Feljton

‚‚QUO VADIS SRBIJO?‚‚ (3)

Šef jednoumlja, ili Vođa Mafije

Tuča oko srebrnog escajga na tonućem „Titaniku'' moto je knjige uglednog srpskog profesora i istraživača bezbednosti, bezbednosnih teorija i službi. Ovu veoma informativnu knjigu objavićemo u nastavcima, kao doprinos razumevanju pitanja bezbednosti koja su i od sudbinskog značaja za Srbiju

Milan Pašanski

(„VLAST KVARI ČOVEKA A APSOLUTNA VLAST GA KVARI APSOLUTNO") Teleran

„BOJ SE OVNA... BOJ SE GOVNA -I... PROĐE ŽIVOT!" (Dovikuje Meša Selimović građanima-suvlasnicima države)

(Rasprodaja Srbije (ili, tuča oko srebrenog escajg…je u punom zamahu! Kolaboracionisti svih boja i predznaka i svih (o)pozicija nastoje da ugrabe svoj deo "kolača" sa gorovo tonućeg "Titanika". Sa punim pravom, jer svi mi građani smo - a ne samo političke elite - su-vlasnici naše otadžbine, pošto je nosilac suvereniteta narod, a on je izvorni vlasnik Srbije.

Ili, figurativno, svi smo mi istovremeno i suvla-snici i putnici lađe zvane "Otadžbina", a Kapetan broda - činodejstvujući zajedno sa posadom-vladom - samo odre-đeno vreme, dok mu traje mandat, upravlja brodom, imajući ista suvlasnička prava kao i ostali putnici, iako se iz petnih žila trudi da ih izjednači sa svojim obavezama i ogromnim odgovornostima, što je očigledan apsurd.

Stoga Kapetan broda nema mandat da, na primer, u trenucima inspiracije prodaje dimnjak, sidro ili kompas broda (koji je odavno u tuđim rukama) prethodno ne tražeći (re-ferendumom) saglasnost ostalih suvlasnika lađe.

Ako Kapetan svojim proviđenjem lađu, na očigled putnika, usmerava na hridine, postavlja se pitanje gde je tanka linija razgraničenja između legalne (na izborima) smene, i legitimnog prava na pobunu suvlasnika lađe, jer brod jednom razbijen, nikada ne može biti isti kao pre naufragijuma a, potonja, legalna smena na izborima, gubi smisao. Kako u tom slučaju smeniti Kapetana, ako mu je po -pustila moć rasuđivanja (ili je ucenjen), a suvlasnici jedine otadžbine - a ne, kao kamarila na vlasti, koja je ku-pila "rezervne" otadžbine i pasoše zemalja, koje ne praktikuju ekstradiciju zločinaca i veleizdajnika - vide da se njihovim vlasništvom štetno posluje, i da čitava zemlja počinje da liči na "Krik" Edvarda Munka?

Poenta je u tome, da se svi mi - suvlasnici Srbije - pitamo kada je sudbina zemlje na prekrenici, i kada iza -brani menadžment našom imovinom štetno posluje: sud-bina Kosmeta; enormna cena kilometra auto-puta; nadi-ranje, u tišini, kako izbeglica, tako i GMO namirnica; volšebno "isparavanje" 4,17 milijardi evra bespovratne pomoći EU (kome: "za našu decu"?) u protekloj deceniji; instaliranje 5G mreže i ogromnog broja Orvelovskih kamera, za kontrolu podanika; vlasničke misterije "Beograda na vodi", "vodenog Novog Sada" i prodaje "Beograđanke", PKB-a i ogromnih agro-kombinata u Vojvodini, vla-snika najkvalitetnije zemlje; planirana izgradnja enormnih - po broju i kapacitetu-nikom potrebnih - fudbal-skih stadiona širom zemlje, u oviru Master plana "Hleba i igara"; javne donacije "kapom i šakom"od 60 miliona evra Republici Srpskoj - iz našeg budžeta - a, samo beogradska i druga naselja na 6 km od Terazija (da i ne spomi -njemo unutrašnjost) nemaju ni vodovod, ni kanalizaciju; budžetski novac za obnovu Notr Dama… da ne navodimo, uzgred budi rečeno, zakon o obaveznoj vakcinaciji, sa vakcinama iz inostranstva - ili "domaćeg" Torlaka - "Trojanskog konja" stranih vakcina - čiji je sadržaj "poslovna tajna"(!?), odavno prodatog strancima.

