Promena(da)

U Srbiji je na vlasti autokratija i diktatura, tvrde nemački mediji

Odriču se od Vučića

Gaženjem i poslednjeg traga demokratije, ljudskih prava i višestranačja Aleksandar Vučić je otvoreno pokazao svoje diktatorske namere, zaključuju mediji na nemačkom jeziku poslednjih dana. I ranije je bilo kritika tiranije u Srbiji, ali još nikada ovako direktno i u ovolikoj meri. Na reakcije zapadnih političara nije moralo dugo da se čeka, a analitičari u Berlinu smatraju kako je ovo tek početak obračuna sa autokratom iz Beograda, tvrdi dopisnik Magazina Tabloid iz Frankfurta Fridrih Emke

Fridrih Emke (dopisnik iz Frankfurta)

Dešavalo se i ranije da mediji nemačkog govornog područja kritikuju nepoštovanje ljudskih prava i zakona u Srbiji, ali su u poslednje vreme te kritike ne samo učestale, već se sve češće stvari nazivaju pravim imenom: u Srbiji je na vlasti autokratija, diktatura.

Ovakvi jasni tonovi ne mogu da ostanu bez odjeka u zvaničnoj politici Nemačke, Austrije, Švajcarske i Luksemburga prema ovoj zemlji Zapadnog Balkana.

U demokratskim sistemima (a ja se nadam da smo uprkos pandemiji sačuvali bar obrise demokratije) nezamislivo je da se državnici susreću i rukuju sa jednim diktatorom. Kako će gospođa Merkel, ili gospodin Kurc svojim biračima objasniti da vode prijateljsku politiku prema čoveku koga slobodni mediji u njihovim zemljama nazivaju diktatorom?

Evropa se, makar u proklamovanom duhu, zalaže za poštovanje ljudskih prava ne samo na teritoriji Evropske Unije. Najmanje što možemo da očekujemo od svojih političara jeste da novac koji mi, građani, uplaćujemo u budžet, kroz različite pretpristupne fondove ne daju jednom autokrati koji muči sopstvenni narod. Diktatura je mučenje - to je još Džordž Orvel zaključio u svom besmrtnom delu „1984".

Na portalu nemačke informativne televizije N-TV osvanuo je 1. aprila prilog pod naslovom „Korona, velika šansa za autokrate" u kome je Srbija istaknuta kao primer evropske države u kojoj se epidemija zloupotrebljava kako bi se učvrstio jedan nedemokratski režim

„Srbija ima najoštrije mere za zaustavljanje pandemije na celom evropskom kontinentu", konstatuje autor Benjamin Konjecni na samom početku dela posvećenog Srbiji. Pošto je opisao koje su sve zabrane stupile na snagu od 15. marta, naglašava kako se one sprovode „uz pomoć policije i naoružanih vojnika". Nemačkom čitaocu, kome je još uvek u sećanju teror nacista i, u istočnim pokrajinama, Staljinovih vojnika, ovo može samo da izazove mučninu i jezu.

Još manje razumevanja, kako ljudi, tako isto i političara može da izazove sledeća mera, koju Konjecni ističe na početku: „Parlament je kroz mere vanrednog stanja izgubio svoju funkciju na neodređeno vreme". Verovatno kao reakciju na ovo je Angela Merkel (iako nije nikoga poimenice prozvala) zatražila da sve vanredne mere koje se uvode radi borbe protiv pandemije, budu striktno ograničene samo na borbu protiv epidemije, kao i da budu unapred vremenski ograničene. Neograničeno vanrendo stanje je neodrživo, naglasila je.

Kako nemačkom čitaocu ne bi ostalo nejasno ko je krivac za ovo gaženje Ustava i osnovnih ljudskih prava, Konjecni navodi: „Predsedniku Vučiću je Ustavom Srbije određena jedna više reprezentativna funkcija. Sada se on više puta u toku nedelje obraća sa televizije narodu dramatičnim rečima i vlada preko dekreta". Nije teško zaključiti kako je Vučić vanredno stanje uveo, ne da bi se obračunao sa pandemijom, već sa Ustavom i demokratijom.

Sumnja, da će Vučić posle krize sve vratiti na staro stanje, proizilaze već iz njegovog dosadašnjeg odnosa prema demokratiji, smatra Konjecni i navodi: „Vučiću se već godinama prebacuje kako se bori protiv opozicije i slobode medija".

Na Zapadu je normalno da opozicija kritikuje poziciju, ali je jedna od osobbina diktature to kada pozicija počne da kritikuje opoziciju. Upravo to se dešava u Srbiji od kako je Srpska napredna stranka preuzela vlast, sugeriše se nemačkom auditorijumu.

Odmah posle ovog izveštaja dopisnika N-TV-a iz jugoistočne Evrope, sa istom zabrinutošču da li će mere iz vanrednog stanja prestati da važe posle njegovog ukidanja, oglasio se i Amnesti International 4. aprila. Ne sme da se dozvoli da neki režim koristi vanredno stanje kako bi se stvorila nova „redovna" situacija, upozoravaju iz ove organizacije,

Multimedijalni portal na nemačkom jeziku, mdr.de, u članku „Korona virus: Prvo ismevanje, onda panika" daje kratak prikaz dešavanja u zvaničnom Beogradu pre i neposredno posle proglašenja vanrednog stanja. Za nekog normalnog nezamisliva situacija kada se jedan režim prvo ismeva nadolazećoj opasnosti da bi mogao nesmetano da organizuje masovke, a zatim uvodi najrestrektivnije mere u Evropi, ali i u samoj Srbiji od završetka Drugog svetskog rata, kako bi sačuvao i još razvio neograničenu vlast.

