Povodom
Ko je zaradio na rasturanju imovine
nekadašnjeg trgovačkog preduzeća Novi Dom
Kriminalci peru novac, komisija ruke
Majstori prevara na čelu sa Aleksandrom
Vlahovićem samo su u jednom poslu na nezakonit način stekli više od 13 miliona
evra, a da pri tome sadašnja vlast uporno tvrdi kako je sve čisto i legalno. Tajkunskim
parama podmićena vlast ne bi krivično delo videla ni da je ono lupi pesnicom po
nosu, jer želi da se pravi slepa. Primer Novog doma pokazuje kako su
neki zaštićeni od svih vlasti u meri u kojoj su spremni da plaćaju reket.
Miodrag K. Skulić
Prodaja beogradskog trgovačkog
preduzeća Novi dom sa 36.433 m2 fabričkog i maloprodajnog
prostora, od čega u Beogradu 29.847 m2, a u tome fabrika 14.428 m2, sa
fabričkim krugom od 2,5 ha zemljišta u ulici Vojvode Stepe u Beogradu i
28 robnih kuća i maloprodajnih objekata sa ukupno 17.042 m2, izvršena je
tenderom za 17, 1 milion evra. Više od te sume dobijeno je kasnijom
prodajom samo jednog od ovih objekata: Fabrike nameštaja u Beogradu, ulica
Vojvode Stepe.
U 2006. godini Konzorcijum koji
čine kompanije: Ataše , Nelt Co i Eki investmens,
čiji je suvlasnik tada bio i Aleksandar Vlahović, kupio je 68,80 odsto
vlasništva Novog doma, Beograd. Kao uslov učešća na tenderu
bilo je da se ponuđač bavi proizvodnjom i/ili prometom nameštaja
najmanje tri poslednje godine u kontinuitetu i da je ostvario poslovni prihod
od najmanje 10.000.000 evra u 2005. godini. Ovaj uslov je bio najvažniji od
svih, pošto je država u to vreme želela da prikaže kako Novi Dom odlazi u
sigurne ruke i da će nastaviti sa osnovnom delatnošću. U stvarnosti, međutim,
ovo je dodato kako bi se preduzeće prodalo već poznatom kupcu.
Pomenutom konzorcijumu priključio
se naknadno Simpo iz Vranja, pa je time formalno bio ispunjen
uslov o pređašnjem iskustvu. Neposredno pred istek roka za podnošenje tenderske
ponude Simpo je, međutim, zvanično predao Agenciji za privatizaciju obaveštenje
da istupa iz konzorcijuma. Iako je tenderska komisija samim tim znala da nije
ispunjen jedan od bitnih elemenata tendera, prihvatila je ponudu Konzorcijuma i
potom dana 21. decembra 2006. godine zaključila ugovor o prodaji skoro 70 odsto
akcija ovog društvenog preduzeća,.
Kako su prošli zaposleni u ovom privatizovanom
preduzeću, najbolje govori podatak da je od njih 409 na spisku prilikom
privatizacije u 2012. ostalo samo 25, a ukupan poslovni prihod je opao na 404
miliona dinara, uz iskazani gubitak u poslovanju od, čak, 323 miliona dinara.
Ali zato, ovo preduzeće sa ogromnom vrednošću imovine od tri milijarde i tri
stotine miliona dinara, ima samo 30 odsto kapitala, a obaveze dve
milijarde i 285 miliona dinara.
Dakle, ono danas ima samo 25
zaposlenih i dugove, jer vodi potcenjenu vrednost nepokretnosti. AD Novi dom
ima obavezu po dugoročnim kreditima milijardu i 683 miliona dinara, ili više
od 15 miliona evra. Najveći iznos kredita u visini od milijardu i 292
miliona dinara odobrila je Societe Generale banka po ugovoru broj 140610 od
09. oktobra 2009. i ugovoru broj 206919 od 18. novembra 2010. godine, sa
uključenim refinansiranjem istih.
I detetu je jasno da 15 miliona
evra datih kredita nije odobreno AD Novom domu za njegovu delatnost, koje ni
nema, već da je taj ogromni novac upotrebljen za neke privatne kupovine
vlasnika, članova pomenutog Konzorcijuma.
U konačnoj računici se vidi da je
Konzorcijum platio 17,1 milion evra Agenciji za privatizaciju uz obavezu
investiranja od tri miliona evra. Iako nije poznato da li je i u koje svrhe
kupac zaista platio pomenutih tri miliona, pod pretpostavkom da jeste ukupno je
na Novi dom Konzorcijum potrošio nešto malo više od 20 miliona evra. Odmah po
kupovini novi vlasnici tajno prodaju fabriku u ulici Vojvode Stepe i to za 18
miliona evra, a zatim na osnovu preostalog imetka uzimaju kredite u ukupnoj
vrednosti od 15 miliona evra, pa su tako, samo na ovaj način, ostvarili čistu
dobit od 13 miliona evra. A to je samo vrh ledenog brega, budući da je imovina
Novog doma raskrčmljena u pravom smislu te reči.
