Zaječar

„Budućnost u koju verujemo" u Zaječaru se pretvorila u (srednji) PRS (18)

Politika zagadila i pojela ekologiju

Ako je pre osam godina, kada je Skupština grada Zaječara donela Odluka o uvođenju posebne naknade za zaštitu životne sredine, postojala neka nada da će taj novac biti pošteno utrošen na polzu naroda ovog kraja, te nade više nema. Hohštapleri političari su par stotina miliona dinara, koje su pod firmom ekologije izvučeni iz džepova građana, potrošili na sve i svašta, ali ne i na rešavanje ekoloških problema među kojima je i nekoliko veoma ozbiljnih. Dobrom delu tog novca gotovo da nije moguće ući u trag.

Vuksan Cerović

Iako Zaječar ima nekoliko izuzetno ozbiljnih ekoloških problema, novac koji građani uplaćuju kroz ekološku taksu i posebnu naknadu za zaštitu životne sredine godinama je trošen i još uvek se troši za sasvim druge namene, a velikom delu tog novca gotovo je nemoguće ući u trag...

Najozbiljniji ekološki problem Zaječara je, bez ikakve sumnje, potpuno nezaštićeno Grliško jezero iz koga se grad i još 15 zaječarskih sela snadbevaju vodom za piće. Sliv vodotokova koji pune tu akumulaciju je potpuno neuređen i prepušten sam sebi, a prilaz akumulaciji praktično potpuno slobodan i nekontrolisan. U selima Lasovo, Lenovac. Leskovac i Gornja Bela Reka ne postoji kanalizacija pa zagađujuće materije, zajedno sa hemikalijama koje se koriste u poljoprivredi, jednostavno odlaze u akumulaciju, koja je u upotrebi već četvrt veka. U međuvremenu su pravljeni razni projekti da se taj za Zaječar životno važan objekat zaštiti, ali nijedan nije realizovan.

Struka u klin...

Od početka je bilo potpuno jasno da su struka i politika u trošenju ekološkog novca imali različite ciljeve. Dok se struka zalagala da se taj novac troši namenski, političari oličeni u gradskim vlastodršcima imali su i danas imaju znatno drugačije ciljeve. Pošto struka ne donosi nego samo inicira odluke i, pošto uopšte ne odlučuje o trošenju novca, jasno je ko je u toj priči izvukao kraći kraj.

Zarad uštede prostora preskočićemo nekoliko početnih godina kada je Boško Ničić, tadašnji zaječarski gradonačelnik i gospodar budžeta, osobađao pojedine firme posebne naknade za zaštitu životne sredine, pod uslovom da finansiraju rukomet i pevaljke.

To je bilo vreme kada se ubiranje novca za ekologiju tek uhodavalo i kada se novac jednostavno gubio u budžetu grada, jer nije postojao nikakav poseban ekološki fond, niti program po kome je novac trošen.

Stvari su se promenile krajem 2009. godine, nakon osnivanja Budžetskog fonada za zaštitu životne sredine, kojim je predviđeno donošenje programa korišćenja para za ekologiju i izveštavanje koliko je i u koje namene utrošeno, kao i obaveza da se neutrošeni novac prenosi u narednu godinu. Nažalost, promene su bile uglavnom formalne prirode, jer je novac i dalje trošen za finansiranje pojedinih aktivnosti čiji je značaj i ekološka opravdanost bila, blago rečeno, veoma problematična. Da čudo bude veće saglasnost na program trošenja sredstava Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine davalo je Ministarstvo za ekologiju, pa se bez imalo kolebanja može reći da je i ono kumovalo brojnim nepravilnostima. Na upozorenja struke uglavnom se niko nije obazirao.

Tako je u Izveštaju o stanju životne sredine za 2010. godinu struka nedvosmisleno podvukla da je zaštita akumulacije „Grlište", karstnog vrela „Tupižnica" i bunara i priobalju Belog Timoka, sistematsko hlorisanje vode u seoskim vodovodima, uspostavljanje zona zaštite oko izvorišta i redovno i stručno održavanje seoskih vodovoda, glavni ekološki prioriteti Zaječara. Na tome se i završilo.

