Razaranja

Dokle se stiglo sa najnovijim slučajem crkvene nekrofilije u Arilju

KOSTI U CRKVENOM MIKSERU

Kakvu je bizarnu ideju svojedobno imao Franjo Tuđman vezano za uređenje Jasenovca, šta je o tome pisao Feral tribune i kakva je sličnost tog teksta sa nekrofilnom aferom koja potresa Arilje? Kakve su sve budalaštine Napisane u konzervatorskim uslovima republičkog zavoda i kako su svi ti uslovi sistematski kršeni? Ko je i kako odgovorio na zahtev za intervenciju Zavoda i kakve su sve nebuloze tamo napisane? Zbog čega su odbijani zahtevi za izdavanje građevinske dozvole i kako je inspekcija pogodila kao kiša oko Kragujevca?

Stanislav Živkov

Pre više od 25 godina svetskom javnošću je odjeknuo monumentalan skandal nakon objavljvanja "ingeniozne" ideje Franje Tuđmana koji je imao ozbiljnu nameru da na područje bivšeg logora smrti Jasenovcu donese kosti kvislinga i izdajnika iz Drugog svetskog rata i od te lokacije napravi poprište sećanja na žrtve komunizma i fašizma, a deo te ideje predviđao je da se Titovi i Pavelićevi leševi prenesu u Hrvatsku, a da se njihove dve pokojne vojske, zajedno sa sledbenicima, postroje jedna uz drugu u Jasenovcu" što je samo po sebi morbidno i ludo.

svemu tome je ubrzo pisao tadašnji Feral Tribune a rezultat svega je da je mnogima zasmetao tekst pod gornjim naslovom koji je napisao Marinko Čulić, nasilje nad istoriografijom i kulturom sećanja odjeknulo je od Amerike do Izraela ali je od svega Tuđmanu jedino zasmetao tekst koji je objavljen u Feral Tribuneu u broju 554 od 29. 4. 1996. godine, nakon čega je usledila monumentalna sudska trakavica koja je priča za sebe.

Namerno smo ovde podsetili na jedan od najmonumentalnijih slučajeva skrnavljenja kulture sećanja u skorašnjoj istoriji ali zato kada se pogleda dokle može da ide nečiji idiotizam i nestručnost sa jedne strane a sa druge nemešanje u svoj posao i dopuštanje svega i svačega samo kako bi se što bolje uvukli u guzicu crkvi najbolje govore neki od dokumenata vezanih za tekući monumentalni skandal vezan za srbijanski slučaj kostiju u mikseru, odnosno sa slučaj kipovanja 400 kubika zemljurine bez arheološkog nadzora po čitavom Arilju a da se do danas apsolutno ništa sa time nije uradilo. Elem kada se pogledaju konzervatorski uslovi koje je sročila ex radnica republičkog zavoda za urnisanje spomenika kulture i vlasnica sumnjivog doktorata Nevena Debljović Ristić postavlja se sa pravom pitanje: kakve su ovo budalaštine???? Recimo tamo piše sledeće:

- Palionicu za sveće i prodavnicu suvenira locirati tako da iz pravca centralne gradske ulice nova građevina ne ugrožava vizuelni integritet istorijske i sakralne celine oko crkve Sv. Ahilija u Arilju;

- Novu građevinu formirati neposredno uz glavni ulaz u pravcu sever-jug, uz potporni zid južnog dela zapadnog krila ulazne partije;

- Originalnu arheološku trasu i lice potpornog (istočnog) zida prezentovanog u najnižoj zoni razdvojenog olovnom spojnicom očuvati u potpunosti, a ulaze projektovati iznad olovne spojnice spuštanjem na nižu kotu sa unutrašnje strane do zdravice;

''Građevinu projektovati kao ukopanu sa tri strane i pokrivenu ravnom armiranobetonskom pločom u ravni terena, nasuti je zemljom, a završni sloj-pokrivač mora biti trava istoventna onoj u porti''.

''Dopunsko unutrašnje prirodno osvetljenje projektovati u vidu svetlosnih kupola na nivou kote terena porte ne ugrožavajući vizuelno uređenje porte''.

