Čak 1.182 preduzeća u društvenom vlasništvu su u stečajnom postupku, a danas je kod njih 519 stečaj u toku. Od 663 okončana stečajna postupka, kod većine je proglašen bankrot i ta preduzeća su brisana iz Registra Agencije za privredne registre (APR), dok je manji deo njih uspešno prodat. Skoro pola miliona ljudi je otišlo na ulicu zbog kriminalne potrebe srpskih vlastodržaca da prodaju čak i ona preduzeća koja su uspešno poslovala preko sto godina i preživela sve ratove i političke turbulencije. Ko će biti odgovoran za masovno gašenje nekada najboljih društvenih firmi, ako se zna da prolazne vlade i ministarstva ne vrše nikakvu primopredaju, pa se ne zna ni ko je i zašta zadužio državu? Po svemu sudeći, znaće se na kraju samo, da je takav sistemski haos poništio sav trud naših predaka tokom industrijske revolucije u prošlom i pretprošlom veku.
Miodrag K. Skulić
Srpska preduzeća u društvenom vlasništvu (njih 1.182) našla su se u stečaju. Postupak stečaja vodi poseban sektor Agencije za privatizaciju (APR). Dana 24. februara 2013. godine bilo je u stečaju 1.073 društvena preduzeća. Prema tome, za ovih dve godine, njihov broj je povećan za 109 preduzeća. Najveći broj preduzeća je iz prerađivačke industrije, njih 446, zatim 147 preduzeća iz oblasti poljoprivrede, 192 preduzeća iz oblasti trgovine, 132 građevinska i po 53 iz oblasti saobraćaja i ugostiteljstva, 67 iz naučnih, informatičnih i tehničkih delatnosti, dok ih je iz svih ostalih delatnosti samo 92.
Među njima posebno ističemo Mlin „Budućnost" iz Titela nastao 1881. godine, koji je uspešno poslovao više od jednog veka, preživeo dva svetska rata i ratove iz devedesetih godina prošlog veka, ali DOS-ovski režim nije mogao da preživi. Tako je 55 zaposlenih otišlo na ulicu. Istu sudbinu su imali i Šećerana „Dimitrije Tucović" iz Beograda osnovana 1898. godine, Šećerana Ćuprija osnovana 1911. godine, sa 482 zaposlena, Tekstilna industrija Grdelica osnovana 1893. godine, gde je bez posla ostalo 146 zaposlenih, Leteks iz Leskovca osnovan 1884. godine gde je bez posla ostalo 250 zaposlenih, kao i Fabrika čarapa Udarnik, iz Zrenjanina, osnovana 1898. godine, u kojoj je bez posla ostalo 205 radnika.
Poznato je da je u Srbiji 2001. godine bilo oko 3.200 preduzeća, te tih 1.182 preduzeća u stečaju čine 37 odsto ukupnog broja. Kako se očekuje da do kraja godine od ranijih preduzeća u restruktuiranju i njihovih zavisnih društava, takođe u restruktuiranju, ode u stečaj još oko 120 preduzeća, te još oko sto preduzeća iz portfelja društvenih preduzeća u postupku privatizacije, jasno je da će oko 42 odsto društvenih preduzeća biti obuhvaćeno postupkom stečaja.
Masovna sahrana preduzeća sa tradicijom
Sastavili smo uzorak od 200 većih preduzeća od njih 1.182, kod kojih je proglašen stečajni postupak, bilo da su ona sto odsto u društvenom vlasništvu ili da je Agencija za privatizaciju kod njih poništila prodaju društvenog kapitala, pa ih je dočekala sudbina stečaja. U narednom tekstu, ukratko ćemo prikazati po delatnostima, neka od tih preduzeća, uz navođenje za neka od njih broja zaposlenih i u zagradi godinu izgradnje.
U oblasti poljoprivrede to su: PIK „Godomin" iz Smedereva (1946) sa 686 zaposlenih, „Elan", Srbobran (1960) sa 816 zaposlenih, PIK Aleksinac (1966) sa 89 zaposlenih, AIK „Njegoš", Lovćenac (1948) sa 289 zaposlenih, AIK Jagodina (1989), Holding Kompanija „Krajina", Negotin (1946) sa 148 zaposlenih, PIK Niš (1989) sa 230 zaposlenih, PIK Kikinda (1937) sa 374 zaposlena, Ramski rit, Veliko Gradište (1966) sa 147 zaposlenih, AIK Leskovac, PIK Lapovo, Živinoprodukt Vranjska Banja (1961) sa 412 zaposlenih, Uljarice, Beograd, Vinarski podrum Vlasotince i brojni drugi.
