Intervju

Srđan Škoro, predsednik Pokreta "Pobuna", u intervju za Magazin Tabloid optužuje Vučića:

Krvavi pir nad novinarima

Aleksandar Vučić je prošlost, samo to još niko nije javio ni njemu, ni opoziciji. Vučić i SNS teško da više mogu pobediti u Beogradu. Izgubili bi i prethodni put da nije bilo Đilasove kolaboracije. Želim da verujem da je opozicija izvukla potrebne pouke i da će na sledećim beogradskim izborima trijumfovati. Ali za to je potrebno mnogo organizacije i rada, kao i odstranjivanje svih onih koji svojom pojavom i ponašanjem guraju narod u apatiju i čine sve da produže boravak ove vlasti na čelu grada - kaže Srđan Škoro u intervjuu za naš Magazin.

Razgovarao: Predrag Popović

Magazin Tabloid: Protesti u BG traju dva meseca. Ne smanjuje se broj i odlučnost građana, ali uzalud, vlast ne namerava da ispuni zahteve. Dokle može da traje ovako?

Škoro: Vlast je, nažalost, dobro procenila da joj od ovako kilavog sastava onih koji se predstavljaju građanima kao opozicija ne preti nikakva opasnost. Ono čega se vlast uplašila, to je ogroman broj ljudi na ulicama koji imaju samo jedan zahtev, a to je da Vučić ode. Koliko god se razni analitičari i tzv. opozicioni predstavnici trudili da ovu narodnu pobunu okarakterišu kao građansku ili, još gore, nepolitičku, ili pak kao proteste prozapadne opozicije, svima je jasno da su u pitanju klasični antirežimski protesti sa jasnim političkim zahtevom da naprednjaci, na čelu sa Vučićem, moraju da odu. Ali i da odgovaraju za sve što su počinili. Protesti će trajati koliko narod bude hteo, s tom razlikom što, ukoliko ne bude video bilo kakav rezultat, a nijedan zahtev dosad nije ispunjen, može opet lako da sklizne u apatiju, što, izgleda, osim vlastima odgovara i najvećem delu opozicije.

Magazin Tabloid: Zašto opozicija ne može da prinudi vlast na ispunjenje zahteva kad ima ovoliko građana na ulicama?

Škoro: Zato što opozicija uopšte ne komunicira na pravi način sa narodom. Odrodili su se. Probleme naroda, kao i njegove zahteve, ne vide na pravi način. I u tom raskoraku imamo to što imamo - bezidejne i besciljne demonstracije, koje tzv. tehnički organizatori gledaju samo kako će da otaljaju isto tako besciljnim idejama tipa opkoljavanja institucija kad u njima nema nikoga ili pak sumanutim šetnjama do Gazele i natrag. Mnogi od njih su, nažalost, po prirodi netalentovani, a prilično umišljeni i to vide svi, ali zbog nekakvog lažnog mira u kući odlučeno je da se o tome javno ne govori. Da ne govorimo o onima koji sve te stvari rade smišljeno kako bi što više razvodnili i pacifikovali same proteste. Pritom su svesni da vlast neće ispuniti zahteve, pa su, da bi sebi olakšali situaciju, smislili da, dok se ne ispune zahtevi nema izbora, niti razgovora o njima.

Magazin Tabloid: Šta bi trebalo preduzeti da vlast pristane na zahteve građana?

Škoro: Mislim da je prilika za to propuštena posle totalnog Vučićevog debakla sa kontramitingom. Tada je izašlo najviše ljudi i to je bila jedinstvena prilika da se ozbiljno uzdrmani Vučić dotuče u svakom smislu. Trebalo je krenuti sa ozbiljnom radikalizacijom, koja podrazumeva ulazak u institucije gde se o sudbini tog naroda odlučuje i da nema više razilaženja dok se svi zahtevi ne ispune, uključujući i Vučićevu ostavku. Nekome u opoziciji nije odgovarao ovakav scenario i nastavljeno je sa besciljnim šetnjama bez istinskog pritiska na vlast. Tako je bespotrebno ostavljen prostor Vučiću da se konsoliduje i da ponovno počne da se ponaša osiono u svom prepoznatljivom stilu. Neposredno pre toga je delovao kao preplašena devojčica, koja će svakog trenutka briznuti u plač i otići kući.

