Do koske

U diktaturi se lako kupuju trojanski konji, da varaju porobljene građane

Upotreba provokatora

Protest frilensera je završen dogovorom s Vladom Srbije. Vlast nije usvojila nijedan bitan zahtev frilensera, ali jeste sve njihovog predstavnika Mirana Pogačara. Radnici na internetu moraće da retroaktivno plaćaju porez, a Pogačar će nastaviti da se profesionalno bavi prodajom interesa raznih političkih, studentskih, građanskih ili cehovskih udruženja. Uspešnim manipulacijama, koje su dovele do gašenja protesta i ispunjenja namera vlasti, Pogačar je stao u red provokatora, koji režim Aleksandra Vučića uspešno koristi za svoje manipulacije.

P. Popović

Vlast je pristala da minimalno koriguje zakonske propise o oporezivanju radnika na internetu. Frilenseri moraju da plate porez za pet proteklih godina, a biće im upisan radni staž srazmerno uplaćenim doprinosima. Povećanje poreskih nameta biće odloženo do 1. januara 2022. godine, kada će Narodna skupština usvojiti izmene i dopune dva zakona kojima će se definisati budući status radnika na internetu.

Na takve uslove je pristao Miran Pogačar, predsednik Udruženja radnika na internetu. Članovi tog udruženja, kao i ostali frilenseri, dogovor s Vladom Srbije ocenjuju kao kapitulaciju. Za izdaju njihovih interesa optužuju Pogačara, za koga tvrde da je preoteo proteste i prodao ih režimu Aleksandra Vučića.

I dok su trajali pregovori i protesti, mnogi frilenseri su upozoravali na Pogačara. U objavama na društvenim mrežama su tvrdili da se on nametnuo kao lider radnika na internetu iako ima podršku „male, ali izuzetno glasne grupe”. Zastupljenost u medijima, jednako režimskim kao i tzv. nezavisnim, omogućila mu je da prikrije ulogu provokatora i stvori utisak borca za ugrožena prava frilensera.

Na svom radnom mestu, na internetu, frilenseri dele flajere u kojima opisuju detalje iz Pogačareve biografije i karijere: „Moje ime je Miran, ali me (bivši) prijatelji zovu Mirođija, zato što sam u svakoj čorbi. A, čega se neko stidi, time se ja ponosim. Imam nekoliko nevladinih organizacija. One se zovu „nevladinim” zato što su podržane od naše vlade, a i vlada nama naklonjenih zemalja. One služe da se podržavaju međusobno na društvenim mrežama i da deluje da me ima više nego što me zapravo ima.

Tu su: Udruženje radnika na internetu, Združena akcija za krov nad glavom, Studentski pokret Novi Sad, Ekološki front Novi Sad... Svaka sličnost moje internetske studentske komunističke homoseksualističke pesnice sa otporaškom pesnicom je slučajna, kao i moja sa Srđom Popovićem.

Osim što podržavam sam sebe, podržavaju me i sledeće organizacije: CK13, Autonomija, Kosovo 20, European Union Kosovo, NED, Rockefeller Brothers Fund, US Embassy Serbia, Vlada Republike Srbije i, naravno, Soroševa Open Society Foundation. Ja sam održao protest u Novom Sadu na dan gradske slave Đurđic i vikao za episkopom bačkim Irinejem da je lopov. Autobusima sam, besplatno, dovozio frilensere širom Srbije na proteste u Beogradu. Ugasio sam mnoge patriotske proteste. Ugasiću i Generalni štrajk.”

- Pogačar nije samo vođa frilensera. Njemu je profesionalno zanimanje preuzimanje i gušenje protesta trošenjem energije na besmislene šetnje. Iza njega stoje mnoga udruženja koja finansiraju organizacije iz Nemačke, Sjedinjenih Američkih Država i Srbije, ali su sva pod Soroševim patronatom. Pogačar je u Novom Sadu 2017. godine ugušio protest „Protiv diktature”, a to je radio i u julu prošle godine, kad je protestne šetnje usmerio u neke zabite ulice, pa tamo terao ljude da sede, skaču i viču raznorazne sramne gluposti protiv Srbije i srpskog naroda, kao i da napadaju protestante koji su nosili srpske zastave i parole pisane ćirilicom. Po toj liniji podelio je i frilensere.

U početku protesta, frilenseri su se odmah podelili na dve frakcije. Prva, koja je isticala srpske nacionalne simbole, nije bila podobna, proglašena je za Vučićevu. Druga, s Pogačarom na čelu, prihvaćena je kao nezavisna, nju su promovisali nezavisni mediji, isti oni koji sad hvale dogovor s Vladom Srbije, koji je katastrofalan po 95 odsto radnika na internetu - tvrdi jedan od ogorčenih frilensera.

Većina radnika na internetu je mesecima ponavljala da „nikad neće pristati na dužničko ropstvo” u koje će upasti ukoliko se usvoje izmene Zakona o porezu na dohodak građana. Po tom predlogu, frilenseri moraju da plate i zdravstveno osiguranje za prošlih pet godina, iako ga nisu koristili. Porez će morati da plate svi koji su zarađivali više od 32.000 dinara mesečno, a od sledeće godine neoporezivi deo biće smanjen na samo 18.000 dinara. Uz tekuće poreske obaveze, frilenseri će morati da otplaćuju i rate iz reprograma starog duga. U praksi, to znači da će onaj ko zarađuje 1000 evra mesečno morati da ukupno plati 500 evra na ime novog i starog poreza.

