Feljton

Neoosmanizam - povratak Turske na Balkan (12)

Balkanska podela na tri prstena

Da li turska diplomatija ima više lica, iza kojih se uvek skriva neoosmanizam? Da li iz toga proizilaze tolike zbunjujuće kontroverze: glavni američki saveznik u regionu koji je prihvatio ruski energetski "Južni tok", pretendent na članstvo u EU koji bezobzirno guši prava kurdske manjine, jedini prijatelj Izraela u muslimanskom svetu koji širi ruke prema Teheranu? Zbog čega na sve to ćute i Vašington i Moskva, kao i Brisel i Peking? Kako Beograd i Banjaluka treba da reaguju na agresivnu tursku politiku i njenu pozadinu na Balkanu? Ovo su neka od pitanja čiji se odgovori nalaze u knjizi Neoosmanizam - povratak Turske na Balkan autora Darka Tanaskovića, istaknutog orijentaliste i diplomate, koje u nekoliko nastavaka prenosi Tabloid

Piše Darko Tanasković

   Nije slučajno to što su baš ova dva naroda, koji su vremenom osmanlijske moći zadobili veliki uticaj, tokom razdoblja slabljenja Imperije i nakon njenog pada doživela najteže udarce, konstatuje arhitekta neoosmanističkog buđenja turske spoljne politike. Budućnost Bošnjaka i Albanaca, kako u geokulturnom tako i u geopolitičkom pogledu, ima "status ključa za Balkan" (str. 317) i stoga se Turska mora pobrinuti za to da im budućnost bude što izvesnija i izglednija. Takav napor za Tursku nije samo neotuđiva odgovornost i breme, već i "najznačajnije sredstvo uspostavljanja zone njenog uticaja" na Balkanu.

Jaka Albanija i Bosna, kojima se sada može priključiti i Kosovo, predstavljaju prvorazredan interes za Tursku, budući da se jedino tako može "suprotstaviti ruskom (preko Srba i Bugara) i nemačkom (preko Hrvata i Slovenaca) uticaju u regionu".

 

Žila kucavica

 

"Luk koji ide jugozapadno i proteže se od Bihaća, pa kroz Srednju i Istočnu Bosnu, preko Sandžaka, Kosova, Albanije, Makedonije, Kirdžalija, do Istočne Trakije, za Tursku je balkanska geopolitička i geokulturna žila kucavica", izričito kaže Davutoglu. Kako je srpska namera tokom rata u Bosni i sukoba na Kosovu bila upravo presecanje ove linije, treba učiniti sve da se ona poveže i osnaži. Prepuštanje gotovo cele Istočne Bosne Srbima za Davutoglua je, sledstveno, opasno, i to ne samo za ravnotežu u BiH, već i na celom Balkanu. Ukoliko bi se u potpunosti presekla veza između Sandžaka, Kosova i Bosne, Bošnjaci bi bili prepušteni Hrvatskom, a Sandžak i Kosovo isključivo srpskom uticaju. Od najvećeg je značaja, naglašava turski ministar, održati bar postojeći koridor kod Goražda (str. 306).

U skladu s ovakvim viđenjem regionalnih prioriteta, Turska je tokom jugoslovenske krize odlučno i uporno podržavala bosanskohercegovačke Muslimane/Bošnjake, što je opštepoznato i u vezi s čime nije neophodno navoditi dodatne podatke i argumente. Tu pristrasnost ne odriču ni turski zvaničnici i autori, ali je tumače kao konstruktivno postavljanje u datim okolnostima, kad je regionalna ravnoteža navodno bila poremećena neravnopravnim ratom između Srba i Bošnjaka, a kasnije i Srba i Albanaca na KiM. Turska je, priznavanjem svih novonastalih država i doslednim zalaganjem za njihov opstanak, kako se tvrdi, težila mirnom razrešenju suprotnosti, ka čemu je bilo usmereno i bezuspešno zalaganje za pravovremenu  međunarodnu  intervenciju i prekidanje krvoprolića u BiH.