''Denivelacija između gornje kote porte i poda ulazne partije iznosi približno oko 3.00 m, unutar koje, uz neophodno spuštanje na nižu kotu, formirati višeprostornu podužnu prizemnu građevinu po dubini porte, međusobno funkcionalno povezanu i usklađenu predviđenim namenama''. Građevinu projektovati kao ukopanu sa tri strane i pokrivenu ravnom armiranobetonskom pločom u ravni terena, nasuti je zemljom, a završni sloj-pokrivač mora biti trava istoventna onoj u porti;

- Lice i trasu postojećeg istočnog potpornog zida inkorporirati sa novom građevinom ostvarivši dilatacionu vezu novih zidova i kamenog zida, u vidu glavne fasade probijanjem potrebnih otvora, poštujući postojeće gradivo i tehniku zidanja;

- U spoljašnjoj materijalizaciji glavne fasade, predvideti lučno zasvedene kamene otvore po uzoru na formiranje otvora kod kamenom zidanih srednjovekovnih građevina sa stolarijom od hrastovog drveta I klase;

- Prodavnicu suvenira projektovati na prostoru ispred ulazne kapije, da može biti u funkciji i kada je porta crkve zatvorena, odnosno u vidu javne namene;

- Unutar palionice za sveće oformiti kružno kretanje za neometano prisustvo većeg broja vernika ili posetilaca;

- Podove obložiti kamenim ili granitnim pločama, a unutrašnje površine malterisati i bojiti prema izboru autora projekta;

- Dopunsko unutrašnje prirodno osvetljenje projektovati u vidu svetlosnih kupola na nivou kote terena porte ne ugrožavajući vizuelno uređenje porte;

- Predvideti jedinstven ventilacioni sistem gde ventilacione kape ne smeju prelaziti gornju kotu potpornog ujedno i glavnog kamenog, fasadnog zida građevine;

- U nivou donje kote temelja obezbediti drenažni sistem po obodu građevine;

- Prilikom izvođenja svih radova na izgradnji palionice za sveće i prodavnice suvenira predvideti konzervatorski i projektantski nadzor, a tokom izvođenja zemljanih radova neophodno je i stalno prisustvo i nadzor arheologa, oba iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture-Beograd.. Međutim od nekakvog stalnog nadzora arheologa iz oba zavoda nije bilo ništa. Ubrzo se od Ministarstva kulture i republičkog zavoda zahtevala intervencija pošto je pismeno ukazano na sledeće propuste:

Prilikom gradnje nisu ispoštovani Lokacijski uslovi i u njima Pravila uređenja i građenja (stavljena su pod navodnicima):

''Prilikom izvođenja svih radova na izgradnji palionice za sveće i prodavnice suvenira predvideti konzervatorski i projektantski nadzor, a tokom izvođenja zemljanih radova neophodno je i stalno prisustvo i nadzor arheologa, oba iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture-Beograd''.

Konzervatorski i projektantski nadzor i arheolog, svi iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture - Beograd, nisu bili svo vreme kopanja i građenja, a nisu prisutni ni sada. Arheolog Republičkog zavoda je došao kada su nađene prve kosti i lobanja i onda je otišao. Drugi arheolog iz Užičkog Muzeja došao je kada su nađene kosti po drugi put i kasnije je i on otišao. A posle je kopanje nastavljeno bagerom bez obaveznog prisustva konzervatorskog, projektantskog i arheološkog nadzora koji po Lokacijskim uslovima moraju biti iz Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture - Beograd i prisutni svo vreme tokom kopanja i gradnje.

Tako su ljudske kosti pomešane sa zemljom istovarene na tri ili četiri lokacije po Arilju, na oko desetak gomila:

Republički zavod za zaštitu spomenika kulture odgovara na prijavu da se ta zemlja sa ljudskim kostima namerava vratiti u crkvenu portu, ali na dve lokacije zemlja sa ljudskim kostima je bačena niz obalu (padinu) što nam govori da nije bila predviđena za vraćanje. Kako misle da se zemlja puna ljudskih kostiju, bez prosejavanja, vrati u crkvenu portu i na ravan krov palionice? Zar treba da se kosti u plitkim slojevima zemlje gaze? Kakav je to objekat koji na svome ravnom krovu ima zemlju punu ljudskih kostiju? Republički zavod za zaštitu spomenika kulture - Beograd odgovara na prijavu: ''Sveštenicima je ukazano da ukoliko se naiđe na još neke rasute ostatke kostiju u zemlji iz nasipa, pokupe i pohrane na istom mestu gde su pohranjene i druge kosti nalažene tokom ranijih iskopavanja''. Pa zašto sveštenici da kupe kosti?