U oblasti prehrambene industrije i industrije pića: Mesna industrija Požarevac (1959) sa 350 zaposlenih, IMK „29 novembar", Subotica (1904) sa 263 zaposlena, Živinoprodukt Vranjska Banja (1961) sa 412 zaposlenih, Srbijanka iz Valjeva (1960) sa 1.040 zaposlenih, Šećerana Ćuprija sa 482 zaposlena, Šećerana Kovin (1959) sa 284 zaposlena, Šećerana „Dimitrije Tucović", Beograd (1898), Šećerana Šabac(1978), Fabrika šećera Požarevac (1979), Hladnjače Pančevo, Lajkovac, Loznica, Vršac, Mlekare Lajkovac i Sevojno, Navip Zemun. Vršačka pivara.
U oblasti tekstilne i kožarske industrije: Tekstilni kombinat „Ljubiša Milidragović", Prijepolje (1951) sa 2.020 zaposlenih, Eksportteks Lebane (1961) sa 11.144 zaposlena, Kluz-Tisa iz N. Bečeja. Kluz-Plitvice iz Vršca, Kluz-Srem iz Rume, Kluz-Grocka, Kluz-Kozara iz Beograda sa 1.899 zaposlenih, Beko sa 2.200 zaposlenih, TI Vučje (1935) sa 751 zaposlenim, Moda Loznica (1947) sa 496 zaposlenih, Svoboda Dimitrovgrad (1946) sa 557 zaposlenih, Vesna Sjenica (1960) sa 1.080 zaposlenih, Tarateks Bajina Bašta (1961) sa 445 zaposlenih, Planteks Plandiše (1964) sa 374 zaposlena, Jugoslovenska krznarska industrija Inđija (1924) sa 336 zaposlenih, Topličanka Prokuplje (1962) sa 902 zaposlena, Piroteks Pirot (1964) sa 660 zaposlenih, zatim APATEKS Apatin, Iris Prijepolje, TIB Blace, Leteks Leskovac, Kulski štofovi, Novosadska tekstilna industrija, ITI Ivanjica, ITK Svrljig, Moda Niš, Sloga Zrenjanin, Moda Veliko Gradište, Kombinat Sport Beograd, Sinteks Vlasotince, Vukica Mitrović Apatin, Udarnik Zrenjanin, Olga Milošević Smederevska Palanka, Vučjanka Vučje, Srbijanka Leskovac, Fabrika kože Užice, Siniša Nikolić Dragaš Pirot (1946) sa 486 zaposlenih, Đuka Dinić Niš (1910) sa 560 zaposlenih, Koštana Vranje sa dve hiljade zaposlenih, Vesna Bela Palanka sa 704 zaposlena, Obuća Zlatar Nova Varoš sa 523 zaposlena, Moda Debeljača, Istra, Kula, Ideal Apatin, Luksol Apatin, Elita Kanjiža, Limka Prijepolje Fabrika obuće Pančevo, Qubomir Kataljević Pirot.
U oblasti drvne industrije: ŠIK Kučevo (1946) sa 595 zaposlenih, Novi dom Debeljača (1946) sa 245 zaposlenih, Bora Marković Zabrežje (1903) sa 322 zaposlena, Stefil Kompanija Valjevo (1947) sa 647 zaposlenih, Drvni kombinat Polet Pirot (1946) sa 557 zaposlenih, Kompo Svilajnac (1948) sa 348 zaposlenih, Crni Vrh Bajina Bašta (1948) sa 335 zaposlenih, Sloga Vladičin Han (1954) sa 482 zaposlena, Ukras Bela Palanka (1946) sa 439 zaposlenih, Inova Nova Varoš (1981) sa 393 zaposlena, Umetnost Bačka Topola, Simpo Majdanpek, Tina Knjaževac.
U oblasti hemijske i industrije gume: Viskoza Cel vlakna Loznica (1959) sa 554 zaposlena, Viskoza Svila (1959) sa 441 zaposlenim, Lateks Čačak (1993) sa 283 zaposlena, Zorka Polipropilen Šabac(1980) sa 167 zaposlenih, Matros Sremska Mitrovica (1963) sa 2.156 zaposlenih, HINS Novi Sad sa 376 zaposlenih, Rekord Rakovica, Kristal Zaječar, Gumarska industrija Dimitrovgrad, Kraguj Batočina.
