KiM

Aleksandar Vučić Srbe sa KiM predaje kao skuvane žabe

Sve će nas oterati iz pokrajine

Neizvesnost među srpskim narodom na severu Kosova i Metohije je ogromna ali veća od nje je samo žalost nad sopstvenom sudbinom i životima koje je zarad sopstvenog profita i vlasti, Aleksandar Vučić predao albanskim separatistima i zapadnim mentorima. Više niko u to ne sumnja. Neizvesno je samo hoće li moći da se ostane i živi iole dostojanstveno i kao Srbin.

Ivan Maksimović (dopisnik iz Kosovske Mitrovice)

Kako je već poznato, albanske separatističke vlasti su najavile da će do 31. oktobra "tolerisati" dokumenta i registarske tablice države Srbije na tlu njene južne pokrajine. Pravo na ovo im je dao ne zakon, ne američki mentor već predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je kroz Briselski sporazum predao i izdao Kosovo i Metohiju kako to niko pre njega ni približno u istoriji srpskog naroda nije učinio.

Iako Vučić to negira, premijer albanskih separatista sa KiM, Aljbin Kurti, u svom obraćanju od 1. septembra nazivajući registarske oznake države Srbije "zaostavštinom Miloševićevog režima", nedvosmisleno je rekao:

"Na osnovu tvrdnje Srbije tokom razgovora u Briselu, tablicama je istekao mandat korišćenja septembra prošle godine".

A ko je u Briselu "Srbija" ako ne, kao što znamo, njen nesrećni Vođa, Aleksandar Vučić? Tako je jednom rečenicom Kurti demaskirao Vučićevu politiku laži kojom se on više godina služi kao paravanom za veleizdaju koju debelo naplaćuje i neumoljivo sprovodi. Upravo iz tog razloga ni jednom do sada nije stigao nikakav savet Srbima sa KiM kako da se ponašaju u narednom periodu kada sve to nastupi. Nije jer Vučić je već dogovorio kako će se ponašati - Srbi će zaboraviti ko su bili, kako je to govorio Tito.

Niko ne sumnja da je nalog da budu zapaljeni automobili koje su vlasnici preregistrovali na tablice "RKS", izdao lično Vučić. Integrisani u tzv. "Kosovsku policiju", nekadašnji pripadnici srpskog MUP-a, ne mogu a da se u svakom razgovoru koji potraje tek nekoliko rečenica, ne zapitaju "šta će biti". Na primedbu da neće Vučić već oni lično oduzimati vozila i skidati registarske oznake gradova po sistemu Republike Srbije, jedni saginju glavu, drugi bez reči grizu usne.

"I šta sad', zapališe kola ljudima, a sutra Vučić da kaže da mora da se registruje, ko će to da im nadoknadi? Niko. Pojeo vuk magarca" primećuju na sebi svojstven način uz napomenu da u centrima za preregistraciju rade pripadnici srpskog MUP-a koji su taj posao obavljali dok ih Vučić nije integrisao u "kosovsku policiju". Njih niko ne dira, vlasnicima vozila se ne piše dobro ako se odluče na taj korak. A kako da se sakriju kad su to ljudi koji će ih prvi razotkriti?

Ima i onih policajaca koji kažu da su rekli da oni ni po koju cenu neće skidati tablice ni oduzimati vozila. Međutim, labavo držanje pojedinih kolega brzo razara i njihovo samopouzdanje.

Oni na koje se vrši pritisak da izvrše promenu sa regularnih registraskih oznaka gradova na KiM na oznake ilegalne tvorevine, takozvane "Republike Kosovo" (RKS), ima oko 2% uključujući i druge osim Srba. Ipak, pritisci koji se na njih vrše su ponižavajući, brutalni i nemilosrdni, i to sa svih strana.