Autor Andrej Ivanji prvo opisuje jednu konferenciju za medije na kojoj je lekar pozvao stanovnike Srbije da svoje žene pošalju u šoping u Milano (gde je već harala epidemija), jer su, kako je rekao, zbog krize cene pale. Iza njega je stajao državni vrh na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem koji se kikotao na ove reči. Odjednom, posle ovog nastupa, obrt i zavođenje vanrednog stanja sa policijskim časom, pa čak i donošenje uredbe o zabrani izveštavanja o epidemiji, osim u slučajevima citiranja izveštaja Kriznog štaba.

U delu članka sa naslovom „Melodramatični zapovednik" autor Ivanji veoma plastično opisuje Vučića kako preti građanima uvođenjem celodnevne zabrane napuštanja domova i to svih sedam dana u nedelji, ako ne budu slušali njegova naređenja, i na kraju citira Vučića koji kaže „Uvešću ovo, ako budem morao, makar se posle toga ubio".

Zavođenje lične vlasti, diktature, koja se završava samoubistvom diktatora - to jednog Nemca automatski podseća na početak maja 1945. i bunker u Berlinu u kome se ubio Adolf Hitler.

Bečki dnevni list „Der Standard" objavio je 3. aprila članak pod naslovom „Zatvor za građane i centralističko informisanje u Srbiji" čija je okosnica bila sporna uredba vlade Republike Srbije (koja u vanrednom stanju nije mogla da bude doneta bez saglasnosti predsednika Vučića) o obaveštavanju kretanja epidemije jedino citiranjem izveštaja Kriznog štaba.

Čim je ova uredba doneta, nemačka ambasada u Beogradu je diplomatski diskretno saopštila ministru spoljnih poslova Srbije Ivici Dačiću kako će ista naići na vrlo negativne reakcije u Berlinu, jer je to uvođenje stroge cenzure.

Iako je svakome ko se razume u prilike, ali i zakone u Srbiji tokom vanrednog stanja jasno da ni jedna odluka ne može da bude doneta protivno volji Aleksandra Vučića, „Der Standard" citira premijera Anu Brnabić koja je sama preuzela krivicu za donošenje sporne uredbe. Ovo „priznanje krivice" nije, međutim, promenilo stav Ministarstva spoljnih poslova Nemačke o krivici i Vučića za ovo nesporno kršenje osnovnih prava koje nema nikakve veze sa suzbijanjem epidemije.

Bečki list na jednom mestu objašnjava zašto je uopšte došlo do donošenja uredbe i njenog sprovođenja (odmah je uhapšena novosadska novinarka koja je kritikovala stanje u jednoj bolnici u svom gradu, pod optužbom da time „izaziva paniku"). Naime, autor Artur Velfl ukazuje na to da je zdravstveni sistem Srbije potpuno zapušten i da nije u stanju da se izbori sa epidemijom, pa je pokušano da se hapšenjem novinara skrene pažnja sa pravog krivca.

U najboljem staljinističkom metodu režim je pokušao da dokaže kako on nije kriv za katastrofalno stanje u zdravstvu, već su krivi oni koji na to ukazuju.

Austrijski ministar spoljnih poslova Aleksandar Šalenberg je na marginama jedne sednice vlade povodom borbe protiv epidemije napomenuo kako Austrija ne sme da dozvoli takav razvoj situacije u Srbiji. Odmah posle ovih reakcija Beča i Berlina sporna uredba je povučena.

Ono na šta je posebno ukazao kolega Velfl jeste činjenica da je Evropska Unija od izbijanja epidemije do početka aprila Srbiji prebacila 93 miliona evra za nabavku hitno potrebnih medikamenata i opreme.Sa druge strane, srpski predsednik Vučić je pomoć zatražio i dobio od Kine, optužujući u domaćim medijima EU za neefikasnost. „Der Standard" prenosi stavove Brisela da Srbiji neće biti dozvoljeno da Evropsku Uniju ucenjuje približavanjem Kini, posebno u vremenu ovakve krize koja je neke evropske zemlje pogodila daleko teže nego Srbiju.

Ne samo „Der Standard" u pomenutom članku, već i mnogi drugi mediji na nemačkom, kao i nevladine organizacije, ukazuju kako je još pre uvođenja vanrednog stanja opoziciji uskraćena mogućnost da se na režimskim medijima pojavi, osim kada ih neko od zvaničnika napada. Pri tome Velfl uvodi jednu novinu, koju do sada nisam video u mejn-strim medijima na nemačkom: on ukazuje na postojanje dve vrste opozicije. Jedna je ona koja kritikuje vlast i nije pod njenom direktnom kontrolom, dok drugu čine one stranke koju su osnovali sami fnkcioneri SNS-a bliski Vučiću, koja bi trebalo samo da glumi opoziciju kako bi se fingiralo višestranačje.

Parlament u Srbiji nije zvanično razvlašćen, ali on je već godinama nefunkcionalan, upozorava Velfl, a sada u krizi nema uopšte nikakvog parlamentarizma. Autor smatra kako je proglašenjem vanrednog stanja Vučić u potpunosti sakupio svu vlast u svojim rukama.

Neustavno uvođenje vanrednog stanja nije nikako presedan za Vučića - on krši Ustav od dolaska na mesto predsednika Republike, jer je članom 115 predsedniku zabranjeno obavljanje bilo koje druge javne funkcije, a Vučić je i dalje predsednik vladajuće Srpske napredne stranke. Samim tim čitalac može da zaključi kako će narušavanje ustavnog poretka biti nastavljeno i posle ukidanja vanrednog stanja.