čarobni breg
Srpske vlasti obustavile oporavak rudarstva i eksploataciju zeolita
Lek za Nato trupe
Srbija leži na pola miliona tona čarobnog minerala, koliko se proizvede u svetu godišnje. Aleksandar Popović, bivši ministar Koštuničine vlade, uradio je studiju o zeolitu, ali je nova vlast taj projekat potpuno zanemarila. Dok svet drma era minerala sa čarobnim svojstvima, naše tržište preplavili su mešetari, nadrilekari i preparati iz susedstva sumnjivih kvaliteta.
Žika Rakonjac
U proleće 2003. godine objavljena je senzacionalna vest da Srbija leži na mineralima zeolita. Najveći baseni ovog rudnog bogatstva nalaze se u okolini Vranja, na padinama Kopaonika, Fruške gore...Samo selo Igroš, smešteno među brdima Jelenak i Trnovačka čuka, nadomak Brusa, ima pola miliona tona ovog minerala, koliko se proizvede na celoj planeti godišnje.
U ovom trenutku Srbija ne koristi dovoljno svoj rudarski potencijal, zaradi jedva 1,3 milijarde dolara, a aktuelna vlast ništa ne radi na eksplataciji zeolita, iako njegova prerada ne zahteva velika novčana ulaganja, jer obrada te rude funkcioniše skoro poput kamenoloma. Naše tržište je, sa druge strane, preplavljeno preparatima iz inostranstva, pretežno iz Hrvatske, Austrije i Nemačke, država koje uopšte nemaju ovaj dar prirode. Da zlo bude još gore, njihove kompanije zeolit uvoze iz Srbije kao sirovinu, a onda ga prerađenog u malim i skupim pakovanjima plasiraju na naše tržište kao svoj autentičan proizvod.
Shvatajući da zeolit nije samo senzacionalno otkriće već i dobra šansa da se lepo zaradi, bivši ministar iz Koštuničine vlade Aleksandar Popović naručio je Studiju o rudarskoj industriji Srbije koja je pokazala da se resursi zeolita ne koriste dovoljno. Otvaranje takvih rudnika koštalo bi oko 100 miliona evra, ali bi prihodi u narednih pet do deset godina mogli da dostignu četiri milijarde dolara. Jedan od osnovnih ciljeva bio je da do 2018. godine rudarski sektor dostigne učešće od 10 odsto u društvenom proizvodu Srbije, ali je taj projekat odbačen, iako je za njega potrošeno milion evra.
Popovićeve planove podržala je vlada Japana i japanska Agencija za međunarodnu saradnju (JICA) u okviru master plana sa idejom da se srpsko rudarstvo vrati u život. Zašto je Srbija odustala od takvog projekta za sada nema racionalnog objašnjenja?
Eksplatacija zeolita je vrlo unosan biznis u koji mnoge velike svetske kompanije vide svoju šansu, a srpska administracija je spremna na svaku vrstu usluge za sitne pare. Na naše tržište su već prisutne strane kompanije, uglavnom iz Hrvatske i Nemačke, pa se najnovija dešavanja vezuju kao direktna posledica bitke za novac i rudna bogatstva.
U januaru je uz veliku pompu uhapšen Branko Stančević, jedan od pionira u istraživanju zeolita kod nas. Branko Stančević je diplomirani veterinar, čovek koji se već dvadeset godina bavi ozbiljnim naučno-istraživačkim radom na Institutu za veterinu, a 1993. godine dobio je zlatnu medalju "Nikola Tesla" za pronalazak ATN-a, antitoksičkog nutritijenta. Taj supstrat, dobijen složenim, višefaznim, postupkom mešanja prirodnih alumosilikata, zeolita i gline i obogaćen vitaminima, nezamenljivim aminokiselinama i masnim kiselinama prirodnog porekla, u Zavodu za intelektualnu svojinu vodio se kao patent broj 49078.
Da bi se ispitali dejstvo preparata, pod okriljem Ministarstva za nauku Republike Srbije svojevremeno je bio pokrenut veoma obiman i skup projekat pod brojem 0439 BTR u a.d. "Bačka" - Bačka Palanka, u kome su učestvovali: Prirodno-matematički fakultet Novi Sad, Institut za higijenu i tehnologiju mesa Beograd, Poljoprivredni fakultet Novi Sad, Medicinski fakultet Novi Sad, Medicinski fakultet Niš. Cilj ovog istraživanja bio je da se praćenjem biohemijskih, fizioloških i histoloških parametara odrede efekti ATN-a u ishrani svinja i živine. Dobijeni rezultati na nivou su epohalnog i gotovo naučne fantastike. ATN je tada podržao i ruski akademik Tihomir Vrebalov, dao preporuku za korišćenje kao dodatka stočnoj hrani koji poljoprivrednu proizvodnju čini zdravstveno bezbednom i ekonomičnom.
Sva ta istraživanja veterinar Stančević je primenjivao na ljude. Njegovi "lekovi" na bazi zeolita, u prahu ili tečnom stanju, prodavani su i po 350 evra. Umrlo je nekoliko osoba.
