Oslobođenje

Koga će Vučić povesti sa sobom u zatvor i smrt

On za njima neće žaliti, ni oni za njim

Bliži se kraj vladavine Aleksandra Vučića. U iščekivanju tog radosnog i spasonosnog trenutka otvara se pitanje koga će diktator povesti sa sobom. Postoje dva tačna odgovora. Vučić će sa sobom, na dno, povesti sve pripadnike svog kartela, uključujući i članove svoje porodice. Istovremeno, u bekstvo pred pravdom neće povesti nikoga. Nikoga, osim, možda, brata Andreja. Kad počne bežanija, iz Srpske napredne stranke će, kao iz čira, prokuljati smrdljivi gnoj, pun tragova zločina, pljački i prevara. Za to, neko će morati da odgovara. Braća Vučić će, svejedno da li pobegli ili seli na optuženičku klupu, pokušati da odgovornost prebace na kumove, stranačke kolege i ostale saučesnike u zajedničkom zločinačkom poduhvatu, kao i na građane Srbije.

Predrag Popović

Aleksandar Vučić ima sve. Ima vlast, moć, uticaj na policiju i privatne eskadrone smrti, pa i ono što najviše voli - pune sefove. Ima i opravdan strah da će ostati bez svega toga. Živi u zlatnom kavezu iz koga ne sme da sam, bez gomile plaćenih gorila, izađe na ulicu. Uskoro, kad iz tog, carskog, bude prebačen u dobro zaključan kavez u Centralnom zatvoru, Gvantanamu ili gde god, Vučić će shvatiti da mu nema spasa.

Postoji nekoliko opcija konačnog rešenja, svaka je već viđena. Ako do oslobođenja dođe pučem ili revolucijom, Vučića čeka sudbina Slobodana Miloševića. Mnogo je sličnosti, ali ima i poneka razlika.

Milošević je pokušao da falsifikuje rezultate septembarskih izbora 2000. godine. Kad nije uspeo, pod pritiskom građana, ali i usled izdaje najbližih saradnika, priznao je poraz. Šest meseci kasnije, u rezidenciji na Dedinju čekao je hapšenje.

Partijski drugovi su se razbežali na sve strane, najviše njih na pobedničku, u DOS. U poslednjoj noći na slobodi, društvo su mu pravili samo Živorad Igić i Siniša Vučinić. Pojavio se i predsednik Izvršnog odbora SPS-a Branislav Ivković, ali u ulozi pregovarača, a ne saborca. Na kraju, Miloševića su uhapsili surčinski i zemunski kriminalci pod komandom oficira iz Jedinice za specijalne operacije.

Neće biti iznenađenje ako takva sudbina snađe i Vučića. Kad bude uplakan čekao da mu stave lisice na ruke, društvo će mu, možda, praviti Vladimir Đukanović i, opet, Siniša Vučinić. Ekipu za hapšenje predvodiće, verovatno, Velja Nevolja, Aca Rošavi, Magarac Zelja ili već neko takav. Akcijom upada u vinski podrum u Jajince rukovodiće Veselin Milić, Slobodan Milenković, zvani Mali Senta, ili Goran Papić.

Razlika je u tome što je Miloševića branila bar ćerka Marija. Iz očaja, ispalila je nekoliko metaka iz pištolja. Kasnije se kajala što je pucala u vazduh, a ne u Legiju ili Čedomira Jovanovića, koji su joj odveli oca. U Vučićevu odbranu neće ustati ni Danilo.

Iako se promangupisao i razbahatio, Danilo o tati misli isto što i svi normalni građani. I on je žrtva. Otac ga je kriminalizovao, ubacio ga je u društvo huligana i narko dilera i uvukao u svoje i njihove prljave igre.

Milošević je umro u ševeningenskoj ćeliji. Sam, bez ikoga da mu doda čašu hladne vode, uteši i isprati na onaj svet. Kad đavo dođe po Vučićevu dušu, uzalud će prizivati: "Ksenija, dušo, tebe traže..."

Kako trenutno stoje stvari, Vučić je bliži identifikaciji sa Sadamom Huseinom, još jednim od idola u vreme svog radikalskog staža.

