Tragom vesti

Najbogatiji srpski špijun čeka svoj tužni kraj

Nizvodno od sunca

Svoj 48. rođendan Nenad Đorđević je proslavio u Centralnom zatvoru. Mira Marković mu je došla u posetu i donela veliku rođendansku tortu, čokoladnu. Poljubila ga je u oba obraza, blago povukla za uvo i kroz suze poželela mu što brži izlazak na slobodu. Kad je otišla, Đorđević je isekao tortu i parčiće podelio kolegama robijašima. Ko će mu sada doneti tortu?

P. Popović

- Nisam bio naivan, dobro sam znao da niko drugi nije mogao da me uhapsi osim nje i njenog muža. Bojao sam se da me ne otruje i zato sam dao kriminalcima da probaju tortu - pričao je 20 godina kasnije Đorđević.

Ta ispovest treba da bude upamćena, pošto je to jedini slučaj da je Đorđević nekome nešto dao, a ne uzeo. Zatvorska anegdota u potpunosti opisuje njegov model ponašanja. Sa moćnijima od sebe se ljubi, otrov daje bednicima.

Status jednog od najbogatijih i najmoćnijih Srba Nenad Đorđević je gradio uz pomoć vlasti, malo kroz policiju, više kroz politiku. Put do uspeha izabrao je još dok je bio brucoš na Fakultetu političkih nauka, kad se zaposlio u Službi državne bezbednosti. Posle FPN-a diplomirao je i na Pravnom fakultetu, a doktorirao je 1977. i postao redovni profesor u Višoj školi unutrašnjih poslova.

Kao i kod ostalih srpskih novobogataša, velom tajni prekriven je njegov prvi stečeni milion. Na misteriozan način Đorđević je 1983. godine postao vlasnik Titovog broda, dugog 15 metara i vrednog oko dva miliona nemačkih maraka. Iako je brod prvenstveno bio namenjen plovidbi Dunavom, Đorđević ga je preuredio i prilagodio za morske uslove. Sledećih šest godina s njim je razvozio turiste duž jadranske obale. Brod je prodao 1989. i pare uložio u novoosnovanu firmu „Beogradski trgovački centar" (BTC), prvo potpuno privatno preduzeće u SFRJ.

U konfuznim izjavama za medije, Đorđević je tvrdio da je brod prodao za 40.000 maraka i svih 120.000 maraka uložio u BTC. Takva mešavina matematike i laži pomogla mu je da novu firmu brzo razvije do neslućenih visina. Naravno, uz pomoć vlasti, koja ga je podržala preko Beobanke i Komercijalne banke. Ušao je u partnerstvo s kolegama iz Državne bezbednosti, koji su političke i poslovne prevare sprovodili preko Saveza komunista - Pokreta za Jugoslaviju i njihovog preduzeća „Komet". Partnerstvo je zapečaćeno u sudskom postupku.

Na isti način završena je i saradnja s Mirom Marković i JUL-om.

- Ja sam Miri napravio JUL, on je osnovan u mojoj firmi BTC. Kada sam, krajem osamdesetih, upoznao Slobu i Miru, živeli su u stanu na Crvenom krstu i bili su čestiti ljudi. Takvi su bili sve dok njihova deca nisu počela da se bave biznisom i povezuju s kriminalcima. Onda su se i oni iskvarili. Mira nije imala nikakvu ideologiju, ona je htela da JUL napravi po mafijaškom modelu. Moj horor s JUL-om počeo je onog trenutka 1997. kad sam se zamerio nekim visokim funkcionerima te partije, pre svih Leposavi Milićević i Milovanu Bojiću. Mira mi je mnogo zla nanela. Vlajko Stojiljković je planirao da joj pokloni moju glavu za rođendan, čak četiri puta je hteo da me ubije. Uostalom, i Legija je na suđenju kazao da u Budvi meta nije bio Vuk Drašković nego ja - kukao je Đorđević

Preživeo je sve nepostojeće atentate i nekoliko meseci stvarnog pritvora. Oslobođen je optužbi za finansijske malverzacije u vreme dok je rukovodio Republičkim fondom za zdravstveno osiguranje. Novac, stečen na sporan način, investirao je u Crnoj Gori. Kupio je ostrvo Sveti Nikola kod Budve, rešen da na njemu podigne luksuzno turističko naselje „Havaje". Promena političkih odnosa izazvala je i promenu njegovih poslovnih planova. Pre nekoliko godina rasprodao je imovinu u Crnoj Gori i vratio se u Beograd.

Ni danas mu ne cvetaju ruže. Bez obzira na nekoliko sudskih odluka u njegovu korist, ne uspeva da vrati u posed hotel „Admiral". Pravosudni rašomon, nastao otimanjem oko zgrade koju je Đorđević 1995. poklonio, odnosno prodao JUL-u, epilog će morati da dobije u Strazburu. Do tada, „Admiralom" upravljaju anonimni ruski tajkuni koji imaju zaštitu aktuelne vlasti.

Kao stari udbaš, Đorđević je na osnovu brojnih saznanja odavno formirao mišljenje o Aleksandru Vučiću i ostalim naprednjačkim kadrovima koji su potekli iz Srpske radikalne stranke. Pre dvadesetak godina za njih je govorio da su primitivni, prljavi i zarozani. Mišljenje nije promenio ni kad su, u novom odelu, došli na vlast. Ipak, muka ga je naterala da im ponudi saradnju. Nudio je logističku i finansijsku podršku, a tražio da mu pomognu da vrati vlasništvo nad „Admiralom". Vučić mu je sve obećao, ništa nije ispunio.

Vučić bi mu pomogao, ali ne dozvoljava mu Ivica Dačić. Đorđević je uveren da Dačić nastavlja otimačinu, koju je počela Mira Marković, pa čak sumnja i da se iza misterioznih Rusa nalazi Marko Milošević.

- Dačić je najopasniji čovek na našoj političkoj sceni. Izbegava direktne i javne sukobe, glumi budalu, a iza leđa pravi spletke i prevare. Sad uništava mene, sutra će Vučića - objašnjava Đorđević danas svakome ko želi da ga sluša.

Po staroj navici, Đorđević je i sada okružen stranim i domaćim špijunima. Da bi ostao na izvoru informacija, od Orhana Dragaša, miljenika kartela Vučić, kupio je Fakultet za diplomatiju i bezbednost. S Fakultetom dobio je i brojne bezbednjake s nastavničkim titulama, među kojima su najznačajniji Branko Krga i Andreja Savić.

Zahvaljujući svojim i njihovim vezama, koje su opstale u VBA i BIA, Đorđević prikuplja informacije o sumnjivim poslovima vladajuće vrhuške. Poslužiće mu kad dođe vreme za osvetu.

Nenad Đorđević je politički i poslovno nadživeo Miru Marković, možda će i Vučića i Dačića. No, daleko je sunce. Pored svih neprijatelja, koji su se odavno dobro namestili, u naprednjački režim nedavno se udenuo i Milovan Bojić, Đorđevićev arhineprijatelj. Kad je prvi put završio u zatvoru, Đorđevića je tamo smestio Bojić. Ako ne želi da se istorija ponovi, izgleda da će vlasnik BTC-a opet morati da pakuje pinkle i beži iz Srbije.

I dok čeka da ga opet ogreje sunce, iako ima desetine miliona koje ostavlja sinu koji se školuje u Londonu, Đorđević je preko Jovana Ivanovića, potrčka Ivana Todorova u BIA, pokušao da stavi pod kontrolu i redakciju Magazina Tabloid, da bi kupio milost Vučića. Biće to njegov tužan kraj.