Govoreći otvoreno

Tiranin na izlaznim vratima: ko šalje poslednju direktivu Aleksandru Vučiću

REZOLUCIJA UOČI REVOLUCIJE

Desetogodišnja karnevalska predstava Aleksandra Vučića i njegovih inspiratora iz institucija poput Evropske komisije, Evropskog parlamenta i tamo delegiranih predstavnika desničarskih stranaka iz zemalja članica, gotova je. Svi koji su mu bili tačka oslonca, to više nisu ili neće biti. Srpski diktator čiji je kriminalni mandat na samom kraju, jednu stvar nije shvatio: velike imperije i njihove institucije, nikada nisu homogene kao što to izgleda. Ono što je juče bilo odbačeno kao frakcija, sutra može biti vladajuća koalicija. Kako je ovaj diktator bo u milosti „narodnjačkih" partija Evrope, kako su mu koristile i koliko dugo i kako su one profitirale u Srbiji. Ko i kako ga je hvalio, uzdizao i predstavljao u Evropskom parlamentu i kako će ga taj isti Evropski parlament uskoro „darovati" sa Rezolucijom u kojoj će pisati da je uveo medijski mrak u Srbiji, pokrao izbore, zgazio parlament, suspendovao Ustav.

Nikola Vlahović

Dana 20. januara prošle 2023. godine, srpskog diktatora su posetili specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Kosovo-Srbija Miroslav Lajčak, u pratnji američkog izaslanika za Zapadni Balkan Gabriela Eskobara (Escobar), izaslanika Francuske Emanuela Bonea (Emmanuel Bonne), izaslanika Nemačke Jensa Plotnera i savetnika italijanske vlade Frančeska (Francesco) Taloa. Istog tog dana ova uvažena družina otišla je i u Prištinu.

Nakon godinu dana od ovog događaja, može se reći da je sa ovih strogo zatvorenih sastanaka izašla samo jedna direktiva: rok „do januara 2024" za uzajamno priznanje Srbije i Kosova i razmena diplomatskih predstavništava.

Taj rok od godinu dana je prošao. Navodno, vlada Aljbina Kurtija je već „delegirala" buduće službenike kosovske ambasade u Beogradu, a Aleksandar Vučić je u neopisivom slomu nerava, potražio pomoć od predsednice Evropske komisije Ursule Fon Der Lajen, koja mu je doslovno rekla: „Činimo šta možemo".

U tih tri reči nalazi se šifra za dalju sudbinu tiranina koji je zgazio državu Srbiju, sve njene institucije i uticao svim sredstvima na najgori ekonomski i kulturološki slom koji je mogao da joj priredi. Za koga? I za koliko? To pitanje neće dugo ostati otvoreno. Mnogo toga, već danas je jasno. Vučiću dolaze u posetu „blagajnici" da naplate njegove izlaske iz dogovorenih okvira.

Zadnjeg dana „najdužeg" meseca u godini, 31. januara 2024. godine, u posetu srpskom diktatoru Aleksandru Vučiću došla je grupa predstavnika organizacije poznate pod imenom Kvinta. A, Kvinta je ustvari grupa najjačih zemalja Zapada (EU plus SAD), koja ima za cilj da zavrbovane države i vladare koje ona kontroliše širom sveta, „usmerava na pravi put".

Na red je došao i samozvani gazda Srbije i „svih Srba".

I desilo se čudo: prvi put od kako je porobio Srbiju, nakon sastanka nije izdato nijedno saopštenje a on se nije „obratio naciji", niti je dozvolio da se njemu omiljena horda poltrona obraća naručenim „pitanjima".

Prema neposrednim izvorima sa formalnog a posebno neformalnog dela ovog sastanka, Vučiću je najavljeno brzo uvođenje čitavog spiska sankcija od strane EU, SAD i zemalja „koalicije", koje će biti usmerene direktno na njega, njegovu stranku, njegove funkcionere i svu njihovu imovinu.

Tome će (uskoro) da prethodi Rezolucija Evropskog parlamenta, kao uvod u „opštu promenu odnosa" Evrope prema Vučićevom režimu.

Mogućnost da te sankcije izbegne privremeno (ali samo privremeno!) podrazumeva da u roku "odmah", prizna faktičku situaciju na Kosovu (plus razmena diplomatskih službi) i odredi ekonomski i spoljnopolitički kurs (ili EU/SAD ili Rusija).

Zbog svega ovoga, umesto da se naširoko raspriča o svom „herojskom držanju" pred „velikim silama", arogantni diktator je sagnuo glavu i kazao: "Svaka formalna reč bila bi suvišna".