Posle okupacije Iraka, Sadam se skrivao u nekoj kolibi u zavičajnoj pustari. Amerikanci su ga pronašli u podzemnom skrovištu. Iz rupe, odveli su ga u sudnicu, pa na vešala. Amerikanci zasad Vučića love na drugi način, kroz redovnu pravnu proceduru. S obzirom na prirodu krivičnih dela koja mu se stavljaju na teret, verovatno neće završiti na vešalima.

U sličnom kontekstu, kao pedagoški preteću budućnost, treba podsetiti i na primer Muamera Gadafija. Pukovnik Gadafi je, posle prevrata u Libiji, pronađen u kanalizacionoj cevi. Nije stigao do sudnice, pretučen je i ubijen u prikolici kamiona.

Iako su bili diktatori, Milošević, Sadam i Gadafi imali su dugogodišnju podršku većeg dela svog naroda. Vučić podršku stiče pretnjama i podmićivanjem. Za razliku od svojih pokojnih pandana, koji su imali kakve-takve političke stavove i ideologije, Vučić se ne bavi politikom već samo kriminalom.

Tako je i formatirao svoj naprednjački kartel. Okupio je kriminalce svih vrsta, od mešetara u skupim odelima do zarozanih parazita i tetoviranih huligana. Do svih njih, stalo mu je koliko i do bedža sa Šešeljevim likom.

Tačno je, Vučićevu privatnu biografiju i tzv. političku karijeru obeležila je prevrtljivost. Kad god proceni da će imati neku korist, spreman je na promene. Bez po muke menjao je žene, stanove, automobile, poslovne partnere, stranke... Ipak, mora mu se priznati da je dosledan u mržnji. Podjednako strasno mrzi kritičare iz opozicije i medija kao i najbliže saradnike iz vlasti.

Kako i ne bi, zahvaljujući njemu dobili su državne funkcije i unosne poslove. Demagogijom i nasiljem, Vučić je osvojio vlast, okupirao je političku scenu i promovisao se u vanknjižnog vlasnika Srbije. Prigrabio je najveći deo plena, postao je najbogatiji politikant u savremenoj istoriji Evrope. Skupo je platio takav status.

Što god da se desi, Aleksandar Vučić, njegov brat i roditelji, pa i deca, nikad više neće imati normalan život. Zauvek će biti prezreni zbog njegovih zločina.

Vučić to zna, kao što zna i da će se, posle neminovnih promena, mnogi njegovi saradnici provući bez kazne. Zajedno su čerupali Srbiju, a, kad padnu s vlasti, on će nagrabusiti, a ostali će se snaći na razne načine. Tako to ide u srpskoj političkoj praksi, tako se i on odrekao velikosrpskog nacionalizma i svom šefu Vojislavu Šešelju, dok je čamio u haškoj ćeliji, oteo je stranku i pretvorio ga u vanparlamentarni otirač.

Danas, dok su na vlasti, Vučić s tugom u srcu prati kako se bogate njegovi saradnici. Oplakao je svaki kvadrat koji je Aleksandar Vulin dobio od tetke svoje žene Nataše.

Muškim, suzama najtežim oprostio je svaki kilovat koji su proizvele mini hidroelektrane njegovog kuma Nikole Petrovića. S istim bolom gleda Slavišu Kokezu, Gorana Veselinovića, Milorada Grčića i slične skorojeviće, kojima je on ispunio sve snove.

Nebojša Stefanović je odrastao u skromnim uslovima, u kući bez uobičajenih uslova za civilizovan život. Kad je mali Neša prvi put video kako curi voda iz česme, oduševio se: "Gle, potok izvire iz zida!"

Zoran Babić je preprodavao grobne parcele u Vrnjačkoj Banji, a sad ima hotele, restorane i ergelu luksuznih automobila. Da nije imala 95 kila, za Jadranku Joksimović bi moglo da se kaže da ni pas nije imao za šta da je ujede. Otkad je postala ministarka, totalno je promenila imidž. Sredila je frizuru i zube i ispeglala lice. Samo, muka ju je snašla posle šestog botoksiranja. Koža joj se toliko zategla da ne može da zatvori usta, pa ne sme da jede supu. Curi joj.

