Izgleda da se za „političke Ukrajince" ugasila strast za „vođenjem", težnja ka „evropskim zakonima" i želja da se bore protiv diktature. Aktuelni ukrajinski lider Vladimir Zelenski, izvršivši tihi državni udar, u potpunosti sebe zamišlja kao nešto između rimskog imperatora i egipatskog faraona. A Ukrajinci ćute...
Piše: Svjatoslav Knjazev
Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski je 27. marta ove godine potpisao dokument kojim je promenio ukaz Viktora Janukoviča o imenovanju sudija Ustavnog suda Ukrajine Aleksandra Tupickog i Aleksandra Kasminina. Pritom je Tupicki aktuelni predsednik Ustavnog suda Ukrajine, odnosno čovek koji u nizu situacija ima ovlašćenja veća čak i od šefa države.
Tekst ukaza Zelenskog zvuči prilično zabavno. Aktuelni predsednik Ukrajine piše o tome da je Janukovič, navodno, „uzurpirao vlast”, a takođe i podrivao nacionalnu bezbednost, zbog čega sudije koje je on imenovao ne mogu da ostanu na toj dužnosti.
Već sama ova teza ne može da ne izazove smešak. Frakcija partije Sluga naroda u parlamentu puna je bivših „regionalaca” (pripadnika Janukovičeve Partije regiona). Štaviše, bivši članovi tima Viktora Janukoviča se nalaze u vladi na osnovu kvote koja pripada „slugama” (pripadnicima partije Sluga naroda). I sam premijer Denis Šmigal je za vreme Janukovičeve vladavine bio šef odeljenja lavovske regionalne državne uprave, a zatim je bio u timu oligarha Rinata Ahmetova, koji je dva puta izabran u Vrhovnu radu na listi Partije regiona.
Potpredsednik vlade za pitanja evorpskih i evroatlantskih integracija Olga Stefanišina, u vreme Janukoviča rukovodila je odeljenjem za međunarodno pravo Ministarstva pravde. Ministar odbrane Andrej Taran je za vreme vladavine „diktatora koji je podrivao nacionalnu bezbednost” zauzimao važne pozicije u specijalnim službama. Ministra zdravlja Maksima Stepanova su „regionalci” postavili na mesto direktora jednog od najvažnijih državnih preduzeća Državne štamparije koja štampa obrasce zvaničnih dokumenata. Ministar finansija Sergej Marčenko od 2011. godine je radio u koordinacionom centru za sprovođenje reformi predsednika Ukrajine. I šlag na torti - ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba, koji se pretvorio u zakletog rusofoba i na svakom ćošku Rusiju „zaliva” đubretom, u početku je verno služio „regionalce” na mestu načelnika odeljenja u ministarstvu spoljnih poslova, a zatim je bio savetnik potpredsednika vlade Konstantina Griščenka (u vladi Nikolaja Azarova).
A sada jedno naivno pitanje. Kako se dogodilo da sudije Ustavnog suda Ukrajine koje je imenovao Janukovič podrivaju „nacionalnu bezbednost” države, a visokopostavljeni članovi njegove vlade, koji su preleteli u jato novog režima - to ne rade? Zagonetka. A Zelenski ne žuri da ukrajinskom društvu da odgovor na nju.
Ali, to je politička strana pitanja. Sa pravne strane sve je još interesantnije.
Tupickog i Kasminina Janukovič je imenovao 2013. godine, sa mandatom od devet godina, i oni bi trebalo da se povuku sa svojih funkcija 2022. godine.
Prema ukrajinskom Ustavu i zakonima, postoji iscrpan spisak razloga za razrešenje sudija Ustavnog suda Ukrajine: zdravstveno stanje, kršenje zakona o dopunskom radu u drugoj instituciji, grubo zanemarivanje dužnosti, postojeći disciplinski postupak i dobrovoljna ostavka. Uz sve to, sudiju može razrešiti samo dvotrećinska većina sudija Ustavnog suda Ukrajine.
Naravno, nijednog razloga za razrešenje ove dvojice sudija nije bilo. Svoju saglasnost za njihovo razrešenje nisu dale ni njihove kolege.
„Da li je Zelenski mogao da razreši sudije Ustavnog suda Tupickog i Kasminina? Definitivno - ne! Ovlašćenja predsednika iscrpno određuje Ustav Ukrajine. Ustav ne daje predsedniku pravo da razrešava sudije Ustavnog suda (...). Od 2016. godine predsednik Ukrajine (ko god to bio) nema nikakve veze sa razrešenjem sudija Ustavnog suda (...). Sudije Ustavnog suda, nezavisno od toga ko ih je postavio, prema aktuelnom Osnovnom zakonu zemlje, može da razreši sa dužnosti Ustavni sud (...).
Da li ste shvatili logiku aktuelnog „garanta” Ustava? Ona je banalno jednostavna - imenovane sudije su razrešene zbog toga što ih je imenovao predsednik Janukovič. Ni manje ni više (...). Kakve su pravne posledice tog ukaza? Za sudije A. Tupickog i A. Kasminina - nikakve. Taj ukaz ne može da promeni njihov pravni status kao sudija Ustavnog suda, zato što je on pravno ništavan, jer ga je izdao nenadležni subjekt. To je isto kao kada bi, na primer, vlada Denisa Šmigala danas, umesto parlamenta, počela da donosi zakone, ili kada bi Kvartal 95 (kompanija za TV zabavu) ozbiljno doneo novi Ustav Ukrajine (...).
