Feljton

Klus Švab: Četvrta industrijska revolucija (1)

Revolucija koja će suštinski promeniti naše živote

Na početku smo revolucije koja će suštinski promeniti način na koji živimo, radimo i komuniciramo jedni sa drugima. Po obimu, obimu i složenosti, četvrta industrijska revolucija je bez premca u svim prethodnim ljudskim iskustvima. Uskoro ćemo videti zapanjujuća tehnološka otkrića u najširem spektru oblasti, uključujući veštačku inteligenciju, robotiku, robotska vozila, 3D štampanje, nanotehnologiju, biotehnologiju i još mnogo toga. Klaus Švab, osnivač i dugogodišnji predsednik Svetskog ekonomskog foruma u Davosu, napisao je vodič koji će vam pomoći da se krećete kroz promene i izvučete maksimum iz njih. Ova knjiga je za one koji su zainteresovani za našu zajedničku budućnost i koji su odlučni da iskoriste mogućnosti revolucionarnih tehnologija da promene svet na bolje, piše u predgovoru autora. (Pr)osudite sami. Prevod: Pajo Ilić

Klaus Švab

Dragi prijatelji!

Živimo u izuzetnom vremenu - u eri kada se pred našim očima dešavaju korenite promene u tehnologiji, i ono što je juče izgledalo kao naučna fantastika, danas je već pravi projekat na kome rade inovativne kompanije, a sutra postaje prirodan, rasprostranjena i svakodnevna pojava, bez koje više ne zamišljamo svoj život.

Tako je bilo i sa računarima, internetom, pametnim telefonima, a ista stvar će se, siguran sam, desiti i sa mnogim tehnologijama opisanim u divnoj knjizi Klausa Švaba, Četvrta industrijska revolucija.

Posebnost ove revolucije, po mom mišljenju, biće to što će se uvođenje novih tehnologija karakterisati velikom brzinom i biće praćeno jakom konkurencijom. Već sada vidimo da inovativna aktivnost postaje arena borbe za hiljade kompanija širom sveta - kako velikih korporacija, tako i veoma malih start-upova. Svi se takmiče za priliku da budu prvi među onima koji mogu da na tržište iznesu novi proizvod, novu uslugu i pridobiju naklonost kupaca. To važi i za bankarsku industriju, gde tradicionalni način poslovanja ugrožavaju inovativne fintech kompanije.

Četvrta industrijska revolucija će imati dramatičan uticaj na celokupnu strukturu svetske privrede, a ako želimo da budemo među njenim liderima, moramo da razumemo u kom pravcu će se tehnološki razvoj odvijati u narednim godinama i kakve nas prodorne inovacije očekuju ubuduće.

Klaus Švab, koji je napisao knjigu Četvrta industrijska revolucija, predsednik je Svetskog ekonomskog foruma u Davosu i stoga ima jedinstvenu priliku da sumira iskustva i stavove vodećih svetskih stručnjaka u oblasti ekonomije i tehnologije, kao i lideri velikih korporacija. Ova knjiga ne samo da sadrži sistematski, dobro struktuiran pregled glavnih trendova četvrte revolucije, već pruža i mnogo zanimljivih, živopisnih i nezaboravnih činjenica.

Siguran sam da će vam čitanje biti zabavno i korisno!

Uvod

Od mnogih raznolikih i fascinantnih izazova sa kojima se suočava savremeno društvo, najvažniji i najupečatljiviji je ostvarenje i formiranje nove tehnološke revolucije, koja podrazumeva barem transformaciju čovečanstva. Mi smo na čelu revolucije koja će suštinski promeniti naše živote, naš rad i našu komunikaciju. Po obimu, obimu i složenosti, ovaj fenomen, koji smatram četvrtom industrijskom revolucijom, nema premca u svim prethodnim ljudskim iskustvima.