Takvih primera, na svim nivoima naprednjačke stranačke nomenklature i državnih institucija ima u neograničenim količinama. I, gde god se nalazili, koliko god se ovajdili, Vučić ih sve mrzi. Mrzi ih iskreno i gorljivo, kao da su svaki evro izvukli iz njegovog dubokog džepa, a ne iz državne kase. Zato svakome od njih želi sve najgore.

- Ne dam Lončara i Gašića! Eto, ne dam ih, pa šta? - urlao je Vučić pre pet godina, posle pada helikoptera u Surčinu.

Ugašeno je sedam života, među njima i jedne bebe. Javnost je tražila da se utvrdi odgovornost ministra zdravlja Zlatibora Lončara, koji je insistirao da helikopter sleti u Surčinu, gde bi kamere mogle da ga snime kako dočekuje bolesno dete. Bratislav Gašić, tadašnji ministar odbrane, dozvolio je takvu zloupotrebu u marketinške svrhe. Rizik su platile žrtve. Dva oficira su kažnjena zabranom napredovanja u službi tokom sledeće dve godine, a Lončar i Gašić su ekspresno zaboravili na krvavi incident.

Vučić ih je zaštitio od krivičnog progona, ali ne zbog njih, nego zbog sebe. Štitio je i kuma Nikolu Petrovića od optužbi da je reketirao kompaniju Marka Krandala, zatim Sinišu Malog od odgovornosti za nezakonito rušenje zgrada u Savamali, pa i za prebijanje supruge Marije. Zaštitio je i Nebojšu Stefanovića u aferi o lažnoj fakultetskoj diplomi i doktoratu, a tatu-granatu Branka od sporne preprodaje oružja iz "Krušika".

Da nije Vučića, Maja Gojković bi doživotno mucala i treptala u zatvoru zbog štete koju je nanela uništavanjem ATP Vojvodina. Ni tom spisku Vučićevih štićenika nema kraja. Vučić se poturio za svakoga, ali ne zbog njih, nego zbog sebe. Kad bi dozvolio da budu kažnjeni za izvršene zločine, javnost bi to mogla da razume kao njegovo priznanje slabosti. Vučić nije hteo i smeo da dozvoli da mu se autoritet ospori zbog nekog od tih parazita.

Zloupotrebom službenog položaja i političkim i medijskim pritiscima Vučić je zaštitio saradnike, ali istovremeno je stvorio uslove da kasnije, po padu s vlasti, izbegne suočavanje s pravdom i pravom.

Vučić se nada da će odgovarati samo politički, ne i krivično. Svima je jasno da bez Vučićevog odobrenja niko ne bi mogao da organizuje rušenje u Savamali, krijumčarenje oružja iz "Krušika", rad plantaže marihuane "Jovanjica" i sve ostale kriminalne i korupcionaške kombinacije. Tragovi svih pljački vuku ka Vučiću, ali nema njegovog potpisa na zvaničnim dokumentima, koji će biti uvršteni u buduće sudske spise.

Da, "Beograd na vodi" je najveća evropska praonica prljavog novca. Da, vlast je otela sto hektara najskupljeg građevinskog zemljišta u centru Beograda. Da, oštećeni su budžeti grada i republike.

Međutim, ugovor s fantomskim arapskim investitorom nije potpisao Vučić, nego Zorana Mihajlović. Poznata su imena gradskih odbornika i narodnih poslanika koji su glasali za štetne odluke i leks specijalist, kojim je ozakonjen kriminal. Vučić se ugradio i u mnoge građevinske poslove, zaradio je na svakom kilometru auto-puta, na svakoj bolnici ili stambenoj zgradi.

Kad dođe na red da oslobođeno tužilaštvo povede istrage tih afere, da utvrdi ko je kriv što je Moravskom koridoru preko noći porasla cena za 300 miliona dolara ili ko je duplim avansima i na druge načine ukrao 23 miliona evra prilikom izgradnje Koridora 11, na udaru će se naći i ministarka Mihajlović, Dmitar Đurović, Zoran Drobnjak i ostale štetočine.

Prilikom izgradnje KBC Niša i nabavke medicinske opreme budžet je oštećen za 18 miliona evra. Sporne ugovore nije potpisao Vučić, nego Zlatibor Lončar. Vučić se ponašao kao drveni advokat Zorana Babića, ali nije on montirao snimak bezbednosne kamere s naplatne rampe Doljevac.

