Zakonopravila
Srbija u tranziciji:
gubitnici koji su verovali svojim
lažima i kriminal koji ne veruje nikome
Crni bilans
svetle budućnosti
Život u Srbiji sve više liči na filmove o latinskoj Americi od pre 40 godina, kada su dizali
automobile u vazduh usred velikih gradova, ili na podmetanja bombi u nekim
zemljama Azije. Naravno policija i dalje "intenzivno traga za izvršiocima". I Beograd, kao glavni grad, beše nekad kulturno mesto za
život, a onda je došla lažirana demokratija i on se pretvorio u "Palermo
na Dunavu", konstatuje Tabloidov urednik Josip Bogić, bivši
pukovnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala i stalni konsultant
OEBS-a
Josip
Bogić
Samo nekoliko
meseci od kada je bivši
predsednik Srbije Boris Tadić gromoglasno sa svojim podguznim
muvama izjavljivao kako je zadao smrtonosni
udarac organizovanom kriminalu, kako u Srbiji nema više organizovanih kriminalnih grupa, kako je Srbija lider u borbi protiv organizovanog
kriminala i razne druge budalaštine,
nedavni događaji oko podmetanja bombe ispod džipa na
Dorćolu u sred dana kontroveznom
biznismenu, kada je moglo da strada
mnogo nedužnih građana, pa paljenje automobile novinarki u Novom Sadu, pa izjave da su životi
rukovodećih ljudi u borbi protiv
organizovanog kriminala ugroženi, dali su nedvosmislen
odgovor da to nije tačno...
Ovaj odgovor pokojnog organizovanog kriminala govori samo jedno
da je Tadićeva borba bila
virtuelna i samo marketing, a da je organizovani kriminal ostao netaknut.
Dovođenjem na
rukovodeća mesta nekompetentnih stručnjaka na čelo institucija
koje se bore protiv organizovanog kriminala koji su za
kriminal čuli iz novinskih izveštaja, koji borbu
protiv kriminala vode marketinški
oskudnim poznavanjem engleskog jezika i isto tako
oskudnim poznavanjem kompjutera.
Oštre kazne samo za
sitne ribe
Protekli period vladavine Borisa Tadića je pokazao da nije dovoljno
poznavanje ove dve stvari da
bi se uspešno suzbio kriminal. Ne mogu
kompjuteri da hapse niti nekakav samozvani
Eliot Nes i njemu slični polupismeni nosovi! Odavno se u svetu protiv kriminala
bore stručni timovi
jer kao što organizovani kriminal vrše određene grupe kao odgovor na to delovanje mora biti timski
rad a ne nekakvi pojedinci.
Ali ovaj protekli period, obeležila
je i pojava ozbiljnih lažova, koji i sebi
veruju kad kažu, kao što je to činio slavni baron Minhauzen.
Ustvari, pravi
organizovani kriminal je finansijski kriminal, u kome su doskorašnji nosioci izvršne
vlasti bili duboko upleteni, a ne onaj kriminal koji
su suzbijali "baroni Minhauzeni" srpskih represivnih organa, BIA-e, tužilaštva i sudova. Ovo iz prostog razloga
što se klasičnim organizovanim kriminalom
bave kriminalne grupe "niskog intenziteta" i niske inteligencije,
osim njihovih čelnika koji
jedini imaju direktan umišljaj o onome
što rade, dok su ostali izvršioci sa eventualnim
umišljajem, dok se u oblasti finansijskog organizovanog kriminala nalaze oni koji su pametni
i svaki izvršilac ima direktni
umišljaj. I upravo u ovoj oblasti
DS nije uradio ništa. Ni od od zakonodavne
regulative (pooštravanja kazni) ni do procesuiranja krupnih slučajeva.
Da
je sve bio marketing potvrdio
je nedavno i Mlađan Dinkić izjavom da je Tadić pravio lažne afere, da
su Tadić i njegovi
savetnici od vlade napravili sprdnju a da su sednice više
ličile na Velikog brata.
Ta vlada nije imala ni kapitena ni selektora, da premijer nije održao ni jedan
kolegijum ministara a das u se odluke donosile kod Tadića. Ukoliko bi se neko usudio da kritikuje neki predlog sa namerom da ga popravi,
sutradan bi osvanuo na stranicama "nezavisnih novina" u negativnom kontekstu. Tadićevi spin doktori najpre su vodili istrage po novinama da bi se nakon toga u igru uključili represivni
organi.
Kad je Zaga poterala vraga
Kao vrhunac sprdnje u borbi protiv organizovanog
kriminala i korupcije bio
je izbor republičkog javnog
tužioca Zagorke
Dolovac, čiji je izbor u kriminalnim
krugovima izazvao salve smeha, a izbor "odlučne i beskompromisne" ministarke pravde Snežane Malović na čelo koordinatora
državnih organa u borbi protiv korupcije takođe je pokazao
da je sve to tragikomičan film.
Koliko su to bili
pravi i adekvatni potezi vidi se i iz izveštaja
Transparentnosti koji
je Srbiju ocenio po percepciji korupcije sa prošlogodišnjih 3,5 sa 3,3 što Srbiju stavlja na 86 mesto od 183 zemlje.
