Pogled iz Moskve

Kakva je uloga data Poljskoj u sukobu NATO i Rusije

Glava „Anakonde" u Varšavi

U SAD vole da se igraju „ratnih igara". Kako u realnosti (isključivo na teritoriji drugih država i tuđim rukama), tako i u virtuelnom svetu u vidu različitih prognoza, ali opet daleko od kuće. Tokom jedne od poslednjih takvih „zabava", neki naučnici sa Prinston univerziteta razvili su model posledica „ograničenog" nuklearnog sukoba (čitaj: lokalnog rata), koji bi potencijalno mogao da se dogodi između Rusije i NATO. O tome pise ruski istraživač Valerij Panov

Piše: Valerij Panov

Naravno, rat će početi „agresivna" Moskva. Udariće na „pogranične teritorije" Nemačke i Poljske. Pitanje je zašto da udaraju, ako je „na Šipki" (planinski prolaz i vrh u Bugarskoj) i „u Bagdadu", kako kažu, sve mirno? Izgleda zato da bi zadržali snage NATO u Centralnoj i Istočnoj Evropi. A te snage, na koju stranu su usmerene, zašto je potrebno zadržavati ih? Ne spremaju li se opet da napadnu Rusiju?

Uzgred, o kojim tačno „pograničnim teritorijama" je reč, kad Rusija uopšte nema granicu ni sa Nemačkom, ni sa Poljskom?

Ako su tzv. analitičari imali u vidu Kalinjingradsku oblast, gde je tu Nemačka? Ipak, NATO - prirodno, kao odgovor, pa zato kao „golub mira!" - napada koristeći nuklearno oružje.

Eksperti su proračunali da će već prvi sati takve „konfrontacije" odneti oko 91,5 miliona života! Istina, ne preciziraju koja će strana u sukobu pretrpeti te gubitke. Očigledno ne američka, a gubici bilo koje druge strane za njih nisu ništa više do statistika...

Američki analitičari, generalno, veoma retko simuliraju situacije u kojima se udari dešavaju na njihovoj teritoriji. Mislim da oni sa neobičnom lakoćom prognoziraju tuđe smrti isključivo zato što nemaju iskustvo, ni istorijsko sećanje, na brutalan rat protiv stranaca na svojoj teritoriji.

Oni se nikada nisu borili za svoje kuće, za Otadžbinu. Oni su uvek ratovali za apstraktne nacionalne interese daleko od svojih granica, jednostavnije govoreći, radi profita svojih tajkuna. Zato najčešće simuliraju ratove u Evropi i pre svega protiv Rusije.

Kalinjingrad kao nuklearna žrtrva NATO takođe nije slučajno uzet. Ruska eksklava (eksklave su delovi teritorije jedne države koje su u potpunosti okružene teritorijama drugih država) u američkim (NATO) prognozama i planovima za rat na evropskoj ratnoj pozornici razmatra se isključivo kao pretnja Poljskoj i podrazumeva se, baltičkim državama (bez njih se sada ni u Alijansi, ni u EU, pitanja ne rešavaju!).

Ističe se da rakete (čak i malog dometa) iz Kalinjingradske oblasti mogu da napadnu skoro celu Evropu. Kao da Rusija nema načine za isporuku oružja bilo koje snage u druge regione. Ove bojeve glave mogu da dolete iz bilo kog pravca, i onog najudaljenijeg od Evrope. Iznenađuje ograničenost u razmišljanju zapadnih političara i vojnika. Za njih je ruski Kalinjingrad na Baltiku, isto kao i Krim na Crnom moru, sličan onom čehovljevskom „klinčiću" u kičmi koji ih stalno „muči".

Nedavno je američki časopis The National Interest objavio članak pod naslovom „Ne samo F-35: Poljska ima velike planove za pripremu rata protiv Rusije". Već i sam naziv izdanja (Nacionalni interes) govori o simptomima javnog raspoloženja u poljsko-litvanskoj zajednici, a dalje postaje još zanimljivije.

