Đilas

 

Masovna pljačka građana Beograda, Vučićev kum i Đilasove firme

 

Šarac i Kova� dele kola�

 

Pomo�u razli�itih poslovnih izve�taja za 2012. godinu, otkrivena je plja�ka bud�eta grada Beograda u visini od nekoliko milijardi dinara. Nadle�ni dr�avni organi jo� uvek ne smeju ovim povodom da reaguju, jer su organizatori plja�ke odli�no povezani ne samo sa vrhom gradske, ve� i republi�ke vlasti. Jedan od njih je i Nenad Kova�, kum Aleksandra Vučića i najbliži poslovni partner Dragana Đilasa. Kova� je i idejni tvorac masovne pljačke građana Beograda preko takozvanog Bus plus sistema

 

Milan Glamočanin

 

  Neposredno pred privatizaciju somborskog preduze�a Sunce do temelja je izgoreo njegov magacin. Neki vide paralelu sa ovim doga�ajem u �injenici da je za samo nekoliko dana, krajem aprila i po�etkom maja ove godine izgorelo 13 autobusa Gradskog saobra�ajnog preduze�a Beograd. Sprema li se privatizacija GSP-a, pitaju se zabrinuti gra�ani srpske prestonice. Direktor Direkcije za javni prevoz Beograda (u narodu nazvanom Direkcija za jadni prevoz) je Zoran Šarac, jedan od nekada�njih vlasnika privatne autoprevozni�ke firme Bra�a �arac Luv, koju je kupila kompanija Veolia, inače poznata po lovu u mutnom u zemljama u tranziciji.

Po �ar�evom nalogu od 23. aprila 2013. godine, ukinuto je na 22 linije ukupno 26 polazaka radnim danima pre 4 sata, kao i 27 polazaka posle 24 sata, na 23 razli�ite linije Gradskog saobra�ajnog preduze�a. Isto tako, smanjen je i broj vozila na mnogim veoma frekventnim linijama, a pojedine linije su skra�ene.

  Sve ovo je u�injeno kako bi privatni autoprevoznici, koji nisu obuhva�eni sistemom jedinstvene naplate, imali �to je mogu�e vi�e posla i ve�e prihode.

  Iz gradskog bud�eta se za javni prevoz godi�nje izdvaja oko 13 milijardi dinara. Od tih para privatnim prevoznicima su ispla�ivane slede�e subvencije: u 2011. ukupno 3.938.142.963,60 dinara, a u periodu od 1. januara do 15. novembra 2012. godine, ukupno 4.012.240.484,25 dinara.

  Po završnom finansijskom obračunu za 2012. godinu, prihodi GSP-a od uvođenja Bus Plus sistema naplate karata su drastično opali. Tako je u 2011. prihod od saobraćaja i prodaje markica i karata iznosio ukupno 5.338.698.000 dinara, a u 2012. godini samo 347.298.000 dinara. U napomeni broj 11 pomenutog izveštaja, prihodi od 593.162.000 dinara iz 2011. godine, godinu dana kasnije smanjeni su na samo 139.064.000 dinara.

Da bi GSP uopšte mogao da funkcioniše iz gradskog budžeta je izdvojeno 6,5 milijardi dinara dotacija!

  U istom tom periodu, kada je GSP beležio gubitke, privatno preduzeće Apex, koje predvodi konzorcijum Bus Plus sistema, zabeležilo je na osnovu provizije od 8,53 odsto za uslugu prodaje karata GSP-a, prihod od čak milijardu dinara, odnosno oko deset miliona evra! Po jednostavnoj računici, gradskim prevoznicima bi u 2012. trebalo da je isplaćeno 12 milijardi dinara, a kako udeo GSP-a iznosi 70 odsto (ostalo dele Apex i privatni prevoznici iz objedinjenog sistema naplate), to bi trebalo da je javni gradski prevoznik u 2012. godini zaradio preko osam milijardi dinara, samo od prodaje karata. Prema finansijskom izveštaju GSP je na ovaj način prihodovao tek 5.652.419.000 dinara.

  Ako su privatni prevoznici od grada dobili četiri milijarde dinara, kao što u svom dopisu od 3. decembra 2012. potvrđuje Zoran Šarac, a Apex jo� milijardu od usluga prodaje karata, kako se vidi iz izveštaja Agenciji za privredne registre, GSP-ovih 70 odsto od pomenutih 12 milijardi bi onda iznosilo više od 10 milijardi dinara, odnosno duplo više nego što je slučaj. Gde su nestale sve te milijarde dinara razlike između zvanično zarađenih 5,65 milijardi i onoga što se dobija upoređivanjem različitih izveštaja poslovanja privatnika?

  Do trenutka nastanka ovog članka, nijedna državna institucija se nije potrudila da otkrije odgovor na to pitanje, budući da je Bus Plus i smišljen za pljačku gradskog budžeta. Vlasnik 90 odsto Apexa je preduzeće Lanus d.o.o. iz Beograda, koje 66 odsto pripada samom sebi, a 34 odsto je u vlasništvu WP Tim Sistema iz Beograda.

 WP Tim, pak, je u vlasništvu Procescom d.o.o. iz Beograda, čiji su vlasnici Vojislav Krsti�, Miroslav Petrovi� i Aleksandar Đorđevi�. Ovaj komplikovani lanac vlasništva napravljen je upravo kako bi se prikrio tok kapitala i sakrili pravi vlasnici...