To je posao arheologa iz Republičkog zavoda koji su trebali biti non stop prisutni u toku iskopavanja po Lokacijskim uslovima za Projekat za građevinsku dozvolu. Iako je ukazano na to da ljudske kosti, s vremena na vreme, izlaze na površinu zemlje, pa ih psi raznose, zahtevano je od republičkog zavoda da uputi pod hitno arheologe da proseju tu zemlju i odvoje ljudske kosti i arheološki materijal jer, u slučaju da to odmah ne urade, građani Arilja nameravaju da to urade, jer ne mogu da gledaju da psi razvlače kosti. Pri tom rizikuju da unište arheološki materijal i budu uhapšeni od strane policije

''Građevinu projektovati kao ukopanu sa tri strane i pokrivenu ravnom armiranobetonskom pločom u ravni terena, nasuti je zemljom, a zvršni sloj-pokrivač mora biti trava istovetna onoj u porti''.

''Dopunsko unutrašnje prirodno osvetljenje projektovati u vidu svetlosnih kupola na nivou kote terena porte ne ugrožavajući vizuelno uređenje porte''.

''Denivelacija između gornje kote porte i poda ulazne partije iznosi približno oko 3.00 m, unutar koje, uz neophodno spuštanje na nižu kotu, formirati višeprostornu podužnu prizemnu građevinu po dubini porte, međusobno funkcionalno povezanu i usklađenu predviđenim namenama''.

Iz ove tri tačke, Pravila uređenja i građenja Lokacijskih uslova za Građevinsku dozvolu, vidi se da kota terena porte i kota zemlje iznad ravnog krova Palionice moraju biti u istom nivou.

To nije ispoštovano u Projektu za građevinsku dozvolu, sudeći po 3D prezentaciji Projekta jer je kota zemlje na ravnom krovu palionice viša bar za 0,5 metara od kote terena porte - tu je zakazala Tehnička kontrola.

Da li su firme i osobe koje su radile tehničku kontrolu u sukobu interesa?

''Tehničkom kontrolom proverava se, naročito: da li je projekat urađen u skladu sa lokacijskim uslovima, odnosno uslovima za projektovanje i priključenje;'' tačke 2. 3. i 4. Pravila uređenja i građenja iz Lokacijskih uslova nisu ispoštovane ni i u realnosti, jer su sva četiri zida palionice sveća viša od kote terena porte bar za 1 m i kad urade ravan krov i dodaju preko njega zemlju, kota zemlje na ravnom krovu palionice biće viša od kote terena porte minimum za 1,3 m, a neko blizak graditeljima je napisao da će biti viša za 1,6 m. Time je svakako narušeno Pravilo uređenja i građenja pod tačkom 5, jer visina palionice ugrožava vizuelni integritet istorijske i sakralne celine oko crkve Sv. Ahilija u Arilju:

''Palionicu za sveće i prodavnicu suvenira locirati tako da iz pravca centralne gradske ulice nova građevina ne ugrožava vizuelni integritet istorijske i sakralne celine oko crkve Sv. Ahilija u Arilju''.

''Originalnu arheološku trasu i lice potpornog (istočnog) zida prezentovanog u najnižoj zoni razdvojenog olovnom spojnicom očuvati u potpunosti, a ulaze projektovati iznad olovne spojnice spuštanjem na nižu kotu sa unutrašnje strane do zdravice''. 7. ''Lice i trasu postojećeg istočnog potpornog zida inkorporirati sa novom građevinom ostvarivši dilatacionu vezu novih zidova i kamenog zida, u vidu glavne fasade probijanjem potrebnih otvora, poštujući postojeće gradivo i tehniku zidanja''.

Iz tačaka 6 i 7 vidi se da potporni istočni stepenišni zid na ulaznoj partiji nije smeo da se ruši, već samo da se u njemu probiju potrebni otvori za prozore i vrata i to iznad olovne spojnice, a srušen je ceo istočni stepenišni kameni zid i to iznad i ispod olovne spojnice (deo zida koji je star preko 800 godina).