Radi potpunijeg uočavanja i razumevanja kontinuiteta u biti neoosmanističke logike legitimisanja turskog pristupa zbivanjima na Balkanu, zanimljivo je, recimo, pročitati reprezentativnu knjigu politikologa Šule Kut, naučnice koja se već godinama bavi ovom problematikom, Identitet i suverenitet na Balkanu (Istanbul, 2005), a koja prema nekim usvojenim akademskim podelama pripada tzv. prozapadnoj struji. Ona ne samo da korene balkanskih nedaća traži u prošlosti ovog regiona (= "istorijska dubina"), već čak prepoznaje i nit doslednosti između ataturkovskog načela obezbeđivanja mira kod kuće i u svetu, s jedne strane, i turskog nedvosmisleno jednostranog, sebično interesnog, pa i intervencionističkog postavljanja tokom jugoslovenske krize, s druge strane.

 

Kontrola balkanskog islama

 

Uprkos prodoru radikalnog arapskog islama vahabitskog ("vehabije") i neosalafitskog tipa na prostor bivše Jugoslavije tokom rata u BiH, kao i nastojanju da se on posle toga mirnodopski konsoliduje, uz izdašnu finansijsku podršku iz Saudijske Arabije i drugih islamskih centara, a i nesumnjivom iranskom zanimanju za ovdašnje muslimane, praćenom sasvim konkretnim organizacionim i propagandnim delovanjem, većina poznavalaca balkanskog islama nema dileme u pogledu dominantne uticajnosti turskog nedržavnog i državnog faktora na kretanja unutar muslimanskih zajednica na Balkanu. Tako, recimo, francuski politikolog Ksavije Bugarel zapaža da, dok druge muslimanske zemlje u Balkanu suštinski vide simbolički činilac, turska diplomatija svoju balkansku politiku određuje polazeći od veoma konkretnih elemenata. Turska država je, štaviše, razvila sopstvenu versku politiku na Balkanu, posredstvom Direktorata za verska pitanja (Diyanet Isleri Baskanligi) koji uspostavlja tesnu saradnju s lokalnim islamskim zajednicama, pružajući im značajnu logističku, stručnu i kadrovsku pomoć, bilo neposredno bilo kroz svoju fondaciju (Diyanet Vakfi).

Turska na taj način nastoji da zadrži određeni nivo kontrole i uticaja na tokove u balkanskom islamu i potisne uplive iz drugih delova islamskog sveta, a konkretno saudijski/arapski i iranski. Osnivanjem (1995.) Evroazijskog islamskog saveta koji okuplja islamske zajednice Balkana, Kavkaza i Srednje Azije, čiji je inicijator bila Turska, dogovoreno je, tako, na ustanovljenje Islamskog saveta za Istočnu Evropu pod okriljem Svetske islamske lige (Rabite), a uz podršku Saudijske Arabije. Iako je deklarativno i propagandno-mobilizacijski uvek nastupala u opštem frontu islamske solidarnosti s "ugroženom braćom na Balkanu", Turska se na sve raspoložive načine trudila da održi primat njihovog najpouzdanijeg saveznika, u čemu je imala puno razumevanje Zapada, a na prvom mestu SAD.

Kad je Ankara 1996. godine organizovala međunarodnu konferenciju radi obezbeđivanja finansijskih sredstava za naoružavanje i obuku Armije BiH, pozvan nije jedino Iran, iako je tokom rata otvoreno i obilno pomagao bosanskohercegovačkim muslimanima. Skandal i delimični fijasko skupa izazvalo je, međutim, neobjašnjeno odsustvo Saudijske Arabije, od koje se gotovo rutinski očekivalo da bude jedan od najvećih donatora. Po svoj prilici, dvor u Rijadu nije hteo da odreši kesu, a da Turskoj pripadne slava glavnog dobročinitelja. Na kraju su se jedino Turska i SAD obavezale na utvrđeni obim materijalne pomoći oružanim snagama BiH.