Tek treba da shvatimo punoću tempa razvoja i domete nove revolucije. Zamislite neograničene mogućnosti društva u kojem su milijarde ljudi međusobno povezane mobilnim uređajima, otvarajući neviđene horizonte u oblasti obrade i čuvanja informacija i pristupa znanju. Ili razmislite o zadivljujućoj kombinaciji novih tehnoloških otkrića u najširem spektru oblasti, uključujući, na primer, veštačku inteligenciju (VI), robotiku, internet stvari (IS), automobile robote, 3D štampu, nanotehnologiju, biotehnologiju, nauku o materijalima, i skladištenje i skladištenje energije, kvantno računarstvo. Mnoge od ovih inovacija su tek u povojima, ali se približavaju prekretnici kada će početi da se razvijaju, slojevajući i pojačavajući jedna drugu, predstavljajući preplitanje tehnologija iz sveta fizike, biologije i digitalne stvarnosti.

Svedoci smo dramatičnih promena u svim industrijama, koje su obeležene rađanjem novih poslovnih modela, remetilačkim uticajem osnovana tradicionalna preduzeća, kao i suštinska transformacija sistema proizvodnje, potrošnje, transporta i snabdevanja. U društvenoj sferi dešava se promena paradigme u načinu na koji radimo i komuniciramo, izražavamo se, primamo informacije i zabavljamo se. Slična transformacija se dešava na nivou vlada i javnih institucija, kao i, između ostalih sistema, u obrazovanju, zdravstvu i saobraćaju. Pored toga, novi načini korišćenja tehnologije za promenu našeg ponašanja, kao i postojeći sistemi proizvodnje i potrošnje, nude mogućnosti za obnovu i očuvanje životne sredine, umesto da stvaraju skrivene eksternalije u vidu eksternih troškova.

U pogledu veličine, tempa razvoja i obima, ove promene su istorijske.

Razvoj i usvajanje najnovijih tehnologija povezano je sa neizvesnošću i znači da još nemamo ideju kako će se transformacije izazvane ovom industrijskom revolucijom razvijati u budućnosti. Sama činjenica njihove složenosti i međuzavisnosti u svim sektorima podrazumeva odgovornost svih učesnika u globalnoj zajednici - vlada, biznisa, akademske zajednice i javnosti - da rade u bliskoj međusobnoj saradnji, neophodnoj za bolje razumevanje novonastalih trendova.

Zajedničko razumevanje je od fundamentalnog značaja za stvaranje zajedničke budućnosti zasnovane na jedinstvu ciljeva i vrednosti. Moramo da imamo sveobuhvatno i jedinstveno razumevanje o tome kako tehnologije menjaju naše živote i živote budućih generacija, kako transformišu ekonomsko, društveno, kulturno i ljudsko okruženje u kome živimo.

Priroda promena koje se dešavaju je toliko fundamentalna da svetska istorija još nije poznavala takvu eru - vreme i velikih prilika i potencijalnih opasnosti. Ono što me brine, međutim, je to što ih linearnost (nerevolucionarnost) razmišljanja mnogih lidera ili njihovo produbljivanje u probleme trenutka sprečava da budu strateški svesni remetilačkih sila i inovacija koje oblikuju našu budućnost.

Svestan sam da neki u naučnim i stručnim zajednicama smatraju da su procesi promena o kojima se ovde govori samo deo treće industrijske revolucije. Ipak, verujem da se nezavisnost četvrte industrijske revolucije može opravdati sa tri faktora.

Tempo razvoja

Za razliku od prethodnih, ova industrijska revolucija se ne razvija linearnim, već eksponencijalnim tempom. Ovo je proizvod višestrukog, duboko međuzavisnog sveta u kome živimo, kao i činjenice da nova tehnologija sama po sebi sintetiše sve naprednije i efikasnije tehnologije.