Oba Stančevića i jedna zubarka su od kraja januara u pritvoru. Teško da će se izbaviti iz nevolje, ali taj događaj nije ozbiljno uzdrmao već formirano mišljenje o čudotvornom kamenu.
Svet je poludeo za zeolitom, prirodnim materijom vulkanskog porekla, svetložute boje, koga u znatno manjim količinama nego kod nas ima još u okeanima, Americi, Rusiji, Japanu i Bugarskoj. Zeolit se već "meša" u preko hiljadu i po različitih proizvoda. U prirodi se nalazi preko 200 vrsta zeolita, ali je jedino srpski zeolit, pokazala su istraživanja, koristan i ima čarobna dejstva na ljude, ako je njihova primena stručna.
Kako je Srbija prebogata ovom rudom, neki su skloni da poveruju u teorije zavera i u to da je Nato alijansa 1999. godine povela rat za Kosovo i Metohiju kako bi došla u posede nalazišta zeolita, a ne iz političkih razloga i svrgavanja Miloševićevog režima. Zapadne zemlje su na taj način, preko albanske separatističke politike, došle u posed nalazišta čudotvornog kamenja koga na Kosovu i Metohiji ima takođe u izobilju.
Za zeolit se zna veoma dugo, oko 250 godina, a su ovaj čudotvorni kamen na našim prostorima otkrili Rusi, još 1903. godine, i prve uzorke odneli na jedan od univerziteta u Moskvi, gde je više decenija ostao zaboravljen. Tek su mlađi naučnici obavili ispitivanja i, začuđeni rezultatima, saopštavaju Beogradu da Srbija ima pravo rudno bogatstvo. Ispostavilo se da zeolit, pored ostalih svojstava, idealno štiti od zračenja pa su Rusi sa više slojeva ove rude zatrpali jezgro Černobilja odmah posle nuklearne katastrofe. Sve elektrane na nuklearni pogon danas se obložu zeolitom, a zapadna medicina ga koristi za lečenje i detoksikaciju vojnika koji su ozračeni u Bosni i Hercegovini, Srbiji, Avganistanu i Iraku. Taj čudesni kamen za 90 odsto uvećava prinose kod žitarica, za 85 odsto kod paprike, 54 odsto kod krompira, a oni koji su izbliza osetili efekte zeolita tvrde da celu Srbiju treba zaprašiti kako bi se spasila od uranijama, bombi, pesticida i opšte zagađenosti hrane i tla.
"Ako osećate svrab među prstima, ako se znojite, ili ako vam smrde noge, nemojte uzalud da se češete. Sameljite ovaj mineral u prah, pospite ga u čarape ili cipele i problem je rešen. Njime možete da operete zube, jer on leči desni, jača kosti. Ako ga stavite u zamrzivač ili hladnjak, pokupiće sve neprijatne mirise", deo je iz obilja korisnih saveta.
Stručnjaci beogradskog Instituta za tehnologiju nuklearnih i drugih mineralnih sirovina smatraju da zeolit ima široki spektar primene u poljoprivredi, farmaciji, medicini, nuklearnoj industriji...Njegova najbitnija osobina je u sposobnosti upijanja otrova. Posebno treba naglasiti da između ostalih toksina on vezuje i mikotoksine gljivica, za čije efikasno uklanjanje do danas nije pronađeno rešenje. Mikotoksina ima 360 vrsta i nije ih moguće uništiti ni kuvanjem, ni zamrzavanjem, ni antibioticima. Mikotoksini izuzetno nepovoljno deluju na sve unutrašnje organe i imaju kancerogeno dejstvo. Antibiotici uništavaju sve bakterije u organizmu, štetne i korisne, za razliku od zeolita koji uništava samo štetne bakterije.
U svetu su sve više aktuelna ispitivanja zeolita u medicini. Kod nas još nema do kraja izgrađen kapacitet za izučavanje primene ovog minerala, ali u svetu postoje takvi razvojni projekti. Zato se tek očekuje da će proizvodi nastali od zeolita izazvati pravi bum u svetu.
Prvi rezultati ispitivanja prezentovani su 1998. godine. U Hrvatskoj, koja nema svoj zeolit već ga uvozi iz Srbije, praćen je veći broj bolesnika obolelih od malignih bolesti koji su uzimali zeolit pod kontrolom lekara. Posle višenedeljne primene zeolita došlo je do vidnog poboljšanja, tako da je većina pacijenata izgubila simptome bolesti, primarni tumor je smanjio veličinu, metastaze su se povukle, poboljšalo se opšte stanje pacijenta.
Zbog svojih izuzetnih svojstava, zeolit se u svetu već koristi u svim oblastima, dok je u našoj zemlji njegova primena zanemarljiva. Stalo se sa svim započetim projektima, i ko zna, možda je spomenuti veterinar obavljao neku vrstu testova na ljudima jer nije bilo adekvatne podrške države.