Magazin Tabloid: Tzv. tehnički organizatori protesta najavili su radikalizaciju, a onda odustali. Zašto ne preduzimaju ništa konkretnije od večernjih vikend šetnji?

Škoro: Nije dovoljno reći "ura, idemo na radikalizaciju", potrebno je znati šta to podrazumeva. I ništa ne najavljivati, već samo primeniti. Međutim, tehnički organizatori su se ipak odlučili da nastave sa zamajavanjem naroda, jer ih apsolutno niko ne poziva na odgovornost, posebno zbog lažnih ultimatuma koje su svake nedelje izricali Vučiću, pa nisu ništa od toga promenili, pa do obećanja da će ostati do ispunjenja zahteva, a oni su otišli među prvima. Ne postoje nijedni protesti na svetu koje vodi opozicija koja ne sme da stane na čelo i koja se sve vreme krije iza žrtava režima i javnih ličnosti, nadajući se da će usput, onako kolateranlno, uspeti da se ogrebu za neki glas ili eventualni uspeh. Vikend šetnjama se ne može srušiti nijedna vlast, a posebno ne ova i ovakva, okorela u pljačkama i lažima svakojake vrste. I opoziciji i Vučiću odgovara sve ovo, i to je, posle dva meseca protesta, najveći problem. Iako narod ima najveću moć, jako je teško definisati i artikulisati protest u istovremenu smenu ovakve vlasti i opozicije.

Magazin Tabloid: Da li će se i ovi protesti ugasiti sami od sebe, kao "Jedan od pet miliona"?

Škoro: Ovim protestima preti sudbina "1 od 5 miliona" pre svega zato što o njima odlučuju isti ljudi, na isti način ih anesteziraju i razvlače, tako da mnogima izgleda kao da se trude da opstanu, a zapravo im je to dosadna obaveza, koju gledaju kako što pre da se ratosiljaju. Takav pristup, kao i to da nijedan zahtev nije ispunjen, ugasili su protest "1 od 5 miliona" i svakome ko je u stanju da razmišlja svojom glavom rađa sumnju da će i "Srbija protiv nasilja" završiti isto tako.

Magazin Tabloid: Zašto Vučić odbija da ispuni zahteve građana?

Škoro: Jednostavno, može mu se. Niko ga ne pritiska na način da bi morao da ispuni zahteve. A, s druge strane, i kad bi to učinio, na mesta ovih čija smena se traži doveo bi iste takve ili još gore. To svi znaju, pa ipak on to ne čini, jer ovako ostavlja lažni utisak neprikosnovenog vođe koji štiti svoje ljude do kraja.

Magazin Tabloid: Zašto Vučić tako uporno odbija da smeni Gašića i Vulina?

Škoro: Tokom svoje vladavine Vučić je pokazao koliko su mu bitni Gašić i Vulin. Kao psi lutalice, koje je Vučić usvojio, oni su mu beskrajno verni i za tu vernost dobijaju visoke funkcije sve vreme naprednjačke vlasti, posebno u bezbednosnom sektoru, gde se praktično ne mešaju u svoj posao, prepuštajući Vučiću da radi bukvalno šta hoće. Sindrom korisnih idiota se može najbolje objasniti na slučaju njih dvojice.

Magazin Tabloid: Zašto Vučić preti opoziciji izborima?

Škoro: Zato što zna da još uvek može da ih dobije i da rejting, koji mu je u padu, ne dovodi, bar za sada, u pitanje njegovu pobedu na izborima. Taj očigledan pad rejtinga pokušava da zabašuri nekakvim Pokretom, preko koga bi pokušao da usisa mnoge, a pre svega SPS, pa da se tako ponovo vrati na više od 40 odsto. To što stalno preti izborima ne znači da je jak, već govori koliko su drugi slabi i koliko ne umeju da iskoriste ovu sveopštu krizu i pokrenu promene koje će dovesti do smene vlasti.

