Zakonopravila
Kako su donosioci "promena" zaštitili
pljačku kao zanimanje
Mito primaju posredno i neposredno
Državna mafija zaštićena poslaničkim imunitetima
opljačkala je Srbiju. Pravi tajkuni u proteklom periodu bile
su političke stranke na vlasti. Boriti se protiv kriminala i korupcije sa ljudima u
policiji koji su do juče bili udarna pesnica bivšeg režima, sa tužiocima koji su takođe
bili instrumentalizovani od strane toga režima, ravno je samoubistvu.
Kako sa istim ljudima koji su učestvovali u svemu tome sada očekivati
da rade protiv sebe, pita se Tabloidov urednik Josip Bogić, bivši pukovnik
Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala?
Josip Bogić
U Ustavu Republike Srbije deklarativno su
izjednačene privatna i državna svojina i formalnopravno imaju jednaku zaštitu
pred državnim organima. Međutim, u praksi je to mnogo drugačije - odnos prema
privatnoj svojini daleko je od evropskih i svetskih standarda. U glavama mnogih
koji treba podjednako da štite privatnu svojinu, kao i državnu, zadržan je
odnos kakav je bio pre dvadesetak godina, iz vremena socijalističkog načina
uređenja države,
Prilikom donošenja zakona o oduzimanju imovine
stečene krivičnim delima, van domašaja su ostala krivična dela prevare kojima
se najčešće oštećuju fizička lica ili pravna lica sa većinskim privatnim
kapitalom, a u mnogim slučajevima ni državni sektor nije pošteđen aktivnosti
prevaranata. Ostaje nejasno zbog čega zakonodavac nije predvideo mogućnost da
se i za ovakva krivična dela oduzme imovinska korist, koja u mnogim slučajevima
prelazi milionske iznose.
Privredu Srbije nagrizaju prevaranti, često
organizovani u kriminalne grupe, putem nenaplativih menica otvarajući firme na
članove porodice, na imena prijatelja, a ponekad i na imena umrlih lica. U
skladu sa pozitivnim zakonskim propisima, prevaranti osnivaju firme kod
Agencije za privredne registre za iznos od 250 evra, dobiju PIB broj, otvore
tekući račun u banci, snabdeju se menicama koje koštaju nekoliko stotina
dinara, overe ih pečatom i u principu potpišu neadekvatnim potpisom. Posle toga
sledi odabir žrtava i traženje plena. Pri tome ove kriminalne grupe prave plan
rada po kome pažljivo biraju odabrane klijente.
Mnoge privatne firme, izložene dilemi između
prodaje, krize i preživljavanja, prinuđene su da daju robu na odloženo, a
prevaranti veoma vešto koriste tu pogodnost. Obično se uplati neki manji iznos
za robu, a nakon toga se zahteva prodaja robe na odloženo vreme, najčešće na 15
dana i duže.
Ovakav modus se istovremeno, po unapred
napravljenom planu grupe, primeni u desetak firmi. Ukoliko neko posumnja u
blokadu računa vršeći proveru na sajtu NBS, dobije podatak da račun nije
u blokadi.
Pri tome, ne može
da proveri podatak koliko novca ima na računu ili koliki je promet
firma ostvarila. Kada žrtva-prodavac primljenu menicu kao garanciju da će
roba biti plaćena podnese na realizaciju, shvati da je račun firme blokiran
upravo od desetak firmi i da na računu nema sredstava. Grupa u
međuvremenu proda robu na crno ispod cene i gotovinu iskoristi za kupovinu
nekretnina, lično bogaćenje i slično.
Kriv je kredit
Slučajevi hapšenja korisnika kredita i
"kreacija" njihovih optužbi, ukazuju da se krenulo pogrešnim putem.
Nisu korisnici kredita krivi kao oni koji su im davali tolike iznose. Pođimo
od obične činjenice kako se dodeljuju krediti...