Ugledni (nerežimski) analitičari tvrde da će buduće postrojenje za spaljivanje smeća u Vinči - srećom, osnovnu sirovinu ne moramo da uvozimo, pošto su njom preplavljene vladajuća partijska vrhuška i satelitske stranke, a ni "opozicija" ne gubi korak - koštati Beogra-đane (po Ugovoru o javno-privatnom partnerstvu sa firmom

"Suez-Itochu" iz 2017. godine, u koji je imao uvid pisac ovih redova) 1.6 milijardi evra! (hiljadu šesto miliona evra) koje gradska vlast, po slovu ugovora, mora isplatiti ovoj firmi do 2043. godine!!... do kada će "vinovnici" ovog nezapamćenog "dužničkog ropstva" Srbije odavno biti na nekim egzotičnim Bahamima, ili Balijima, "sve sa jahtama". Pošto ćemo sve to mi podanici platiti, očekuje se, da će cene Infostana biti katapultirane u nebo, a ute-rivanje poreza, i drugih nameta, će se pretvoriti u epski "Danak u krvi"!

U ovom kontekstu, nije zgoreg podsetiti se na nedavnu izjavu (26. septembra 2020. godine) Sema Fabricija, šefa predstavništva EU u Srbiji, da je Evropska unija, od 2007. godine do danas, srpskom narodu (jer je on vlasnik Srbije) bespovratno poklonila 4,17 milijardi evra, (ili 4 hiljade i 170 miliona evra)!

Kuda su "isparile" te nestvarno ogromne pare - kada znamo da se dužničkim kreditima, po nerealnim cenama kilometra autoputa, gradi infrastruktura Srbije… i ko zna, šta još, pride - dok narod bukvalno gladuje, a nezaposlenost se "smanjuje" enormnom stopom iseljavanja podanika, koji beže glavom bez obzira iz svoje okupirane otadžbine "totalitarne demokratije"…

Čuveni filozof Herbert Markuze je davno rekao da "…potlačeni imaju prirodno pravo na otpor, čim zakonska sredstva postanu nedovoljna, jer zakon i red (u našem pre-pevu "mir i stabilnost") su uvek zakon i red onih na vla -sti, a najveći cinizam je pozivati na poštovanje takvih za-kona one koji su njihove žrtve…"

Građani-suvlasnici Srbije moraju shvatiti da su po-stali - uprkos fantastičnim rezultatima fiskalne konsolidacije, i rekordnog privrednog rasta, bez premca, u EU, a i šire - de facto bogati siromasi:

Dovoljan je samo sledeći primer, da se građani "uzmu u pamet": "Beograd na vodi" se gradi - na osnovu vrlo netransparentne "papirologije" - na elitnom mestu u prestonici, na površini od 177 hektara. Ako je to zemljište, po hektaru, prodato "stranom investitoru"(?) po istoj ceni kao "Marina Dorćol" (a, sigurno po većoj, jer je lokacija neuporedivo atraktivnija), dolazimo do mi-nimalne cifre od 976 miliona evra!

Ja, kao građanin-suvlasnik Srbije, na toj lokaciji od 177 hektara imam (kao i vi ) svoj idealni suvlasnički deo od 1/7 miliona (broj građana Srbije), a za toliko par-ticipiram i u gore navedenoj sumi, međutim, iako iznos nije kapitalan, kapitalan je - princip!

