Nemačka

Indeks strave i užasa: progon miliona hrišćana u islamskim zemljama

Život u stalnom strahu

Na Zapadu se veoma retko govori o progonu hrišćana u svetu. Zahvaljujući islamskom fundamentalizmu, koji ne propovedaju samo islamistički teroristi već i zvaničnici mnogih islamskih država, od 50 zemalja u kojima su hrišćani izloženi represalijama, njih 35 je sa muslimanskim većinskim stanovništvom. U nekim od tih država zvanična politika je zabrana hrišćanstva. Posebno zabrinjava činjenica da se poslednjih godina hrišćani sve više progone i u zemljama koje inače važe za demokratske i verski tolerantne.

Fridrih Emke, dopisnik iz Frankfurta

Na svetu je danas više od 200 miliona hrišćana progonjeno zbog svoje verske pripadnosti, zbog čega je to najviše progonjena verska zajednica trenutno. Ovaj zaključak proizilazi iz najnovijeg "Indeksa progona u svetu" koji svake godine objavljuje humanitarno udruženje "Open Doors". Najvećem progonu su hrišćani izloženi u Severnoj Koreji i, već 15 godina uzastopno se ova zemlja nalazi na vrhu liste.

Indeks obuhvata 50 zemalja sveta u kojima su hrišćani izloženi najvećem progonu, od kojih su 35 islamske države. Žalosna činjenica je da se situacija u kojoj se nalazi 650 miliona hrišćana koji žive u tim zemljama iz godine u godinu pogoršava. Niko ili malo ko od zapadnih zvaničnika želi uopšte da reaguje na ovu činjenicu. Primera radi, kada je veliki muftija Saudijske Arabije Abd el-Atiz bin Abdula u martu 2012. godine pozvao na rušenje svih crkava na Arabijskom poluostrvu, nemački Bundestag se oglasio relativno blagim saopštenjem koje je sročio jedan poslanik vladajuće stranke CSU. Privredni interesi su i ovde prevagnuli nad ljudskim pravima.

Posebno su progonjeni hrišćani muslimanskog porekla, takozvani konvertiti. U islamu je najstrože zabranjeno otpadništvo od Muhamedovog učenja i šerijat traži da se, bez izuzetka, svi ovakvi slučajevi kažnjavaju smrću.

Najveći progon nad hrišćanima vrše terorističke islamističke organizacije ISIS na Bliskom Istoku i Boko Haram u Nigeriji, pred kojima je prošle godine pobeglo više od milion hrišćana. Samo na severu Nigerije je u prošloj godini uništeno ili zatvoreno oko hiljadu hrišćanskih crkava.

Severnokorejski diktator Kim Džong Un nastavlja sa ekstremnom surovošću politiku progona hrišćana koju je pre 15 godina započeo njegov otac. U početku je ovaj progon bio samo jedan od detalja u okviru zabrane svih religija osim one koju propagira vladajuća komunistička partija. U međuvremenu je, kada su hrišćani u pitanju, to doseglo razmere holokausta.

Najmanja kazna sa kojom je suočen Severno-Korejac hrišćanin jeste odlazak na višegodišnju, čak višedecenijsku robiju u neki od radnih logora u zemlji iz kojih se živ malo ko vraća. Po saznanjima međunarodnih humanitarnih organizacija u logorima se sada nalazi oko 70.000 hrišćana i članova njihovih porodica, od sveukupno oko 300.000 hrišćana koliko živi u Severnoj Koreji. U pojedinim slučajevima hrišćani su odmah bili streljani.

Na drugom mestu Indeksa je Somalija u kojoj živi samo nekoliko stotina hrišćana konvertita. "Open Doors" od 1993. ovu zemlju vodi na svojoj listi i ona se skoro uvek nalazila među prvih deset.

Pakistan je, posle Indonezije, druga najmnogoljudnija islamska država i ove godine je zauzeo treće mesto na Indeksu. Iako je islam državna religija, vlasti u Pakistanu su relativno tolerantne prema 3,8 miliona hrišćana u svojoj zemlji, ali su isto tako tolerantne i prema onima koji ih progone.

Na Uskrs 2016.u jednom terorističkom napadu u pakistanskom gradu Lahoreu stradalo je 70 hrišćana, dok ih je još 340 bilo povređeno. Odgovornost su na sebe preuzeli Talibani iz susednog Avganistana, čiji se pripadnik opasan eksplozivom digao u vazduh na vašaru organizovanom povodom Uskrsa na koji su došli lokalni hrišćani sa decom.

