Ekskluzivno: kako su Tomislav Nikolić   Aleksandar Vučić opljačkali Miroslava Miškovića i Srpsku radikalnu stranku

 

Otadžbinska otimačina

 

Aktuelni predsednik Srbije Tomislav Nikolić je, dok je bio na čelu Srpske radikalne stranke u njeno ime podigao dva kredita od ukupno 80 miliona dinara, što je po ondašnjem kursu bilo skoro milion evra. Uzimanje 30 miliona dinara je priznao u izveštaju koji je dostavio nadzornim republičkim organima, ali je 50 miliona prećutao ne samo njima, već i samoj stranci.

 

Milan Glamočanin

 

 

 

Da bi finansirao svoju kampanju na predsedničkim izborima početkom 2008. godine Tomislav Nikolić, tada još zamenik predsednika Srpske radikalne stranke, u ime svoje partije podiže kredit kod Inteza banke u Beogradu u visini od 30 miliona dinara. Da bi bilo jasnije, treba podsetiti da je jedan evro na dan 1. januara 2008. godine koštao 79,4739 dinara...

  Za ovaj kredit Nikolić nije imao odobrenje nadležnih organa stranke. U prijavi finansiranja predsedničke kampanje koju su potpisali Nikolić i Veroljub Arsić i poslali Republičkoj izbornoj komisiji, kao jedan od izvora utrošenih sredstava navodi se i pomenuti kredit Inteze.

  Na sastanku Predsedništva SRS-a održanom 12. marta 2008. godine, kome je telefonskim putem predsedavao Vojislav Šešelj, pokrenuto je i pitanje finansiranja predstojećih izbora  za Republičku skupštinu. U razgovoru je Nikolić pokušao da minimalizuje ceo slučaj uzimanja kredita za predsedničke izbore tvrdnjom da se radi o "samo" 300.000 evra, a da stranka raspolaže sa dva miliona evra iz kojih će da se plati predstojeća kampanja za skupštinu.

  Šešelj i ostali članovi Predsedništva bili su izričito protiv podizanja bilo kakvih kredita, posebno kod poslovnih banaka. Kredit, kao izvor sredstava za finansiranje kampanje, nije bio predviđen ni tadašnjim Zakonom o finansiranju političkih stranaka, te izveštaj koji su predali Nikolić i Arsić nije mogao da bude prihvaćen od strane organa koji nadgledaju rad stranaka, ali je i pored toga izveštaj prošao.

  Poučeno tim iskustvom Predsedništvo je izričito tražilo od Nikolića da se više ne podižu novi krediti, a pozajmicu od 30 miliona SRS je uredno vratio Intezi.

  Uprkos tome, Nikolić već dan posle sastanka Predsedništva, dakle 13. marta 2008. godina podnosi istoj banci zahtev za novi kredit, ovog puta u visini od 50 miliona dinara, što je u trenutku potpisivanja ugovora i isplate para 21. marta 2008. iznosilo preko 600.000 evra po zvaničnom kursu Narodne banke Srbije.

  O ovoj pozajmici nijedno zvanično telo u SRS-u nije bilo upoznato, a ona se ne pominje ni u zvaničnom izveštaju koji su opet Nikolić i Arsić predali RIK-u posle majskih izbora 2008. godine!

Zanimljivo, ali Nikolić se u banci uopšte nije legitimisao kao odgovorno lice koje ispred Srpske radikalne stranke može da se potpisuje na ugovore o kreditu! Prema statutu te stranke jedino je Centralna otadžbinska uprava imala pravo da donese odluku o zaduživanju, a ona to nije učinila.

  Na pregovorima u Intezi Nikolić je mogao da pokaže samo jednu odluku SRS-a od 8. aprila  2004. kojom je on od strane Centralne otadžbinske uprave označen kao po zakonu odgovorna osoba za potpisivanje finansijskih izveštaja stranke. Podizanje kredita od poslovne banke u toj odluci se nigde ne pominje.