To je iznos samo po osnovu pljačke zemljišta, a o psihičkim traumama, izazvanim duševnim bolom, kao po-sledicom "estetskog terorizma" na pomenutoj lokaciji - pronose se glasine zbog dodvoravanja ukusu prebogate "estrade", i narkodilerskih "pralja" novca - da, i ne govorimo!

Ovaj nametnuti, a bitan, fenomen tzv. „državnog vlasništva" treba ogoliti do suštine: država je servis svih njenih građana (dakle, njihovo vlasništvo), a sve što njoj „pripada", zapravo, pripada građanima Srbije! Vlasto-dršci su oduvek „polagali" samoproglašeno pravo na ra-spolaganje (i otimanje) državnom svojinom, i stvorili uverenje (u narodu) da je to njihov isključivi „zabran", i da visinom cene "privatizacije" a, potom, i novcem od pro-daje „državne svojine", isključivo samo oni raspolažu!?!

„Državna svojina" je veštački ubačena „tampon-zona" između građana-vlasnika i njihovih dobara: poljo-privredno i građevinsko zemljište, telekomunikacione frekvencije, rudnici (Jadarita), EPS i hidrocentarale… koje su podizane kreditima koje su građani vraćali, i nji -hovom isplatom, oni postaju vlasnici, a ne njihov servis - država.

U današnjoj Srbiji, novcem od prodaje ovih kapital-nih dobara, država (servis građana, da se podsetimo) „ra-spolaže" u interesu nekolicine ljudi, pod sloganom: „To je državno!", što se u narodu „prevodi" sa: „Ničije!", ili, u boljem slučaju - „Alajbegova slama"!

Ovaj grandiozni „nesporazum", permanentno pothra-njivan od strane vlasti, je fundament kapitalnih krađa i pronevera vrha države, i kao posledica toga ubrzanog osi-romašivanja, ne samo sadašnjih generacija građana, uprkos „vrtoglavom rastu privrede", što je posebno „umeće" lažnog doktora nauka i sluganskih statističara (a, nije isključena ni pomoć Harija Potera).

Iz navedenog proizilazi, ako mi ne uzmemo novac od prodaje našeg vlasništva, uzeće ga (ili su ga navodno uzela) Braća (AV)2, i pomenuti ministar, po AV oceni, vrlo sposoban „...i, zapevati ali, i za pojas (Gazdin i svoj) zade-nuti!!". Baš ovaj drugi AV, kome je „jedina krivica što je brat onog prvog AV-a" (kako tvrdi Agitprop Jednoumlja) do-setio se - prema optužnici koja će (po običaju) biti teško dokazana, jer su oficijelni saboteri već "zasukali rukave" - da kupuje ogromne komplekse najplodnijeg zemljišta, u dojučerašnjem državnom vlasništvu bivših kombinata: naime, jedna odvažna gospođa - Jelisaveta Vasilić (strepim da ne prođe kao Aleksandar Obradović, uzbunjivač-heroj iz "Krušika") članica Saveta za borbu protiv koru-pcije (inače, vladinog organa) izjavila je da Savet prikuplja dokaze - čiju aktivnost vlast ignoriše, odbijajući da pruži podatke - o rukovodećoj ulozi Andreja Vučića u otkupu ogromnih kompleksa najplodnijeg zemljišta u vlasništvu bivših agro-kombinata Vojvodine.

Da li je uopšte potrebno podsetiti čitaoce da smo, svi mi, građani Srbije suvlasnici u idealnom delu tih (i, ko zna koliko još) do-bara, koja se, pred našim očima, otimaju nama i našoj deci.

Ali, postavlja se pitanje, da li nova (teorijski) istinski patriotska vlast, može - pravnim putem ("eksproprijacijom eksproprijatora"), uz moralno-etički "preporođeno sudstvo" po "Persijskoj formuli" (pojašnjenje u 10. Glavi) - da vrati ukradena nacionalna dobra u vlasništvu svih građana Srbije?