Program trošenja sredstava Budžetskog fonda za zaštitu životne sredine u 2010. godini nije donošen. U 2011. godini „Grliško jezero", „Tupižnica" i bunari u priobalju Belog Timoka nisu ni pomenuti, a cela priča o ekološkim prioritetima svedena je na planiranje 600.000 dinara za nabavku hlorinatora za seoske vodovode u Vratarnici, Selački i Salašu, koji do danas nisu nabavljeni. Ista priča je, sa razlikom u nijansama ponovljena i u narednim godinama.

U 2012. godini dogodilo se nešto što je definitivno pokazalo da je cela priča o uzimanju novca iz džepova Zaječaraca za ekologiju, zapravo jedna velika farsa. Tačno 1. juna te godine donet je program zaštite životne sredine na teritoriji grada Zaječara za period 2012. do 2019. godine. Radi se o dokumentu sa bezmalo 300 strana, od čega su na šest strana nabrojani kratkoročni ili urgentni zadaci koje je trebalo realizovati u periodu 2012 - 2014. godina. Ti ciljevi su: uspostavljanje zona sanitarne zaštite, postavljanje tabli i mehaničkih prepreka na prilazima vodi akumulacije Grlište, izgradnja nepropusnih septičkih jama u selu Leskovac, uspostavljanje organizovanog iznošenja komunalnog otpada sa slivnog područja akumulacije, uklanjanje bespravno izgrađenih objekata u zoni zaštite akumulacije, pošumljavanje i zatravljivanje slivnog područja, obezbeđivanje i ugradnja hlorinatora u pomenutim selima, uspostavljanje zona sanitarne zaštite seoskih vodovoda, rešavanje vodosnadbevanja u naseljima koja se ne mogu priključiti na gradski vodovod (Selačka, Borovac, Mali Izvor i Vrbica), ugradnja slavina na arterskim česmama, izrada projektne dokumentacije za prikupljanje odvođenje i prečišćavanje otpadnih voda, izrada registra zagađivanja voda...

Do kraja 2014. godine praktično nijedan od postavljenih ciljeva nije realizovan. Zbog nebrige dragoceno Grliško jezero može, u određenom trenutku, biti pretnja hiljadama Zaječaraca.

Politika u ploču...

Nakon što su u Zaječaru počeli protesti zbog, objektivno rečeno cirkuzantske gradske vlasti, ekologija je postala veoma aktuelna, ali na neobičan način.

Vlast se nije setila da bi novac koji se uzima od građana trebalo uložiti u rešavanje stvarnih ekoloških problema, nego da bi ekologiju mogla da upotrebi kao sredstvo za obračun sa prethodnom vlašću, koja po tom pitanju nije nimalo nevina. Velimir Ognjenović (Velja 10 posto), formalni gradonačelnik Zaječara pred novinarima je izjavio da je protiv svog prethodnika Boška Ničića podneo krivičnu prijavu kojom ga tereti da je 100 miliona ekoloških para spiskao na rukomet, ručkove i dnevnice. Prijava je, po njegovim rečima podneta i protiv Jasmine Gačević, bivše načelnice Gradske uprave i sadašnjeg sekretara Gradskog veća (!?) i Vesne Kurko, bivše načelnice Odeljenja lokalne poreske administracije, kojima se na teret stavlja saučesništvo.

Istini za volju postoje ozbiljni razlozi da se nadležni pozabave Ničićevim postupanjem sa parama za ekologiju. Još postoje dokumenti koji svedoče da su pojedine firme (Pivara) oslobađane ekološke takse ako su davale novac za sport i kulturu, odnosno estradu, do osnivanja budžetskog fonda nije bilo posebnih izveštaja o količini prikupljenog novca i namenama u koje je utrošen, a i vrapci znaju da se popriličnim iznosima u finansijskim procedurama gubio svaki trag. Pogotovu onim sredstvima koja su „prenošena" u narednu godinu.

