Banat

Kako je dekanka zrenjaninskog fakulteta za šest meseci rasturila brend Novosadskog Univerziteta

Silovanje akademske fotelje

Kada vlasnici nazadnjačke vlasti uz petinu življa u nas koje ih sadomazohistički podržava, ne žele da prepoznaju zlo kojim "terorišu" i srednji Banat, rađa se otvorena diktatura i navika "blagougodnog" iživljavanja. Da po kancelarijama zrenjaninskog SNS ima funkcionera koji barem jedan jedini procenat razmišlja o gradu u kojem živi i kakvo se zlo odozgo valja prema podanicima, građanima drugog reda, mnogima poput zrenjaninske Femme Fatalle (Fatalne žene), Dragice Radosav, potpredsednice gradskog odbora SNS, dekanke Tehničkog fakulteta Mihajlo Pupin, prvo bi doživotno bilo zabranjeno bilo kakvo rukovođenje

Zoltan Horvat

Ova, po fakultet fatalna, samoživa, na nazadnjačkim „krilima"retko sposobna „uterivačica" razdora među zaposlenima i„sejanja" mržnje na zrenjaninskom fakultetu, sa frtalj naučnog radau radnoj biografiji, grubo krši zakon. Ukida stimulanse svim zaposlenima tretirajući ih „pokusnim kunićima", prove(t)rava rad svih komisija (dvadesetak) i otvoreno vitla radnim knjižicama vrhunskim kolegama respektabilnog naučno-istraživačkog rada. Želeći da sve živo utera u „stado blejača", proglasila je bukvalno „ratno stanje" na fakultetu, oformila „krizni štab" stranački podobnih, a pre neki dan, organizovala je novi, retko viđeni „napad" na sve zaposlene. Formirala je tročlanu vrhovnu komisiju iz redova privilegovano podobnih (Bjelica, Lacmanović, Pardanjac), koja, trenutno pod njenim pokroviteljstvom, sumanuto pretražuje, ispituje i kontroliše sve živo na fakultetu, sa posebnim osvrtom na „mažnjavanje" toalet papira u sanitarnom čvoru.

Retko talentovani studenti su ostavljeni na milost i nemilost protivzakonitim, suludim radnjama nedokazane naučne radnice, bolesno ljubomorne na evidentne uspehe kolega koji su, pre njenog „silovanja" fotelje od maja ove godine, vazdigli zrenjaninski fakultet do najjačeg brenda Novosadskog Univerziteta.

Ozbiljan naučno - istraživački rad profesora i studenata i prodor u moderan svet tehnike, „španska su sela" za potpredsednicu nazadnjačkog gradskog odbora, koja je neke odseke, jednostavno „preselila" u stranačke kancelarije. Pa se podobnim novinarima, botovima i polupismenim aktivistima servira priča o „velikim planovima razvoja banatske nauke". Nakon te rečenice, krene „spontani" aplauz, i konferansa tu biva okončana. Ne kaže se ko, kako i s kim će u bilo kakav projekat zajedničkog rada sa studentima, jer je za (jadne i uboge) vrhovne nazadnjake zrenjaninske nauke, poput Branka Markoskog Markonija, prodekana protiv nauke, suština bitisanja fakulteta, nebitna. Brate Murate i preostali Junaci, forma je zakon. Jes' da do iznemoglosti ganjanje puke formeništa dobro nije donelo studentima i fakultetu, ali, vidno poplašeni privilegovani pokorno ostvaruju cilj i direktivu Velikog Vođe: fakultetskom lovom ima da raspolažu samo stranački funkcioneri, pa će se tu, da sve zvoni, „štancovati" diplome za sve podobne platiše, naročito funkcionere. Dakle, Zrenjanin će prema Centrali ispuniti zadatak i podičiti se Vođi da je stvorio čist stranački fakultet, gde san („poludelih" od vlasti) postaje java: predavači, studenti i administracija, svi redom, biće overeni nazadnjaci (sa stranačkim knjižicama).

Finansije fakulteta su pod dekankinom strogom kontrolom. Nakon što je i prof. dr Biljana Radulović podnela ostavku na funkciju prodekana za finansije usled retko viđenih pritisaka, ucena i teranja na protivzakonje, kontrolu fakultetskog žiro - računa preuzima vrli predavač Vasilije Kovačev, najomiljeniji, ljubljeni, dekankin lik. Gospodin predavač se, uprkos javno izrečenim tvrdnjama na nastavno naučnom veću da zrenjaninski fakultet nije modni već isključivo tehnički, ističe (plaćenim) raskošnim modnim revijama, gde ga o tajnama modne piste „akademski" propituje, lično, Suzana Mančić. Time se krči, nikad „lakši" put ka akademskom zvanju, inače suštini postojanja i rada svakog fakulteta.