Širina i dubina

Zasnovan je na digitalnoj revoluciji i kombinuje različite tehnologije koje izazivaju neviđene promene paradigmi u ekonomiji, biznisu, društvu kod svakog pojedinca. To menja ne samo "šta" i "kako" radimo, već i "ko" smo.

Sistemsko delovanje

Omogućava holističke eksterne i unutrašnje transformacije svih sistema u svim zemljama, kompanijama, industrijama i društvu u celini.

Razmišljajući o ovoj knjizi, želeo sam da napravim osnovni vodič za četvrtu industrijsku revoluciju, definišući suštinu ovog fenomena, njegove posledice, uticaj na čovečanstvo i kako se može koristiti za opšte dobro. Ovo delo je namenjeno onima koji su zainteresovani za našu zajedničku budućnost, koji su rešeni da iskoriste mogućnosti revolucionarnih promena da promene svet na bolje.

Postavio sam sebi tri glavna zadatka:

- da skrene pažnju čitaoca na pitanja o sveobuhvatnosti i brzini razvoja tehnološke revolucije i njenih multilateralnih posledica;

- postaviti konceptualni okvir za razumevanje tehnološke revolucije, u kome se formulišu glavna pitanja i predlažu mogući odgovori;

- stvoriti platformu za stimulisanje interakcije i partnerstva između države i privatnog sektora po pitanjima vezanim za tehnološku revoluciju.

Ali iznad svega, ova knjiga se fokusira na način na koji tehnologija i društvo koegzistiraju. Tehnologija nije spoljna sila koja je van naše kontrole. Nismo ograničeni potrebom za jasnim izborom između „prihvati i prihvati" ili „odbije i izgubi". Kroz radikalne tehnološke promene, imamo priliku da razmislimo o tome ko smo zaista i kako doživljavamo svet. Što više razmišljamo o tome kako da iskoristimo ogromne prednosti tehnološke revolucije, što više gledamo na sebe i na temeljne društvene obrasce koji otelotvoruju i stvaraju ove tehnologije, to je veća naša sposobnost da oblikujemo ovu novu revoluciju da napravimo svet boljim mestom.

Oblikovanje Četvrte industrijske revolucije kao kreativnosti usredsređene na čoveka, a ne kao dehumanizujuću i depersonalizovanu silu, zadatak je van kontrole jedne osobe, industrije, regiona ili kulture. Osnovna i globalna priroda ove revolucije znači da će ona postati sastavni deo svih zemalja, ekonomija, industrija i ljudi. Stoga su pažnja i snage kojima se okrećemo multilateralnoj saradnji koja nema naučne, društvene, političke, nacionalne i industrijske granice od fundamentalnog značaja. Takvo angažovanje i saradnja su od suštinskog značaja za stvaranje pozitivne, ujedinjene i obećavajuće vizije kroz koju pojedinci i zajednice iz celog sveta mogu da učestvuju i imaju koristi od tekućih transformacija.

Veliki deo informacija i mojih analiza predstavljenih u ovoj knjizi zasniva se na projektima i inicijativama Svetskog ekonomskog foruma koji su razmatrani, diskutovani i diskutovani na njegovim nedavnim sastancima. Dakle, ova knjiga nudi okvir za planiranje budućih aktivnosti Svetskog ekonomskog foruma. Crpio sam i iz brojnih razgovora sa vodećim predstavnicima privrede, vlasti, javnosti, susreta sa inovatorima tehnološkog razvoja i mladih. U tom pogledu, ova knjiga ima jedan kolektivni izvor i proizvod je kolektivne mudrosti svih forumskih zajednica.

Knjiga se sastoji iz tri dela. Prvi deo daje pregled četvrte industrijske revolucije. Drugi opisuje glavne transformativne tehnologije. Treći detaljno opisuje posledice revolucije i neke od političkih izazova koje ona postavlja. U zaključku, nudim neke praktične ideje i rešenja za efikasnu primenu, izgradnju i iskorištavanje potencijala ove ogromne transformacije.

