Tragom vesti
Bugarski tajkuni
u Srbiji pljačkali domaća preduzeća, uz pomoć korumpiranih službenika
vlade
Braća po
pljački
Bugarski tajkun
Hristo Kovački u Srbiji je počeo da investira tokom 2007. godine. Hristo
je brzo postao jedan od omiljenih investitora demokratskih vlasti. Firme koje
je kupovao, uspešno je dovodio do bankrota, dok je službenicima Vlade Srbije i
Agencije za privatizaciju davao lepe poklone. Ko stoji iza ovog, očigledno,
organizovanog kriminala koji je kroz proces privatizacije, ulaganja oprao pare,
izbegao plaćanje poreza? Ko je sve iz prošle i sadašnje vlade Srbije primao Kovačkog,
ili bio gost njegovih saradnika na ručkovima u elitnim restoranima
Beograda ?
M. Hadžić
Uz podršku
tadašnjih čelnika Ministarstva privrede i privatizacije i Agencije za
privatizaciju (DSS-ovi kadrovi) u veoma kratkom roku Kovački je kupio Trajal,
Kruševac, Vulkan, Niš; Nevenu, Leskovac, Fabriku hartije Božo Tomić, Čačak,
Rudnik uglja Kovin, Kovin , Ruma guma, Ruma, Metalac, Ivanjica, Zastava metal, Resava,
Fabrika za preradu povrća, Titel, Srbijanka Valjevo, Fopa, Vladičin Han...
Kako su
radile ove firme pre privatizacije:
Trajal
je proizvodio automobilske gume (putnički i teretni program guma),
zaštitnu opremu, protivgradne rakete. Proizvodi su izvoženi u Sjedinjene
države, Hrvatsku, nekoliko afričkih zemalja. Njihove automobilske gume u Srbiji
bile su poznate, mogle su se kupiti na svakoj benzinskoj pumpi. Sada guma iz Trajala
nema nigde da se nađu, nema ni izvoza zaštitne opreme za SAD...
Vulkan je bio uspešan proizvođač
programa za elektroprivredu i rudnike. Pogrešnim investicijama, lošim odlukama,
nestručnim rukovođenjem Vulkan je uništen, proizvodnja je stala. Teško
se može opet pokrenuti. Srbija danas uvozi trake za rudnike...
Nevena iz leskovca je bila
uspešan proizvodjač kozmetike, paste za zube, šampona, brenda za negu dece. Nestručnim
rukovođenjem, namernim kupovinama loših sirovina izgubljeno je tržište,
uništeni su proizvodni kapaciteti, finansijski je uništena proizvodnja ove
fabrike.
Srbijanka iz Valjeva, čuveni
brend Srbije za proizvodnju i preradu voća više ne postoji. Prodati su delovi
fabrike na način da je nemoguć nastavak proizvodnje. Fabrika je zatvorena.
Firma koje fiktivno postoji je u dugovima.
FOPA proizvođač kartonske
ambalaže je uništen. Iako je trend zamene plastične sa kartonskom ambalažom,
FOPA ne radi. Zbog dugovanja razneta je pokretna imovina i time
onemogućena proizvodnja značajnog izvoznog programa u nerazvijenom Vladičinom
Hanu.
Fabrika
hartije Božo Tomić iz Čačka je fabrika koja je do privatizacije uspešno
radila, a deo grada se grejao sistemom daljinskog grejanja iz toplane koja je u
sastavu fabrike. Danas je fabrika devastirana, u dugovima dok je toplana
totalno demolirana.
Rudnik
Kovin je
na računu imao milion evra, kada ga je Hristo kupio. Poslovanje sa partnerom iz
Bugarske završio je sa tri miliona gubitka. Nije ulagano u revitalizaciju
opreme tako da je degradirana proizvodnja. Mnogo je mahinacija urađeno preko
firme koju je partner iz Bugarske otvorio radi plasmana uglja iz ovog rudnika. Fiktivni
plasmani služili su da se prikrije pranja para.
Reklo bi se
generalno da je cunami Hriste Kovačkog predvođen menadžerima Vasilom Bonevim,
Petrom Krastevim, Milom Kosevom, Kirilom Kirilovim, Asenom Goranovim, Antonom Valjevim,
ostavio pustoš, dugove i uništena sredstva za proizvodnju. Njihovo menadžerisanje
može se opisati jednom rečju: kriminal.
Čim je Hristo
počeo da kupuje ove firme štampa je objavila da se one kupuju novcem koji
potiče od trgovine drogom. Pisala je štampa da novac kojim su obavljene
transakcije vodi poreklo iz organizovanog kriminala, pre svega iz trgovine
drogom.