Može! - posebno u slučajevima fiktivnih međudržavnih ugovora (da bi se prikrili domaći otimači imo-vine koja pripada svim građanima Srbije): vešto je od strane vlastodržaca zamaskirano da je "Ustav" (najviši pravni akt) "Beograda na vodi" Međudržavni ugovor iz-među Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) i Republike Sr-bije - koji nije prošao ratifikaciju u Skupštini Srbije - što je obavezno da bi proizvodio pravno dejstvo! Izbegnuta obaveza je tim veća jer je u pitanju bespravno oteto zemljište svih građana, što je u koliz iji sa osnov-nim principom Rimskog prava: Iz nepravde ne izniče pra-vda! (Ex iniuria ius non oritur!): Povredom prava ne može se uspostaviti pravni osnov!

Iz fundamentalne "falinke" samog navedenog nera-tifikovanog međunarodnog ugovora (de facto privatnog ali, "kamenom oko vrata" celoj Srbiji), proizilazi da je, iz njega izvedeni Lex specialis, u koliziji sa Ustavom Republike Srbije, pa bi pokretanje procedure ocene ustavnosti čitave "pravne kule od karata" zvane "Beograd na vodi", za-vršilo poništavanjem tih, pravno neodrživih - u korist pojedinca - sklopljenih ugovora, na štetu građana Srbije!

Krajnji epilog, u pravnoj državi, bi bilo poniš-tavanje tih fiktivnih (simulovanih) ugovora, a gradnja pro-glašena nelegalnom, koja se - zbog nemogućnosti zakonske legalizacije - uklanja rušenjem, o trošku investitora!

Ali to nije sve…

…jer, sva javna preduzeća koja gazduju nacionalnim resursima - i koja su pretvorena u partijske feude SNS i koalicionih stranaka, proizvodeći navodne gubitke, a za-pravo puneći džepove partijskih elita - moraju isplaći-vati dividende od eksploatacije nacionalnih resursa (kao na pr. u Saudijskoj Arabiji od nafte) vlasnicima-akci-onarima tj. građanima Srbije, a to su pozamašna sredstva, koja bi iskorenila galopirajuću bedu.

Tako smo, na žalost, došli u situaciju da se stalno povećava broj pretendenata - koji danoćno osluškuju plotun "prve ustaničke puške" - da se stušte put Dedinja (i Babinja) u "oslobađanje" vila ("sve sa slikama" na zidovima) aktuelne kamarile.

Upaljeni fitilj

Za aktuelni trenutak Srbije karakteristično je snažno i nekontrolisano bujanje tzv. terorizmogenih fak-tora, pod kojima podrazumevam sve one činioce -socijalne, političke, ekonomske, moralne, psihološke, i dr. - koji utiču na stvaranje političke klime, kao prezasićenog rastvora, iz koga, (kristalizacijom) nastaje političko na-silje i terorizam.

Takvo stanje generišu tri, međusobno interaktivne krize (politička?ekonomska?moralna), od kojih je svaka ishodište naredne, a koje, takođe, povratno stimula-tivno deluju u socijalnom lancu akcije?reakcije?ko-akcije. "Vezivno tkivo" ove tri krize je personalna unija nalogodavaca iz vrhova vlasti, koja njima rukovodi (setimo se, šta je poslanik Šešelj, u Skupštini, izjavio o "vodećem narko-dileru" u Srbiji, potpredsedniku vlade, Ljajiću, ali o tome kasnije).