Deo I Četvrta industrijska revolucija

Poglalje 1 Istorijski kontekst

Reč "revolucija" označava iznenadnu i radikalnu promenu. Revolucije su se dešavale tokom istorijskog razvoja čovečanstva, kada su nove tehnologije i novi načini sagledavanja sveta izazvali suštinske promene u ekonomskim sistemima i društvenim strukturama. Pošto se istorija ovde koristi kao referentni okvir, iznenadnost takvih promena može se desiti tokom mnogo godina.

Prva kardinalna promena u načinu života čoveka - prelazak sa sakupljanja na zemljoradnju - dogodila se pre deset hiljada godina usled pripitomljavanja životinja.

Poljoprivredna revolucija izgrađena je na kombinaciji moći životinja i ljudi kako bi se osigurala proizvodnja, transport i komunikacija. Postepeno se povećavala efikasnost proizvodnje hrane, podstičući rast stanovništva i osiguravajući održivost velikih naselja. To je na kraju dovelo do urbanizacije i procvata gradova.

Nakon agrarne revolucije usledio je niz industrijskih revolucija koje su započele u drugoj polovini 18. veka. One su postale prekretnice na putu od upotrebe mišićne snage do mehaničke energije, što je dovelo do današnjeg istorijskog trenutka, kada se u procesu četvrte industrijske revolucije razvija proizvodnja na račun ljudske kognitivne aktivnosti.

Prva industrijska revolucija trajala je od 1760-ih do 1840-ih. Njegov pokretač bila je izgradnja železnice i pronalazak parne mašine, što je doprinelo razvoju mehaničke proizvodnje. Druga industrijska revolucija, koja je započela krajem 19. veka i trajala do početka 20. veka, dovela je do pojave masovne proizvodnje zahvaljujući širenju električne energije i uvođenju montažne trake. Treća industrijska revolucija počela je 1960-ih. Obično se naziva kompjuterska ili digitalna revolucija, jer je bila katalizovana razvojem poluprovodnika, upotrebom mejnfrejm računara 1960-ih, personalnih računara 1970-ih i 80-ih i Interneta 1990-ih.

S obzirom na različite definicije i naučne argumente koji se koriste za opisivanje prve tri industrijske revolucije, verujem da smo danas na početku četvrte industrijske revolucije. Počeo je na prelazu u novi milenijum i zasnovan je na digitalnoj revoluciji. Njegove glavne karakteristike su „sveprisutni" i mobilni internet, minijaturni proizvodni uređaji (koji su stalno sve jeftiniji), veštačka inteligencija i mašine za učenje.

Digitalne tehnologije zasnovane na hardveru, softveru i mrežama nisu nove, ali udaljavajući se svake godine sve više od treće industrijske revolucije, postaju sve naprednije i integrisanije, izazivajući transformaciju društva i globalne ekonomije. Zato su profesori MIT-a Erik Brinjolfson i Endru Mekafi ovaj period duhovito nazvali „Drugo mašinsko doba", koristeći ovaj izraz u naslovu svoje knjige objavljene 2014. godine. U njemu oni tvrde da je svet na ivici eksplozije nalik epidemiji, u kojoj će se efekti ovih digitalnih tehnologija manifestovati „u svoj svojoj slavi" u automatizaciji i stvaranju „stvari bez presedana".

U Nemačkoj se vodi rasprava o „Industriji 4.0". Termin je rođen 2011. godine na sajmu u Hanoveru i trebalo je da se odnosi na proces fundamentalne transformacije globalnih lanaca vrednosti. Širenjem pametne fabričke tehnologije, četvrta industrijska revolucija stvara svet u kome virtuelni i fizički proizvodni sistemi fleksibilno deluju na globalnom nivou. Ovo omogućava potpuno prilagođavanje proizvoda i kreiranje novih operativnih modela.