Jer, nema se tu šta dodati: EU, Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija, Francuska, Italija i Nemačka, rekle su preko svojih posrednika iz Kvinte, da je bilo dosta, da je završio svoju misiju, da mu je „mandat" koji su mu dali istekao, te da će dobiti manji vremenski „bonus" da „demisionira" (izraz upotrebljen u neformalnom delu sastanka).

Ali, osim ovog, političkog, razlog dolaska predstavnika Kvinte u Beograd, imao je i svoj „operativni sadržaj", pa je njihova prateća evroatlanska vojno obaveštajna služba posredno dala do znanja srpskom diktatoru da je „u toku" konačna demontaža njegove kriminalne tvorevine u Kosovskoj Mitrovici i oko nje.

Prema informacijama kojima ovaj magazin raspolaže, u narednih par meseci treba očekivati hapšenje i nekih „viđenijih" Albanaca, saradnika te kriminalne mreže, koja funkcioniše još od kad su na čelu samoproglašenog Kosova bile vođe „OVK", Hašim Tači i Ramuš Haradinaj (svako u svom mandatu).

„poslovima" Vučićevih „lidera" sa njima, priprema se i ozbiljna optužnica iz EU, a izvori MT iz Prištine saglasni su da je ulazak Vučićeve „Srpske liste" u koaliciju sa partijama „OVK" vođa, šokirao sve kosovske Albance, koji su brzo shvatili da su u pitanju mafijaški poslovi i da je „političko pokriće" bilo samo formalno, zbog „dubljih interesa".

Zašto je Kvinta tek sada odlučila da zauzda razularenog Vučića?

Da bi stvari bile jasnije, treba reći da je 21. oktobra prošle godine (2023), ista grupa Kvinte došla u Beograd sa specijalni zadatkom da Vučićeve zadatke „limitira" na tri meseca.

Za to vreme bio je dužan da uradi sledeće: da povuče dinar sa Kosova, povuče „radnike BIA" sa Kosova, povuče razne svoje „kadrove" koji su preko Eparhije Raško prizrenske i takozvane „Srpske liste" obavljali razne poslove za njega, te da potvrdi pristanak na mirnu „preregistraciju" vozila sa srpske na kosovske tablice, prihvati predstavnike albanske lokalne administracije u opštinama na severu Kosova i još nekoliko drugih obaveza.

I sve je to obavio u rekordnom roku, za tih tri meseca!

Posledica toga je da pitanje takozvane Zajednice srpskih opština praktično više ne postoji. Izgubila je svaki smisao novim ustupcima koje je korumpirani srpski diktator napravio sa svakim ko ima „bagaž" Vučićeve prljavštne. A, takvih je mnogo!

Čak i ako bi se uveo neki vid te vrste lokalne zajednice, bila bi praktično na budžetu i po zakonima samoproglašenog Kosova, jer Srbija tamo nema više nikakvih ingerencija. To je rezultat decenije Vučićevih laži i svakodnevnog ekonomskog i propagandnog pakla, koje je priredio i Srbima na Kosovu u Srbima u Srbiji (bez Kosova).

Pomenutog 21. oktobra 2023., uoči sastanka sa Kvintom, Vučić se „obratio" milionima preko svojih TV kanala ovako: „Danas će biti verovatno jedan od najtežih dana za mene i Srbiju pošto znam šta donose predstavnici Kvinte, noćima zbog toga ne spavam, ne znam da li bih vikao ili plakao od muke, ali uspećemo da Srbiju nikome ne damo na poklon već da bude naša".

Samo dobro upućeni u ove njegove „jeremijade", znali su o čemu se radi i da je reč o zadnjem činu nezapamćene veleizdaje, praktično povlačenje svakog daljeg traga države Srbije na Kosovu.

Zli diktator je u ime svojih kriminalnih apetita, prokockao za deset godina svaki politički kapital sa kojim je mogla da se obezbedi neka vrsta „interne autonomije" za građane srpske nacionalnosti u opštinama na Kosovu.

Umesto toga, izolovao je region severne Kosovske Mitrovice i one opštine koje se graniče sa centralnom Srbijom i pretvorio ih u kriminalnu jazbinu njegove mafije. Narod je tako ostao prepušten samovolji albanskih vlasti u Prištini sa jedne i Vučićevim kriminalcima, sa druge.

Drugi dolazak Kvinte u Beograd, 31. janara 2024., tri meseca nakon prethodnog dolaska, organizovan je sa namerom da se uputi jasna poruka da će biti uvedene sankcije Vučićevoj mafiji, dakle i njemu lično, zbog „nepobitnih" dokaza o transregionalnom kriminalu u koju je uključena i da će taj proces biti hitno aktiviran. Sa druge strane, Vučić još nije javnosti u Srbiji saopštio da je pristao na otvaranje diplomatsko konzularnih predstavništava Kosova u Beogradu i Srbije na Kosovu.