Poreska uprava je omogućila nezakonit reprogram dugova Željku Mitroviću, kao i razne usluge Predragu Rankoviću Peconiju i Igoru Žeželju, ali to su realizovali službenici te institucije.

Po tom šablonu lako će se utvrditi odgovornost i korumpiranih tužilaca i sudija. Vučić je pravosudni sistem pretvorio u servis za zaštitu sebe i svojih kompanjona od krivične odgovornosti i za progon svakoga ko im zasmeta dok uništavaju Srbiju. Niko u pravosuđu nije pružio otpor.

Retki pojedinci su odbili da služe pomahnitalom gospodaru, ali ni oni mu se nisu javno usprotivili. Profesija, koja se zasniva na zakonu i časti, bez otpora je pala pod uticaj kriminalca koji nikad ništa u životu nije uradio časno.

Većina tužilaca i sudija pristala je da služi Vučiću, da izvršava njegove naloge. Posle oslobođenja, kad Srbija postane prava i pravna država, moraće da odgovaraju i plate za sve usluge diktatoru.

Način na koji je vodila istragu slučajeva "Savamala" i "Helikopter", kako je zaštitila izvršioce tih zločina, Natašu Krivokapić vodi pravo na robiju.

Ona je direktno učestvovala u mnogim akcijama kojima je Više javno tužilaštvo postalo najznačajniji deo organizovanog kriminala. "Vaša krivična prijava očiglednom omaškom je umetnuta u već postojeći predmet. Vaša krivična prijava nije dostavljena pisarnici, već je bila neevidentirana zajedno sa drugim predmetima", javno je priznala Krivokapić kako je sakrila tužbu protiv jednog od Vučićevih štićenika.

Naravno, nikad nije zaturila nijednu krivičnu prijavu protiv bilo kojeg nepodobnog opozicionara ili novinara. Naprotiv, vredno je montirala istrage i optužnice protiv svakoga ko zasmeta diktatoru.

U zloupotrebama posebno se istaklo Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal. Dok su se naprednjački tužioci iz VJT bavili krupnim poslovima, kolege iz TVK su progonili obične građane, lovili su svakog ko bi na Fejsbuku ili Tviteru uputio neku psovku, uvredu ili želju za osvetom bilo kojem Vučiću.

Suprotno zakonima i zdravom razumu, običnu vulgarnost su tretirali kao ugrožavanja bezbednosti predsednika ili poziv na nasilno kršenje Ustava. Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal je u pritvor poslalo više stotina nevinih ljudi. Vučić je cmizdrio pred televizijskim kamerama, zgrožen što mu neka očajna žrtva psuje "pijanog Danila i kljakavu Milicu".

Za svaki njegov jauk, tužioci i sudije su određivali po nekoliko meseci pritvora građanima koji, u nemoći, psuju po društvenim mrežama.

Pametniji i iskusniji tužioci i sudije drže se stare devize "svaki predmet ima svoje vreme", pa čekaju da dođe trenutak da se iz fioka izvade krivične prijave protiv braće Vučić, njihovih kumova i poslovnih ortaka. Sudeći po poslednjim postupcima Zagorke Dolovac, Republičkog javnog tužioca, taj trenutak samo što nije.

Dolovac se ne pojavljuje u javnosti. Ćuti i radi u interesu kartela. Međutim, nedavno se upustila u subverzivne delatnosti protiv Vučića. Vrlo zanimljiva i značajna saznanja, do kojih je došla tokom dve odvojene istrage, Dolovac nije prosledila Vučiću, nego saradnicima jedne strane službe iz regiona. Njene informacije su, preko Sarajeva, stigle do Podgorice, gde se o njima izjasnio i crnogorski državni vrh.

Kao "ruski agent u Srbiji" prozvan je Marko Parezanović, "čovek broj dva u srpskoj Bezbednosno-informativnoj agenciji". Parezanović je, prema tim saznanjima, "dobio zadatak da bude lansirna rampa iz Beograda za ono što su anticrnogorski interesi i da kontinuirano kreira i usmerava najgore moguće neistine o Crnoj Gori sa ciljem da te neistine budu prihvaćene u petparačkim medijima i u Srbiji i Crnoj Gori, kako bi došlo do promene vlasti, koja bi dovela do onakve Crne Gore kakvu kreatori anticrnogorske politike žele da vide."

