https://www.youtube.com/channel/UCh1byVR71-7NppEvZETaXCw

Natrag

Druga strana

 

Druga strana

 

Ko koga ne šljivi?

 

Aleksa Mijailović

 

Srpska proevropska vlast već duže vreme pokušava na sve moguće nelegalne, podmukle, bezobrazne i pokvarene načine da izbaci iz zemlje ruske trgovce, dugogodišnje kupce voća i povrća od srpskih seljaka. Zvanično to ne radi jer se plaši reakcije ruske države, a pre svega zbog međusobnog Trgovinskog ugovora koji je veoma povoljan za srpsku stranu. Što se više približava datum otpočinjanja pregovora o pridruživanju sa Evropskom Unijom to su problemi za ruske trgovce na srpskom tržištu sve veći i veći.

Zbog svega napred rečenog ove godine šljive se u Srbiji trenutno otkupljuju po  ceni od 8 dinara za jedan kilogram. Početna otkupna cena iznosila je 20 din/kg i do danas je spala na 8 din/kg.

Sa druge strane cene cigareta u Srbiji su najniže u Evropi. Tako na primer cena plavog „Besta" mekog iznosi 155 dinara za paklo. Pošto su te cigarete među jeftinijima uzećemo za pretpostavku da je prosečna cena pakla cigareta u Srbiji 160 dinara. S obzirom da u paklici ima 20 cigareta, ispada da je cena jedne cigarete 8 dinara.

Dakle, danas u Srbiji kilogram šljive na otkupu vredi koliko i jedna cigareta, ona koju neko zgazi na „Bus" stanici  kada naiđe dugo očekivani tramvaj ili autobus. Nju kad zgazi kao da je zgazio kilogram šljiva.

Ako realno pretpostavimo da prosečan pušač popuši dnevno jednu paklu cigareta ispada da ga njegov porok dnevno košta koliko i 20 kilograma šljiva na otkupu što za mesec dana iznosi 600 kg, a za godinu dana 7200 kg šljiva, tj. ako je naš nesrećni srpski seljak proizvođač šljiva istovremeno i pušač da bi godinu dana imao za cigarete mora na otkupu da proda 7,2 tone šljiva. I sve to pod pretpostavkom da za godinu dana nije uložio ni jednog jedinog dinara u proizvodnju šljiva. Ni za sadnice, ni za oranje, ni za freziranje, ni za rezidbu, ni za prskanjej, ni za branje, ni za transport, ni za porez. Bez svake sumnje uložio je on mnogo puta više od 8 dinara za kilogram šljiva dok obračun u mnogome zavisi i od toga da li je godina bila rodna ili nerodna. Na njegovu sreću ili nesreću ova godina je bila rodna. Sve u svemu naš seljak pušač po današnjoj otkupnoj ceni da bi imao za cigare kao i da bi pokrio troškove proizvodnje mora da proda više desetina tona šljiva.

Sa svoje pak strane „naša" vlast se deklarativno zaklinje da je budućnost Srbije u razvoju poljoprivrede. E baš je razvija. Svaka joj čast.

Situacija na tržištu šljiva, vekovima najznačajnijeg srpskog voćarskog proizvoda surovo pokazuje u kakvom se trenutno stanju nalazi srpsko voćarstvo, ove godine u jednom momentu, breskve su otkupljivane po 7 din/kg, a sve zarad ulagivanja srpske nesrećne vlasti Evropskoj Uniji radi ulaska u tu organizaciju zbog čega i rasteruje ruske trgovce sa našeg tržišta. A taj put, taj već višedecenijski proces kojem se još uvek ne nazire kraj, preskupo plaća preko svoje grbače srpski narod. Sam plaća svoje ekonomsko uništenje zbog toga što ima nenarodnu vlast koja ne zastupa njegove interese već zastupa interese Brisela. Brisela i svih onih koji zahvaljujući tome što danas nema ruskih trgovaca na srpskom tržištu voća otkupljuju šljive i drugo voće po mizernim, bagatelnim cenama i enormno zarađuju guleći kožu srpskim seljacima.

Bilo bi veoma zanimljivo kada bi naša javnost saznala ko su ti ljudi kojima je sekira upala u med to jest u šljive. Koliko oni trenutno zarađuju najbolje se vidi iz podatka  da su samo pre neku godinu ruski trgovci otkupljivali naše, doduše, ranije sorte šljiva, po ceni većoj od 100 dinara za jedan kilogram što je minimum 12,5 puta više od današnje otkupne cene (100:8=12,5).

Takođe, zbog bogatog roda i više nego mizerne otkupne cene šljiva narod će se okrenuti njenoj preradi u sopstvenoj režiji: pečenju rakije i sušenju šljiva. Ove jeseni Srbiji bukvalno prete poplave ali ne od voda već od rakija. A šta ćemo jadni da radimo kada će nam ulaskom zemlje u EU te delatnosti biti zabranjene?

Nepobitno je da što smo bliže Evropskoj Uniji to više propadamo odnosno da što više propadamo to smo bliži EU. Kada potpuno propadnemo eto nas u njoj. Možda to i jeste najbitniji i specifični, samo za Srbe, preduslov za ulazak u EU? A šta ako propadnemo a ne uđemo? Šta ako su nas lagali a mi im slepo verovali?

 

(Autor je poljoprivrednik iz Rušnja)

 

www.milovanbrkic.com

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane