Rusija

Pogled iz Moskve: Izbori u Crnoj Gori

Dokle će Đukanović dovesti državu?

Dojučerašnji direktor Ruskog instituta za strateška istraživanja (RISI) Leonid Rešetnjikov govori o izborima u Crnoj Gori i opasnosti od vlade Mila Đukanovića.

Andrej Afanasjev

Situacija u Crnoj Gori nikako ne može da se stabilizuje nakon parlamentarnih izbora. Ljudi sa terena javljaju da napetost samo raste i da svakog trenutka može preći u otvorenu konfrontaciju.

I pre nego što su objavljeni zvanični rezultati glasanja, premijer Milo Đukanović je izjavio da je pobedio. U stvari, to i nije baš tako: čak i posle mnogobrojnih mahinacija, njegova partija nije skupila dovoljno glasova da bi samostalno formirala vladu - moraće zato da postigne dogovor sa drugim partijama. Opozicija namerava da formira široku koaliciju, kako bi uklonila sa vlasti vladajuću Demokratsku partiju socijalista (DPS) čiji je Đukanović predsednik.

Svoju ocenu situacije u Crnoj Gori, na TV Carigrad, u emisiji Andreja Afanasjeva Ruski odgovor, dao je direktor Ruskog instituta za strateška istraživanja, general-pukovnik Spoljne obaveštajne službe u penziji, Leonid Rešetnjikov.

A. Afanasjev: Leonide Petroviču, veoma zabrinjava situacija u Crnoj Gori. Sudeći po svemu, trenutno je tamo - zatišje pred buru. Sa jedne strane su Đukanović i njegovi evroatlantski mentori koji su još jednom, na sve načine, pokušali da ga dovedu na vlast, i koji su dobili određeni broj glasova. Ali nisu dobili većinu. On ne može sam da formira vladu. Potrebna mu je koalicija. Sa druge strane, postoje partije koje predstavljaju većinu stanovništva Crne Gore, koje gledaju na stranu Rusije i Istoka. I ove dve snage se sada konsoliduju i mogu se sudariti. Koliko je verovatno da bi moglo da dođe do nekih nereda?

L. Rešetnjikov: Nesumnjivo postoji velika mogućnost. Radi se o tome da su poslednji Đukanovićevi izbori - izbori koji su pokazali veliku slabost. Uz korišćenje svih administrativnih resursa, nije uspeo da dobije nekakvu prednost. Jedan-dva poslanika, to je naravno malo, uz sve sisteme falsifikovanja i mahinacije. I, naravno, čemu sada može da se nada? Prvo, da će uspeti da se dogovori sa predstavnicima partija nacionalnih manjina koje su ušle u parlament. Pre svega su to Albanci, Turci i drugi.

A. Afanasjev: Odnosno, sudbina Crne Gore zavisi od odluke parlamenta: da li će država ući u NATO, da li će biti evrointegracija ili neka druga integracija? Alternativni projekat se sada odvija pred našim očima. Ispostavlja se da sudbinu parlamenta koji će o tome odlučivati, određuju manjine.

L. Rešetnjikov: Ali, poznato vam je da se sve ove godine Đukanović čvrsto drži manjina, jer ga je na neki način podržavala jedna četvrtina, možda i jedna trećina slovenskog stanovništva. Svi ostali su uvek glasali protiv.

Jednostavnije je kupiti koaliciju, nego se dogovoriti

A. Afanasjev: I on je pribavljao nedostajuće poslanike pomoću Albanaca, Hrvata?

L. Rešetnjikov: Pomoću Albanaca, Hrvata, Turaka, Cigana, pomoću nacionalnih manjina i mahinacija. Đukanović je profesionalni prevarant. Počeo je kao švercer čarapa i cigareta. U vreme kada sam bio u obaveštajnoj službi, više puta sam se sretao sa zapadnim partnerima, i sećam se da sam početkom devedesetih godina sa predstavnicima nemačke specijalne službe BND razgovarao o Đukanoviću. Govorio sam: „Kolege, zašto ga tako zdušno podržavate, on je kriminalac!" Odgovarali su mi: „Da, mi čak znamo mnogo više od vas!"

Kao što je govorio Ruzvelt - nitkov, ali naš. To su svi znali, njegova kriminalna prošlost je poznata, pre svega zapadnjacima. Ali, on nastavlja te mahinacije uz podršku nacionalnih manjina. Netačno je reći da on sada pokušava da se „dogovori". On pokušava da kupi. Da kupi glasove. Novac čak i nije nužno njegov. Postoje američki novci koji će za to da budu izdvojeni. Ali, to već izaziva bes kod većine, rekao bih srpskog, naroda.

Za nepopularnog Đukanovića - SAD i premijer Srbije

A. Afanasjev: Naravno, zato što je Crna Gora pre svega deo srpskog pravoslavnog sveta. Razgovarao sam sa Dejanom Mirovićem, zamenikom predsednika Srpske radikalne stranke.