Magazin Tabloid: Zašto se opozicija plaši izbora?

Škoro: Opozicija nažalost ima svoje sitnosopstveničke interese i s pravom se boji da će izgubiti i ono što trenutno ima. Otuda i toliko oklevanje i lutanje svih onih koji su našli mesto pod suncem u parlamentu i ta ugodna pozicija im se ne napušta. Pogotovo što sva istraživanja jasno pokuazuju da je opozicija takođe u ozbiljnom padu, kao i vlast, što je valjda jedinstven slučaj u političkom životu jedne zemlje. On je, pre svega, proistekao iz velikog nepoverenja koje građani imaju prema postojećim opozicionim strankama jer su se one svojski trudile da iznevere sva moguća očekivanja upravo ljudi koji su za njih glasali. Otuda i njihov strah od izbora jer se boje rezultata. Nespremni i podeljeni, bez dovoljno svesti o sebi i trenutku u kojem se Srbija nalazi, njima je postojeća apanaža, do koje su došli, sasvim dovoljna za njihove želje i kapacitete.

Magazin Tabloid: Da li bi trebalo prihvatiti izbore kao rešenje za izlazak iz krize, bez obzira na ovakve izborne uslove i medijski mrak?

Škoro: Iz ove sveopšte krize u koju je Srbija upala se može izaći na dva načina - izborima ili revolucijom. Ako uzmemo da su izbori najbolje i najmirnije rešenje, onda se postavlja pitanje zašto opozicija ne radi ništa da do njih dođe i zbog čega, uz veliko prisustvo građana na protestima, ne vrši pritisak da se izborni uslovi koliko-toliko poprave. Da ne govorimo da su uspravo oni, prihvatajući da izađu na takve izbore dali legitimitet Vučiću. Uostalom, Dragan Đilas se hvalio da je dogovorio nove gradske izbore i to pod istim uslovima. Sad su odjednom uslovi problem, a suštinski je daleko veći problem nesposobnost opozicije da artikuliše opravdano nezadovoljstvo naroda u glasove, koji bi mogli smeniti režim. Postojeća opozicija i način na koji je organizovana sposobna je samo za ulazak u parlament, ali ne i za promenu vlasti i sistema. Jer njima je sasvim dobro u postojećem sistemu.

Magazin Tabloid: Da li biste Vi i Vaš pokret učestvovali na takvim izborima?

Škoro: Ukoliko dođe do raspisivanja izbora Pokret Pobuna će, u dogovoru sa ostalim sebi bliskim pokretima i strankama, izaći na izbore i potruditi se da ostvari što bolje rezultate, posebno na lokalu. Bez osvajanja slobode u gradovima po Srbiji ne može ni Srbija biti slobodna. Ukoliko se napravi jedna šira koalicija i sve to dobro ukomponuje, iznenađenja su moguća čak i pod ovako lošim izbornim uslovima.

Magazin Tabloid: Neki opozicioni lideri, koji ne učestvuju u organizaciji protesta, predlažu formiranje prelazne vlade, koja bi pripremila sledeće izbore. Vučić kaže da živ neće pristati na to. Da li bi i ostali opozicionari trebalo da insistiraju na prelaznoj vladi?

Škoro: Formiranje tzv. prelazne vlade je jedan od puteva mirnog izlaska iz ozbiljne političke krize. Pitanje je samo kako bi ta vlada izgledala i, što se mene tiče, ja sam apriori protiv da bude sastavljena od ljudi iz stranaka bilo koje provinijencije. Više sam za prelaznu vladu stručnjaka, koji bi bili sposobni da u roku od šest meseci sprovedu sve što je neophodno za fer i demokratske izbore. Od takve vlade ne zazire samo Vučić već i najveći deo opozicije, uplašen da bi ti ljudi, ukoliko bi dobro radili svoj posao, mogli da zauzmu sva ona mesta koja su oni planirali za sebe. Zato nit su ostavka Vučića, nit formiranja tekve vlade, a još manje izbori postali istinski zahtevi protesta, uz one već postojeće, koje vlast neće da ispuni.