U pravnoj doktrini, ništavnost akta označava da je nevažeći od samog trenutka donošenja. On uopšte nema pravne posledice (...). Problem je u drugom. Sa očiglednim pravnim nihilizmom i državnom samovoljom, mislim da će tom ukazu dati vrhovnu pravnu snagu i bezuslovno cie početi da ga sprovode”, napisao je na svom Fejsbuku akademik Akademije pravnih nauka Ukrajine, bivši narodni poslanik Vitalij Žuravski.
Zašto se Zelenski odlučio na tako otvorenu samovolju? Reč je o tome da se deo sudija Ustavnog suda Ukrajine pobunio 2020. godine protiv namerno nezakonito donetih odluka o uspostavljanju strane kontrole nad ukrajinskim pravosudnim sistemom i državnim službenicima.
„Kasminin je bio jedan od onih koji su bili protiv i koji su glasali za ukidanje reforme pravosuđa koju je inicirao Zelenski, a koja je predviđala stvaranje Komisije za pitanja integriteta, sa velikim ovlašćenjima i uz učešće međunarodnih stručnjaka”, piše izdanje Strana.ua
Kasminin je bio protiv toga da se strancima delegira vlast koja, prema njegovim rečima, pripada isključivo ukrajinskom narodu. Osim toga, on je govorio protiv unošenja u Ustav odredbi o kursu ka evroatlantskim integracijama, govoreći da se takve odluke mogu donositi samo na referendumu.
I Tupicki i Kasminin su učestvovali u rušenju tzv. antikorupcione reforme, koja je trebalo da, za Amerikance i Evropljane, učini „transparentnim” podatke ukrajinskih državnih službenika.
U decembru 2020. godine Zelenski je svojim ukazom već pokušao da Tupickog ukloni sa dužnosti. Predsednik suda odbio je da ispuni predsednikove zahteve i šefu države se to nije dopalo.
„Ustavni sud sada je blokiran zbog druga..., vi znate kojeg. Ali ćemo se mi, korak po korak, osloboditi druga, pa će Ustavni sud početi da radi”, izjavio je Zelenski tokom jednog od svojih javnih nastupa.
Došlo je do apsurdne situacije - predsednik je naredio pripadnicima službe bezbednosti da ne puste sudije na posao. Ali, oni su radili „na daljinu”, zbog karantina. Došlo se u pat poziciju. Zelenski je potrošio sve pravne mehanizme uticaja na ovu situaciju.
Sada, kada je kijevski režim jako poželeo da se ulaguje Džou Bajdenu, odlučio je da odbaci „pravne osećaje”. I Vladimir Zelenski je, suprotno zakonu, jednostavno prisvojio za sebe ovlašćenja Ustavnog suda. To je postupak na nivou istorijske anegdote o nameri rimskog imperatora Kaligule da postavi svog konja za konzula. Za savremenu, civilizovanu državu - ovaj postupak je divljaštvo bez presedana.
„Odluka ima politički, a ne pravni karakter. Kakve će biti posledice ove odluke? Biće kolaps čitavog pravosudnog sistema. Ako simuliramo razvoj situacije i pretpostavimo da će biti imenovane nove sudije, onda će do beskonačnosti biti moguće osporavati njihovo imenovanje. Ali sve odluke Ustavnog suda smatraće se nezakonitim.
Odnosno, moguće je na silu dovesti nove sudije, obući ih u sudijske toge, postaviti ih u fotelje, pustiti ih da nešto glasaju, ali sve odluke koje donesu neće se smatrati zakonitim. S takvim uspehom, uz pozivanje na Majdan, kredit MMF-a ili volju ambasadora, i sam Ustavni sud može biti poništen ili, generalno, deklaracija o državnom suverenitetu”, citira Strana.ua advokata Rostislava Kravca.
Drugi ukrajinski pravnici nazivaju ukaz „apsurdnim” i „katastrofalnim”.
„Pljačkaška vladavina. Nova lica sa ulice. Jednom rečju, pakao”, prokomentarisala je aktuelne događaje bivša ministarka pravde Elena Lukaš.
„U najskorije vreme glavni organ države postaće Vrhovni sud. Upravo on će morati da proveri tridesetak-četrdesetak odluka o sankcijama koje su doneli predsednik i Savet za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine i ukaze o otpuštanju sudija Ustavnog suda. Vrhovni sud sada će usmeriti pažnju na poslovni svet, medije, lidere javnog mnenja i pravne stručnjake. Faktički, upravo u Vrhovnom sudu će se u sledećih nekoliko meseci odlučivati kako će se dalje rukovoditi zemljom - otvoreno, putem javne rasprave i sledeći proceduralne postupke, ili dekretima”, sa tužnom ironijom je u svom blogu primetio poznati ukrajinski pravnik, bivši zamenik šefa administracije predsednika Ukrajine, Andrej Portnov.
Ako je ranije, grubo prekršivši sva svoja obećanja o jedinstvu zemlje, miru i ljudskim pravima, Zelenski faktički izgubio politički legitimitet, sada je stvar mnogo ozbiljnija. To je već pokušaj državnog udara, usmerenog na podrivanje ustavnog sistema države kojom on i upravlja.
Pred takvim pravnim nihilizmom, Ukrajina gubi ostatke svoje državnosti, koje je sačuvala posle „evromajdana”. Jedini izlaz iz ove situacije je da Vrhovni sud poništi nezakoniti ukaz Zelenskog i da se sam predsednik složi sa ovom odlukom suda. Ako se to ne dogodi, međunarodno-pravni legitimitet Ukrajine će naporima Zelenskog ostati na nivou nepriznatog afričkog Somalilenda.