Metaloprerađivačka industrija i industrija nemetala: FOM Prokuplje (1959) sa 307 zaposlenih, FIAZ Prokuplje (1961) sa 619 zaposlenih, Porcelan Zaječar (1950), Fagram Smederevo, Potens Požega, RTB Fabrika lak žice Bor (1974) sa 348 zaposlenih, RTB Fabrika opreme i delova Bor (1934) sa 950 zaposlenih, Filip Kljajić Kragujevac (1954) sa 926 zaposlenih, Bratstvo Subotica sa 639 zaposlenih, IMT Fabrika motokultivatora Knjaževac (1950) sa 448 zaposlenih, Potisje Ada , Arsenije Spasić Zaječar, Sarlah Pirot, Zastava Elektro Rača, Zastava autodelovi Raška, PPT FUD Brus. Ventil Aleksandrovac, Fadip Bečej,
U oblasti građevinarstva: KMG Trudbenik Beograd (1947) sa 810 zaposlenih, Građevinsko preduzeće Rad, Beograd sa hiljadu zaposlenih, Građevinsko preduzeće Dom Beograd (1947) sa 365 zaposlenih, FIP Zidar Loznica (1954) sa 560 zaposlenih, 1 maj Bačka Palanka, Graditelj Ivanica, Kraljevo gradnja, Jastrebac Kruševac, Putevi Zrenjanin, više fabrika Komgrapa.
Autosaobraćajna preduzeća: Jugoekspres Leskovac (1950) sa 623 zaposlena, Jugoprevoz Jagodina (1949) sa 537 zaposlenih, Automobilsko Beograd (1947) sa 305 zaposlenih.
Zaposlenost u industriji i rudarstvu u nekim opštinama
Obrušavanje privrede, nasilnom i često kriminalnom privatizacijom po svaku cenu i uvođenjem u stečaj brojnih fabrika, bez posla je ostalo više od 400.000 zaposlenih. Da ničega drugog nije, samo iz tih razloga, danas u pojedinim opštinama u industriji i rudarstvu skoro da i nema zaposlenih. Istovremeno, na periferijama gradova "zvrje" kao aveti fabričke hale, u kojima se nekad odvijala proizvodnja. Donosimo pregled broja stanovnika i broja zaposlenih u industriji i rudarstvu za 49 srpskih opština. Sa 1,63 odsto zaposlenih u industriji i rudarstvu u ovih 49 opština, koje imaju 747 hiljada stanovnika, ne može se graditi budućnost, jer u realnom sektoru privrede treba da radi iznad dvadeset odsto stanovništva, a u poljoprivredi od pet do deset odsto. Kad se ti uslovi ispune, tek tada uslužne delatnosti mogu egzistirati. U suprotnom slučaju, uvoz i samo uvoz, po svaku cenu, vodi zemlju u dužničku krizu i potpuni sunovrat.
Pregled broja zaposlenih u industriji i rudarstvu za neke opštine, prema podacima RZS za 2012. godinu
Gašenjem velikih sistema ukinuti su istureni proizvodni pogoni
Veliki sistemi su imali isturene proizvodne pogone u nerazvijenim delovima zemlje, koji su isfinansirani, uglavnom, iz Fonda za razvoj. Gašenjem tih sistema, kao što se: Mašinska industrija Niš, Elektronska industrija Niš, Goša, Smederevska Palanka, Lola Železnik, Prve Petoljetke Trstenik, Zastave Kragujevac (jer danas Fiat uvozi sto odsto delova i komponenti za Fiat 500L, a nije ugovoreno nikakvo učešće domaćih kooperanata), traktorske industrije, Holding Prahovo, Viskoze Loznica, tekstilnih industrija: Raška Novi Pazar, Rudnik Gornji Milanovac, Prvi maj Pirot, Niteks Niš, Industrije obuće Beograd, umrtvljivanje namenske industrije Krušika Valjevo, Prve Iskre Barič, Prvog partizana Užice, Slobode Čačak, Milana Blagojevića Lučane, te gašenje Geneksa, Ineksa, Progresa, Rudnapa, Centrotekstila, Invest Importa i drugih trgovačkih lanaca, nije uništilo industriju u ovih 50 opština, već u celoj Srbiji.
Prezaduženu Srbiju, njen budžet sa velikim deficitom, poplave, bez ikakvih radova na izgradnji akumulacionih jezera, brana i uređenja vodotokova, Srbija, odnosno vladajući režim u Srbiji, zanosi se brzim prugama i „Beogradom na vodi", a problemi se samo gomilaju i gomilaju. Ko će za to biti odgovoran, kad vlade i ministarstva ne vrše nikakvu primopredaju, pa se ne zna ni ko je i zašta zadužio državu. Znaće se na kraju samo da je takav sistemski haos uništio sve. Centralna banka, kao servis inostranih banaka koje su sa AIK i Čačanskom bankom preuzele više od 90 odsto kapitala u bankama, a uskoro i sa Komercijalnom bankom više od 95 odsto, sa njenom „lepoticom" na čelu te banke, razmeće se kupovinom stanova po Rimu i ko zna gde. Od kojih (i čijih)para? Verovatno uredno zarađenih iz servisiranja nekih inostranih interesa.