Rastko Zakić
Zanos
• Moj narod je uvek prvi
• Kada treba dati krvi
• Da do cilja svoga dospe
• Neštedimice on je prospe
• Kad u krvav zanos uđe
• Ne štedi ni krvi tuđe
• Gde bi bila radost moja
• Da toliko prospe znoja?!
U poseti najboljem ministru
• Ipak ću poći da se dogovorim,
• Dogovorom da se za svoje izborim.
• I u Vladu uđoh kao drčni zmajić: - Ja sam Pera Perić. - Ja sam Rasim Ljajić.
• Odmah rekoh: O hlebu hoću pregovore,
• Druge brige mene mnogo manje more. - O moj dobri Pero, pa ti se preter'o!
• Zar da Vlada brine da li si večer'o!
• Za hleb Vlada ni prst pomeriti neće,
• Ona ima probleme još daleko veće.
• Ali dok rešimo ovo što nas gnjavi,
• Možeš opet doći, slobodno se javi! -
• Srdačno me pozdravi, pa i isprati me,
• Rasime, Rasime, i ti izvisi me!
• Vraćam se pokunjen, nesvršenog posla,
• Moj hleb za njih mali, ovakvih im dosta.
• Oni vode važnije, državničke bitke,
• Za njih sitne moje glavne neprilike!
• Bez hleba se vraćam sa vrata elite,
• Deco moja, sad se sama snalazite!
Dvor
• Mi oduvek znamo: bez kralja ne valja,
• I u Beli dvor uselismo kralja.
• Držimo ga daleko još od bele lađe,
• Ali ipak tu je, neka nam se nađe.
• Uostalom ni on za bolje ne haje,
• Dosta mu toliko kol'ko mu se daje.
• I vukovi siti, i ovce na broju,
• Svako demokratski vrši dužnost