Do koske

 

Korumpirana ministarka pravde i nasilje nad pravdom

 

Plastični pištolj i uslovni otpust

 

Koliko je etičkih, zakonski i ljudskih normi prekršila mlada, neiskusna, ali drska i korumpirana ministarka pravde Srbije Snežana Malović, te kako je slučaj Milorada Bracanovića nanovo otvorio niz pitanja o haosu u našem pravosuđu.

 

Milica Grabež

 

Odluka o postavljenju gospođe Snežane Malović za ministra pravde izazvala je zebnju kod građana Srbije. Ova tridesetogodišnja žena bila je pred porođajem u trenutku kada je najavila, gromoglasno, reformu srpskog pravosudnog sistema.

Odluka o postavljenju Milana Obradovića za direktora Uprave za izvršenje zavodskih sankcija takođe je bila šokantna. General Obradović bio je ''junak'' zloglasne akcije "Sablja". Generalski čin je dobio na mestu načelnika SUP-a Beograda, čiji inspektori su za vreme ove akcije uhapsili tri hiljade građana.

Država je morala potom, nakon pravnosnažnih presuda koje su uhapšeni građani dobili, da iz budžeta isplati nekoliko miliona evra, na ime odštete zbog nezakonitih hapšenja i torture.

General Obradović je bio u pritvoru dva meseca, pod optužbom da je zloupotrebio službeni položaj.

Odmah po porođaju, Snežana Malović se vratila u fotelju, a u Narodnoj skupštini Srbije saopšteno je da je nezakonito, uvećavanjem lažnih izveštaja o sastancima u Republičkoj izbornoj komisiji, gospođa ministarka u prošlog godini naplatila dva miliona neoporezovanih dinara.

Ali, ministarka nije podnela ostavku niti je uhapšena. Velikodušno je vratila nezakonito uzete pare.

Onda su usledile montirane afere. Legijin plastični pištolj i priča o navodnom planiranom bekstvu. Gospodin Obradović je na konferenciji za štampu saopštio "da nema dokaza da je Legija planirao bekstvo''.

Usledila je suspenzija 11 stražara u Okružnom zatvoru u Beogradu, iako je  gospodin Obradović izjavio da pregledom bezbednosnih kamera nije utvrđeno da je bilo ko od suspendovanih stražara uneo plastični pištolj u sobu pritvorenika Milorada Ulemeka. Ipak, saopšteno nam je, svi stražari će dobiti otkaz.

Ovaj slučaj poslužio je srpskoj ministarki pravde i njenom direktoru da u prebukiranim srpskim zatvorima uvedu najviši mogući stepen maltretiranja pritvorenika. Slede svakodnevni pretresi soba, skidanje zatvorenika do gole kože prilikom poseta rodbine i advokata, bez obzira što većina zatvorenika u Srbiji izdržava prekršajne i kazne zatvora od po nekoliko meseci.

Korumpirana ministarka priredila nam je novo iznenađenje. Milorad Bracanović, bivši zamenik načelnika BIA, koji je osuđen pred Okružnim sudom u Beogradu na dve godine zatvora izdržavao je kaznu u Zabeli. Bio je primernog vladanja, reč je velikom gospodinu, takvim ga poznaje i Milan Obradović, jer su često službeno i privatno sarađivali.

Svaki osuđenik nakon trećine izdržane kazne ima pravo da podnese zahtev za puštanjem na uslovnu slobodu. To je propisano Ustavom Srbije i Krivičnom zakonikom.

O zahtevu za puštanjem na uslovnu slobodu odlučuje sud, koji je kaznu izrekao, uz prethodno pribavljeno mišljenje uprave zatvora. Načelnik službe za prevaspitanje opisao je Bracanovićevo ponašanje u zatvoru kao vrlo korektno, da je izvršavao sve obaveze propisane zatvorskim kućnim redom, zaključujući da je prema osuđeniku ostvarena svrha kažnjavanja. To je potpisao i upravnik zatvora, jer ga obavezuje mišljenje načelnika Službe za prevaspitanje.

Okružni sud je odbio zahtev osuđenog Bracanovića, i predmet je, po žalbi, došao u Vrhovni sud Srbije, o kojem odlučuje dežurno veće.

Sudije su procenila da su se stekli uslovi da preostala dva meseca  kazne Bracanović provede na uslovnoj slobodi. Ispunjeni su svi uslovi: izdržao je devet desetina kazne, pokajao se, ponašao se korektno u zatvoru.

Istog dana ministarka pravde, ona koja je drpila dva miliona, pa ih nekažnjeno vratila, smenila je upravnika zatvora u Zabeli i načelnika službe za prevaspitanje. Zar je u njenoj nadležnosti da procenjuje u kom stepenu je nad nekim zatvorenikom izvršena resocijalizacija?  Zar o svakom zahtevu za uslovnim otpustom ona treba da odlučuje i daje saglasnost? Sa druge strane, jasno je kao dan da bi u svakoj pravnoj državi ona, posle ovakvih izjava i postupaka, bila odmah uhapšena.

Skandal se nastavlja. Odlazeća predsednica Vrhovnog suda Srbije Vida Petrović Škero suspendovala je troje sudija Vrhovnog suda Srbije zbog odluke da Miloradu Bracanoviću usvoje zahtev i puste ga iz zatvora dva meseca ranije.

Da li i sudije Vrhovnog suda Srbije treba da pitaju predsednicu, kada većaju odluke?

Slučaj Bracanovića učinio je pravosudni sistem Srbije još represivnijim. Niko više, od pet hiljada zatvorenika, neće moći biti pušten na uslovnu slobodu. Među njima je mnogo teških bolesnika, neki su i smrtno bolesni, i imaju zakonsko i ustavno pravo na uslovni otpust.

Da li je to reforma pravosudnog sistema Srbije, koju sprovodi neobrazovana i korumpirana ministarka i njeni ozloglašeni saradnici, koji su i sami bili u zatvoru? Da li oni treba da nas uvedu u Evropsku zajednicu?

Znači li to da se u Srbiji priprema diktatura funkcionera Demokratske stranke i njenih zlih ministara.

Hoćemo li biti osuđivani i bez presuda, ili će sudije morati da pitaju ministarku pravde i predsednicu suda kakve presude da donose, a upravnici zatvora kakva mišljenja o osuđenicima treba da pišu, prethodno tražeći saglasnost ministarke, predsednika Vlade i predsednika Srbije?

U svojoj dugoj istoriji Srbija nije imala ovakvu ministarku pravde i njene saradnike.