Autobuska stanica u severnom delu Kosovske Mitrovice spada u najveće projekte koje je finansirala Kancelarija Evropske unije na KiM. Juna 2016. godine započeti su radovi na izgradnji stanice, renoviranju Doma zdravlja i revitalizaciji zelenih površina odnosno izgradnja "Zelene Mitrovice" kako su to nazvali finansijeri, to jest Kancelarija EU koja je izdvojila 1.200.000 evra za ova tri projekta.

Zanimljivo je da iako je od samog početka bilo jasno da svi ovi projekti predstavljaju osnaživanje separatističkih struktura u ovoj kompaktnoj srpskoj sredini čiji je opstanak ozbiljno ugrožen, osim predstavnika EU i stranke Vučićevih separatista "Srpske liste" Gorana Rakića, početak radova zajedno sa njima obeležio je i tadašnji paroh kosovsko-mitrovački, predstavnik uzurpatora trona ERP Teodosija na severu pokrajine, Ilija Arsović koji je čak blagoslovio radove!

Nije nikakva novina da se ciljevi albanskih separatista na KiM kroz nezdrave delove SPC-a promovišu zarad nekih sitnih projekata poput uređivanja parkova oko crkve ili čak donacije od nekoliko ćebadi, jastuka i prekrivača, kako su to uradile "Kosovske bezbednosne snage" januara 2017. godine u porti manastira Gračanica, ispred eparhijskig dvora u kome stoluje nekanonski episkop Teodosije. Ovakve stvari ponajbolje objašnjavaju zašto, ono što smatramo SPC na Kosovu i Metohiji, ćuti pred najtežim satiranjem srpskog naroda od strane vlasti iz Beograda.

Naravno, i drugi projekti služe podjednako za pristajanje na jačanje separatističkih struktura i vlasti u sredinama u kojima još uvek žive Srbi na KiM, poput autobuske stanice u severnom delu Kosovske Mitrovice koju smo već pomenuli.

Njena izgradnja samo koštala je 434.000 evra i bila je u vlasništvu opštine. Nedavno je, po skraćenoj proceduri i pojednostavljenom postupku, privatizovana. Ona je verovatno i najupečatljiviji, i svakako, jedan od najdramatičnijih pokazatelja načina propadanja i izdaje Kosova i Metohije.

Aleksandar Arsenijević iz Građanske inicijative "Srpski opstanak" iz Kosovske Mitrovice, za Magazin Tabloid kaže da se nekoliko meseci unapred znalo da će se to dogoditi, pričalo se o tome. Arsenijević napominje da osim što je čitava procedura bila osmišljena i sprovedena tako da se unapred znao ishod, autobuska stanica, kao ni firma kojoj je ona predata, nisu licencirane u okviru paralelnog sistema kosovskih Albanaca.

"Javno dostupnih dokumenata o tome nema, obaveštenje o tome je bilo istaknuto na kratko na oglasnoj tabli u zgradi opštine, navodno su se javila tri ponuđača, ali ko god da je bio ponuđač komisija je po svojim "kriterijumima" odlučivala kome će stanica biti dodeljena" kaže Arsenijević.

Čitav kompleks autobuske stanice predat je firmi "Kolašin prevoz" u vlasništvu Srđana Vulovića, visokopozicioniranog funkcionera "Srpske liste" čiji su poslanici u separatističkoj "opštini" i dodelili objekat na kome je ubrzo istaknut i natpis ove firme.

Osim pomenute firme "Kolašin prevoz", Vulović je još i gradonačelnik "opštine" Zubin Potok po sistemu albanskih separatista a istovremeno je i Predsednik privremenog organa nekadašnje opštine Zubin Potok po sistemu Republike Srbije. U isto vreme Vulović je i direktor hidrocentrale u Zubnom Potoku a na to mesto postavljen je od vlade Republike Srbije dok je istovremeno i upravnik hidrosistema Ibar-Lepenac, na to mesto postavljen od separatista iz Prištine. Naravno, plaćen je i od jednih i od drugih. Još je i vlasnik preduzeća za obuku vozača „Maraton" u Zubinom Potoku, a vlasnik je i građevinskih firmi u Beogradu i Kragujevcu gde gradi stanove za tržište. U njegove sporedne poslove spadaju turističke agencije, apoteke i druge firme, naravno, takođe u njegovom vlasništvu.