Da bi ovaj kompleksni fenomen organizovanog kri-minala i korupcije, koji je, vremenom, postao od kapital-nog značaja, jer se nametnuo kao bitna odrednica sudbine Srbije - i, u sprezi sa politikom, postao rasadnik ne-morala, koji se proširio u sve sfere života, i državu stavio pod svoju kontrolu, a koji zapadni politikolozi na-zivaju "zarobljeno društvo" - bio bolje shvaćen, mi mo-ramo ući u njegovu genezu: za razliku od drugih država koje "imaju" svoju mafiju, Srbija je (na žalost) isprednjačila time što u našoj zemlji mafija ima svoju državu, a koreni su duboki i daleki…

Svojevremeno, pisac ovih redova, u jednom analitičkom tekstu, februara 2002. godine, 13 meseci pre ubistva premijera, upozorio je vlasti da je mafija toliko moćna da je moguć atentat na predsednika vlade.

Ovo upozorenje nad-ležnima - koje je ponovio gostujući na jednoj TV - je igno-risano, pa je novim alarmom u intervjuu "Nedeljnom tele -grafu" (12. novembar 2003.) podsetio da je, na žalost, bio u pravu predviđajući atentat na Đinđića, istakavši da je akcija "Sablja", figurativno govoreći, odsekla samo levu ruku atentatora koja je držala oružje, ali je desna ruka "vladara iz senke", koja drži novčanik, ostala nedirnuta.

Organizovani kriminal - čija je, podsetimo se, "majka" država, jer je, svojevremeno nastao pod okriljem službi bezbednosti u vreme Miloševića, da bi se, navo-dno, predupredio pogubni uticaj sankcija na život gra-đana Srbije - namenski dozirano sasečen akcijom "Sablja", brzo se oporavio, i vratio se na velika vrata, kako na ulice, tako i u politiku, pa je kriminalizacija našeg dru-štva dobila i ubrzanje, prvenstveno zbog toga što pupčana vrpca sa "majkom" državom nikada nije presečena, a novi vlastodršci su samo usavršavali metode.

Od ubistva premijera Đinđića, u Srbiji su (uz nesebičnu podršku pose-bno susedne "ekološke" države, rasadnice kriminalnih klanova) već promovisane, najmanje, četiri mutirane gene-racije, svaki put, sve opasnijih kriminalaca.

Zbog namenskog izostanka koordinacije svih službi bezbednosti "Sablja" je sekla selektivno, i duboki koreni organizovanog kriminala - kao i sprege sa političarima - nisu posečeni, a najbolji dokaz je, da ni skoro dve decenije od ubistva premijera mi zvanično ne znamo ko su planeri i nalogodavci tog smaknuća.

E, baš ti "osenčeni" su nastavili da dograđuju i usavršavaju "piramidu" zla i ko-rupcije, koja je postepeno, regrutujući nove "kadrove" - među njima i doktore nauka sa diplomama šarenog kredi -biliteta, i eksperte svih vrsta i podvrsta - definitivno stavila državu pod svoju kontrolu.

Samo odabranim tajku-nima, iz prethodnog perioda koji su bili "kooperativni", je dozvoljeno da kupovinom "indulgencija" (oproštajnica grehova a, zapravo, žestokog reketa) uhvate priključak sa novim/starim trendovima, a oni nepoželjni, koji su se zamerili novoj vlasti su ili procesuirani, ili dogovorno (uz kombinaciju ucene i masne nadoknade na tajnim raču-nima) prikovani za dežurno-pljuvački stub srama režim-skih medija.

Povremeno ih plaše, kada zatraže "pojačanje" apanaže na tajnim računima, da će se (uvek aktuelna pred-izborna tema za mentalno posustale Srbe) "ubrzati" dono-šenje famoznog Zakona o poreklu imovine, a sam pred -sednik države - u čuvenim "Obračanjima" javnosti - zahteva od "nadležnih organa" da prvo njega imovinski "pre-tresu", da bi - kao što je svojevremeno dobio Potvrdu od BIA da nije britanski špijun - isposlovao sertifikat "nadležnih" da nije tajkun!... da bi Srbija, posle toga, sa olakšanjem, odahnula!!... "Ipak, riba ne smrdi od glave!" - mogao se čuti razdragani šapat presrećnih urođenika…