Prema Crnoj Gori, pa i lično predsedniku Milu Đukanoviću, Vučić je formirao isti odnos kao prema svima s kojima ima bilo kakvog posla. Preko zajedničkog konsiljerea Vladimira Popovića, zvanog Beba, podržava Đukanovića, ali istovremeno, preko Parezanovića, radi sve što može protiv gospodara Crne Gore.

Vučić je odavno usvojio don Korleonovu devizu "ne potcenjuj moć poricanja", tako da nema sumnje u to da će i pred Đukanovićem poricati svoju ulogu u ovoj aferi. Ipak, nije mu prijatno što je raskrinkan, a posebnu nervozu je izazvala činjenica da su informacije o Parezanoviću procurele iz kabineta Zagorke Dolovac.

Parezanović je, navono, pružao logističku podršku i organizovao transfere finansijske pomoći Andriji Mandiću. Naravno, to nije radio, ako je radio, u ruskom, nego u Vučićevom interesu, po njegovim naređenjima. S druge strane, Crnogorci su spin o "ruskoj lansirnoj rampi" plasirali u skladu s onom izrekom "ćerki zbori, snaji prigovara".

Vučić ne brine mnogo o odnosima na crnogorskoj političkoj sceni, on se kladio na obe opcije, i na DPS i na opoziciju. Od toga, veći problem ima s tim što su se pojavile pukotine u njegovom diktatorskom sistemu.

Ako je Dolovac imala hrabrosti da mu već sad spletkari iza leđa, Vučić može samo da se zapita šta će sve ona uraditi kad dođe do promene vlasti. Pored toga, ova afera je pokazala da ni Vučićevi operativci iz BIA nisu zaštićeni, da se zna u kakve su mahinacije uključeni i da će za njih odgovarati kad dođe vreme za konačno svođenje računa. Sad je otvoren Parezanović, koga prljavi dosije tera da slepo služi diktatoru, a na red će doći i gomila diletanata, koje je naprednjački kartel ubacio u BIA. Sve će ih, počev od Bratislava Gašića, Vučić pustiti niz vodu.

Ako je danas Dolovac počela da rovari protiv Vučića, to će sutra i lideri ostalih sektora u organizovanom kriminalu.

Petar Panić, bivši član surčinskog klana i, što mu je na veću sramotu, član Glavnog odbora SNS-a, već se distancirao od kuma Aleksandra Vučića.

Zvonko Veselinović je odavno poslovni partner, ali ne i sluga braće Vučić. Uvek autonoman, kad prigusti gledaće svoj interes. Veselinović će, s obzirom na sve što je radio, morati baš da se potrudi da bi dobio olakšice od sledeće vlasti.

Na njegovom primeru može da se rekonstruiše kompletna šema organizovanog kriminala u Srbiji. Zna se koji političari su nameštali tendere za njegove građevinske firme, koje sudije su odbacivale optužbe za teška krivična dela i koji policijski funkcioneri su mu vratili automobil, koji je ukrao u inostranstvu.

U samoodbrani, pokušavajući da spase vlastitu kožu, svi naprednjački paraziti cinkariće Aleksandra Vučića. Alibi za svoje zločine gradiće na izjavama - morali su, pretilo im, pritiskalo ih, nisu smeli da odbiju zbog posla, dece, bla-bla... Vučić ih je takve stvorio, moraće od takvih da beži.

Kako će to izgledati, opisao je glavni urednik Magazina Tabloid Milovan Brkić u jednom od prethodnih brojeva, poredeći Vučića s glavnim junakom kultnog filma Živka Nikolića "Smrt gospodina Goluže".

Kao što je gospodin Goluža lažnom tvrdnjom da će izvršiti samoubistvo osvojio simpatije meštana gradića u kome se slučajno zatekao, da bi oni kasnije zaista tražili njegovu glavu, tako će se svi naprednjaci ostrviti na Vučića. Na njegova nejaka pleća natovariće sve grehove, i njegove i svoje.