Bugarel, inače, ukazuje i na to da se ukupna turska religijska "osmoza" s balkanskim muslimanima, još više nego državnim, ostvaruje kanalima nedržavnih i nezvaničnih, ali stoga ne i manje delotvornih kontakata verskih organizacija (npr. Gulenovih fethulahdžija) i emisara "islamističkih i nacionalističkih partija, kao i intelektualnih krugova neoosmanističke inspiracije" s političkim i verskim predstavnicima balkanskih muslimana (X.  Bougarel, "Vecchio Islam e nuovo Islam nei Balcani contemporanei", Storia religiosa dell' Islam nei Balcani,  Milano, 2008, 477).

 

Dobrobit cele BiH?

 

Bez obzira na promenu retorike, njeno smirivanje i saobražavanje novim regionalnim okolnostima na samom kraju minulog veka, naročito posle odlaska s vlasti Slobodana Miloševića u Srbiji, Turska je zadržala nepromenjen selektivan odnos prema akterima političkih zbivanja na prostoru bivše Jugoslavije. Da bi se nastavilo s ostvarivanjem iste dugoročne strategije, taktika je, međutim, morala biti prilagođena novoj regionalnoj i široj međunarodnoj konjunkturi, u čemu je neoosmanizam još jednom potvrdio zavidnu umešnost. Kao što je turski predsednik Sulejman Demirel svojevremeno u Splitu, posredujući između Alije Izetbegovića i Franje Tuđmana, doprinosio da se uvežu bošnjačke i hrvatske ratne zastave, tako danas Ahmet Davutoglu, R. Tajib Erdogan i Abdulah Gul preduzimaju intenzivnu i višestranu diplomatsku akciju posredovanja između srpskih, bošnjačkih i hrvatskih lidera, radi "stabilizovanja prilika i prosperiteta BiH", a zarad zajedničke evropske budućnosti. Bio bi to plemenit i hvale vredan napor, da se Turska jednako odnosi prema učesnicima u procesu, a ne objektivno i dalje kao saveznik Bošnjaka, samo sad u svojstvu mirnodopskog advokata.

Turski zvaničnici to i ne pokušavaju da prikriju, iako se obaveznom alibijskom napomenom da ima na srcu leži dobrobit cele BiH, svih njenih građana, a i čitavog regiona. Prenoseći pisanje uglednog istanbulskog Hurijeta, sarajevski Dnevni avaz (12.02. 2010.), pod naslovom "Turska želi ojačati pozicije Bošnjaka", prenosi stavove MIP Turske, da "EU ne uzima dovoljno dobro u obzir interese bosanskih muslimana", pa je zato turska vlada "izradila akcioni plan kojim se želi sprječiti propast procesa izgradnje države BiH i ojačati pozicije Bošnjaka".

   Sasvim u skladu sa zahtevom da se nova spoljna politika intezivira i ubrza, Davutoglu je pokrenuo niz bilateralnih i trilaterarnih susreta s kolegama iz Srbije i BiH, a zatim i Hrvatske, s idejom da sva četiri ministra u kasnijoj fazi zajedno posete Brisel, moskvu i Vašington. Komentatori u Beogradu i Zagrebu hitro su reagovali, paskom da bi u takvoj situaciji Bošnjake zastupala dva, a Srbiju i Hrvatsku po jedan ministar, pri čemu ostaje otvoreno do koje mere bi oni mogli zastupati interese bosanskohercegovačkih Srba i Hrvata. Pošto je sumnjivo koliko njihove želje i stavove tumači i ministar inostranih poslova BiH (Sven Alkalaj), većina građana ove države ostale bi praktično bez glasa u razgvorima na najvišem nivou, bitnim za njihovu sudbinu. Turska diplomatija, prema istom izvoru, dalje planira formiranje grupe "prijatelji" BiH, u čiji sastav bi mogle ući susedne regionalne države, kao što su Hrvatska, Albanija, makedonija, Bugarska i Rumunija, kao i Norveška, Slovenija i Španija. Ne pominju se Srbija i Grčka. Dodaje se da će Turska delovati kao glasogovornik BiH u NATO-u, a računa se da bi u EU tu ulogu mogla preuzeti Slovenija. Ako se turski akcioni plan ostvari, Bosni i Hercegovini neće nedostajati prijatelja. Pitanje je samo: kojoj i kakvoj BiH? Svakako onoj koju priželjkuju Turska i njeni bošnjački štićenici, unitarnoj i "funkcionalnoj".