Kako anonimni izvori Magazina Tabloid navode, dodela autobuske stanice prvom čoveku Zubinog Potoka jeste najam za ćutanje na izgradnju kasarni i policijskih baza upravo na teritoriji ove opštine, na zemlji u srpskom vlasništvu.

Iako nema zvanične dozvole, barem za javnost nema, ovde se ipak radi o internom dogovoru opštinskih vlasti koje predstavljaju funkcioneri Vučićeve "Srpske liste" ali i SNS. Razume se, ovo ne bi bilo moguće bez znanja Aleksandra Vučića, ali ni bez dela plena koji je pripao njemu, verovatno najvećeg dela.

Arsenijević je uveren da je neminovnost ono što Kurti najavljuje. Dogovori su sklopljeni, infrastruktura za njihovo sprovođenje obezbeđena, otpora nigde na vidiku.

"Možda će biti navodnog zatezanja odnosa prvih nedelju dana, možda i pred sam 31. oktobar kao što već sada vidimo da napetost raste. Sve to kako bi Beograd imao alibi za prihvatanje i sprovođenje odluke koju su već sami dogovorili. Ne vidim da će biti većih problema. Sigurno će doći do kraćeg produženja preregistracije vozila, a na kraju desiće se to da tablice sa oznakama KM, PR, GL i ostale za koje znamo mi, naši roditelji, naši dedovi... više neće postojati" kaže on.

Situacija je, u stvari, potpuno izvesna. Kurti nije ni Tači, ni Haradinaj sa kojima je Vučić delio političku "postelju" i "intimne trenutke" naslađujući se plenom u međusobnoj razmeni. Kurti ne beži od plena, Kurti beži od Vučićevog "milovanja". Plen svakako priželjkuje, a on je njegov decenijski politički san koji je kao nikada do sada, na dohvatu ruke.

Trenutak njegovog dolaska na vlast, kao i Vučićevog ostanka na vlasti, jesu politički inženjering amerike vlade i njenih poslušnika u EU. Vreme je da se veže čvor na užetu oko srpskog vrata. Događaji u, sada već bivšoj Ukrajini, uticali su na strpljenje Amerike koje je počelo mnogo brže da se runi. Oni više nemaju vremena za Vučićev politički flert ali, sa druge strane, ni čist prostor da delaju te su suludi ispadi pro-teroristički naklonjenog ambasadora Hila ali i drugih američkih predstavnika za ovaj prostor sve češći u javnosti. I oni imaju svoje političke sne.

Vučiću se polako ali sigurno približava trenutak kada će postati nepotreban. I to je ono što ga plaši. Da bi sačuvao Kosovo i Metohiju, Vučić više ne može da manevriše kao sa prethodnom dvojicom koalicionih partnera iz redova albanskih terorista i koljača beba kako im je sam tepao. Ako želi da sakrije veleizdaju, sada će morati da da mnogo više nego Kosovu i Metohiju, jer njih je odavno već predao. A šta je to više ako ne srpske glave? To je oduvek bio najubedljiviji argument. Šta je to više ako ne identitet, koji su Srbi kroz vekove osmanskog ropstva uspeli da očuvaju? Šta je to više ako ne deo Crkve na KiM koja bi postala "kosovska", poput onog dela u Severnoj Makedoniji nedavno, takođe uz njegovo dopuštenje...

To su Preševo, Bujanovac, Medveđa, Vojvodina, Raška oblast... To su reke, voda, plodno zemljište, čist vazduh... To su život i budućnost ove zemlje. I ko zna šta i kome sve još. Samo neka Vučić vlada, dok od Srbije, pod njim, ne ostane samo toliko zemlje, koliko mesta na vrhu koca.