Međutim, četvrta industrijska revolucija se ne odnosi samo na pametne i međusobno povezane mašine i sisteme. Njegov spektar delovanja je mnogo širi.

Istovremeno, pojavljuju se talasi daljih otkrića u različitim oblastima: od dešifrovanja informacija zabeleženih u ljudskim genima do nanotehnologije, od obnovljive energije do kvantnog računarstva. Upravo sinteza ovih tehnologija i njihova interakcija u fizičkim, digitalnim i biološkim domenima čine četvrtu industrijsku revoluciju suštinski različitom od svih prethodnih revolucija.

Tokom ove revolucije, najnovije tehnologije i univerzalne inovacije se šire mnogo brže i u mnogo većim razmerama nego tokom njenih prethodnika, koje su, uzgred, još uvek u toku u nekim zemljama sveta. Stanovništvo od 17 odsto svetske teritorije čeka drugu industrijsku revoluciju, pošto oko 1,3 milijarde ljudi još uvek nema pristup struji. Otprilike polovina svetske populacije, odnosno 4 milijarde ljudi, čeka treću industrijsku revoluciju, pošto većina njih živi u zemljama u razvoju gde nema pristupa internetu. Istovremeno, napominjem da je bilo potrebno skoro sto dvadeset godina da se vreteno (simbol prve industrijske revolucije) proširi samo van Evrope. Poređenja radi, Internet se proširio širom sveta za manje oddeset godina.

Pouka prve industrijske revolucije ostaje aktuelna i danas: glavni pokazatelj napretka je i dalje mera prihvatanja tehnoloških inovacija od strane društva. Ne samo državne i vladine institucije, već i privatni sektor moraju doprineti razvoju civilizacije. Ono što je najvažnije, međutim, jeste razumevanje dugoročnih koristi od strane građana.

Uveren sam da će četvrta industrijska revolucija u svakom pogledu biti ništa manje ambiciozna, delotvorna i istorijski značajna od prethodne tri. Ipak, zabrinut sam zbog dva faktora koji mogu ograničiti potencijal za efikasnu i doslednu implementaciju.

Prvo, verujem da je trenutni nivo upravljanja i svesti o tekućim promenama u svim oblastima izuzetno nizak u poređenju sa potrebom da se preispitaju ekonomski, društveni i politički sistemi kako bi se odgovorilo na izazove četvrte industrijske revolucije. Kao rezultat toga, nacionalne i globalne institucionalne strukture neophodne za upravljanu difuziju inovacija i ublažavanje poremećaja su u najboljem slučaju neadekvatne, au najgorem potpuno odsutne.

Drugo, takođe ne postoji konzistentan, pozitivan i jedinstven koncept na globalnom nivou koji bi mogao da identifikuje mogućnosti i izazove četvrte industrijske revolucije i koji je od fundamentalnog značaja za uključivanje različitih slojeva i zajednica u proces, kao i za sprečavanje negativna reakcija društva na tekuće kardinalne promene.

Poglavlje 2

Kardinalne sitemske promene

Polazna hipoteza ove knjige je da tehnologija i digitalna transformacija mogu dramatično da promene sve oko nas, oživljavajući izubijanu i izlizanu frazu:

„Ovo vreme će biti drugačije". Drugim rečima, velike tehnološke inovacije su na ivici aktiviranja epohalnih globalnih promena, a to je apsolutno neizbežno. Obim i obim tekućih promena objašnjavaju oštrinu percepcije disruptivnih inovacija u ovom trenutku. Tempo razvoja i širenja inovacija je neviđeno brz. Malo ljudi je imalo pojma o nadaleko poznatim razornim platformama Airbnb, Uber, Alibaba pre samo nekoliko godina. Sveprisutni iPhone se prvi put pojavio na tržištu 2007. Do kraja 2015. više od dve milijarde pametnih telefona biće u upotrebi širom sveta. Gugl je 2010. godine najavio stvaranje prvog potpuno samostalnog automobila. Mislim da će vrlo brzo postati uobičajena pojava na putevima.