  Pošto je, izgleda, i nadležnima u Inteza banci bilo sumnjivo ovlašćenje koje Nikolić ima, da bi kredit ipak bio odobren, morao je da urgira i Miroslav Mišković, suvlasnik banke.

Prvobitnim ugovorom je bilo predviđeno da se celokupna pozajmica vrati do 21. juna 2008. godine. Umesto toga, Nikolić po isteku pomenutog roka, odnosno 25. juna 2008. sa bankom potpisuje aneks ugovora kojim je bilo predviđeno da prva od 45 rata bude uplaćena tek 24. oktobra 2008. godine.

  Kako izgleda, Nikolić je tada bio planirao da do tog datuma preuzme potpunu kontrolu nad SRS-om, čime bi mogao da prikrije uzimanje ovolikih para koje se ne pominju u njegovom zvaničnom izveštaju.

  Da je, očigledno, Nikolić novac provukavši kroz stranačke račune i plativši njime fiktivne ugovore o saradnji sa raznoraznim preduzećima isti prelio u svoje privatne džepove, vidi se i iz toga da nigde u stranci, sve do posle njegovog odlaska nije postojao ni ugovor od 21. marta, niti aneks od 25. juna 2008.

  Ostaće misterija kako su nadležni u računovodstvu stranke uopšte mogle da proknjiže ulazak tolike sume novca, pa zatim i njegovo trošenje, a sve to bez pokrića bilo kakvim ugovorom, jer su sve tri radnice računovodstva SRS-a hitro prešle u Srpsku naprednu stranku, koju je Nikolić u međuvremenu osnovao, a danas su republičke poslanice sa liste SNS-a. I Veroljub Arsić je, pošto je pokušao da zametne tragove u knjigama SRS-a, prešao kod Nikolića i sada je šef poslaničke grupe SNS-a u republičkoj skupštini.

  On je, zajedno sa Nikolićem potpisivao sve zvanične izveštaje o izvorima finansija, ali i sporni kreditni ugovor sa Intezom. Dobijanjem poslaničkih mandata i funkcija, zajedno sa pripadajućim prinadležnostima, pomenute osobe su kupljene da i dalje ćute o svemu šta znaju u vezi pomenutog kredita, ali i drugih mahinacija Nikolića u SRS-u.

  Da uopšte postoji neko zaduženje koje je prihvatio u međuvremenu otišli Nikolić, u SRS-u su saznali tek sredinom oktobra 2008. kada je službenik Inteza banke pozvao  Zorana Krasića i pitao ga "...kada će neko da dođe da podigne primerke ugovora i aneksa", budući da je za nekoliko dana trebalo da bude uplaćena prva rata kredita.

  U Srpskoj radikalnoj stranci nikada nisu osporavali postojanje ovog zaduženja, ali su od Inteze tražili priznanje kako je ugovor u ime stranke potpisala nenadležna osoba. Banka je to odbila, iako bi SRS-u ovo pomoglo da traži naknadu štete od samog Nikolića.

Upravo to je, najverovatnije, bio razlog zbog koga je kasnije i Privredni sud u Beogradu, (tačnije sudija Marina Tomić), isto kao i banka, odbio da prihvati argumentaciju SRS-a i tako faktički oslobodio Nikolića svake odgovornosti.

  Današnji predsednik Srbije se u vreme pomenutog sudskog spora vadio pričanjem u medijima, kako su nadležni organi stranke blagovremeno bili upoznati sa postojanjem duga, pa pošto su ga činjenice i dokumenta demantovali, počeo je da govori kako je on kao vršilac dužnosti predsednika SRS-a imao legitimno pravo na potpisivanje ugovora. Jedino što je Nikolić zaboravio da objasni, jeste činjenica da u statutu SRS-a nigde nije predviđeno mesto v.d. predsednika stranke

  Nikolić je u međuvremenu, uz pomoć para koje je na opisani način ukrao od Srpske radikalne stranke osnovao Srpsku naprednu stranku, gde mu se ubrzo priključio i Aleksandar Vučić (ali tek pošto je shvatio da Šešelj nema nameru da ga posle Nikolićevog odlaska postavi za svog zamenika).