Prema dokumentu Službe za finansije IV/05 br. sl. od 12. 6. 2009. godine, u 2008. je za ekologiju oprihodovano 32.118.680,88 dinara. Od toga je utrošeno 21.363.578,08 dinara (najvećim delom za nabavku komunalne opreme), a 10.755.123,80 dinara je „preneto" u narednu godinu. Sudbina tog novca nije poznata. Za 2009. godinu podataka nema, ali se može sa razlogom pretpostaviti da je opet desetak miliona „preneto", u 2010. godinu. U toj i narednoj godini, prema izveštajima o trošenju sredstava Budžetskog fonda, na kraju tekuće godine u narednu 2011 „preneto je 11.879.101,23 a u 2012. 12.442.281,61 dinar. Dakle, za četiri godine nabralo se 45.076.506,64 dinara „prenetih" sredstava koja su zamakla u knjigovodstvenu maglu.

Pošto je 2012. godina protekla u znaku rušenja Ničićeve vlasti, izveštaj o trošenju sredstava budžetskog fonda nije usavajan. Međutim, u završnom računu budžeta grada Zaječara za 2012. godinu, koji je usvojen 12.12. 2013. godine, našli smo podatke da je u toj godini, po osnovu ekologije, naplaćeno 37.584.993,53 dinara, utrošeno 10.462.687,37 a u 2013. godinu „preneto" 27.122.306,16 dinara. Trag tih prenetih para u budžetu za 2013. godinu nismo uspeli da nađemo, ali smo u završnom računu našli podatak da je u toj godini po osnovu ekološke takse i naknade naplaćeno 46.262.982,12 dinara, od čega je utrošeno 11.563.460 a u 2014. godinu „preneto" 34.699.522,12 dinara. Zanimljivo je da je od utrošenih 11.563.460 dinara, čak pet miliona završilo u kasi TV BEST i ISTOK COMPANI DOO (takođe televizija), a egzaktnog traga prenetih sredstava iz 2012. godine opet nema. Dakle, nova vlast je prema novcu za ekologiju nastavila da se ponaša na isti način, ili možda i gore nego prethodna.

Pošto je u međuvremenu počelo ozbiljnije raspitivanje šta se dešava sa novcem za ekologiju, u programu korišćenja sredstava budžetskog fonda za 2014. godinu prvi put se pominje, kao preneta sredstva, tačan iznos viška iz prethodne godine. Nakon toga događa se nešto neobično: u 2014. godini sredstva navodno nisu uopšte korišćena, nego je ukupan iznos od 64.000.000,00 dinara prenet u 2015. godinu. Imajući u vidu iznos prenet iz 2013. godine, ispada da je u 2014. godini za ekologiju naplaćeno svega 29.300.222,41 dinar(!?) Bilo kako bilo sa planiranih 54 miliona u ovoj godini za rešavanje ekoloških problema trebalo bi na raspolaganju da bude 118.000.000 dinara, od čega je 27.000.000 dinara usmereno ka kasama medija.

Kada se sve sabere neminovno se nameće zaključak da su pare za ekologiju u Zaječaru korišćene za mnoge stvari, a najmanje za rešavanje stvarnih i ozbiljnih ekoloških problema. Nameće se i zaključak da se tokom sedam godina, koliko se oosebna naknada za zaštitu životne sredine naplaćuje, negde „zaturilo" barem 150.000.000 dinara, računajući i novac „prenet" u 2015. godinu, koji je više virtuelan nego stvaran ali ne treba sumnjati da će ga za medije biti. Za stvarno rešavanje ekoloških problema verovatno neće.

A 1. Bogato nagrađeno medijsko zagađivanje

Sadašnja situacija u zaječarskim medijima, pre svega elektronskim, gotovo bez izuzetka mogla bi se okarakterisati kao - medijsko zagađivanje. Zaječarci su hvalospeve vlasti, oličenoj u jednom jedinom čoveku, estradnom menadžeru Saši Mirkoviću, plaćali skupo i do sada, a od sada će - papreno!

Pod firmom sufinansiranja projekata za ostvarivanje javnog interesa u oblasti informisanja, grad Zaječar je medijima rasporedio 40 miliona dinara, četiri puta više nego grad Niš ili osam puta više nego grad Čačak. Naravno, ne treba zaboraviti da je Zaječar najmanji grad, sa najmanjim budžetom u Srbiji. Polovina tog novca završiće u Mirkovićevoj TV BEST, na čijoj je fasadi neko napisao „TV Smrad". Ali, to je posebna tema.