"Prioriteti države (BiH) je da stvori efikasnu državnu strukturu. Pokušaji podrivanja nadležnih u centralnoj upravi neće doneti ništa dobro  nijednoj etničkoj grupi. Turska želi da u BiH prevlada integracija, a ne fragmentacija, što je i želja međunarodne zajednice", jasan je u interviju pre posete Beogradu bio turski predsednik Abdulah Gul (Danas, 24-25. 10. 2009.).

 

"Sve o Balkanu"

 

Zalet s koji je turska diplomatija neoosmanistički krenula na Balkan, a i spremnost s kojom je kod pojedinih visokih sagovornika s prostora bivše Jugoslavije njeno angažovanje primljeno, izazvali su vidno zadovoljstvo u turskoj javnosti, gde se sve učestalije govori i piše o tome da Turska opet, u ulozi „starijeg brata" vodi igru u Rumeliji. Posebno oduševljenje izazvalo je "diplomatsko" reagovanje Ahmeta Davutogola na zapažanje niz zapadnih diplomatskih krugova na Balkanu, da su se turci odjednom, kao padobranom, spustili na političku scenu regiona: "Mi smo ovamo pre mnogo vekova došli na konjima. Ako zatreba, ponovo ćemo doći"( v. H. Celik, „Turkiye Balkanlar'da yeniden oynu kurucu olmak istiyor", Posta, 16.1. 2010.).

O tome koliko je tursko nastupanje prema Balkanu ozbiljno osmišljeno kao jedan od trajnih spoljno-političkih i civilizacijskih prioriteta,  svedoči i pokretanje, početkom 2010. godine, dvojezičnog tursko-engleskog časopisa Balkanska strategija ( Balkan strateji), izdanje Centra za strategijske studije Balkana (BASAM), u kome se može pročitati "sve o Balkanu". Pod neposrednim nadzorom Predsedništva vlade odnedavno deluje i posebno Odeljenje za turske i srodne zajednice u inostranstvu. Jasno je da su na Balkanu „srodne zajednice" zapravo one muslimanske. U okviru Podsekretarijata za spoljnju trgovinu formirana je Radna grupa za balkanske zemlje... Ništa se ne prepušta slučaju.

Pri svim radnjama na Balkanu valja uravnoteženo i koordinisano voditi računa o postojanju triju koncentričnih geopolitičkih krugova, odnosno prstenova, poučava Davotoglu: unutrašnjeg, koji čine Kosovo (samim tim prinudno i Srbija), Albanija i Makedonija, središnjeg, sačinjenog od Grčke, srbije, BUGARSKE, Turske i Bosne i Hercegovine, i spoljašnjeg, ali s potencijalnim, a u slučaju Hrvatske i aktuelnim uticajem na prethodni, koji obrazuju Hrvatska, Mađarska i Rumunija. Hrvatska je važna zbog BiH, a Mađarska zbog Vojvodine.