Ispostavlja se da poljska vojska zaostaje u razvoju od drugih svetskih armija, dok se u Evropi nalazi u prvih deset armija. Poljska se oseća posebno ranjivom na napad operativno-taktičkih balističkih raketa i dalekometne artiljerije raspoređenih u Kalinjingradskoj oblasti. Zbog toga su se poljske vlasti pozabavile kupovinom protivraketnih i artiljerijskih sistema (američkih), podmornica (strane proizvodnje), stvaranjem sajber odbrane (uz pomoć SAD).

Istina, umesto mornarice, Poljska će morati da stvori kopnenu mornaricu (kopnenu protivpomorsku odbranu). Kako se kaže, nema dovoljno novca za sve na „listi želja". Iz tog razloga neće kupovati ni tenkove, već će modernizovati one koje već imaju, nemačke Leopard 2 i sovjetske T-72. Zato su u zemlji već oformljene dobrovoljačke trupe teritorijalne odbrane (21.000 boraca). Za njih je kupljeno 180 protivtenkovskih sistema Javelin američke proizvodnje, kao i većina drugog naoružanja i vojne opreme.

U slučaju konflikta sa Rusijom, dobrovoljci će morati da vode partizanski rat, odnosno na svojoj teritoriji, iza neprijateljskih linija: eto, takva je sadašnja poljska strategija! Deluje da vlasti ne isključuju ni ponavljanje situacije iz septembra 1939. godine, kada su vlada i komanda Poljsko-litvanske državne zajednice mnogo pre poraza armije od nemačke vojske, prepustili zemlju i narod svojoj sudbini, junački pobegavši u Rumuniju, a zatim brzo i do Britanije, gde su se usidrili do kraja Drugog svetskog rata...

Sve nade se polažu na saveznike u NATO (nekad na Englesku i Francusku). The National Interest citira poljskog vojnog analitičara Kšištofa Kusku, koji se žali da zemlja nema ni satelita, ni špijunskih aviona, ni bespilotnih letelica. Zato, po svemu sudeći, „jagoda" na poljskoj militarističkoj „torti" treba da budu američki avioni F-35. Oni će zameniti ruske MiG-29, ali ne odmah. Potpredsednik Lokid Martina (Lockheed Martin) Greg Ulmer je izjavio da prva četiri borbena aviona F-35 kompanije Lokid Martin mogu da stupe na službu u poljsku armiju 2024. godine, a cela eskadrila u zemlju može stići tek 2026.

U Pentagonu su izjavili da će prodaja aviona Poljskoj „pomoći ciljevima spoljne politike i nacionalne bezbednosti SAD" (obratite pažnju, ne Poljske!), zato što će ojačati NATO saveznika. Pomalo čudno, blago govoreći, deluje ta retorika: Poljaci se spremaju da ratuju sa Rusijom sad i ovde, a novi avioni će stići tek za sedam godina. Uzimajući u obzir tempo kojim se danas razvija vojna tehnologija, logično je posumnjati u to da će danas toliko reklamirani F-35 do tog vremena postati jučerašnji avioni (avioni prošlosti).

Jenkiji su, moramo da primetimo, uvek bili majstori manipulacije, i to na strateškom nivou. U situaciji sa novim avionima, i ostalim superoružjem, oni vešto igraju na tu poljsku aroganciju, koja je ne jednom dovela Poljake do poraza.

„Kakve god napore preduzimali Poljaci za usavršavanje nacionalnih oružanih snaga, njihova armija će svejedno ostati jedan od sastavnih delova Združenih oružanih snaga vojnog bloka NATO, i to ne njen najvažniji deo. Poljska vojska po definiciji ne može da ima bilo kakvu samostalnu ulogu u konfliktima u 21. veku", prokomentarisao je poljske „vojno-tehničke" horizonte bivši zamenik načelnika Glavne operativne uprave Generalštaba Vojske Rusije, general-lajtnant Valerij Zaparenko.