Prema izvorima MT, ta buduća „srpska ambasada na Kosovu", mogla bi biti u samom centru Prištine, u bivšoj „Beogradskoj ulici" u, neposredno u blizini nekadašnjeg zdanja „Konzulata Kneževine Srbije" (gde su svoju diplomatsku službu u Otomanskoj imperiji vršili i slavni komediograf srpski Branislav Nušić i veliki poeta i diplomata, Milan Rakić).

Ovaj njegov „pristanak" tek treba da se formuliše u EK, kako ne bi ispalo da su doslovno u pitanju ambasade. Međutim, članovi Kvinte su protiv „peglanja" tog termina. Ili ambasade, i razmene diplomata, ili sankcije!

Tako će se ostvariti crna prognoza iz vremena vladavine Slobodana Miloševića, za koga se govorilo da će Srbiju vratiti na pred-kumanovske granice (od pre Prvog svetskog rata).

I vratio ih je, baš u Kumanovu, takozvanim Kumanovskim sporazumom (1999), a potvrdio ih je Aleksandar Vučić (2023/24), izvršavajući poslove Kvinte, EU, SAD, a posebno Velike Britanije, koja nikada nije odustala od „balkanske kolonije", koju iz nekog razloga uporno smatra „svojom".

Ali, da bi uspela diktatura Aleksandra Vučića i to kao „nagrada" za sve veleizdaje koje će obaviti, a pre svega onu sa Kosovom, trebalo je pripremiti teren i dati mu „političku bazu" unutar takozvanih narodnjačkih partija zemalja članica Evropske unije.

Taj zadatak dobila je 2016. godine tadašnja poslanica Demohrišćanske partije Nemačke u Evropskom parlamentu i predsednica ženskog kluba Evropske narodne partije, Doris Pak. Plan je bio savršen, utoliko što je zadatak EU/US propagande bio da predstavi Vučića kao „pokajnika", kome treba pomoći da se „pokaje i popravi". Doslovno tako je predstavljan u godinama koje su nastupile.

Da je to baš tako, govore činjenice. Naime, politički pokret pod nazivom Evropska narodna partija (EPP), postala je tih godina najveća i najuticajnija stranačka organizacija u Evropskom parlamentu, a, kako su svi mediji na Zapadu javili, 2016. godine, ta velika evropska „narodnjačka porodica" dobila je još jednu pridruženu članicu, Vučićevu Srpsku naprednu stranku (SNS)!

Dana 15. novembra te 2016. godine, EPP na mreži Twitter pozdravlja Vučićevu kriminalnu organizaciju sa velikim oduševljenjem: "Dobrodošli u porodicu!"

A, onda je krenula lavina podrške srpskom diktatoru.

Odmah je gore pomenuta Doris Pak dala izjavu u kojoj je rekla da „Prijem Srpske napredne stranke u grupaciju Evropske narodne partije (EPP) znači da će ta partija uvek biti u kontaktu sa ostalim članicama i verujemo da se na taj način, ukoliko postoji potreba, može čak unaprediti njeno ponašanje i politiku".

Tako je ubrzo postalo jasno da je „narodnjački klub" u Evropskom parlamentu dobio zadatak „da pazi" na Vučićevu stranku i pomaže gde treba. Danas zvuči kao crni humor, ali, unutrašnja organizacija SNS delo je „narodnjaka" iz Evropskog parlamenta.

Još brže će postati jasno da su doslovno sve vođe takozvanih „narodnjačkih" partija u EP, shvatile ovo pravilno: kao poziv na lukrativno udruživanje sa Aleksandrom Vučićem i njegovom političkom i ekonomskom mafijom pa čak i sa kriminalnim podzemljem Srbije i čitavog regiona. I to je u praksi realizovano.

Kako god bilo, Vučića su tada svom snagom podržavali i hvalili tadašnji poslanici EP,

Među kojima i Eduard Kukan, tadašnji izvestilac za Srbiju, Dejvid Mekalister, koji je inače bio i potpredsednik EPP, a posebno ga je „u nebesa dizao" Žozef Dol, predsednika Evropske narodne partije, koji je u više navrata u saopštenjima slavila i Vučića i SNS. Svi ovde pomenuti bili su „protomajstori" koji su uveli Vučića u diktaturu, postavili ga na vrh vlasti u Srbiji kao arhizlotvora, koji ima odrešene ruke da uradi sve što su oni ikada želeli da vide.