Za Tursku je od prioritetne važnosti da Albanija i čitav albanski nacionalni korpus u svakom pogledu što više ojačaju i stabilizuju se, jer bi povećano prisustvo Grčke i Italije u ovoj ključnoj državi moglo biti nepovoljno po Tursku i njene regionalne interese. Albanija je za Davutogula seizmograf balkanskih kretanja, i Turska joj mora u svakom pogledu posvećivati najveću moguću pažnju. On je svestan delikatnosti makedonsko-albanskih odnosa, kao i rizika da njihovo pogoršavanje otvori put jačanju grčkog, srpskog i bugarskog uticaja na ovu iznutra praktično podeljenu državu. Turska zbog toga mora, s jedne strane, istrajno raditi na ukupnom poboljšavanju makedonsko-albanskih odnosa, dok je s druge strane, neophodno uticati na Albance da se u Makedoniji "što delotvornije koriste svojim građanskim pravima!, kako bi ta polovina stanovništva bila kadra očuvati integritet Makedonije, "koji je pod stalnim srpskim, grčkim i bugarskim pritiskom" (320).

 

"Opipavanje pulsa"

 

Što se taktike za drugi prsten država tiče, tu je najvažnije da Turska na svaki pokušaj uspostavljanja tešnje i ugovorene saradnje među njima pravovremeno reaguje inicijativom za sklapanje konstruktivnih protiv-ugovora, da se ravnoteža ne bi poremetila na štetu Ankare i njenih regionalnih štićenika. Najbitnije je, na tom planu, osujetiti bilo kakvo kretanje ka uspostavljanju srpsko-grčko-bugarskog bloka, jer bi on, prema Davutogluu, prirodno doveo do jačanja pritiska na unutrašnji (kosovsko-albanski-makedonski) strategijski prsten, životno važan za Tursku. Indikativno je da Davutoglu postojanje srpsko-grčke osovine kao da uopšte ne dovodi u pitanje, tako da preporučuje što aktivnije preventivno delovanje prema Bugarskoj i njeno bilateralno i multilaterarno vezivanje za Tursku, uz težnju da se uspostavi mehanizam kontinuiranog "opipavanja pulsa", najbolje putem stalne mešovite komisije.

S obzirom na to da je Bugarska pre prijema u EU morala ispuniti uslov rešavanja svih spornih pitanja sa susednim zemljama, a s Turskom ih se godinama vuklo bar nekoliko, kao i blagodareći činjenici da je stranka turske manjine Pokret za prava i slobode veštog političara Ahmeda Dogana godinama predstavljala "jezičak na vagi" u koalicionim kombinatorikama levice i desnice, Turska je u znatnoj meri uspela da joj Bugarska postane neproblematičan sused. Sve bugarske vlade od pada Todora Živkova i njegovi neposrednih naslednika vodile su pretežno pasivnu i obazrivu politiku prema Turskoj, iako je povremeno dolazilo i do "sevanja varnica" što se moralo (a može se i u buduće) očekivati, s obzirom na teško istorijsko nasleđe u međusobnim odnosima, a posebno na posledice tzv. Preporoditeljskog procesa (1984-1989.), usmerehog na etničku bugarizaciju i/ili proterivanje pripadnika velike turske manjine (približno 10 odsto stanovništva) u Bugarskoj.

Na zahtev da se isprave sve nepravde nanete etničkim Turcima, kojih se više od 300.000 tada prinudno iselilo u Tursku, na Bugarskoj strani se se odgovara najavljivanjem traženja odštete za imovinu 250.000 Bugara koji su koji su posle balkanskih ratova (1913.) pred turskim zulumom pobegli iz istočne Trakije, o čemu je još 1925. Postignut sporazum koji je ostao samo mrtvo slovo na papiru.

Uopšte znatan deo bugarske javnosti konstruktivnost politike svojih vlada u odnosima sa moćnim komšijama doživljava kao neopravdano i potencijalno štetno protursko postavljanje, tako da je vanparlamentarna nacionalistička partija Bugarski nacionalni pokret, naslednica VMRO-a, početkom 2010. Čak pokrenula široku akciju prikupljanja potpisa građana protiv primanja Turske u EU, s namerom da obezbedi dovoljnu podršku (500. 000 potpisa) za organizovanje referenduma o već vrućoj temi, a 3. marta 2009. Nacionalni savez Ataka upriličio je manifestacije povodom obeležavanja godišnjice oslobađanja od "petovekovnog osmanskog jarma".

                                     Nastaviće se