Magazin Tabloid: Da li verujete u rezultate istraživanja, koja su objavile neke prorežimske agencije, koja pokazuju da ne pada rejting ni Vučića, ni SNS-a?

Škoro: U istraživanja gde ne pada rejting Vučiću ne veruje ni on sam. Zato i pokušava da napravi nekakav Pokret, ne bi li uspeo nekako da stabilizuje svoj pad. Ali, to je nemoguće, jer je taj proces nezaustavljiv. Do naroda Srbije je da li će priču sa Vučićem okončati za nekoliko meseci ili nekoliko godina, ali njegov pad ništa ne može zaustaviti, pa čak ni moćna Amerika.

Magazin Tabloid: Čini mi se da, bez obzira kad budu održani beogradski izbori, SNS neće moći da pobedi. Da li me utisak vara?

Škoro: Vučić i SNS teško da više mogu pobediti u Beogradu. Izgubili bi i prethodni put da nije bilo Đilasove kolaboracije. Želim da verujem da je opozicija izvukla potrebne pouke i da će na sledećim beogradskim izborima trijumfovati. Ali za to je potrebno mnogo organizacije i rada, kao i odstranjivanje svih onih koji svojom pojavom i ponašanjem guraju narod u apatiju i čine sve da produže boravak ove vlasti na čelu grada.

Magazin Tabloid: Iz vrha SNS stiže najava da će beogradski izbori biti raspisani na jesen, a vanredni parlamentarni, zajedno s lokalnim, na proleće. Da li je za opoziciju prihvatljiv taj ustupak da se razdvoje izbori?

Škoro: Razdvajanje izbora je, naravno, jako bitno za opoziciju jer otvara mogućnost za uspeh. S tim što ne verujem da će Vučić dozvoliti prvo beogradske, pa onda lokalne i parlamentarne. Pre će biti obratno. Ali da bi se došlo do bilo kakvih izbora mora da postoji pritisak i želja opozicije da do njih dođe. Za sada se to ne vidi i stvara se vrlo loš utisak u javnosti.

Magazin Tabloid: S obzirom da takav raspored izbora ide u skladu sa interesima stranih centara moći, koji ne dozvoljavaju Vučiću da odlaže ispunjenje obaveza iz nemačko-francuskog predloga, zašto opozicija ne insistira na beogradskim izborima?

Škoro: Srpska opozicija je jedinstvena u svetu po tome što ne insistira na izborima, pa čak ni gradskim. To dovoljno govori o njima i njihovoj političkoj pameti. Prvo su kukali kako nemaju novca. Sad ga imaju. Onda su kukali kako je narod apatičan i kako nema kritične mase. Sad imaju i kritičnu masu i to više meseci. Iz te ogromne mase ljudi se mogu regrutovati ne samo glasači na budućim izborima, već i preko potrebni kontrolori. Ali ne vidim da bilo ko od njih bilo šta radi na tu temu. Kakve smo sreće, oni će i jedinstvenu priliku da pobede na beogradskim izborima propustiti zarad sopstvenih interesa i ličnih zađevica.

Magazin Tabloid: Da li tekstovi u Njujork Tajmsu i drugim medijima pokazuju zaokret američke administracije prema Vučiću?