Kako se u javnosti prikazuje stiče
se utisak da su krediti deljeni tako što korisnik kredita dođe
na šalter banke, ponese veliki džak, zatraži
pare, a radnik iz sefa lopatom utovari u džak milione evra. Procedura
dobijanja kredita je ipak malo komplikovanija bez obzira na bezobrazluk onih
koji su ih delili šakom i kapom. Kada dođete na bilo koji šalter
banke pa zatražite kredit dobijete najpre odštampane formulare sa svim
informacijama na nekoliko stranica šta vam je potrebno da bi dobili kredit i
koje sve uslove morate da ispunite. Uslovi za privrednike su još malo i
komplikovaniji gde su vam potrebni bilansi, pa nekretnine, menice, hartije od
vrednosti i dr.
Ukoliko neko ne ispunjava uslove, nema ni kredita. U tom
slučaju ako je neko davao kredite pojedincima i firmama koje nisu ispunjavale
uslove, on ima direktan umišljaj da je izvršio
krivično delo. Još ako je dobio potporu od političara na vlasti, eto rešenja
Gordijevog čvora! Korisnik kredita treba da odgovara tako da mu se oduzme imovina, a da
procesno bude dobar svedok, jer kao svedok ne sme da laže, a kao okrivljeni ili
optuženi to može!
Zašto MUP uveliko ne radi na ispitivanju korupcije u pravosuđu,
kako bismo svi posle toga imali nadu da će zakon podjednako biti
primenjivan za svakog građanina, da će sva suđenja i sve presude biti pravične? Zar je pravično
da oni koji su obezglavili pravosudni sistem, čitavu državu
i narod, ostanu nekažnjeni?
Kada se neko lice (fizičko ili pravno) obrati
banci za kredit normalno je da banka da svom klijentu uslove pod kojima može da
dobije kredit. Kada klijent obezbedi sve potrebne uslove i pribavi svu potrebnu
dokumentaciju tada banka odobrava kredit i uplaćuje na račun. U međuvremenu sve
to prolazi kroz određenu proceduru i kroz ruke pojedinaca i raznih komisija.
Trgovina uticajem (politike)-najblaža kazna
Neuplaćivanje poreza po odbitku je novo krivično delo, gde je, pored zatvorske i novčane
kazne, novina i to da se preduzetniku i odgovornom
licu, poreskom obvezniku, za krivično delo izriče i
mera bezbednosti zabrane vršenja poziva, delatnosti i dužnosti u trajanju od
jedne do pet godina. Postavlja se pitanje ko će da vodi evidenciju
ovih mera kao i samu kontrolu, jer, po logici stvari, ova evidencija treba da
se vodi kod Agencije za privredne registre, kod koje se i registruju pravna
lica kao i odgovorna lica?
Kad
su u pitanju krivična dela protiv službene dužnosti, za većinu njih su ostale iste kazne, a kod nekih je uvedena i novčana kazna. Zloupotreba službenog položaja fizičkog ili pravnog lica je novi pojam.
Kršenje zakona od strane sudije, javnog tužioca i njegovog zamenika, u stavu 2 i 3, pored pojma pribavljena korist izmena je i u pogledu
pričinjene štete što do sada nije bio slučaj.
Zaprećene
kazne su ostale iste što, kada se ima u vidu stepen korupcije u Srbiji, može da
deluje stimulativno na potencijalne izvršioce. Nenamensko korišćenje budžetskih sredstava je
novo krivično delo, koje može da izvrši odgovorno lice korisnika budžetskih
sredstava ili odgovorno lice u organizaciji obaveznog socijalnog osiguranja, koje stvori obaveze ili na teret računa
budžeta odobri plaćanje rashoda i izdatka preko iznosa od 1.000.000 dinara u odnosu na iznos
utvrđen budžetom, finansijskim planom ili aktom Vlade kojim se utvrđuje
iznos sredstava pozajmice.
Kazna je simbolična
- do jedne godine ili novčana. Ali, za delo Trgovina
uticajem predviđene su kazne od šest meseci do 10
godina za najteže oblike dela! Kod krivičnog dela Primanje mita,
uvodi se izraz "neposredno
ili posredno". Ako zakonodavac ima iskrene
namere da se razračuna sa korupcijom tada je morao za ova krivična dela da predvidi
oštrije kazne sa minimumom od četiri godine ili težom kaznom, a ako su
dela izvršena u okviru grupe ili organizovane kriminalne grupe najoštrije kao
što je to predvideo kod mnogih krivičnih dela klasičnog
kriminala.