D. Mirović: U Srbiji je svima jasno da je Đukanović pravi nitkov. Ali, nitkov iza koga stoje, pre svega, SAD i NATO. Što se tiče Crne Gore, tamo je veoma ozbiljna kriza - i što se tiče životnog standarda i ekonomije. Zato mislim da su ovi izbori bili falsifikovani. A što se tiče Đukanovića, on zna da nije pobedio na ovim izborima. Među Srbima i Crnogorcima nema razlike. Tamo je srpski narod, tamo je pre svega naša Srpska pravoslavna crkva. To je jedan narod.

Ali, iza Đukanovića pre svega stoji SAD.

Đukanović sada govori da je Rusija protiv nas, protiv Crne Gore. Ali, znate, u Crnoj Gori je pravi haos. Tamo ništa ne radi, što se tiče industrije, turizma. Vlada prava ekonomska kriza. I Đukanović zna da nisu samo Srbi nezadovoljni, već i manjine (Turci, Albanci itd.). Zato je on izmislio nekakav državni udar i rekao da kobajagi postoji nekakva pretnja za Srbiju navodno od Rusije. Ali, nažalost, iza njega nije samo Zapad, već i premijer Srbije. Zato što je poznato da su premijer Srbije i Đukanović - prijatelji ili partneri, ne mogu vam tačno reći, u svakom slučaju to je sramota.

Rusija mora da bude aktivnija prema saveznicima

A. Afanasjev: Leonide Petroviču, na delu je nekakva neobična situacija. Na čelu nekih balkanskih zemalja koje su se pojavile posle raspada Jugoslavije, našli su se pravi nitkovi. Ne govorimo sada o predsedniku Srbije. Ali, priča se da premijer Vučić ima mnogo sličnosti sa Đukanovićem. O Đukanoviću je odavno sve jasno, nema šta da se doda.

L. Rešetnjikov: Jednom smo razgovarali o tome da su, kada se Rusija povukla sa Balkana u vreme Borisa Jeljcina, taj vakuum popunile druge snage. Pre svega SAD. Oni su uspostavili kontrolu, oni su doprineli promovisanju svojih ljudi. Nije bilo mnogo otpora, zato što su ljudi bili zbunjeni. Oni nisu videli podšku, nisu mogli sami da se suprotstave. I, Amerikanci su sa svojim zapadnim saveznicima praktično u potpunosti stavili pod kontrolu te države i počeli da postavljaju svoje ljude. Sve figure su postavljene na svoje mesto i oni njima rukovode. Tako je ispalo. Narod je dezorijentisan. Posle smene jednog sistema, posle povlačenja jednog saveznika, ili prijatelja, ili lojalne države, odjednom je došla druga.

Naravno, deo stanovništva ovih zemalja, i bivša Jugoslavija i Bugarska, kao i naše rusko stanovništvo devedesetih, veoma je verovalo u zapadni raj, u američki raj. I jedan deo njih ni do sada se nije osvestio. To je takođe pomagalo novodošavšima koji su, zaboravljajući na savest, jačali vlast i rukovodili tim zemljama. Tako smo dobili ovakvu sliku. Sada je većina ljudi javno raspoložena protiv Amerike, protiv vlade.

A. Afanasjev: Čekaju Rusiju.

L. Rešetnjikov: Čekaju Rusiju, da.

A. Afanasjev: A mi sve nešto oklevamo.

L. Rešetnjikov: Mi nismo aktivni. Upravo sam se vratio iz Austrije, koja se graničila sa bivšom Jugoslavijom. Sve vreme su me tamo pitali: „Zašto niste tako aktivni kod nas?" Pitanje se odnosi samo na jedno - na kulturno-humanitarnu sferu.

A. Afanasjev: Meka sila.

L. Rešetnjikov: Da. Pitaju: zašto vas nema više? Zašto ne možemo da nađemo mesto gde bismo organizovali svoj skup, zašto tako retko dolaze ljudi koji rade na učvršćivanju rusko-austrijskih veza? To isto se dešava i u Srbiji i u Bugarskoj. Oni postavljaju ista pitanja.

A. Afanasjev: A mi sedimo u Moskvi i samo govorimo „evo ovi su nas izdali, ovi su otišli..."

L. Rešetnjikov: Da, to je veoma rasprostranjen stav - da su nas izdali naši prijatelji. Sada Crnogorci izdaju, Bugari su izdali odavno. Ali i mi sami smo izdali, mi sami smo otišli. I nama je vreme da se vraćamo. Naravno, vi i ja radimo, ali nas je veoma malo. Veoma malo. Moramo više tamo da budemo prisutni. Mi aktivno prisustvujemo svuda, u Francuskoj, u Engleskoj. I naši bogataši vole tamo da putuju na odmor, vole da tamo kupuju nekretnine. Ali, treba raditi. Treba pomagati našim prijateljima. Postoji veliki broj ljudi koji ima pozitivan odnos prema nama, koji poštuju našeg predsednika, poštuju i vole Rusiju.

Andrej Afanasjev: Ljudi koji jednostavno nemaju više gde da odu.

Leonid Rešetnjikov: Da, a jedina nada smo im - mi.