Škoro: Istinskog zaokreta američke administracije prema Vučiću još nema, a tekstovi poput onog objavljenog u Njujork Tajmsu su samo opomena šta će ga sve snaći ukoliko ne bude nastavio da ispunjava sve zadatke na koje se više puta obavezao. I zato Vučić sluša kao istinski otpravnik poslova američke ambasade. Više veruje Miroslavu Lajčaku, nego Miroslavljevom jevanđelju nad kojim se svojevremeno zakleo. Miliji mu je njegov vinski podrum u Jajincima, nego onaj u Velikoj Hoči. I to ni ne krije glumeći nekakvu zabrinutost za srpski narod, a suštinski mu je jedina briga kako da sačuva opljačkano i oteto i da u tome zajedno sa svojim prijateljima i kumovima što duže uživa. Amerikanci imaju bukvalno sve o njemu i on će im, da bi ih zadovoljio i oraspoložio, učiniti bukvalno sve. Zato ga i drže. Zato ga i trpe. Zato su mu omogućili da u Srbiji radi šta god hoće, krši Ustav i ljudska prava, porobljava medije, hapsi i proganja novinare i sve neistomišljenike, obezvređuje logiku, ukida sva proklamovana načela koja vladaju u demokratskim državama... Vučić i američka administracija imaju zajedničku crtu - ne zanima ih šta misli srpski narod. Zbog svega toga, umesto brzometne smene i još bržeg procesuiranja Vučićeva sudbina je vezana za Kosovo i Metohiju i ishod na koji Amerikanci računaju da će se dogoditi uz Vučićevu svesrdnu pomoć. Dosad mu je uspevalo da vara i manipuliše, ali sad je sa svih strana priteran uza zid i tu priliku srpski narod ne bi smeo da propusti. Pogotovo ako želi da opstane na ovim prostorima i uživa u zasluženoj slobodi.

Magazin Tabloid: Mogu li Srbi sami da se oslobode Vučićeve diktature ili treba čekati da ga obore Amerikanci?

Škoro: Naravno da mogu samo ako hoće. Problem je što su za to, osim želje i spremnosti da se postrada, potrebni i adekvatni resursi. Onaj koji pilotira Vučićem to isto čini i sa najvećim delom opozicije. Otuda toliko poklapanja oko izbora jer gazde spolja to ne dozvoljavaju, kao i umesto rušenja Vučića i njegove kamarile imamo nepotrebnu pipirevku opozicije koja, kao i Vučić, sprovodi po agendi obećano. I tu je u najvećoj neprilici narod koji je obespravljen i ponižen, ne shvatajući koliku moć ima da se obračuna sa svakim režimom, pa i Vučićevim. U danima pred nama srpski narod će morati da polaže ispit zrelosti i da ne dozvoli nikome, pa ni Vučiću da sprovede bilo šta što se kosi sa nacionalnim i demokratskim interesima naše države.

Magazin Tabloid: Pošto se Vučić sve češće poredi sa Slobodanom Miloševićem, hajde da i mi ukažemo na neke sličnosti, pre svega u represiji prema novinarima. Da li hapšenja Dejana Petra Zlatanovića i Milovana Brkića najavljuju žešće Vučićeve obračune s nepodobnim novinarima i medijima?

Škoro: Vučić ima ozbiljan kompleks od novinara i medija uopšte i zato se na njima najviše iživljava. Bolji poznavaoci njegove prirode smatraju da je glavni razlog za takvo ponašanje to što nije mogao da prođe kao novinar na TV Palma, gde je ocenjen kao veoma netalentovan. Svoj krvavi pir prema novinarstvu započeo je kao ministar u Miloševićevoj vladi, a dovršava ga sada kad ima apsolutnu vlast. I Milošević i Vučić su zapravo prezirali medije, ali su to ispoljavali na različite načine. Milošević tako što se nije pojavljivao, ali je one najvažnije kontrolisao, dok Vučić zapravo na dnevnom nivou boravi na televiziji, takođe kontrolišući ih sve. Za razliku od Miloševićevog vremena, Vučić je uspeo da stavi pod kontrolu sve medije, uključujući i one lokalne. Miloševiću je najvažniji bio RTS, a Vučiću je svaki medij važan i želi da ga ima pod svojom kontrolom. Najveće pretnje i stradanja u Miloševićevo vreme su se događali dok su socijalisti bili u ljubavi sa radikalima. Vučić je dobro izučio koliko je samog Miloševića koštalo to što nije pokorio svaki mediji koji je mogao i imao na putu. Vučić ne pravi greške i otuda ta pokazna hapšenja i iživljavanja nad Zlatanovićem i Brkićem.