Na te uslove je, u ime svih radnika na internetu, pristao Miran Pogačar. Vlada Srbije je rešila problem i institucionalizovala pljačku frilensera. Do toga bi došla mnogo teže da nije bilo Pogačara.

Poznanici Mirana Pogačara tvrde da je, uz pomoć mame, koja je bila odbornik s liste Demokratske stranke u jednoj opštini kod Novog Sada, kao apsolvent na Filozofskom fakultetu, dobio posao nastavnika engleskog jezika u osnovnoj školi. Kad je DS pala s vlasti, ostao je bez zaposlenja, pa se angažovao u nevladinom sektoru. Njegove aktivnosti finansirane su iz soroševskih fondova, koji promovišu levičarske i anacionalne ideje i pokrete. Pogačar se, tvrde upućeni, priprema da sa svojom grupom sledbenika oko Udruženja radnika na internetu formira političku stranku ili pokret po ugledu na Inicijativu „Ne davimo Beograd”.

Iz tog miljea regrutovana je i Jelena Anasonović, koja je u jesen 2018. godine predvodila proteste pokrenute posle prebijanja Borka Stefanovića u Kruševcu. Posle 13. protestne šetnje, kad se video značajan rast broja građana koji su demonstrirali protiv nasilja Vučićevog režima, Anasonović je registrovala udruženje „Jedan od pet miliona”, najurila je „prvoborce” Branislava Trifunovića i Nikolu Koju i preuzela kontrolu. Po njenoj komandi nisu dozvoljene srpske zastave i transparenti s patriotskim parolama, kao ni stranačka obeležja.

- Protest je građanski i politički, ali nije stranački. Neki od ciljeva su borba protiv svih oblika fašizma, sloboda medija, sistem efikasne kontrole vlasti i ostalo. Protesti su usmereni protiv nasilničkog ponašanja vlasti i eklatantnog povećanja nasilja kao mehanizma kojim se vlast, koristeći državnu aparaturu, služi - rekla je Anasonović.

Svojim potezima, uspela je da amortizuje nezadovoljstvo građana, pa su se protesti ugasili u većini gradova Srbije, na kraju i u Beogradu. Za propast je optužila lidere stranaka iz Saveza za Srbiju, pre svih Dragana Đilasa. Prema njenom svedočenju, Savez za Srbiju je hteo da protest iskoristi za svoje političke ciljeve, kao da ima nešto sporno u tome, s obzirom da je zajednički cilj obaranje diktature. Međutim, za razliku od opozicije i građana, Jelena Anasonović je protest usmeravala ka cilju koji su zacrtali njeni mentori iz američke ambasade. Postupajući po nalozima i sugestijama Virdžinije Volček, trećeg sekretara u ambasadi, Anasonović je uspešno kanalisala akcije u skladu s američkom strategijom, koja se svodila na to da se protestima Vučić upozori na ono što može da ga snađe, ali ne i da se ugrozi njegova vladavina. Taj cilj je ostvaren.

Jelena Anasonović je stala na stranu u vreme blokade Rektorata Univerziteta u Beogradu, kad je grupa studenata insistirala da se utvrdi istina o doktoratu ministra Siniše Malog. Blokada je dovela do toga da rektorka Ivanka Popović i ostali profesori konačno prihvate činjenice i doktorat proglase plagijatom.

Ipak, Anasonovićki to, iz nepoznatih razloga, nije odgovaralo, pa je demonstrativno napustila udruženje „Jedan od pet miliona”, čiji je zvanični osnivač. Nije stala na tome, nego je jednog od predvodnika studentskog protesta optužila da joj je ukrao mobilni telefon. Čak i njene najbliže saradnice su u policiji svedočile da je Anasonovićka sama ostavila telefon, a kasnije nije htela da dođe po njega. I taj trik je poslužio režimskim medijima da kompromituju studente i ostale građane koji su učestvovali u protestima.

Poput Pogačara i Anasonovićke, Aleksandar Vučić uspešno upotrebljava i ostale provokatore u svojim političkim spletkama. Na predsedničkim izborima 2017. godine iskoristio je Luku Maksimovića, koji je odigrao ulogu Belog Preletačevića i osvojio 344.498 glasova. Maksimovićeva kampanja, u koju su se uključili mnogi naivni opozicionari, ispunila je osnovni cilj - smanjila je broj glasova glavnom konkurentu Saši Jankoviću, pa zato nije došlo do drugo izbornog kruga, koji bi se pretvorio u referendum protiv Vučića.

U političkim prevarama, u interesu Aleksandra Vučića, danas učestvuju predstavnici mnogih stranaka i pokreta svih orijentacija. Ulogu opozicionara levičarske provinijencije igraju Nenad Čanak, Čedomir Jovanović, Aleksandar Olenik i slični. S druge, desne strane političke scene nalaze se Milica Đurđević, Miša Vacić, Miloš Jovanović, Pavle Bihali...

Među upotrebljivim provokatorima nalaze se i brojne javne ličnosti, intelektualci, glumci, advokati, novinari... Lažno se predstavljaju kao protivnici diktature, a, za solidnu apanažu, odrađuju prljav posao u korist Vučića, a na štetu građana. Oni su gori od članova Predsedništva SNS-a i ministara u naprednjačkoj Vladi. Zato zaslužuju mesta u vrhu liste za kažnjavanje i lustraciju.