Prošle godine je nekoliko državnih delegacija Nemačke na visokom nivou obišlo dve zemlje u Africi: Sudan i Eritreju. Tema razgovora nije bio teški položaj hrišćana u ovim islamističkim diktaturama, već dodela novih sredstava za zaustavljanje očekivane migrantske krize. Naime, više od pet miliona izbeglica iz i preko ovih dveju zemlji namerava da krene u Evropu. Pošto su diktatori krvavih ruku iz ovih država sada potrebni nemačkim vlastima da se zaustave migranti, njima se gleda kroz prste dok ubijaju hrišćane. Još jedan primer kako politički interesi imaju prednost nad ljudskim pravima.Od kako se odvojio hrišćanski jug, sudanski diktator optužen za ratne zločine, Omar Al Bašir, insistira na islamizaciji svoje zemlje. Zbog toga se ruše crkve, a hrišćani hapse pod pretnjom smrtne kazne po šerijatu zbog otpadništva od Muhamedovog učenja. Bašir već godinama bombarduje sopstvenu provinciju Nuba u kojoj pretežno žive hrišćani, a ciljevi su škole, bolnice uglavnom vođene od strane hrišćanskih misionara, kao i crkve. Zbog toga je Sudan ove godine na mestu pet Indeksa.

Eritreja je ove godine na desetom mestu Indeksa. Njen predsednik Afeverki hrišćane šalje u logore u kojima žive u brodskim kontejnerima ili podzemnim skloništima. Posebni oblik kazne je slanje na odsluženje vojnog roka koji u toj zemlji traje dok komanda ne odluči drugačije-teoretski može da traje i ceo život. Upražnjavanje religije je u armiji najstrože zabranjeno.

Sirija se ove godine našla na šestom mestu Indeksa i to ne zahvaljujući vlastima ove države, već teroristima iz redova ISIS-a, ali i nekih islamističkih pokreta koje Zapad, iz svojih nekih razloga, smatra umerenim. ISIS je hrišćanima prepustio izbor: pokoravanje, izbeglištvo ili smrt. Kuće svih hrišćana bile su obeležene arapskim slovom "N" za "Nazarećanin", kako ISIS naziva hrišćane.

Hrišćani koji su uspeli da se dokopaju teritorije pod vlašću Damaska nisu imali čega da se boje, tvrdi "Open Doors". Režim Bašara el Asada je oduvek bio tolerantan prema svim veroispovestima u Siriji. U Iranu sve više muslimana prelazi u hrišćanstvo, ali vlast vrši pritisak na njih da se vrate u islam. Prošle godine je više od 90 hrišćana uhapšeno u toj zemlji samo na osnovu svoje verske pripadnosti, dok su neki u zatvorima bili i mučeni.

Progon hrišćana se dešava sve više i u nekim zemljama koje su važile za demokratske i verski tolerantne. Najmnogoljudnija parlamentarna demokratija na svetu je Indija (mesto 15 na Indeksu) u čijim se udaljenim delovima sve više pojavljuje hindu-nacionalizam. Ekstremisti su u tim oblastima posebno zainteresovani da preuzmu vođenje školskih ustanova kako bi odgajali nove generacije nacionalista koji veruju da je jedino hinduizam primeren Indusima.

Hindu-ekstremizam se razvijao posle Drugog svetskog rata kao odgovor na islamski ekstremizam Pakistana, ali se u međuvremenu okrenuo i protiv hrišćana koji sa podelom Indijskog potkontinenta na islamske države Pakistan i Bangladeš, sa jedne strane, i Republiku Indiju sa druge strane, nemaju nikakve veze.

Samo prošle godine u ovoj mnogoljudnoj zemlji je najmanje osam hrišćana ubijeno zbog verske pripadnosti. Osim toga, ukazuje "Open Doors", sve češće radikalni hinduisti prebijaju sveštenike ili pale crkve. Na hrišćane se vrši pritisak da se vrate u hinduizam, a počinioci najčešće ostaju nekažnjeni, jer su pristalice predsednika Modija. U Indiji trenutno živi 64 miliona hrišćana.

Slično kao u Indiji, nacionalizam igra veliku ulogu u progonu hrišćana u Kini, Vijetnamu, Laosu, Maleziji i na Šri Lanci (u kojoj je državna religija inače po tolerantnosti poznati budizam). U Butanu (mala država na Himalajima, između Indije i Kine) se hrišćani više ne smatraju državljanima te zemlje i prilikom nedavne zamene ličnih dokumenata ista im nisu izdata.

A 1. Anonimni zbog bezbednosti

/b>

"Indeks progona u svetu" se sastavlja već 20 godina na osnovu izrade analiza različitih životnih aspekata hrišćana u zemljama u kojima je primećeno ograničavanje verskih sloboda. Poziciju svake pojedinačne zemlje na Indeksu određuju rezultati obrade veoma obimnog kataloga pitanja koja su definisali sami progonjeni hrišćani, stručnjaci za religije, politikolozi i drugi stručnjaci, kao na primer analitičari. Odgovore na ova pitanja daju same žrtve iz zemalja koje se obrađuju, a koji zbog sopstvene sigurnosti ostaju anonimni. Iako na Indeksu nema evropskih država, Kosovo i Metohija se na njemu našlo posle Martovskog pogroma 2004. godine.