Prema njegovim rečima, savremenom armijom danas može da se smatra samo ona koja ima sve tipove nuklearnog i visokopreciznog oružja velikog dometa, „hiperzvučno" oružje, nuklearne rakete i raketne sisteme, koja koristi svemir u vojne svrhe i ima sopstveni globalni sistem pozicioniranja.

Sve ostale oružane snage, po njegovom mišljenju, samo mogu u određenoj meri da pojačaju vojni savez, koji predvodi vojno najvažnija i najjača država. Ili, da pod jednakim uslovima vode vojne operacije isključivo između sebe.

Oružane snage zemalja drugog-trećeg plana nemaju nikakve šanse za pobedu nad državom (Rusijom) koja vlada svim pobrojanim kvalitetima savremene armije, istakao je general.

Nemoguće je da prvi čovek vladajuće partije u Poljskoj, Pravo i pravda, Jaroslav Kačinjski, ne razume ove jednostavne istine, pa ipak uprkos logici i zdravom razumu govori da Poljska „želi mir" ali se „sprema za rat".

I pojašnjava da u početku na teritoriji Poljske nije bilo planirano stalno prisustvo američke vojske u okviru NATO, ali da su geopolitička situacija i politika Moskve poslednjih godina „dovele do promene pozicije naših zapadnih saveznika, prvenstveno SAD".

Poljski ministar spoljnih poslova Jacek Čaputovič izjavljuje da su američki vojnici potrebniji Poljskoj nego Zapadnoj Evropi, njihovo prisustvo je potrebno kako bi se obuzdala Rusija. On je objasnio da je Trampova namera da smanji kontingent američke vojske u Nemačkoj, a da ga poveća u Poljskoj, sa 4,5 na 5,5 hiljada ljudi, odluka Vašingtona, te da Varšava „ozbiljno zabrinuta za svoju bezbednost" neće osporavati tu odluku.

Raspoređivanje američkih oružanih snaga u Poljskoj ima mnogo veću ulogu u zaustavljanju Rusije, od njihovog razmeštanja u zemljama Zapadne Evrope, tvrdi Jacek Čaputovič. Prema ministrovim rečima, Moskva će „dva puta razmisliti" pre nego što pribegne sili, ako se na poljskoj zemlji budu nalazili američki vojnici.

Podsećamo da Varšava odavno ubeđuje Vašington da preseli u Poljsku vojnike iz Nemačke. Poljaci nastoje da za svoje interese iskoriste neslaganja između Nemačke i SAD. Na taj način Poljska strana želi da ojača svoje pozicije u Istočnoj Evropi. Osim toga, Varšava veoma želi da pokaže celom svetu da upravo poljska strana predvodi borbu protiv „ruskog medveda" i da je ona čak više „evropska" i „zapadna" zemlja od zemalja Zapadne Evrope, istakao je u razgovoru za RT (Russia Today) vojni ekspert Mihail Timošenko. „Poljska pokušava da se takmiči sa Nemačkom - ove zemlje imaju velike isotrijske račune", rekao je on.

Ipak, na ekonomskom planu Poljska očigledno nije sposobna da izdrži takvu konkurenciju. Ona je dugo vremena bila glavni primalac finansijskih davanja iz budžeta EU. Za 15 godina članstva u EU, Poljska je dobila oko 110 milijardi evra. Ali, zbog izlaska Velike Britanije iz EU, budžet ovog saveza će mnogo „smršati" u sledećih sedam godina. U planovima za period 2021-2027. finansiranje zemalja Istočne Evrope će se smanjiti za 13%.

Svake godine Poljska će dobijati od 8 do 15 milijradi evra manje nego pre. Sa smanjenjem novčanih davanja iz Brisela, slabe i motivi za privrženost Varšave „evropskoj integraciji".

