporavku i povratku Zvezde na fudbalski presto, ostala je kao
najveća iluzija!
Nije im pomogao ni Gazprom sa sponzorskom "crkavicom" u
odnosu na neke druge fudbalske klubove koje sponzoriše, ni poseta klubu i
priređene ovacije Vladimiru Putinu kao ulog u bolji tretman Zvezde u
Ruskoj kompaniji, ni marketinški potez sa Robertom Prosinečkim, nisu
pomogli ni nedavni (nesuvisli) neposredni izbori na kojima je Lukić dobio novi
mandat... Danas je Zvezda u težoj finansijskoj buli u odnosu na vreme kada ju
je preuzela ekipa Vladana Lukića! Pominje se iznos od 40 mliona evra duga, uz
blokadu računa od sedam miliona evra! štrajkovali su igrači, štrajkovali su
zaposleni u Radnoj zajednici...
Posipanje pepelom
"Delije" su pred novom pobedom. Ponovo dozivaju legendarnog
Džaju, zaboravljajući da su ga upravo oni naveli na odluku da prepusti vođenje
kluba onima koji su se pokazali nedoraslim! Mediji najavljuju da je gotova
stvar povratak Dragana Džajića, mada je on do nedavno tvrdio da ne želi
povratak u Zvezdu, pre okončanja sudskog procesa u kome je osumnjičen za
zloupotrebu položaja! Pošto se u "pregovore" uključio vicepremijer Aleksandar
Vučić, nije isključeno da će se ovih dana doneti i presuda koja će
osloboditi Dragana Džajića sumnji i staviti tačku na kompromitaciju jednog od
najvećih imena u istoriji našeg fudbala.
Tu ostaju neka druga pitanja za čijim odgovorima će se tragati. Na primer:
da li je Vučić trebao javnim eksponiranjem da se meša u Zvezdinu situaciju?
Zašto to ne bi uradio i u slučaju nekih drugih institucija sporta, onih od
nacionalnog interesa? Da li je njegova klupska pripadnost dovoljan kriterijum
da sa pozicije potpredsednika Vlade se neposredno angažuje u slučaju Crvena
Zvezda? Nije li njegovo eksponiranje u nastojanju da vrati Džajića, svojevrsni
pritisak na pravosuđe? Slažem se da ono nije dobro, ali da li političari na taj
način treba da utiču na sud ili da grade i stvaraju sistem u kome će sud biti
nezavistan, pravičan u odnosu na primenu Zakona? Uz sve to, da li Dragan Džajić
ima poverenje u nekoga ko je višestruko menjao svoj politički stav, posipajući
se pepelom da je to tada tako mislio. Okolnosti pod kojima živi više godina,
Dragan Džajić i nema nekog izbora, pa je za razumeti njegova eventualna odluka
da se vrati na čelo Zvezde, a budućnost pred njim će pokazati koliko je bio
racionalan u takvoj odluci.
Srbija bez sistema nema ni sreće ni budućnosti. Budućnost pred njom će
pokazati da li je sreća saveznik njenih građana i kakve garancije na tom putu
daju oni koji je predvode poput Aleksandra Vučića. Srpski sport bez sistema,
reda, pročišćavanja, ideje, vizije, sposobnosti, odgovornosti, nema budućnosti.
Da li je metod Aleksandra Vučića koji primenjuje u slučaju
"spašavanja" FK Crvena Zvezda različit od onog što je već viđeno u
"sistemu autoriteta" ili je Srpski sport sada samo na putu prelaska u
"sistem novih autoriteta"?