Jedina osoba koja je iz Republičkog zavoda uopšte odgovorila bila je arhitekta Snežana Jejić koja se „proslavila" svojim odgovorom u kome je samo dokazala da papir svašta trpi:

Povodom Vašeg dopisa o radovima u porti crkve Svetog Ahilija u Arilju, obaveštavamo vas da je Republički zavod za zaštitu spomenika kulture u toku sa svim aktivnostima koje se preduzimaju na ovom spomeniku kulture od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju. Radovi u neposrednom okruženju crkve Sv.Ahilija izvode se prema projektu za koji je dobijena građevinska dozvola i u skladu sa konzervatorskim projektom Republičkog zavoda koji je dobio saglasnost Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Ono što je najvažnije istaći jesu razlozi za izgradnju palionice sveća i prodavnice, čija se realizacija čekala više decenija. Paljenje sveća u crkvi je izuzetno negativno uticalo na živopis, tako da je izmeštanje paljenja sveća u priprati, već dugo predstavljao neophodan uslov u zaštiti jednog od najočuvanijih korpusa srpskog srednjovekovnog zidnog slikarstva. Lokacija je pažljivo birana i nju je predložio blaženopočivši vladika Hrizostom, nakon završetka arheoloških iskopavanja oko crkve Sv.Ahilija.

Sam zid koji je razidan prilikom radova na izgradnji objekta je deo savremene prezentacije, a sva iskopana zemlja je recentna, odnosno čini nasip od zemlje koja je prekopavana tokom ranije obavljene arheologije u kompleksu. Tokom zemljanih radova pri izgradnji objekta vršeno je i arheološko praćenje, arheologa teritorijalno nadležnog muzeja Užice i Republičkog zavoda. Prilikom iskopa zemlje, naišlo se na antropološke ostatke koji nisu činili celine skeleta, što se moglo i očekivati, i koje su uredno pohranjene sa istočne strane crkve.

Na ove situacije se i računalo s obzirom na prethodno obavljena arheološka istraživanja i iskopavanja pri čemu su se ostaci prikupljali i pohranjivali na određenom mestu. Deponovana zemlja od iskopa biće vraćena u portu radi formiranja prvobitne kote terena. Sveštenicima je ukazano da ukoliko se naiđe na još neke rasute ostatke kostiju u zemlji iz nasipa, pokupe i pohrane na istom mestu gde su pohranjene i druge kosti nalažene tokom ranijih iskopavanja. Što se tiče Vašeg navoda da je mesto gradnje prodavnice i palionika u porti mesto najvećeg turskog zločina, obaveštavamo vas da na osnovu dosadašnjih istraživanja nemamo saznanja o postojanju grobnice ili groblja iz vremena Prvog srpskog ustanka pored crkve Sv. Ahilija.

Postoje podaci da su oko crkve u Arilju bile poređane glave nabijene na kolac oko 70 Srba pobijenih 1806. godine, ali nemamo svedočanstva da su oni bili sahranjeni u porti. Hvala Vam što ste nam se javili i pokazali izuzetnu brigu za Sv.Ahilija, za očuvanje naših svetinja i kulturne baštine.

Ukoliko imate dodatnih pitanja i nekih interesovanja za baštinu o kojoj svi treba da brinemo, biće nam zadovoljstvo da damo odgovor.

Međutim na ponovljenu urgenciju Jejićka ne odgovara već ponovno šalje isti mejl, kao da se u međuvremenu ništa nije dešavalo! Ipak desilo se nešto što je mnogima poremetilo raznorazne planove pošto je Ministarstvo građevina čak 3 puta odbijalo zahtev Crkvene opštine arilje:

R E Š E Nj E

ODBIJA SE usaglašeni zahtev investitora Crkvene opštine Arilje, Trg partizana br.13, Arilje, za izdavanje građevinske dozvole za izvođenje radova na izgradnji objekta palionica sveća sa prodavnicom suvenira u porti crkve Svetog Ahilija u Arilju, na katastarskim parcelama br. 56/1 i 448/3 obe u KO Arilje, kao neblagovremen.

b r a z l o ž e nj e

Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, investitor Crkvena opština Arilje, Trg partizana br. 13, Arilje, podneo je preko punomoćnika Dragane Radovanović Brkić, kroz CIS, zahtev za izdavanje građevinske dozvole za izvođenje radova na izgradnji objekta iz dispozitiva ovog rešenja.