Partner iz
Bugarske nikad nije dematovao ove navode. Zvanično firme je kupovao Bugarski
investicioni fond. U Bugarskoj svi znaju da je iza navedenog kapitala stajao je
Hristo Kovački. U toj zemlji on je poznat kao energetski tajkun, ali se šuška i
da je taj čovek blizak sa organizovanim kriminalom. Pored investicija u
energetskom sektoru Kovački ima i lanac prodavnica za snabdevanje
hranom. U njegovom sistemu su desetine hiljada zaposlenih. Pri tome većina
firmi registrovana je na pojedince, ponekad penzionere, sa adresama u privatnim
stanovima. Većina firmi nije povezana u sistem tako da je nemoguće formalno
ustanoviti povezanost pojedinih kompanija.
Dolasci Kovačkog
u Srbiju uvek su praćeni velikim privatnim obezbeđenjem. Drugi čovek njegovog
poslovnog sistema je ubijen u Sofiji u sačekuši. Ubistvo nikad nije
razjašnjeno.
U svim
kompanijama koje je privatizovao rukovodeći ljudi su bili iz Bugarske. U Srbiji
su kratko nakon privatizacije u firmama koje je ovaj bugarski tajkun kupio,
počela nezadovoljstva radnika i pritužbe Agencije za privatizaciju zbog neispunjenja
ugovornih obaveza. Potom je krenula lavina raskida ugovora o privatizaciji.
Odmah nakon raskida ustanovljavane su nepravilnosti rukovodstva tih kompanija.
Uglavnom se sve svodilo na poreske utaje, pranje para i nedozvoljenu trgovinu
sirovinama ili proizvodima. Investicije su bile pozajmice a ne stvarne
investicije. Mašine i oprema koje su predstavljale obaveznu investiciju bile su
sumnjivog porekla, vrednosti, kvaliteta. Eklatantni su primeri investicije u Vulkanu
kotlom koji nije mogao da se upotrebi ili Rudniku Kovin gde je oprema uvezena
za 80.000 evra prikazana i od Agencije priznata kao investicija od 600.000
evra.
Kao rezultat
počele su da pljušte krivične prijave protiv rukovodioca, saradnika Hriste Kovačkog.
Direktor iz Trajala, Vasil Bonev, priveden je i u istrazi je proveo više
meseci (sada je u Bugarskoj), direktor Trajala i svih firmi Kovačkog u Srbiji
Petar Krastev priveden je i više meseci nije mogao da napusti zemlju (sada je u
Bugarskoj), protiv direktora Kovina Asena Goranova vodi se više krivičnih
postupaka (sada je u Bugarskoj).
Bivši
direktor Vulkana Kiril Kirilov, ima više krivičnih prijava zbog
poreskih utaja, pranja para. Neki od direktora su i otišli bez traga kao
direktor Bože Tomića. Prošle nedelje je priveden i određen je pritvor direktoru
Srbijanke Antonu Valjevu zbog utaje poreza i pranja para. Pored
navedenih firmi koje su privatizovane Kovački je kao vlasnik Rudnika Kovin,
parama Rudnika finansirao radove na realizaciji projekta izgradnje rudnika i
termoelektrane u Kovinu. Rudnik je uložio znatna sredstva a onda je pre
raskida ugovora o privatizaciji Rudnika Kovin je svoj udeo prodao
kompaniji iz Bugarske, naravno u vlasništvu Kovačkog, za 150 Evra.
U Bugarskoj, Kovački
je osuđen zbog utaje poreza na tri godine uslovno. Tužilac se žalio i traži da Kovački
dobije pet godina robije. Proces se i dalje vodi. Kovački trenutno ne može da
dođe u Srbiju, Bugarske vlasti ne dozvoljavaju mu kretanje van zemlje.
Šta je sada
ostalo od sistema Hriste Kovačkog u Srbiji?
Sve firme
koje je privatizovao u Srbiji su upropašćene. Ugovori o privatizaciji su
raskinuti. Ostali su dugovi. Radnici su na ulici. Protiv nekih direktora vode
se istražne radnje. Neki od direktora su pobegli za Bugarsku. Drugi
plaćaju advokate i istrage se odugovlače godinama. (dok i oni ne pobegnu)
Ostala je
samo jedna firma koja je nastala iz Rudnika Kovin i koja ima neke dozvole za
otvaranje novog rudnika u Kovinu. Ni danas niko ne otvara pitanje zašto nije
ispitana zakonska validnost papira koje je Kovački izdao pre nekoliko
godina.
Šta sprečava
naše organe da ne hapse i kažnjavaju rukovodioce njegovih firmi. Svi su se
odreda bavili utajama poreza, pranjem para u svim firmama gde je Kovački bio
ili je sada prisutan u Srbiji. Zašto organi gonjenja i pravosudni organi
odugovlače procese i čekaju da se ti ljudi izgube i pobegnu u Bugarsku? Šta još
treba da urade menadžeri Kovačkog prema kojima se vode sporovi da oni više ne
rukovode firmama u Srbiji? Da li im te firme služe za nove utaje, pranja? Gde
su sada Bonev, Krastev, Kirilov, Koseva, Goranov? Na koji način odugovlače
pravdu i ko im u svemu tome pomaže? Čekamo li da naprave još štete i da odu iz
Srbije?