Magazin Tabloid: Kako objašnjavate da iste stavove o hapšenju Brkića zastupaju Vučić, Šešelj, Đilas, Ćuta i još neki opozicionari?

Škoro: Odustvom principa i nepostojanjem karaktera. Naša politička scena je prepuna takvih likova, zato i imamo vlast i opoziciju iz devedesetih godina, a i kad se pojavi neko novi, taj je izašao iz njihovog kalupa. Neshvatanje da niko ne bi smeo da robija za izgovorenu reč nas je dovelo do toga da nam za neke ljude jednostavno nije dovoljno stalo, po sistemu "sami su krivi", dok za one koje smatramo svojima, na njih ne sme ni senka da padne i odmah se sve živo alarmira. Ta politika dvostrukih aršina je praktično izjednačila vlast i opoziciju i dovela do toga da se slobodno može staviti znak jednakosti između njih kad su u pitanju principi. A bez poštovanja principa nema ozbiljne politike, ali ko mari za to.

Magazin Tabloid: S obzirom na odnos opozicije prema torturi kojoj je izložen Brkić, siguran sam da bi se tako ponašali i da sam ja na udaru. A i Vi, zar ne?

Škoro: Naravno da bi. Jer oni smatraju da su naši životi manje važni od njihovih i tako prave neprihvatljivu razliku među ljudima. Time se određeni ljudi isključuju iz zajednice jer su, po onima koji smatraju da bi o tome trebalo da odlučuju, manje vredni. Takvo ponašanje je potpuno neprihvatljivo u svetu koji pretenduje da bude civilizovan. O Brkiću ili bilo kome drugom svaki čovek može da misli šta hoće. I dobro i loše. Ali mora da principijelno brani svakog čoveka i njegovo pravo na slobodnu reč. Ne sme se dozvoliti da se nad bilo kojim čovekom sprovodi tortura i da se ta osoba progoni na osnovu onoga što misli. Svaki progon se mora osuditi i sprečiti, bilo da se radi o Brankici Stanković ili Milovanu Brkiću. Ali naša podeljena javnost i društvo nisu u stanju da istupe sa jedinstvenim stavom. Čak i o Principu, koji je ubio austrougarskog nadvojvodu, imamo različite stavove i kao da nam je oduzeta sposobnost da principijelno pristupimo svakom problemu. Guranje principa u prvi plan znatno bi olakšalo život na ovim prostorima, ali za to je potrebno imati karakter, koji je postao deficitaran među pripadnicima našeg naroda.

Magazin Tabloid: Vlast Vas još nije hapsila i osuđivala, ali godinama ste bez zaposlenja. Da li su Vam neki opozicionari, koji imaju uticaja na tzv. profesionalne medije, ponudili posao?

Škoro: Još nisam hapšen i zatvaran, ali mi je aktuelna vlast napravila pakao od života, tako da nisam ni delić onog čoveka koji je postojao pre nego što su se svim silama obrušili na mene. Tamnica na uslovnoj slobodi često može biti gora od one stvarne. Odsustvo svake perspektive kao i nemogućnost sagledavanja kad će biti bolje dovodi čoveka do posebne vrste očajanja. Pogotovo kad vidi kako su se mnogi udomili i koliko ih nije briga za druge. Način na koji su mene uništavali je jako dobar primer za sve druge koji bi eventualno nešto slično pokušali. Što se opozicije tiče, za njih sam u političkom i ljudskom smislu učinio više nego što bi im roditelji učinili. Nisam očekivao da mi bilo šta vrate, ali takođe nisam ni verovao da su toliko samozaljubljeni u sopstvene živote i probleme da im tuđa muka deluje strano. I što je neko veća žrtva, to ih još više iritira jer onda njihova predstava o nekakvoj sopstvenoj žrtvi bledi u potpunosti. Obični ljudi to vide i prepoznaju. I tako svaki dan, dok me ima i dok budem mogao da hodam i govorim, nerviraću i vlast i opoziciju. Mrtva trka koga više.