Što je najopasnije, strani obaveštajni konglome-rati su detaljno upoznati sa ovim igrokazom - i ko je na -logodavac ubistva premijera, i Olivera Ivanovića; i ko su članovi personalne unije iz vrhova vlasti koji vode ma-fiju ("Jovanjica", "Krušik", otimanje "Jadarita", "ugra-dnja" u kapitalne investicije, "isparavanje" poklonjenih 4,17 milijardi evra Srbiji, "Beograd na vodi", privatiza-cija u bescenje kapitalnih dobara (Vojvođanski agrokom-binati i PKB), droga i selektivno hapšenje konkurentskih mafijaških grupa iz C.G, "navijači", monopol na izvoz ma-lina, … itd.) - što im pruža neslućene mogućnosti (na bazi kombinacije ucene/potplaćivanje) za prodor i u naj-osetljivije sektore državnih struktura, postavljanje svojih ljudi na bitna mesta ("savetnik" Toni Bler), uticanje na donošenje kapitalno važnih odluka po sudbinu zemlje (na pr. potpisivanje Briselskog sporazuma, i još, ko zna ko-liko, tajnih aranžmana, o kojima i ne sanjamo, što ne znači da jednog dana neće stići našoj deci - na "naplatu", kada vinovnici, sa svojom decom, budu daleko "preko se -dam gora i sedam mora").

I tako dolazimo do paradoksalno zaključka: SVIMA JE SVE JASNO - OSIM BIRAČKOM TELU SRBIJE!!

Moralna močvara

Posle udarca koji je "Sabljom" zadat državnoj ma-fiji oličenoj u Zemunskom klanu i njihovim podizvođa-čima radova, preživela finansijska oligarhija bliska tom podzemlju, počela je da ulaže svoj "prljavi" novac u stare, ali i nove poslove organizovanog kriminala, kao što su trgovina ljudima, drogom, oružjem, divlja gradnja, zelenašenje, "navijači", likvidacije, šverc cigareta, ilegalna proizvodnja hrane i pića, enormno sumnjive 23 pri-vatizacije, namešteni tenderi kapitalnih državnih na-bavki…

U Srbiji su, posle atentata na Đinđića parcijalno iskorenjene samo tri strukovne mafije, koje su ugrožavale monopole "pojedinaca": naftna, devizna (ulična), i auto-mafija.

To je postignuto donošenjem zakona, kojima je za-uzdana siva ekonomija u svim oblastima, da bi se slivao poreski novac u budžet (podjednako, kako za "bolnice i ob daništa", tako i više, za blindirane "mercedese" i dona-cije prekodrinskim Srbima, ali ni Notr Dam nije zaboravljen…).

Posle tri godine vlasti DOS-a, ostalo je netaknuto deset mafija: narko, duvanska, energetska, urbanistička, prosjačka, razbojnička, zeleno-pijačna, atentatorska, zelenaška, i za krijumčarenje migranata i trgovinu belim rob-ljem.

Organizatori i finansijeri tih kriminalnih aktiv-nosti, i onda i danas, su ostali nepoznati javnosti a, vre-menom, su počeli da, za izvršenje ovih poslova regrutuju novi naraštaj srpske mafije koji, za razliku od ranijeg perioda, nije direktno vezan za policiju i državni vrh, već za kleptokratiju koja je "transmisija" sa političkim vrhom zemlje.

U unutrašnjosti, na "lokalu", usko sarađuju sa osiljenim partijskim "šerifima" SNS, formiraju ekspo-ziture "navijača", i navodno plaćaju reket vrhuški-Cen-trali stranke.

U tom periodu, borbu protiv organizovanog krimi-nala vrlo brzo je smenila međusobna borba za (pre)vlast političkih stranaka, interesnih grupa i pojedinaca, koji su imali "vetar u leđ a" stranog obaveštajnog faktora, što je vodilo da početni kapital i britka oštrica "Sablje" - uz enormnu "proizvodnju afera" i, obaveštajno plasiranog "prljavog veša", po principu: nema nevinih! - uskoro otupi.

