Likovi i senke

Pastir u javnoj kući

Nikola Vlahović

Ima skoro godinu dana kako je episkopu Srpske pravoslavne crkve Porfiriju (Perić) zapalo da upravlja Republičkom radio-difuznom agencijom, u ime i za račun Skupštine koja je osnivač ove neobične organizacije.
Za to vreme je Sodoma i Gomora sa televizije Pink, tog zloglasnog uništitelja svakoga morala, mere, etike i kulture, sasvim zavladala. Ovaj bastion ljudskog blata, predvorje javnih kuća, nije ni jedino ni usamljeno mesto na kome traje ruganje s narodom i scene njegovog ponižavanja primerenije ranoj Otomanskoj imperiji. Nije jedino, ali je glavno i najveće.
Episkop Porfirije doktorirao je 2004. godine na Bogoslovskom fakultetu Univerziteta u Atini na temu: "Mogućnost poznanja Boga kod apostola Pavla po svetom Jovanu Zlatoustom".
Ako ovaj sveštenik zaista poznaje Boga, Jovana Zlatoustog (koji je poznavao Pavla), ili  ako poznaje "mogućnosti upoznavanja sa Njim", bio je dužan da, sa mesta na kome sedi, u ime skandalozno velike plate koju prima, reaguje na svakodnevno bludničenje televizije Pink i njoj srodne javne kuće.
Zna li episkop Porfirije da sloboda medija nije isto što i teror nad milionima ljudi?
Mogao je barem da javno osudi, protestuje ili učini nešto treće po svom izboru. Ali, Porfirije je odlučio da ćuti i prima platu.
U međuvremenu, "licencne" emisije koje imaju kupljen prostor na nacionalnoj frekvenciji televizije Pink, ispituju na poligrafu i za novčanu nagradu očajne ili sumasišavše građane: koliko su puta prevarili supružnika, koliko puta su se zamalo udavili od oralnog seksa, da li bi spavali sa srodnikom i za koliko para bi prodali oca i majku. I to sve pred njihovim prisutnim rođacima, decom, ljubavnicima, muževima i ženama, bivšim i sadašnjim, pred očima miliona građana Srbije, redovno nedeljno, plus "obnova gradiva".
Dok Porfirije ćuti i prima platu, jedna primitivna žena, desna ruka vlasnika televizije Pink, javno hvali ovu javnu kuću i taj brlog koji ona vodi, ističući slučaj za primer, te kako su potvrdu o vrednosti njenog rada dali milioni gledalaca.
Dok Porfirije ćuti a gaće padaju, stotine hiljada mladih ljudi, hipnotisani prizorima javne kuće, formira svoje izopačeno gledanje na svet. Ako ga je strah da će biti optužen kao policajac konzervativnih načela, bio je dužan kao građanin da nešto na ovu temu kaže. Ili da se, u ime Boga, i morala koji propoveda, povuče sa ove dobro plaćene funkcije, i tako opomene i javne kuće.
Druga je mogućnost da ovde nije u pitanju pastir, nego policajac.