Uvidom u dostavljeni zahtev i priloge, utvrđeno je da za postupanje nisu ispunjeni formalni uslovi, pa je isti rešenjem broj: ROP-MSGI-18068-CPI-4/2021; 351-02-00716/2021-07 od 06.04.2021. godine (objavljen 06.04.2021. godine), odbačen kao nepotpun.

Investitor je podneo usaglašeni zahtev dana 09.06.2021. godine.

Nakon podnošenja usaglašenog zahteva, utvrđeno je da za postupanje po zahtevu nisu ispunjeni formalni uslovi, odnosno da nisu otklonjeni formalni nedostaci i to:

- Investitor nije podneo usaglašeni zahtev u propisanom roku od 30 dana od dana objavljivanja rešenja na internet stranici nadležnog organa. Naime, članom 18. stav 4. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem ("Sl. glasnik RS", br. 68/2019) propisano je da ako podnosilac zahteva u roku od 30 dana od dana objavljivanja rešenja na internet stranici nadležnog organa, podnese nov, usaglašen, zahtev i otkloni sve nedostatke, ne dostavlja dokumentaciju podnetu uz zahtev koji je odbačen, niti ponovo plaća administrativne takse i naknadu navedene u članu 16. stav 2. tačka 3) ovog pravilnika. Imajući u vidu da je rešenje Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture ROP-MSGI-18068-CPI-4/2021; 351-02-00716/2021-07 od 06.04.2021. godine kojim je zahtev investitora odbačen kao nepotpun, objavljeno na internet stranici organa 06.04.2021. godine, to sledi da je rok za podnošenje usaglašenog zahteva bio 06.05.2021. godine, obzirom da je usaglašeni zahtev podnet 09.06.2021. godine, to sledi da je investitor premašio rok za usaglašavanje 34 dana;

Sva navedena dokumenta moraju biti dostavljena u formi predviđenoj članom 3. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem.

Članom 135. Zakona o planiranju i izgradnji predviđeno je da se građevinska dozvola izdaje investitoru koji uz zahtev za izdavanje građevinske dozvole dostavi projekat za građevinsku dozvolu, ima odgovarajuće pravo na zemljištu ili objektu i koji je dostavio dokaze propisane podzakonskim aktom kojim se bliže uređuje sadržina i način izdavanja građevinske dozvole i platio odgovarajuće administrativne takse, a da je sastavni deo zahteva i izvod iz projekta za izdavanje građevinske dozvole potpisan i overen pečatom lične licence od strane glavnog projektanta.

Članom 19. Pravilnika o postupku sprovođenja objedinjene procedure elektronskim putem predviđeno da ukoliko nadležni organ, u rešenju kojim je odbacio zahtev nije naveo sve nedostatke, odnosno razloge za odbacivanje tog zahteva, a usaglašeni zahtev odbaci iz razloga koji nisu navedeni u rešenju u skladu sa kojim je usaglašavanje izvršeno, podnosilac zahteva ima pravo na ponovno usaglašavanje tj. bez ponovnog dostavljanja već podnete dokumentacije i bez ponovnog plaćanja administrativne takse za podnošenje zahteva i naknade za Centralnu evidenciju.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, a imajući u vidu da podnosilac nije otklonio sve utvrđene nedostatke prilikom podnošenja usaglašenog zahteva, to se nisu ispunili uslovi za izdavanje rešenja o građevinskoj dozvoli kojom se dozvoljava. Međutim ovaj rašomon se nastavlja i dalje pa je poslednji doprinos dala republički urbanistički inspektor za Zlatiborski i Moravički okrug, Dragana Vasilić, dipl. građ. inž. čiji odgovor od 13.05.2022. na prijavu u vezi izgradnje palionice, prodavnice suvenira, prodavnice knjiga, magacina i KLOZET-a (ukupne bruto površine 101,46 m2) u dvorištu crkve Sveti Ahilije u Arilju u kojoj je pored ostalog navedeno: ''Ariljci i ljudi iz struke dodatno su ljuti jer ih niko nije pitao za mišljenje u vezi te gradnje, pošto je izbegnut javni uvid.