Nakon kolekcije koja „pretrčava" pistu, g.đa Suzy lako i znalački odrađuje posao sa šarmantnim Zrenjanincem, čime novi prodekan za finansije stiče velike, da veće ne može, „akademske" poene. Ako je forma zakon, a njih se kolovođe fakulteta drže „ko pijani plota", fakultetski novac, stranačkom logikom predviđen isključivo za poplašene, al' podobne, „brani" se otvorenim napadom na evropske i preostale vrhunske projekte vrhunskih profesora. Jes' da ne razumeju o čemu se radi, jer ih sramota da priznaju da ne razumeju nauku koja silno napreduje, pa u nastupu besa, ljubomore i zavisti, na svaki protivzakoniti način, uz torturu i šikaniranje, pedantno i precizno zagorčavaju život autorima naučno-istraživačkih timova.

Apsolutno je neverovatno i pogubno da je važan državni projekat zrenjaninskog fakulteta na čijem je čelu bio bivši (najureni) dekan prof. dr Milan Pavlović, na samo mesec dana do završetka, jednostavno „otplovio" na drugi, privatni fakultet. Gospodin Pavlović, novopečeni penzioner je, u želji da sačuva projekat i iznese ga do kraja na zrenjaninskom fakultetu, molio za trunku razumevanja dekanku i njenu svitu, ali...

Bahatoj stranačkoj fakultetskoj mašineriji, samozadovoljnoj rijaliti prosečnošću i senzacionalizmom, smetaju uspesi ovdašnjih priznatih naučnih radnika i van granica zemlje...Da je bio malo „pametniji" i radio kako to radi sav „normalan i pošten svet" u formalnoj Srbiji, mogao je da pokaže „razumevanje" za obesmišljavače nauke i struke, da pozove bar nekog od stranački ostrašćenih, da ih „utali", da, po navici, dobiju dobru lovu za ništa...

Pavlović nije imao razumevanja za apsolutni diletantizam i odsustvo ambicija u nauci uživalaca uterivanja strančarenja u nauku, pa je dekanka, kolovođa pokreta „Ništa ne sme i ne može da nas pokrene iz žabokrečine", krenula „prljavom lavinom" na osobu, koju je, kako je rekla u poverljivom razgovoru, smenila kao od šale. Šta je sve od dekanke i njene svite za šest meseci doživeo gospodin Pavlović na fakultetu koji je samo za šest godina doveo do najboljeg na novosadskom Univerzitetu, to ni „pas s maslom ne može da proguta". Na žalost, projekat je otišao tamo gde ima razumevanja za ozbiljan naučno-istraživački rad, što je ogroman šamar zrenjaninskom fakultetu, jer se ostaje bez preko potrebnih bodova sa kojima je taj projekat doprineo akreditaciji nauke. Sve ovo, naravno, veoma, veoma pažljivo posmatraju u rektoratu novosadskog Univerziteta, odakle se očekuje adekvatan odgovor nosiocima vulgarnog strančarenja i razbijanja nauke u paramparčad.

Dakle, po izjavama dekanke kojima je „zatrovala" i studente, njeni i „svetski uspesi" zrenjaninskog fakulteta su ugovor o saradnji sa komšijskom Visokom školom (VTŠ) u Zrenjaninu, poseta Sajmu knjiga, učešće u Noći istraživača..dok su istovremeno „najveći porazi" bivšeg dekana Ugovori o zajedničkoj saradnji sa Uhta Univerzitetom iz Rusije, Dong Hua iz Šangaja (35 hiljada studenata samo sa odseka tekstil), Obuda iz Budimpešte, Univerze iz Slovenije...

Nije zaboravila da popljuje ni zapažene nastupe profesora zrenjaninskog fakulteta u Kalkuti, Parizu i drugim svetskim „selendrama"...Usput, ovdašnja Femme Fatalle, puna sebe, istakla je, da se oseća kao Britni Spirs, proizvod komercijalne USA industrije muzike, jer će se i ona na krilima negativnih napisa vinuti visoko, visoko...Naravno da dekanka nije, ni jednom jedinom argumentacijom, niti slovom opovrgla navode Magazin Tabloid o katastrofalnoj situaciji koju je sa svojom svitom za samo 6 meseci proizvela na zrenjaninskom fakultetu.

