Milovan Brkić
Posle obaranja režima Slobodana Miloševića, novinari Dragan Bujošević i Ivan Radovanović napisali su knjigu ''5. oktobar - dvadeset četiri sata prevrata'', koja je imala više izdanja. U njoj se pominje i moje ime, na više mesta, kao čoveka koji je obarao taj režim.
Pokazalo se da je čovek koji je tada doveden na vlast, Zoran Đinđić, bio običan šalabajzer, sklon korupciji, saradnji sa kriminalcima...Kada se osvestio, shvativši gde je Srbija, pokušao je da od te politike pobegne koliko ga noge nose. Nažalost, sustigli su ga kuršumi onih s kojima se posle 5. oktobra družio, kao sa vernim prijateljima, a bili su opasni krimosi.
Kada je 16. marta ove godine Boško Obradović ušao u TV Bastilju, da urednicima isporuči zahteve građana koji protestvuju protiv režima Aleksandra Vučića, generalni direktor je odbio da ga primi. Pozvao je policiju da spreči ''ometanje urednika i novinara u njihovom radu''. Da nastave sa veličanjem uspeha i nedela šizofrenog Aleksandra Vučića.
Iako je morao u penziju, po sili zakona, on je unizno zamolio da ostane na tom mestu još do maja ove godine. Osladi se vlast. Reč je o Draganu Bujoševiću, zvanom Buljke, koga su Đinđićevi sledbenici ranije postavili i za glavnog urednika Politike, koji se gadio nezvanih gostiju. Njegov kolega Ivan Radovanović uhlebio se u Vučićev ''Ekspres'' iz kojeg pušta otrovne strele prema slobodnim građanima.
Bog me je, kao i svakog grešnika, kaznio, te nisam bio akter događaja, kada je Boško, zajedno sa Đilasom i vođama iz SzS, ušao u televiziju, ne plašeći se Vučićevih žandarma.
Sutradan, kada je šizofreni Vođa, tačno u podne, odlučio da se ''obrati naciji'', a to čini svaki dan, po nekoliko puta, raznim povodima, vođe SzS, predvođeni Boškom, Đilasom, Vukom, Zoranom Lutovcem...uz podršku Veljka Mijailovića, predsednika Policijskog sindikata, probili su kordon i opkolili zgradu u kojoj je Vučić, drhteći kao pacov, pretio "Kobrama", policijom... Rekao je da ga je opkolilo tačno 1.023 demonstranta. Nosio je pancir, znojio se, pio vodu, a gaće su mu bile pune govana, zbog sarkoma male karlice.
Bio je to dan koji treba da bude upisan crvenim slovima, kao državni praznik. Podiđu žmarci od radosti, dok su Obradović, Đilas, Vuk, Lutovac, Borko i drugi iz Saveza za Srbiju stajali ispred kordona koji je štitio da se ne uđe u zgradu Predsedništva.
Ovaj istorijski događaj prenosila je N1, TV Šabac, Al Džazira, veći broj srpskih te-ve portala. Pokazali su strašno lice ništavila srpskog diktatora, koji je, na sva usta blatio probuđene građane i njihove predvodnike. Boškove pozive da se golim rukama opkoli zgrada, građani su izvršavali kao vojničku zapovest da se krene ka slobodi. O, Bože, kada sam svojim očima i ušima video kako su Boško i svi iz SzS opisivali Vučićeve zločine, diktaturu i nesreću u koju nas je uveo, shvatio sam da je to početak nove istorije.
Poziv Obradovića da krenu pred zgradu policije u kojoj je po naredbi slinavog ministra privedeno nekoliko demonstranata koji su ušli u TV Bastilju, svi su prihvatili, mada umorni, i satima stajali ispred zgrade u kojoj su utamničeni privedeni.
Rat je objavljen, povratka više nema. Upišani diktator je gotov. Kakva vojska, kakvi naprednjaci, kakvi žandarmi! Imao ih je i Milošević, ali je pao kada su vođe protesta odlučili da on ode, ili da oni izgube život.
Sećam se pesmice - "...Znaš li mili sine, narodne heroje, to su junačine, nikog se ne boje''. Priznajem da nisam mogao da zamislim da će Đilas riknuti kao lav. Pristojnost ne priliči oslobodilačkom pohodu protiv zločinaca.
Kada Vučićev režim ode u istoriju i zatvor, nova vlast bi trebala da UKINE RTS, uz obrazloženje da nema više javnog interesa, da sve zaposlene pošalje na berzu, a rukovodstvo izvede pred sud zbog milionskih pljački, da tih nekoliko dana informativni program preuzme N1, da se osnuje novo javno preduzeće, u koje će biti zaposleni samo nekompromitovani novinari, urednici...
Zbog hrabrosti iskazane 16. i 17. marta, predlažem da se narodnim herojima proglase, poimenično, vođe SzS, a da se medalja za hrabrost dodeli svakom onom koji se našao na tom strašnom mestu, a Vučić tvrdi da ih je bilo samo 1023.
Obradović je, dok ove novine šaljemo u štampariju 18. marta, najavio nove demonstracije, radi oslobađanja uhapšenih. Vučić je običan pacov.