Crna Gora koju su najviše pominjali kao mafijašku
državu, napredovala
je sa 3,7 na 4,0 a kao nagradu
dobila je datum pregovora sa evropskom unijom 29.06.2012. Koga su oni lagali ako ne sami sebe. Baroni
Minhauzeni su uspeli u svom opstanku na vlasti. Mnogi od
njih već hvataju niski start
i na putu su da obezbede mesto u novoj preraspodeli vlasti. Videli smo neke od
njih na TV snimcima prilikom pobede Tomislava Nikolića kako igraju kolo.
Ako ništa drugo novim vlastima Tadićeva iskustva
sa njima trebala bi da bude ozbiljna opomena
zbog njihovih stručnih znanja.
Da
DS na čelu sa bivšim predsednikom
Srbije nije dotakao suštinu korupcije i pravog organizovanog kriminala vidi se i iz toga
što su nedavno novinari otkrili da jedan od podpredsednika DS-a i još uvek aktuelni
ministar odbrane gradi zgradu na najelitnijoj lokaciji u Beogradu, vrednu oko 7 miliona evra,
dok sa druge strane na poligonu Pasuljanske livade živote gube dva
mlada kadeta završne godine studija.
Nije kljun nego nos
Ministar nije
ni pomenuo svoju odgovornost. Da se to slučajno desilo
u Japanu mislim da bi tamo proradila i savest i sablja! Ovde očekujem da će jedni drugima da dele sablje u znak zahvalnosti za dobro obavljen
posao. Na žalost, u Srbiji o ovakvim stvarima postoji zid ćutnje. Ali to ništa
ne čudi. Pa i slučaj sa ubistvom
pokojnog premijera Zorana Đinđića nije tada mnogo
potresao tada aktuelnog ministra policije koji se takođe nije osećao krivim.
Tadićevi ljudi su produkovali
lažne afere preko Homena i još nekih. Ozbiljna država ne može da počiva na političkim i medijskim
hapšenjima, a pored ovako reformisanog pravosuđa od strane diletanata
drugačije ocene nisu ni mogle da se dobiju. Montirana hapšenja koju
je Tadić sa baronima
Minhauzenima provodio kraj su svake demokratije.
Sa druge strane nesposobnost svojih ministara i premijera pokrivali su apsolutnom kontrolom medija.
Umesto energične akcije direktor policije Milorad Veljović izjavio je da je nedopustivo da bilo ko napada novinare i da je policija preduzela sve mere
kako bi počinioci(izvršioci) što pre bili uhapšeni. "Zato policija ima prioritet
da ovaj slučaj što pre reši. Utvrdićemo sve okolnosti u vezi sa ovim zločinom", lupi direktor naučene fraze
i ostade živ. I šta sada? Sramota je za
jednu državu da takav
čovek vodi
policiju. Šta je uradio
sa slučajem privođenja načelnika supa Kragujevac na utakmici sa Crvenom Zvezdom koji je u dresu fudbalskog kluba Crvena Zvezda
uleteo na teren, a žandarmerija ga uhapsila ne znajući o kome je reč?
Koliko je Tadić dobro radio posao vidi se
i iz činjenice da je i Crna Gora, koju su u Briselu poneki zvaničnici nazivali i mafijaškom
državom, dobila datum pregovora (29.06.2012), a Srbija koju su nazivali
liderom u borbi protiv organizovanog kriminala šargarepu.
Budućnost
nam je u SOS marketu
Pošto
je Tadić sa svojim baronima Minhauzenima bacio mafiju na kolena, novoj vladi
predstoji još samo završni udarac. Ako je mafija pobeđena ko to preti visokim državnim
činovnicima? I Zašto? Kako je moguće da neko iz zatvora
rukovodi akcijama ako svi rade posao kako treba? Ili su možda baroni Minhauzeni
opet na ceni?
Ne
treba biti mnogo pametan niti poznavalac prilika u oblasti kriminala da bi
shvatio o čemu je reč. Običan građanin zna da katastrofalna ekonomska situacija proizvodi veliku nezaposlenost
zbog zatvaranja mnogih fabrika i otpuštanja radnika. Takođe
je veoma poznato šta je sve urađeno sa ovakvim pljačkaškim privatizacijama, da je sve
pokradeno, da su plate mnogima takve da se jedva preživljava, da su pošteno
zarađene penzije bedne, da je nestašica lekova, da je zdravstvo ruinirano, da su
sos marketi ponovo u modi, da su štrajkovi svakodnevna slika u
medijima kao i policijski kordoni koji sprečavaju štrajkove.
Sve ove i mnogo drugih stvari povećavaju kriminalitet,
prohibiciju, prostituciju i sve druge poroke. Samo je Tadić sa
baronima Minhauzenima uspeo što niko u svetu nije da sa pojavom
svetske ekonomske krize "ubije kriminal i mafiju".
Da
bi sve to prikrio sa druge strane uveo je medijski mrak i propagandu kako bi
prikrio nemoral, noćni život uz turbo folk, golotinju, prostituciju. Sa druge strane
"politička elita" na vlasti živi
luksuzan život: gradi vile od mukotrpno stečenog kapitala, voze
najnovije automobile, nose skupa garderoba kupljenu u elitnim svetskim
buticima, voze jahte od nekoliko miliona evra, grade zgrade od nekoliko miliona
evra, poseduju firme koje postižu takve uspehe da se to graniči
sa naučnom fantastikom...