Naučno je utvrđeno da za izuzetna svojstva zeolit duguje svojoj specifičnoj kristalnoj rešetki koja kao magnet privlači, vezuje za sebe i neutrališe brojne toksične materije i jedinjenja, kao što su teški metali (olovo, kadmijum, stroncijum, živa, kobalt, hrom...), radioaktivne supstance, mikotoksini (olovne produkte gljivica u hrani - plesniva hrana) i toksični gasovi (ugljen-monoksid, ugljen-dioksid, amonijak, formaldehid...).
Budući da živimo "u toksičnom svetu", kako neki stručnjaci definišu današnje stanje životne sredine, gde su vazduh, voda, zemljište i hrana, sve zagađeniji, može se pretpostaviti koje blago predstavlja prirodni mineral koji te opasne materije neutrališe.
Srbija ima nekoliko aktivnih i još nekoliko potencijalnih ležišta ovog dragocenog minerala, čija primena inače zahteva veoma skromne investicije. Među najznačajnijim su ona u Vranjskoj Banji, kod Brusa, na Fruškoj gori i Jastrepcu, gde eksploataciono pravo korišćenja ima Geološki institut.
Institut za nuklearnu tehnologiju i minerologiju u Beogradu pronašao je „lek" kojim se može bitno neutralisati štetno dejstvo osiromašenog uranijuma. Osvojen je novi proizvod koji adsorbuje uran više od 90 odsto. To su eksplicitno potvrdila tromesečna naučna istraživanja 2006. godine. Novi proizvod se bazira na "klinoptilolitu", mineralu iz porodice zeolita, koji je zaštićen kod nas i u svetu. U prirodnom obliku "klinoptilolit" ne reaguje, ali kada se modifikuje sa određenim organskim radikalima, dobija se novi proizvod koji adsorbuje preko 90 odsto urana.
I pored takvih saznanja, država Srbija nije uradila nikakav plan kojom metodom bi trebala da eliminiše osiromašeni uran od tepiha bombi kojima je zasuta Srbija 1999. godine.
Zeolit nije skup mineral. Njegova cena u refuznom stanju kreće se od nekih desetak do dvadesetak dinara po kilogramu, zavisno od granulacije. Zato je još veće čudo da je njegova primena kod nas skoro sporadična, i to samo u stočarstvu i poljoprivredi.
Nalazišta u okolini Vranja su među prvima u svetu, a na Fruškoj gori otkriven je ne tako davno i to slučajno u bivšem rudniku mrkog uglja. Nazvali su ga "rudarski sapun", jer je zeolit odlično čistio prljave ruke po izlasku iz jame.
Ljudi u Igrošu, ispod Kopaonika, zidali su kuće zeolitom, jer im je pogodan za klesanje. Kada su stručnjaci iz Beograda banuli u ovaj kraj, te 2003. godine, bili su u čudu: Pa, ljudi, jel vi znate od čega su vaše kuće.
- Nemamo pojma!
Meštanima je bilo važno da nemaju vlagu i buđ, a štićeni su i od radijacije.
Prirodno bogatstvo na ovim prostorima prvi otkrili Rusi.
černobiljska nuklearna elektrana zatrpana sa više slojeva zeolita nakon strašne havarije.
Nato truje i čisti sto-posto
Poslednjih godina NATO upotrebljava zeolit i intenzivira svoja istraživanja nakon što je zeolit uspešno primenjen u Černobilju. Povod je bio rat na prostorima bivše Jugoslavije. Lekari su za vreme rata izveštavali iz Bosne o učestalim pojavama po čak tri paralelna maligna oboljenja na istom organizmu, što medicina do tada nije zabeležila. Neke bolesti su uspešno sanirane korišćenjem zeolita.
Slično je i sa epidemijom karcinoma kod dece u Iraku, ali i u Avganistanu i u drugim ratnim područjima koje zapadna alijansa vodi po svetu.
Zajedničko je to d asu kod svih obolelih pronađene značajne količine DU - urana, koji se koristi u savremenom ratnom naoružanju, čijim je radioaktivnim zračenjem i radioaktivnim česticama kontaminirano ne samo ratno, nego i šire područje. Doktor Gabriel Kousens, vodeći američki istraživač zelita kao detoksikanta, je objavio vrlo zanimljive rezultate svojih istraživanja koji potvrđuju izuzetna detoksička svojstva zeolita.
Američki Tri of Life Rejuvenation Center sproveo je pilot studiju o detoksifikaciji teških metala, DU - urana, kao vrlo raširenog radioaktivnog kontaminata koji je posledica upotrebe naoružanja, zatim PFOA-teflonske kiseline kao kancerogenog elementa teflona, te još 14 do 26 teških metala, pesticida i herbicida i mikotoksina. Detoksifikator je bio zeolit u kombinaciji s hlorofilom iz zelenog soka. Analizirani su sadržaji toksina u jetri, plućima i mozgu. Istraživane osobe su inicijalno imale prosečno 90 do 95 odsto toksina u vitalnim organima. Nakon mesec dana uzimanja zeolita i zelenog soka sve su osobe imale 0 (nula) toksina, što znači da je organizam očišćen sto-posto.