Aleksandar Vučić ne može da računa ni na čiju pomoć. Smetaće mu čak i brat Andrej, praviće gužvu u gepeku, kad ih Angelina bude vozila preko granice, kod Viktora Orbana. Mali Alek, sirak tužni, bez iđe ikog svog, jedinu preostalu nadu polaže u svog vernog partnera Dragana Đilasa. Samo Đilas može da mu, ako ga nasledi na vlasti, pruži ruku spasa.

- Neće biti revanšizma - tvrdi Đilas.

Njemu se može verovati za malo toga, ali ovo je sasvim izvesno. Vučić i Đilas su čvrsto isprepleteni političkim i poslovnim interesima. Povezuju ih i zajedničke korupcionaške afere, način na koji su zloupotrebljavali pozicije u vlasti, kako su zgrtali novac i uništavali Srbiju.

Sa istim mentalnim sklopom, radili su iste ili slične stvari. Identifikacija je poprimila tolike razmere da nisu trampili samo poslovne kombinacije, nego i žive ljude. Đilas je Vučiću poslao Gorana Vesića, a dobio je Zorana Bašanovića. Takve trampe u auto-oglasima, kad menjaju "trabanta" za "fiću", trgovci nazivaju "đubre za đubre". Ipak, izgleda da je Vučić bolje prošao.

Vesić, kakav god bio, ima bar neku upotrebnu vrednost. Pored toga, Vesić zna da se tiho i neprimetno izvuče iz problema. Iako je bio deo ozloglašenog trilinga, koji je kriminalizovao Demokratsku stranku i Zorana Đinđića, sav odijum javnosti pao je na Vladimira Popovića Bebu i Čedomira Jovanovića.

"Imali smo svašta za Vesića, mogli smo da ga smestimo u zatvor, ali provukao se kao puvanjak kroz gaće", objasnio je Rade Bulatović, tadašnji direktor BIA, zašto Vesić nikad nije odgovarao za sve ono za šta su ga optuživali politički protivnici, među kojima je bio i Vučić.

Bašanović nije u Đilasov tabor prešao svojom voljom, nego iz nužde. Kad su njegove kriminalne afere, kao što je krađa odeće u nekom marketu u Majamiju, postale suviše teške, Vučić ga se rasteretio. Bivši estradni menadžer, kome je najveći poslovni uspeh to što je bio "prvi dečko Dragane Mirković", danas je medijski konsiljere Dragana Đilasa. To dovoljno govori o njima dvojici.

Đilasu mnogo govori i to što je pristao da koristi usluge Dragana Murara. "Opozicioni aktivista", koji je osuđivan za više dela, danas vodi diverzantske akcije u Đilasovom i Vučićevom interesu.

Vučić ignoriše vesti o istragama i optužnicama koje protiv njega vode američki pravosudni organi. Ne sme da ih demantuje, plaši se odgovora koji bi dobio. Kad ne sme sam, Vučića brani Đilas, i to preko Murara.

- Nikakve FBI, DEA, CIA ekipe neće uhapsiti nikog u Srbiji. Niti bilo ko može da digne ikakve optužnice protiv bilo koga iz vlasti samo zato što vam je milo da to čujete. Međunarodno pravo to ne dozvoljava. Niko ne sprema hapšenja. Dakle, ne širite gluposti! - napisao je Murar na Fejsbuku, ono što se sviđa Vučiću i Đilasu.

Taj trust mozgova ne dozvoljava da im činjenice smetaju. Nema veze što je i srpski MUP objavio da su agenti FBI pre mesec dana u Srbiji uhapsili 11 osumnjičenih lica. Koliko je Vučić jadan pokazuje upravo to što pomoć mora da traži od Đilasa i Murara. S takvima, ne mora da brine za budućnost. Nema je.

Aleksandar Vučić je naneo trajnu i nenadoknadivu štetu Srbiji. Ipak, u tom zlu ima i nešto dobro. Na videlo je isterao sav društveni talog, svim parazitima je dao stranačke i državne funkcije, dao im je poslove, novac i moć, a usput ih je stavio i na spisak članova zajedničkog zločinačkog poduhvata.

Zahvaljujući Vučiću, zna se ko mora da bude procesuiran i kažnjen. Koliko ih je, zatvori će biti puni, moraće po dvoje da dele krevet. Vreme je da se Vučićeve štale, kao Augijeve, detaljno očiste, da se Srbija reši tog smrada.