Povodom

Lažni sud lažne albanske države na Kosovu pretvara još jednu srpsku žrtvu u zločinca

Ima li spasa za Spasića?

Srpska vlast ne čini ništa da bi od progona zaštitila svoje državljane koje samoproklamovana država Kosovo traži zbog navodnih ratnih zločina, a u stvari da bi ih likvidacijom sprečila da svedoče o zločinima koje su sadašnji albanski funkcioneri počinili tokom rata. Ako ne uhapsi Simu Spasića, predsednika Udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji po zahtevu UNMIK-a, ovdašnja vlast će ga kidnapovati i ilegalno prebaciti na teritoriju Kosova, tvrdi ovaj poznati aktivista za otkrivanje ratnih zločina počinjenih od strane albanskih terorista.

Milan Malenović

Po Ustavu Kosovo je deo Srbije i uživa široku autonomiju. Po ponašanju aktuelnih vlastodržaca Kosovo ne samo da je nezavisno, već je Srbija njegov deo i to bez ikakve autonomije. Iako zvanično Srbija ne priznaje nezavisnost svoje južne pokrajine, vlast faktički priznaje i izvršava sve odluke samoproklamovane vlasti na Kosovu. Za zvanični Beograd odluke zvanične Prištine su Sveto pismo.

Sima Spasić je poznati srpski aktivista izbegao sa Kosova pred kamama albanskih terorista koji su harali pod zaštitom okupacionih NATO snaga. Predsednik je „Udruženja porodica kidnapovanih i ubijenih na Kosovu i Metohiji". I sam je izgubio sedam članova svoje šire porodice, između ostalih i rođenog brata Žarka koga su teroristi oteli 14. maja 1998. i kasnije likvidirali. Izgubio je na isti način i brata od strica, Veljka. Otac i stric su kasnije umrli od tuge za izgubljenim sinovima.

Po podacima Udruženja, preko 2.500 nealbanaca (Srba, Roma, Goranaca i drugih) je oteto i pogubljeno na Kosovu i Metohiji od strane albanskih secesionista i terorista. Za te užasne zločine niko nije odgovarao, a grobovi većine žrtava se još uvek ne znaju. Porodice ne mogu ni dostojno da ih sahrane, a mnoge su se dugo posle nestanka najmilijih nadale da su oni još uvek živi i da će se vratiti. Danas niko više nema tu nadu.

Sima Spasić je u posedu mnogobrojnih svedočanstava i drugih dokumenata koja dokazuju ličnu umešanost današnjih funkcionera samoproklamovane države Kosovo u ratne zločine. Od svoje borbe za pravdu za srpske žrtve nije odustao ni pošto je na montiranom procesu u Beogradu bio osuđen na višegodišnju robiju za krivično delo koje nije počinio. Pošto ga ni to nije nateralo da ućuti, vlastodršci u Beogradu se spremaju da ga opet osude i to po nalogu Prištine.

Punih sedamnaest godina posle NATO agresije i odlaska srpske vojske i institucija sa Kosova UNMIK administracija (nadležni službenik Aekaar) je „otkrila" kako je Spasić, navodno, počinio ratni zločin. Ne zna se ni kada ni gde, a ni kako je on života lišio trojicu imenovanih Albanaca i silovao pet neimenovanih Albanki. Ništa se ne zna, ali postoji osnovana potreba da se Simo Spasić ukloni.

Dana 31. marta 2016. UNMIK izdaje nalog za hapšenje Spasića, a već 12. aprila i zahtev za izdavanje međunarodne poternice, koja preko Interpola biva dostavljena našoj policiji. Odmah, tačnije 15. aprila načelnik Uprave za međunarodnu operativnu policijsku saradnju MUP-a Srbije, Milan Dimitrijević, dopisom zavedenim pod brojem 03/3 broj 2369-725/NR obaveštava Ministarstvo pravde o postojanju poternice i navodi kako istu dostavlja „radi prosleđivanju Tužilaštvu za ratne zločine".

U dokumentaciji UNMIK-a navodi se: „Slučaj - datum: od 1.4.1999; Mesto: Kosovo pod kontrolom UNMIK-a; Rezime: navodi se da je u aprilu 1999. Spasić kao policijski službenik/paravojni oficir učestvovao u ubijanju trojice kosovskih albanskih civila Kadri Karaqica, Avdi Karaqica i Xhevdet Karaqica i da je potom u saučesništvu učestvovao u silovanju pet kosovskih Albanki." Samo toliko. Tvrdi se da je Spasić u to vreme bio aktivni pripadnik MUP-a Srbije, što nije tačno. Da ne bi ugrozio život svog brata Žarka, koji se tada već godinu dana nalazio kao talac u rukama albanskih terorista, Spasić 1999. godine nije uzeo aktivno učešće u odbrani od NATO agresije.

Umesto da ga odmah obavesti o postojanju međunarodne poternice za navodne ratne zločine, domaća vlast je ćutala u nadi da će slučaj sam od sebe da se reši. Naime, Spasić je ovih dana trebao da putuje u inostranstvo i to je naša vlast znala. U tom slučaju bio bi uhapšen na tlu treće države i isporučen kosovskim zlikovcima. Beograd bi prao ruke od svega.

Saznanje o postojanju poternice Spasić je dobio od prijatelja koji su ga upozorili da nikako ne pokušava da ode u inostranstvo. U Tužilaštvu za ratne zločine u Beogradu mu je rečeno da će biti uhapšen čim dobiju predmet iz Ministarstva pravde.

Teroristi na vlasti na Kosovu hapšenjem Sime Spasića žele da spreče da on na predstojećim suđenjima nekadašnjim vođama OVK iznese dokaze koje poseduje o njihovoj direktnoj umešanosti u brojne ratne i zločine protiv čovečnosti. Marionetsko-kvislinška vlast u Beogradu im u tom naumu pruža svesrdnu pomoć.

Slučaj Sime Spasića otvara niz logičnih pitanja. Koliko dugo posle završetka rata će UNMIK da „otkriva" zločine koje su navodno počinili Srbi? Dokle će Interpol da bude uslužni servis za uklanjanje nepodobnih Srba? Dokle će ovdašnja vlast o svemu da ćuti?