Zatim da Objekat Palionice sveća i prodavnice suvenira nije u skladu sa Planom detaljne regulacije ''Gradski trg u Arilju'' jer ne postoji u njemu, niti je crkveno dvorište po tom Planu detaljne regulacije ''Gradski trg u Arilju'' bilo planirano za gradnju bilo kakvog objekta, pogotovo ne tolike površine. Moralo se sačekati da se uradi novi Plan detaljne regulacije ''Gradski trg u Arilju'' u kom bi se planirao objekat Palionice sveća i prodavnice suvenira - tada bi bio i javni uvid za taj PDR na kome bi građani Arilja mogli da ulože svoje primedbe i sugestije što je sada uskraćeno jer se javni uvid zaobišao, i građane Arilja niko nije pitao za mišljenje''.

Elem Vasilićka odgovara: ''U predstavci, iznosite nepravilnosti i nezakonitosti koje se odnose na izradu i donošenje Plana detaljne regulacije ''Gradski trg u Arilju'' (Sl. glasnik opštine Arilje, br. 4/11), ističući da nacrt plana nije bio na javnom uvidu. Uvidom u spise predmeta utvrđeno je da je Opštinska uprava opštine Arilje u skladu sa pravilnikom o sadržini, načinu i postupku izrade planskih dokumenata održala javni uvid u trajanju od 30 dana koji je trajao u periodu od 27.10.2010. godine do 26.11.2010. godine'' da bi na kraju zaključila da su navodi da nije bilo javnog uvida netačni, što samo pokazuje da je očito dobro pomešala babe i žabe a da su joj promakle čavke.

Naime Plan detaljne regulacije ''Gradski trg u Arilju'' jeste bio na javnom uvidu. Ali, objekat koji se sada gradi u crkvenom dvorištu nije u skladu sa Planom detaljne regulacije ''Gradski trg u Arilju'', jer ne postoji u njemu, niti je crkveno dvorište po tom Planu detaljne regulacije ''Gradski trg u Arilju'' bilo planirano za gradnju bilo kakvog objekta, pogotovo ne tolike površine. Pošto taj objekat koji se gradi u crkvenom dvorištu ne postoji u trenutno važećem Planu detaljne regulacije ''Gradski trg u Arilju'', kada je bio javni uvid 2010. g, građani nisu mogli da ulože svoje primedbe. Ne može ništa da se gradi što nije u Planu, a ovde se očito gradi mimo plana detaljne regulacije na prostoru koji je njime obuhvaćen.

Plan detaljane regulacije detaljno analizira šta može, a šta ne može da se gradi. U važećem Planu detaljne regulacije ''Gradski trg u Arilju'', u crkvenom dvorištu nije planiran objekat palionice i klozeta, a takođe ne postoji, niti je planirana kanalizacija na nizbrdici pored crkve (deo ulice Stevana Čolovića) koje je izvođač radova tj. podizvođač postavio polovinom aprila 2022. godine da bi spojio sanitarni čvor, tj. klozet objekta koji se gradi u crkvenom dvorištu sa 110 metara udaljenim šahtom. Sve što se sada gradi u crkvenom dvorištu i novo urađena kanalizacija u ulici pored crkve ne postoji u Planu detaljne regulacije ''Gradski trg u Arilju''.

Kad se sve to ima u vidu, krajnje je nejasno kako su dobili građevinsku dozvolu. Umesto da inspekcija reaguje i brani Plan detaljne regulacije ''Gradski trg u Arilju'', jer ako će svako da gradi šta mu je volja, ne obazirući se na Plan detaljne regulacije koji već postoji, onda zašto se troše pare iz budžeta grada da bi se taj PDR izradio?

Iako je od inspekcije traženo da ustanovi da li je objekat koji se gradi u dvorištu crkve Svetog Ahilija u Arilju u skladu sa važećim Planom detaljne regulacije ''Gradski trg u Arilju'', te da li je polaganje novih kanalizacionih cevi, aprila 2022. godine, kojima su spojili novoizgrađeni klozet u crkvenom dvorištu sa šahtom udaljenim oko 100 metara, u skladu sa važećim Planom detaljne regulacije ''Gradski trg u Arilju'' u kome ne postoji kanalizacija u toj ulici (nije predviđena tim Planom detaljne regulacije) od nekakve provere nije bilo ništa, a kosti i zemljurina i dalje stoje na svom mestu i čekaju da se neko pozabavi sa time, možda čak i primeni Tuđmanovu ideju o kostima u mikseru!