Pošto nikada nisu došli pod lupu istrage, ljudi iz vlasti koji su se obogatili rukovodeći, ili saučestvujući u organizovanom kriminalu, logično je da su, baš oni, osuje-tili najavljivanu Akciju "Skalpel", koja je posle "Sablje" trebala da usledi, i da saseče ekonomske i političke korene srpske mafije.

Potpuni raspad državnih institucija, doveo je do toga da, umesto države, danas u Srbiji funkcionišu inte -resne grupe i moćni pojedinci, čije činodejstvovanje mora navodno da odobri lično Šef Jednoumlja. To je vodilo tome da je srpska ekonomija, u svim oblastima privrede, potpuno monopolisana od strane moćnih grupa (vrhuška SNS) i pojedinaca, da sistem bezbednosti samo formalno izvršava svoje zadatke u oblasti zaštite svojine (na oči-gled se otimaju uspešne private firme), i ljudskih i gra-đanskih prava ("erupcija" svih vrsta "uličnog" kriminala, praćenog eksplozijama preskupih džipova usred belog dana, vršnjačkog i porodičnog nasilja proisteklog iz galopira-juće bede, itd).

To je imalo za posledicu tzv. samoorgani-zovanje građana, pa su aktivisti, u nekim gradovima Srbije, lepeći na banderama slike lokalnih dilera droge, koji pred školama truju njihovu decu, "obaveštavali" po-liciju da je krajnje vreme da uzme u zaštitu poreske ob-veznike koji je plaćaju, i da počne (napokon) da se meša u svoj posao. Naravno, na vreme obavešteni organizatori narko trafikinga su izbegli hapšenje, uprkos njihovim fo-tografijama na "poternicama" na banderama!

Rastući talas "samopomoći" građana posebno je "živahan" u unutrašnjo-sti, gde su ljudi uzeli u svoje ruke borbu protiv invazije azilanata (na osnovu navodnog, kako se pronose glasine, tajnog aranžmana Vučić-Merkel), devastiranja prirodnih lepota ("ucevljivanje" žuborećih potočića), "odlaganja" otrovnih hemikalija (i njihov "silazak" u podzemne vodo-tokove)… a, uveliko se formiraju "narodne patrole" za zaštitu sela i gradića u unutrašnjosti - koji mogu postati, uz nastavljanje sadašnjih trendova, baza "Robin Hudovskog" ekstremizma (što sledi na narednim stranicama)…

Nova srpska mafija je organizovana kao mreža, sa mnogo lokalnih bandi i njihovih šefova i, za sada, nema organizacionu šemu piramide sa Kumom svih kumova na vrhu.

Veoma je zainteresovana za održavanje aktuelnog po-litičkog status quo-a u nedogled, što je dovelo do konvergencije interesa sa vlastodršcima. U javnosti se, za razliku od stare mafije, ne eksponira, u svojim ilegalnim aktivnostima, angažuje partijske advokate vladajuće stranke, koji imaju "prohodnost" kroz policiju i razvaljeni "pravo"sudni sistem sarađujući sa sudijama (koje strepe za svoje fotelje jer, kako reče Šef Jednoumlja, postavili su ih "žuti", a on "neće da se meša u njihov rad"), angažuju falange "navijača" (za koje je sam šef države izjavio da im "ne može ništa").

Nova mafija izbegava zvučna imena u svom sastavu, i ne ulazi, formalno, u direktne sukobe sa zakonom - znatno je perfidnija od "stare škole", jer je lekciju naučila od Zemunskog klana.