Slične tendencije rastu i kod drugih „maldoevropejaca", koji su ne tako davno govorili o istorijskoj privrženosti evropskim „vrednostima". Sada se ispostavlja da nisu bili rukovođeni svetlim idealima „zajedničke budućnosti", već najvulgarnijim pragmatizmom, čiju suštinu predstavlja, na Zapadu dobro plaćena, rusofobija.

Situaciju su iskoristile Sjedinjene Države. Prema rečima eksperta Ruskog instituta za strateška istraživanja Sergeja Jermakova, američki stratezi odavno gledaju na zemlje Istočne Evrope kao na udobnu platformu za pritisak na Rusiju.

Sa vojno-strateške tačke, premeštanje vojnih baza bliže ruskim granicama je korisno, pre svega za SAD. Ali, poljske vlasti su više puta predlagale Vašingtonu da poveća vojno prisustvo u zemlji, uključujući i postavljanje stalne baze. Kako je primetio poljski ministar odbrane Marius Blaščak, u bliskoj budućnosti, uz 5000 američkih vojnika smeštenih u zemlji na osnovu rotacije, treba dodati najmanje još hiljadu vojnika. O tome su se dogovorili predsednici Andžej Duda i Donald Tramp tokom posete poljskog lidera SAD-u u junu. Po mišljenju objektivnih analitičara, slične inicijative destabilizuju situaciju u regionu i ne odgovaraju interesima Poljaka.

Direktor Evropskog centra za geopolitičku analizu, poljski politikolog Mateuš Piskorski, u intervjuu za RT je izneo mišljenje da je razmeštanje dodatnog kontingenta američke vojske „nepovoljno sa tačke gledišta poljskih nacionalnih interesa". „Ali, imamo posla sa vladom koja je potčinjena određenim neokonzervativnim grupama, jastrebovima iz Vašingtona koji smatraju da razmeštanje američkih vojnih baza na teritoriji istočnog krila NATO odgovara nacionalnim interesima Sjedinjenih Država.

I, naravno, taj korak je usmeren protiv Rusije", rekao je Piskorski. „Taj korak je u skladu i sa određenim antiruskim fobijama koje su bliske vladajućoj poljskoj partiji Pravo i pravda." Po mišljenju Piskorskog, stvar nije samo u Poljskoj.

Sa molbom za povećanje vojnog prisustva, SAD-u i NATO-u se stalno obraćaju baltičke zemlje. Nedavno je sličnu inicijativnu, nakon susreta sa Donaldom Trampom, pokazao i rumunski predsednik Klaus Johanis.

Vojni ekspert Konstantin Sivkov je u intervjuu novinama Pogled izrazio svoje mišljenje o želji Poljske da se na njenoj teritoriji razmesti maksimalan broj američkih vojnika i naoružanja. Ovaj stručnjak smatra da u odnosu na broj stanovnika i modernizaciju, Varšava može da stvori armiju koja bi mogla da se uporedi sa kopnenim snagama Rusije.

Ali, to što Rusija ima nuklearno oružje eliminiše potencijalnu pretnju Poljske. „U nuklearnom ratu značaj nema ekonomski potencijal i broj stanovništva, već teritorija. Ako nam Poljska bude silno dosađivala, može biti likvidirana", zaključio je ekspert. Pritom, Sivkov smatra da Poljska, uprkos ulozi koju joj je NATO dodelio u okvirima potencijalnog sukoba sa Rusijom, neće biti jedino uporište za napad Zapada na Rusiju. On je ubeđen da će tu ulogu imati i Rumunija, Baltičke države i Ukrajina.

„Sve to je zasnovano na strategiji „Anakonda" - Rusiju treba okružiti prstenom američkih baza. A zemlje na kojima će biti te baze, treba da budu spremne ne samo za obične vojne baze, već i za baze sa nuklearnim oružjem", smatra Mateuš Piskorski.