  Njih dvojica postaju trojanski konji koje su zapadne ambasade podmetnule srpskim patriotski orijentisanim biračima kao političare koji, navodno, pitanje opstanka Kosova i Metohije u okvirima Srbije ne guraju u zapećak zarad ulaska u Evropsku uniju.

  Ličnosti takvog kalibra, koje uživaju otvorenu podršku zapadnih sila,  nisu smele odlukom Privrednog suda da budu kompromitovane kao kradljivci para. Konačno je SRS morao da plati dug od 50 miliona za koji se ne zna gde je otišao.

  Izgleda da je Miroslav Mišković ne samo intervenisao da Nikolić dobije 600.000 evra od Inteze, već je u postupku pred Privrednim sudom koji se vodio protiv Nikolića ovome platio i branioca.

Tada je današnjeg predsednika Srbije branila jedna mlada advokatica, ali je na svim papirima, pa i na samoj fascikli u kojoj je ona nosila dokumenta predmeta stajalo ime Zdenka Tomanovića, sadašnjeg branioca Miroslava Miškovića.

  Ne treba zaboraviti ni činjenicu da oba Nikolićeva sina vlasništvo nad svojim stanovima takođe duguju Miškoviću! Sve ovo, i mnogo toga još, govori da je hapšenje Miroslava Miškovića pokušaj Nikolića i Vučića da uklone nezgodne svedoke svog potkradanja Srpske radikalne stranke i drugih mahinacija koje su izveli.  ü

 

Oni radili,  a Nikolić i Vučić naplatili!

 

  Podizanje kredita protivno odlukama nadležnih stranačkih organa nisu jedini način na koji su Nikolić i Vučić punili sopstvene džepove. Posle njihovog odlaska iz stranke, javile su se desetine firmi koje su tvrdile da su odradile poslove za koje su ih u izbornoj kampanji angažovali Nikolić i Vučić, ali da im to nije plaćeno.

  Osim 50 miliona dinara dobijenih kreditom od Inteza banke, Nikolić je za kampanju za izbor republičkih poslanika 2008. godine iz budžeta dobio 103 miliona dinara na osnovu broja poslanika koji su izabrani na listi Srpske radikalne stranke. Takođe je na sastanku Predsedništva stranke 12. marta 2008. tvrdio kako SRS ima oko dva miliona evra sredstava spremljenih za nastupajuće izbore. Postavlja se pitanje gde su sve te pare otišle, ako je istina da velikom broju agencija i preduzetnika koji su učestvovali u kampanji za njihov rad nije plaćeno.

 

Radno mesto: narodni poslanik, cena - 10.000 EUR

 

Vučić je uzimao novac i od velikog broja članova SRS-a obećavajući im zapošljavanje ili stavljanje na listu za izbor republičkih poslanika. Najniža cena koju su morali da plate za ove usluge iznosila je 10.000 evra, a priliv tog novca Vučić nije nigde evidentirao u stranačkoj centrali!

I posle prelaska u SNS, kod svoga prijatelja Tome Nikolića, Vučić je nastavio da vara i laže ljude. Na poslednjim izborima za republičku skupštinu cena mandata je kod naprednjaka naglo skočila, pa su mnogi današnji poslanici ove stranke u Republičkoj skupštini morali da se zadužuju kako bi podmirili Vučićeve zahteve. Svi oni drhte od samog pomena mogućnosti da budu raspisani vanredni parlamentarni izbori i da tako izgube poslaničko mesto pre nego što otplate kredite uzete da se plati mesto u skupštini.