Magazin Tabloid: Ukažimo na još jednu sličnost između Vučića i Miloševića. Kad su osetili da se Milošević ljulja, napustili su ga neki bitni saradnici, kao što su Čović i Perišić. Iz Vučićevog okruženja su nedavno otišli Zorana Mihajlović, Dragan Šormaz i Stanislava Pak. Da li će i njih prihvatiti aktuelna opozicija, kao što je ondašnja prihvatila revidirane slobiste?

Škoro: Vrlo moguće, posebno Zoranu. Deluje da se radi na tome. S tim što moramo ipak podvući razliku i biti realni. Čović i Perišić su bili kapitalci u odnosu na ove trećerazredne otpadnike iz SNS poput Šormaza, Zorane ili Pak. Čović i Perišić su obavljali važne i odgovorne funkcije kod Miloševića i mogli su puno toga da pomognu opoziciji, što se i pokazalo prilikom svrgavanje njegovog režima. Ovi snsovci su lepezani i samo bi štetu mogli da naprave opoziciji kojoj bi prišli, kao što su svojim prisustvom činili štetu i samom SNS.

Magazin Tabloid: Milošević je prošlost. Šta treba da se uradi, pa da to postane i Vučić?

Škoro: Vučić je prošlost, samo to još niko nije javio ni njemu, ni opoziciji. Potrebno je stvarno ujedinjavanje svih onih kojima je stalo do Srbije i rešenost da se istraje u promeni režima i uspostavljenog sistema vrednosti. Mora se promeniti način vladanja ukoliko želimo i dalje da postojimo na ovim prostorima. Ukoliko nismo spremni za to opet će se sve završiti sa "džaba smo krečili". A to je više nego pogubno.

Antrfile

Kosovo kao sudilište

Magazin Tabloid: Koliko je Vučić odgovoran za dramatična dešavanja na Kosovu i Metohiji?

Škoro: Ukoliko budemo dozvolili Vučiću da sprovede svoj plan izdaje države i predaje Kosmeta u ruke Albancima postavlja se pitanje da li mi više imamo pravo da se zovemo Srbima, a da nam se država i dalje zove Srbija. Funkcionisati bez Kosmeta je kao ići bez kičme. I zato se za predaju Kosmeta i odricanje od sopstvene državne teritorije uglavnom zalažu beskičmenjaci jer je njima to normalno. Navikli su tako da funkcionišu i puzajući steknu naviku koju žele da nametnu svima. Nijedan narod koji se odlučio da puzi ne može se smatrati slobodnim. Naši preci su jako dobro znali kolika je cena slobode i oni su je bez mnogo premišljanja platili svojim životima. I tako nam stvorili temelj, ali i odredili pravac kojim moramo ići. Naravno da je za sve što se trenutno dešava sa Srbima na Kosmetu najkrivlji onaj koji o svemu odlučuje i u sve se meša. I zato Vučić mora da odgovara pred zakonima ove zemlje, zajedno sa svojim saradnicima koji su mu u tome pomogli. Srbi sa Kosmeta su oduvek bili u poziciji građana drugog reda, a za vreme Vučića i njegove nazovi zaštite postali su najobespravljeniji narod u Evropi. Oni su glineni golubovi za agresivnog Kurtija i ništa manje agresivnih pripadnika tzv. Srpske liste, bratske firme SNS. Žalosno je što nemaju adekvatnu podršku od naroda u ostatku Srbije, dok se tzv. levica i desnica utrkuju ko će se više praviti Englez na njihovo stradanje. I iz bezizlaza ima izlaza, pa će se tako naći i za sve nas.