Međutim, plan još većih zlotvora iz „angloameričke incijatice" koji nisu mislili dobro Srbiji ali ni Balkanu ni istočnoj Evropi, imao je nameru da napravi „mesto u kome partije regiona mogu da imaju novu platformu u kojoj će međusobno razgovorati i mislim da čak može pomoći u pomirenju i pronalaženju prikladnog načina za komuniciranje", kako je to tumačila Doris Pak.

Tako su se u jednom momentu našle u Evropskom parlamentu i nemačka Hrišćansko-demokratska unija (CDU) i mađarski Fides i austrijska Narodna partija, a sa Balkana,

Savez vojvođanskih Mađara, albanska Demokratska partija i makedonski VMRO-DPMNE, Demokratski savez Kosova, bosanskohercegovačke partije Stranka demokratske akcije (SDA), Hrvatska demokratska zajednica Bosne i Hercegovine (HDZ BiH), HDZ 1990 i Partija demokratskog progresa (PDP) iz Republike Srpske, pa čak i ukrajinska „Otadžbina" Julije Timošenko i Ukrajinska demokratska alijansa za reforme Vitalija Klička.

Ovo neverovatno „šareno" društvo nikada nije uspostavilo nikakvu normalnu međusobnu političku komunikaciju niti se složilo u bilo kakvoj ideji ili ideologiji. Ali, jeste kad su u pitanju korisni „poslovi" sa milijardama evra i dolara profita.

Kad bi se sabrale samo pljačke Vučićeve Srpske napredne stranke (SNS) i Plenkovićeve Hrvatske demokratske zajednice (HDZ), plus pljačke „bratskih" bosansko-hercegovačkih „narodnjačkih" stranaka, mogla bi tim novcem da bude izgrađena jedna čitava manja država sa par miliona stanovnika.

Mnoge vođe tih „evropskih narodnjaka" obogatile su se preko svojih „nacionalnih" kompanija koje su se pojavile u Vučićevoj Srbiji kao „investitori", kao oni koji „otvaraju fabrike" i kao oni koji čine „preporod Srbije". Sav prihod (osim poreza sa „olakšicama") koji plaćaju u Srbiji, išao je (i dalje ide) u „zemlje porekla".

Ovaj čisto koruptivni „model" Vučić je godinama koristio radi političke podrške u institucijama EU i u Evropskom parlamentu.

Samo tako je moguće objasniti neke nestvarne udvaračke poze ovog diktatora sa nekim vođama evropskih institucija. Kao i skoro lascivna retorika kojom jedan drugog „čašćavaju" (Vučić-Makron, Vučić-Bilčik, a još ranije, Vučić pokojni Gvido Vestervele, ili Vučić-svrgnuti Sebastijan Kurc i slično).

Tri četvrtine svih preduzeća i kompanija iz zemalja Evropske unije, došle su u Vučićevu Srbiju da naprave super-profit preko svojih „narodnjačkih" lidera i njihovih partija.

Tako je, samo tokom 2020. iz Holandije stiglo nešto preko 700 miliona evra ulaganja u nečiji privatni biznis od koga Srbija nema ništa ili ima nešto poreskih dobiti koju „plaća" dobitima od najjeftinije radne snage u Evropi. Od Nemačke u istim periodu stiglo je „ulaganje" od blizu 350 miliona evra, po istom principu: gazdama u Nemačkoj sve, Srbiji mrvice.

„Narodnjačke" veze u Austriji, samo u pomenutoj 2022. godini „okrenule" su preko posredne kompanije blizu 160 miliona, a Velika Britanija blizu 110 miliona evra.

Ovo treba pomnožiti sa osam godina za koje su evropski „narodnjaci" navod o ulagali u Srbiju, a zapravo brutalno profitirali u njoj, otimali preko Vučića milione iz srpskog budžćeta, samo da bi ovaj diktator imao „političku podršku" u Evropskom parlamentu i svim evropskim institucijama.

Stvari su postale potpuno jasne kad je samodržac iz Srbije 1. juna 2022. godine uputio „toplu" čestitku Manfredu Veberu (Weber) na izboru za predsednika Evropske narodne partije (EPP). Vreme slanja: duboka noć, iza 00:00 časova, a sadržaj čestitke, između ostalog, izgleda ovako:

„Uveren sam da će pod Vašim rukovodstvom progresivne ideje narodnih partija Evrope doživeti novi zamah, kao i da ćemo zajedno raditi na rešavanju izazova koji su pred nama. SNS će Vam u tom poduhvatu biti pouzdan partner!"