Da, da, reč je o istoj onoj prekookenaskoj „Anakondi" na koju je Evropa već zaboravila, a koja je sve vreme prisutna, štaviše tokom poslednjih nekoliko godina je iz Azije i sa Bliskog istoka svojim velikim delom dopuzila i na evropski kontinent, a njenu predatorsku glavu Amerikanci su postavili u Varšavu.

Obratite pažnju na to kako sada, duž ruskih granica, NATO, predvođen SAD-om, pravi veoma zbijen lanac nestabilnosti, od pojave tenkovskih snaga u Baltičkim zemljama (krajnji zapad), simulacije napada na Kalinjingradsku oblast do hipotetičke nuklearne krize u jugozapadnoj Aziji sa Iranom.

Pred našim očima se sprovodi davnašnja strategija „naših zapadnih partnera" nabacivanja tzv. petlje Anakonde na Rusiju. Na direktnu agresiju protiv nas se za sada ne odlučuju. Izgleda da se trenutno zloglasna „petlja" testira u Evropi.

Prema navodima nemačkih novina Junge Welt, nemačke oružane snage zajedno sa nemačkim saveznicima u NATO, „energično se bave optimizacijom planova operativnog raspopređivanja vojske protiv Rusije", a posebno se „za rat sprema" novi komandni centar NATO za obezbeđivanje pozadine i logistiku u gradu Ulmu.

Cilj NATO-a je da dobije mogućnost da se „munjevitom brzinom prebaci na liniju vatre sa Rusijom". Kada komandni centar armije SAD u Norfolku bude prebacivao vojsku i tehniku preko Atlantika, komandna struktura Alijanse u nemačkom Ulmu biće odgovorna za premeštanje vojnih jedinica u Evropi.

Ove novine pišu da bi punu borbenu gotovost novi komandni centar trebalo da ostvari najkasnije početkom 2021. godine. U junu prošle godine generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg je izjavio da će nova mornarička komanda NATO biti u SAD, a logistička komanda u Nemačkoj. Po Stoltenbergovim rečima, NATO će držati u stalnoj borbenoj gotovosti 30 bataljona, 30 bojnih brodova, 30 vazduhoplovnih jedinica.

Kao što se vidi, agresivni planovi SAD (NATO) se realizuju u brzom tempu. Ali, meni su danas interesantniji datumi. Postoje zanimljive analogije. Poznato je da je francuska linija Mažino bilo spremna 1936. godine, a te godine je Hitler ušao sa vojskom u Rajnsku oblast i započeo svoj pobedonosni hod po Evropi, u septembru 1938. izvršio je aneksiju Sudetske oblasti uz prećutnu saglasnost Britanije i Francuske.

Zatim je došao red na uništenje Poljske. Ovoga puta sa njom može sve početi, ali jasno je da joj je dodeljena ista uloga - da bude žrtva civilizacijskog sukoba. Mesto fašističke Nemačke zauzela je SAD. A evropske snage koje je Hitler ujedinio - to je NATO u svom evropskom sastavu. Samo, koji datum sada može postati prelomna tačka - spremnost komandnog punkta u Nemačkoj (2021) ili početak isporuke F-35 u Poljsku, prirodno - nije moguće reći. Ali, paralele se mogu povući. A i procene su slične.

Ministar odbrane RF Sergej Šojgu je primetio da je na zapadnom strateškom pravcu zategnuta situacija. U vezi s tim ruska armija će realizovati kompleks mera.

Prema Šojguovim rečima, pretnja trenutno dolazi od nekoliko zemalja. Pre svega iz Poljske i Rumunije, gde je razmešten američki protivraketni sistem. Osim toga, u Istočnoj Evropi je pojačano prisustvo NATO, a uz to Alijansa širi vojnu saradnju sa Finskom i Švedskom.

Podsetimo da je u Siriji Rusija odlučno isekla „petlju Anakonde". To je ponovo stvorilo hidru. A da ne bi došlo do nesreće, bolje bi joj bilo da se brzo okrene i vrati kući, u „blagoslovenu" Ameriku, sa njenim „svetlećim gradom na brdu".