Ova lista je beskrajna. Ali nije samo tempo razvoja ono što je upečatljivo: rast po obimu je takođe neverovatan. Digitalna transformacija znači automatizaciju, što zauzvrat znači da kompanije nisu u opasnosti od smanjenja prinosa na obim (u krajnjem slučaju, ovo će biti veoma mali pad). Da bismo zamislili šta se dešava, uporedimo Detroit 1990. (tada glavni centar tradicionalne industrije) sa Silicijumskom dolinom 2014. godine. Godine 1990. tri najveće kompanije u Detroitu imale su kombinovanu tržišnu kapitalizaciju od 36 milijardi dolara sa 250 milijardi dolara prihoda i do 1,2 miliona zaposlenih.

U 2014, kombinovana tržišna kapitalizacija tri najveće kompanije iz Silicijumske doline bila je znatno veća (1,09 biliona dolara) sa približno istim iznosom profita (247 milijardi dolara) i skoro deset puta manje zaposlenih (137.000 ljudi).

Stvaranje jedinice vrednosti sa mnogo manjom radnom snagom nego pre deset ili petnaest godina omogućeno je minimalnim troškovima digitalnog poslovanja, koji se približavaju nuli. Pored toga, realnost digitalnog doba je da mnoge nove kompanije obezbeđuju „informacionu robu" sa praktično nultim troškovima za skladištenje, transport i umnožavanje. Nekim disruptivnim tehnološkim kompanijama je potrebno malo ili nimalo kapitala da bi napredovale. Na primer, kompanijama kao što su Instagram ili VhatsApp zapravo nisu bila potrebna finansijska sredstva za početak, što je promenilo ulogu kapitala i poslovanja u kontekstu četvrte industrijske revolucije. Sve u svemu, ovo pokazuje kako ekonomija obima podstiče rast i utiče na promene u čitavim regionima.

Jedinstvenost četvrte industrijske revolucije, pored tempa razvoja i širokog obuhvata, leži u sve većoj harmonizaciji i integraciji velikog broja različitih naučnih disciplina i otkrića. Opipljive inovacije koje su rezultat međuzavisnosti između različitih tehnologija više nisu naučna fantastika. Na primer, danas digitalne proizvodne tehnologije mogu da komuniciraju sa biološkim svetom. Neki dizajneri i arhitekte već kombinuju kompjuterski podržan dizajn, aditivnu proizvodnju, inženjering materijala i sintetičku biologiju kako bi inovirali sisteme interakcije između mikroorganizama, naših tela, hrane koju jedemo, pa čak i zgrada u kojima živimo. Da bi to uradili, oni stvaraju (pa čak i „rastu") objekte koji se stalno menjaju i prilagođavaju (izrazite karakteristike biljnog i životinjskog sveta).

U knjizi "Drugo mašinsko doba" Brinjolfson i McAfee tvrde da su računari toliko sposobni da je nemoguće predvideti koje će aplikacije koristiti za nekoliko godina. Danas je veštačka inteligencija (VI) svuda oko nas, od samovozećih automobila i dronova do virtuelnih asistenata i softvera za prevođenje. Sve ovo će promeniti naše živote. VI je napravila značajan napredak zahvaljujući brzom rastu računarske snage i dostupnosti ogromne količine podataka, od softvera za otkrivanje novih lekova do algoritama koji predviđaju naše kulturne interese.

Mnogi od ovih algoritama su kreirani na osnovu „hlebnih mrvica", odnosno onih informacionih tragova koje ostavljamo u digitalnom svetu. Ovo stvara nove tipove „samoučećih računara" i automatizovanih pronalazaka, omogućavajući „inteligentnim" robotima i računarima da se samoprogramiraju i pronađu optimalna rešenja zasnovana na početnim principima.

(Nastavak u sledećm broju)