Ponudio je Vučić „narodnjačkim" preduzetnicima iz EU i čitave Evrope da učestvuju u izgradnju objekata za Expo 2027. godine, i to pod uslovima koje nigde neće dobiti u pristojnom svetu. Ali, u zamenu za snažnu političku podršku da svoje „paralelne" kriminalne poslove i dalje radi sa pozicije nedodirljivog diktatora.

Međutim, „đavo je odneo šalu", od tada pa do danas, mnogo šta se promenilo, pa i sastav Evropskog parlamenta. Došao je neopozivi kraj Vučićeve „zlatne decenije" a njegov znojavi i slinavi TV cirkus dolazi na naplatu.

Promenio je retoriku i njegov omiljeni „narodnjak", Manfred Veber. On mu je još u novembru prošle godine „okrenuo leđa", saopštavajući i ovako nešto: „Sa rukovodstvom Srbije i sa predsednikom Vučićem smo imali neke delove zbog kojih smo bili zabrinuti, na primer, to što nisu uvedene sve sankcije Rusiji za nas nije prihvatljivo, to smo tražili. Postoje i druge stvari gde nas brine šira perspektiva"

Par meseci kasnije, Vučić odlazi u Davos (Švajcarska) gde je prisustvovao Svetskom ekonomskom forumu. A, tamo, kako je sam priznao, „gledali su me kao da sam pokrao izbore".

Pomoć je potražio od predsednice EK, Ursule Fon Der Lajen, žene koja ima očiglednu nameru da uništi Evropsku uniju, beskonačnom pljačkom poreskih obveznika zemalja članica, da bi namirila manijakalne potrebe režima u Kijevu.

Vučićev razgovor sa njom ticao se „namirenja" interesa samoproglašenog Kosova. Tačnije (i provereno od strane diplomatskih izvora ovog magazina), Fon Der Lajenova je u Davosu od Vučića tražila potpuni prekid platnog prometa Srbije sa Kosovom. Odredila je i „cenu", kroz „plana rasta Srbije" koji je ona kroz akta Evropske komisije odredila. Sve se brzo desilo. Dinar se povlači, evro se uvodi. Država Srbija i na taj način više ne postoji na Kosovu.

U potpunom ludilu, ne znajući šta da kaže javnosti u Srbiji (većina još ne zna razmere strahote koju je naneo ovoj državi kroz veleizdajnička akta koja je potpisivao godinama, progone ljudi i pljačke biblijskih razmera), počeo je da najavljuje nekakve sumanute poslove iz „energetske agende". Tako je nabrajao, kao da bunca u snu:

„Pravićemo uz velike privatne investicije iz Amerike ili iz drugih zemalja, ogromne solarne panele. Radićemo nove vetroparkove, ali ono što je problem, to što vi morate da balansirate tu energiju... Moramo da gradimo i reverzibilne elektrane i da će zato izgradnja RHE Bistrica i Đerdapa 3 biti od prioritetnog značaja...To je mnogo novca i za to je potrebna podrška Evrope ili da dobijemo najjeftiniji mogući novac, a da opet vodimo računa o stopi javnog duga i deficitu i da ne ugrozimo svoju finansijsku stabilnost...Ne želim da takve stvari koristim za unutrašnje potrebe, ja ovde predstavljam celu zemlju, predstavljam i one koje vode najprljaviju kampanju protiv mene svakog dana".

Međutim, Vučićev "lanac Svetog Antuna" je pukao. Para za ovu zabavu više nema, a Expo 2027. je daleko i neće ga dočekati na vlasti. Nova zaduženje bi prešla limit posle koga sledi potpun haos, a to EU ne treba. Ni on im više ne treba.

U toku noći, par dana nakon što se „osvestio" od onoga što su mu predstavnici Kvinte saopštili, Vučić „hitno" okuplja odabrane članove Srpske napredne stranke i na zatvorenom sastanku saopštava da će Rezolucija Evropskog parlamenta biti „mačji kašalj" za sankcije koje im „vise nad glavom".

Glosa

Za stolom sa Amerikom svako je izgubio

Jedan veliki evropski lider, slavni general Šarl De Gol, pokušao je da od ključnih država i ekonomija Evrope realizuje ideju o trilateralnoj osovini o pitanjima spoljne politike sa svojim tadašnjim britanskim i američkim kolegama (akt u istoriji poznat kao „Fušeov Plan"). To nikad nije uspelo. Za stolom sa anglo-američkim društvom, svako je izgubio. Rusija te „ravnoteže" uspostavlja na drugom terenu i drugim sredstvima. Onim sredstvima koje su tim veleimperijama dobro poznate.