  Svojevremeni vlasnik i direktor WP Tima bila je Marija Šuljagi� koju upućeni pamte kao saradnicu Nenada Kovača. Jo� u broju 253, Tabloid je ukazao na Kovača kao idejnog tvorca pljačke gradskog budžeta preko Bus Plus sistema. Ovaj nekadašnji radnik Državne bezbednosti, ve� se i pre toga uspešno oprobao kao prevarant. Preko svog ranijeg preduzeća Roaming d.o.o. Kova� je ilegalno uvozio mobilne telefone. Kada je došlo do pokretanja postupka protiv njega, on je na ime svoje ljubavnice i kume Marije Simi� otvorio novo preduzeće Roaming Electronics d.o.o. gde je zaposlena bila i Marija Šuljagi�.

  Preko ovog preduzeća Kova� osniva čitav niz novih firmi preko kojih je išlo poslovanje, a koje bi gasio onog trenutka kada bi se za njihov rad zainteresovali državni organi.

U međuvremenu, on stupa u kontakt sa gradonačelnikom Beograda Draganom Đilasom u čijem kabinetu je redovan gost...

  Poslovno partnerstvo sa Đilasom nije jedini razlog zbog koga je Kova� nedodirljiv za srpske pravosudne organe: on je sve vreme i glavni poslovni posrednik između svog kuma Aleksandra Vučića i beogradskog gradonačelnika!

 Ovim se nikako ne iscrpljuje veza političkih oligarha sa pljačkaškim projektom Bus Plusa. Jedan od sadašnjih vlasnika WP Tim Sistema je i Aleksandar Đorđevi�, rođak Dušana Petrovića, doskorašnjeg funkcionera Demokratske stranke.

  Zahvaljujući ovim burazersko-kumovskim vezama, pljačka Beograda i Beograđana preko Bus Plus sistema se nastavlja. Konačni cilj ove dobro organizovane zločinačke grupe je da se potpuno uništi GSP i zatim u bescenje privatizuje, posle čega bi karta za prevoz bila bar tri puta skuplja od današnje cene. A kako će izgledati kvalitet vožnje vozilima privatnih prevoznika najbolje ve� sada znaju putnici, poput onih na liniji 42, gde saobraća autobus garažnog broja 027, u vlasništvu preduzeća Beobus d.o.o. koji je bukvalno u stanju raspadanja.

 

 

A 1.

 

Prihod pada, dotacije rastu

 

  Bez obzira što su prihodi Gradskog saobraćajnog preduzeća u 2012. pali po svim osnovama u odnosu na 2011. godinu, rukovodstvo GSP-a je zajedno sa gradskim čelnicima nemilice arčilo pare dobijene na osnovu dotacija iz gradskog budžeta.

  Tako je 6.134.207.116,69 dinara dobijenih od grada potrošeno za nabavku 22 nova niskopodna CIF tramvaja (svaki tramvaj je koštao oko 2,5 miliona evra), koji su potpuno neuslovni za vožnju beogradskim ulicama. Za nabavku 25 zglobnih autobusa dato je 467.103.000 dinara, a za jedan dijagnostički uređaj 1.077.930 dinara. Od preduzeća Master Frigo kupljen je kompresor za rashladne uređaje za 29.336.376,48 dinara, a za mobilni strug je preduzeću GTM plaćeno čak 165.685.523,30 dinara!? Za rezervne delove GSP je u celoj 2012. godini izdvojio samo 610.970 dinara, dok je za zaštitu na radu potrošeno tek 7.457.954 dinara.

  Zbog lošeg održavanja od početka godine se zapalilo 15 vozila GSP-a, od čega 13, za samo sedam dana krajem aprila i početkom maja. Najgora je situacija u pogonu Kosmaj čiji je vozni park bukvalno desetkovan. Razlozi požara je sipanje obične umesto destilovane vode u sisteme za hlađenje, čime se stvara kamenac koji na kraju potpuno zapuši cevi, kao i opterećenje elektro-instalacije nepotrebnim aparatima Bus Plusa.

  Prema saznanjima antikorupcijskog tima udruženja građana Mi smo 99 odsto  preko privatnih preduzeća Apex i Alma Quatro 2012. godine iz Gradskog saobraćajnog preduzeća Beograd izvučeno je preko dve milijarde dinara, odnosno oko 20 miliona evra koji su korisnije mogli da budu upotrebljeni za nabavku rezervnih delova, obnavljanje voznog parka ili poboljšanja standarda zaposlenih u GSP-u.

  Izvlačenje novca iz GSP-a nastavlja se i u ovoj godini. Predsednik Upravnog odbora GSP-a Stanoje Đuri� samo u jednom danu, tačnije 29. marta 2013. potpisuje dve odluke kojima se odobrava bespovratno davanje novčanih sredstava u visini od ukupno 3,5 miliona dinara dvema sindikalnim organizacijama. Organizacija sindikata GSP dobila je 2,5 miliona dinara, dok je sindikat Sloga GSP dobio milion dinara, a sve to samo za organizaciju i učešće na radničkim sportskim igrama! Pomenuta suma je skoro polovina novca utrošenog tokom cele 2012. godine za zaštitu na radu!?