Na pojedince koje "lomi" (poslednje uspešne van-partijske biznis-privatnike) da im otme firme, i elimi-niše konkurentske grupe, prvo deluje pritiscima preko političkog lobija, potom, privrednog, da bi, na kraju, ako prethodno ne urodi plodom, preduzela kidnapovanja, "po-kazna ranjavanja" (pucanje u noge) i, na kraju, likvidacije.

U svojim aktivnostima tesno sarađuje sa crnogorskom, bosan-skom, albanskom, hrvatskom i nekim drugim mafija ma, u povremenim ad hoc "poslovima".

Potpuno je jasno da se ovi procesi nazadovanja dru-štva i klizanja u moralnu močvaru, odvijaju uz znanje i blagoslov vlastodržaca, koji iz toga izvlače enorman profit. Tako je organizovani kriminal sačuvao unutrašnje i spoljne saradnike, ne retko se povezujući sa stranim oba -veštajnim faktorom, a enormni kapital, svojevremeno "sklonjen na sigurno", vraćen je u zemlju sa "raznih Kipar"-a, pa je, prvobitno - dok još nije stigao u Srbiju na "pranje" novac brojnih narko kartela poput Šarićevog - korišćen za najatraktivnije privatizacije.

Tako se, sukcesivno, sti-glo u situaciju da organizovani kriminal u Srbiji obrće kapital koji iznosi skoro polovinu bruto prometa celo-kupne srpske privrede!

Opštepoznato je da kriminal ne poznaje političke ni državne granice: srpska finansijska oligarhija i klep-tokratija se godinama bave veoma unosnim legalnim i ile-galnim poslovima sa Albancima. Pored trgovine narkoti-cima i ljudima preko granica Crne Gore, Bosne, Makedonije itd, Srbija prodaje Albancima i građevinski materijal, kojim oni - kakva ironija - grade objekte na otetim srpskim imanjima. Interpol je otkrio da su, svojevremeno, iz Srbije ka Kosmetu vodila četiri ilegalna kanala za šverc oružja, koje je, preko Bosne, odlazilo šiptarskim teroristima.

Albanska mafija je to oružje plaćala novcem od prodaje droge na srpskom, odnosno, beogradskom tr-žištu, pa tako Albanci, Srbima plaćaju oružje novcem zarađenim na Srbima - u Srbiji! Maliciozni bi rekli, a ne bi pogrešili, da Srbi - u krajnjoj liniji - zahvaljujući saradnji organa, koji su zaduženi da baš to spreče, finansiraju albanske teroriste i stvaranje nezavisne (lažne) države na teritoriji Srbije!

Izneseno ima za posledicu niz političkih reper-kusija: mafija, i kroz tzv. "rentirano nasilje", usko sara-đuje sa aktuelnim režimom, jer nepostojanje institucija u zemlji, gde o svemu arbitrira jedan Gazda, stvara idealnu klimu za razvoj krize i haosa.

To je savršeno stanje za fun-kcionisanje organizovanog kriminala, kojim rukovodi, na-pred spomenuta, personalna unija iz vrhova vlasti. Tome u prilog govori optužba - iznesena u zgradi srpskog parlamenta, na supštinskom zasedanju 30. oktobra 2018. godine - kada je poslanik Vojislav Šešelj, u direktnom TV prenosu, "prozvao" potpredsednika vlade Rasima Ljajića da je "vođa jednog od najjačih narkokartela koji operišu na prostoru Srbije, i da policija ima sva operativna saznanja, ali da ne preduzima ništa" (!?!). I, naravno, ništa se nije de-silo: u "zemlji bez epiloga" - nema epiloga!

Povremeno se, pred izbore, u funkciji "zamazivanja" očiju narodu sprovode hapšenja konkurentskih kri-minalnih grupa (filmsko hapšenje crnogorskih narko dilera, 1. juna 2017. godine, usred dana, u novobeogradskom restoranu), ili pojedinaca koji nisu platili reket, i ta pokazna vežba, de facto selektivne primene zakona, dovodi do produbljivanja bezakonja.