Zbog toga je potpuno neshvatljiva
izjava Aleksandra Vučića kako nema elemenata koji bi ukazivali na krivičnu
odgovornost Aleksandra Vlahovića u bilo kom slučaju privatizacije u Srbiji.
Redakcija Tabloida raspolaže kompletnom dokumentacijom tadašnje Tenderske
komisije iz koje se jasno vidi kako su Vlahović i njegovi tadašnji saučesnici
nezakonito došli u posed Novog doma. Takođe, postoji i dokumentacija o odobravanju
kredita u ukupnom iznosu od oko 15 miliona evra koji nije potrošen za potrebe
Novog doma, zbog čega bi istragu morala da sprovede Komisija za sprečavanje
pranja novca Narodne banke Srbije.
A 1.
Vlasnička struktura
Prema poslednjom stanju u
Centralnom registru hartija od vrednosti vlasnici akcija akcionarskog društva
Novi dom su: 74,97 odsto Eki Investment doo Beograd i 25,03 odsto Ataše
doo, Beograd. Vlasnici Eki Investmen doo su: 66,67 odsto Danko Đunić
i 33,33 odsto Dragan Lazarević. Vlasnici Atašea doo, Beograd je sa 100 Eki
Investment. Iz Konzorcijuma je istupio Nelt CO d.o.o, dok su se Danko Đunić i
Aleksandar Vlahović razišli i podelili nekadašnju zajedničku imovinu.
A 2.
Šupa od pola milijarde
Jedan od članova Konzorcijuma koji
je svojevremeno kupio Novi dom bilo je i preduzeće Nelt CO d.o.o. kome
prevare sa kreditima nikako nisu nepoznata tema. Nelt je svojevremeno u
postupku privatizacije kupio i preduzeće Metalservis AD iz Beograda čija
je celokupna imovina bila procenjena na 1.078.000 evra. U nju su spadale
nepokretnosti u Travničkoj 3 i Karađorđevoj 65.
Jedan od objekata u Travničkoj 3 je
Nelt kasnije procenio na vrednost od 580.000 evra i on će postati predmet
jednog sudskog spora. Trgovinski sud rešenjem od 8. januara 2006. donosi
privremenu meru zabrane Metalservisu AD da otuđi, izda u zakup ili na
bilo koji drugi način raspolaže ili optereti poslovni prostor u Travničkoj 3.
Rešenje je pravnosnažno i izvršno.
Uprkos tome, Nelt, odnosno
njegovi vlasnici Nebojša Šaponjić i Nenad Sočanac, uspevaju
nekako da svoje preduzeće upišu kao vlasnika ove nepokretnosti i da zatim istu
daju kao hipotekarnu zalogu za kredit koji je deset puta veći od procenjene
vrednosti objekta.
Država Srbija je svojevremeno
davala subvencionisane kredite za razvoj privrede. Njihova realizacija bila je
poverena poslovnim bankama koje su imale zadatak da provere bonitet klijenta i
obezbedi zalogu vraćanja kredita. Za tu uslugu poslovna banka je dobijala
procenat od ukupne vrednosti zajma. Banka, dakle, nije raspolagala sopstvenim
već državnim novcem i, samim tim, nije ulazila u rizik da li će dužnik moći da
vrati kredit.
Neke
banke su ovo iskoristile da bi lepo zaradile na krađi državnih para. Jedna od
njih je Banka Intesa koja 31. marta 2011. Neltu odobrava razvojni
kredit u visini od četiri miliona evra i tek u avgustu iste godine traži hipotekarnu
garanciju!? Pet meseci po odobravanju kredita neko u banci se dosetio da kredit
nije obezbeđen.
Šaponjić i Sočanac zato 15. avgusta 2011. u Prvom osnovnom sudu u Beogradu overava
založnu ispravu u kojoj se neistinito navodi da je preduzeće Nelt CO
vlasnik objekta u Travničkoj 3 i ista zatim biva priložena Intesi shodno
ugovoru o kreditu i njegovom aneksu. Na osnovu toga banka upisuje sebe u vlasničkom
listu kao nosioca hipoteke.
Pomenuti objekat je, kao što može da se vidi na priloženoj fotografiji,
najobičnija udžerica koja ne vredi ni 580.000 evra na koliko ju je vlasnik
procenio, što je daleko manje od četiri miliona evra, ili oko 460 miliona
dinara po sadašnjem kursu, na koliko je stavljena hipoteka. Radi se, dakle, o najbezočnijoj
prevari u kojoj je oštećen republički budžet.