Klasičan linč vrhunskih profesora koji se „ubiše" da timskim radom sa studentima doprinesu značajnom širenju nauke i usavršavanju uz donošenje vrednih poena fakultetu, nadovezuje se na krimogenu atmosferu na sednicama nastavno-naučnog veća. U atmosferi boljševičke torture iz vremena Solženjicinovog Arhipelaga, Vrhovnica Fakulteta, Femme Fatalle, vrhunski ponižava i manipuliše studentima, apelujući na njih da je slepo slušaju, jer je to jedini put njihovog pojedinačnog selektivnog napretka. Pa im sugeriše, da ne budu ambiciozni, već prosečni, poput njihovih kolovođa, koji najbolje znaju šta je za njih najgore.

Naravno, dekanka ne sme da spomene svoje Pajtose, najveće „lešinare" i „parazite", neradnike i velemajstore kupoprodaje serijskih diploma zrenjaninskog fakulteta, Velimira Sotirovića, Šabana Muratovića...i još neke aktuelne nosioce nanogica. Da se studenti ne boje linča i odmazde, da predavači ne strahuju od periodičnih reizbora gde im je „glava na panju", obračunali bi se veoma lako i brzo sa klasičnim neradnicima iz sopstvenih redova, dežurnim kočničarima napretka zrenjaninskog fakulteta.„Pljuvačina" po poštenim, skromnim i vrhunskim profesorima i studentima je jedini sraman „doprinos" dekanke i njene svite, na šta se nadovezuju sramna izveštavanja lokalnih medija o „medu i mleku" na fakultetu čiji je vlasnik stranka na vlasti, SNS.

Vrh saterivanja fakulteta u ćorsokak su dekankini monolozi nalik Vođinim, gde, ne pominjući esencijalne probleme, neprestano pominje krizni štab, ratno stanje...Tim povodom je na poslednjem sastanku NN (Nastavno - naučnog veća) nabrojala članove dvadesetak komisija na fakultetu, koje vode redom podobni. Ni to nije dovoljno za kontrolu svega na fakultetu, diktirala je u mikrofon dekanka, mora se sastaviti nova, „nezavisna" tročlana komisija koja će sve i svakog da kontroliše. Pa je za tu priliku donešen i šešir sa ceduljicama imena svih zaposlenih. U „neutralnoj i nezavisnoj"atmosferi, izvučene su tri ceduljice, sa kojih je podobni iz prvog reda sale pročitao najpodobnija prezimena predavača, pokorno odana dekanki, Bjelica, Lacmanović, Pardanjac. I ovakvu tešku zajebanciju, prisutni (ni)su progutali, ali je jedino zasmetalo, što se uz prisutne podobne novinare, pojavio i Tabloid. Aman, zrenjaninski fakultet je ustanova zatvorenog tipa, gde su nepoželjni samo lovci na istinu o sistemskom rušenju fakulteta s vrha.

Tragedija visokoškolstva u Zrenjaninu se nastavlja nesmanjenom žestinom. Darko Bađok, pokrajinski poslanik SNS, savetnik JKP Čistoća i zelenilo i pažljivi pomagač i na usluzi Goranu Kneževiću tokom pritvora, biće doktor nauka?!? Sprema mu se i katedra, u stilu: planeto Zemljo stani, da siđemo (s uma). Kada su nedavno priupitali dekanku šta je sa njenom doktorskom diplomom i ko joj je eventualno „značajno pomogao", toliko se razbesnela, da je zaurlala preteći raskrinkavanjem svih svojih trenutnih saradnika iz lične koristi.

Tri naredna meseca su, po rečima dekanke, sudbonosna za fakultet. Po radnjama kojima se bavi, Tehnički fakultet je, stav je SNS-a, postaviti ga na provincijski nivo, bez nepotrebnih ulaganja za intelektualni i stručni razvoj studenata, gde će najtalentovaniji sticati diplome bez zagarantovanog prava na naučno - istraživački rad, napredovanje i izlazak u svet. Istovremeno, deca ovdašnjih vlasnika vlasti su pošteđena prosečnosti. U ovdašnjoj Gimnaziji (u ovoj srednjoj školi se umesto petica dele desetke za decu koja se „naročito ističu")„savršeno" radi VIP odeljenje naslednika zrenjaninske propasti koje vodi VIP profesor, istovremeno i zamenik direktora škole.

A nazadnjaci, na svim nivoima u Zrenjaninu, bezobrazno se kunu i slažu dok zinu, da isključivo rade za dobro građana. Stara priča, svi su jednaki, samo su vlasnici vlasti jednakiji. Da ne bude kasno,da drugarice Femme Fatalle batale ambiciozna rasturanja grada po segmentima, jer su odavno svi iz podobnih porodica, poput Stojanke Lekić, pokrajinske poslanice nazadnjaštva (mogla bi i ona do doktorske diplome), zbrinuti po nazadnjačkim foteljama.