Policija
Nestanak ili pljačka novca
u MUP-u Srbije
Samo prati, neko će da plati
Za
razliku od poslovne pratnje
koja je uvek i bez izuzetka
dobro plaćena, slučaj prevarenih
i za novčanu
naknadu zakinutih službenih pratilaca MUP-a Srbije koji su
angažovani po Sporazumu o readmisiji, do današnjeg dana
nije rešen. Novca nema, niti mu se putevi znaju. Ovaj
slučaj analizira Tabloidov urednik, penzionisani načelnik Savezne uprave pogranične policije za strance i
putne isprave Milan Glamočanin.
Milan
Glamočanin
Donošenjem
novog Zakona o policiji (iz 2006. godine), izvršena
je istovremeno i reorganizacija Ministarstva, pa
je ono podeljeno na više resora: Direkciju policije, Sektor finansija, ljudskih resursa i zajedničkih poslova,
i Sektor za zaštitu
i spasavanje.
To
je omogućilo ministru da direktno
kontroliše finansijske tokove u MUP-u, preko svog poverljivog čoveka gđe Suzane
Šulajić, koja je činom imenovanja postala prva žena
general policije, bez policijske obuke i iskustva, a nakon
samo godinu dana provedenih u MUP-u!
Tako je i posao oko
readmisije pripao novoformiranom Sektoru finansija, ljudskih resursa i zajedničkih
poslova jer je nosilac posla, Uprava za upravne
poslove, premeštena iz Direkcije
policije (Resora javne bezbednosti).
Načelnik pomenute uprave bila je takođe osoba od poverenja. Reč je o gđi Ljiljani Dimitrijević koju je preporučila državna sekretarka, gđa Mirjana Orašanin. Sporazumi o readmisiji koji se odnose na vraćanje i preuzimanje
naših državljana
koji nelegalno borave u zemljama potpisnicama Sporazuma, posebno su bili
interesantni sa finansijskog aspekta.
Naime, za svakog našeg vraćenog
državljanina iz zemalja potpisnica Sporazuma o readmisiji uplaćivana je određena suma novca za policijske službenike koji su bili
u njihovoj službenoj pratnji.
Tako je, na primer, sa SR Nemačkom
potpisan sporazum u kome je precizirano da je ta suma
vrednosti današnjih 230 evra, na ime službenog
pratioca, a po tački
2. drugog poglavlja o finansijskim uslovima Protokola o modalitetima organizacionog, bezbednosnog i finansijskog sprovođenja Sporazuma, što je i poštovano
u početku primene Sporazuma.
Službenu pratnju
su mogla da vrše samo
ovlašćena službena lica - policajci. Pomenuti sporazumi o
readmisiji zaključeni su sa Vladom Nemačke 10. 10. 1996. i sa švajcarskim Saveznim većem 3. 7. 1997. godine, a nosilac poslova je bio bivši
SMUP.
Na ime angažovanja jugoslovenskih službenih pratilaca, nadoknada za to uplaćivana
je u iznosu od 450 tadašnjih nemačkih maraka, ili 450 švajcarskih franaka po
svakom angažovanom službenom pratiocu.
U početku je uplata za angažovanu službenu pratnju uplaćivana na žiro račun Jugoslevenskog areotransporta koji je ta sredstva uplaćivao na račun SMUP-a. Umesto navedene
sume, policajcima je isplaćivana suma
od 43 evra.
Sporazum se nije
primenjivao 1999. godine od vremena NATO agresije na SRJ, a novu primenu je
doživeo tek posle demokratskih petooktobarskih promena 2000. godine.
Preko 100 policajaca bivšeg
SMUP-a, koji su bili angažovani kao službeni pratioci na sprovođenju Sporazuma o readmisiji
sa Nemačkom i Švajcarskom, obratili su se pismom
pomoćniku saveznog ministra unutrašnjih poslova gdinu Stevanu
Nikčeviću u više navrata, kao i saveznom ministru unutrašnjih
poslova gdinu Zoranu Živkoviću, takođe 2001. i 2002. godine, tražeći razliku isplate nadoknade koja im po zakonu
pripada. Volšeban nestanak tog namenskog novca istovremeno se dešavao i u
tadašnjem RMUP-u Srbije.
Uzimajući u obzir da
se na prostoru zemalja potpisnica Sporazuma o readmisiji nalazi više od 100.000 naših državljana
koji treba da se vrate, lako
je prosuditi kolika je to suma novca (od
početka primene Sporazuma vraćeno
oko 10.000 naših državljana, a za to vreme su
službeni pratioci oštećeni za
nekoliko stotina hiljada evra!).
Uzgred, novčana
sredstva za službenog pratioca su namenska i
po Sporazumu ne mogu da se uplaćuju u budžet niti
Narodnu banku Srbije.
Naravno, podržao sam opravdani zahtev za novčanu nadoknadu
razlike službene pratnje za svakog angažovanog pratioca i zbog toga
sam se zamerio rukovodiocima, kako bivšeg SMUP-a tako i
rukovodstvu MUP-a Republike Srbije.
To se odmah odrazilo i na moje raspoređivanje za vreme vanrednog stanja neposredno po ubistvu premijera vlade
Srbije Zorana Đinđića i prestanku postojanja SRJ-SMUP-a i prelaska u MUP Republike Srbije, te
sam sa mesta načelnika Uprave pogranične policije raspoređen na radno mesto
izvršilac, iz II platnog razreda u XII, bez obzira na Naredbu ministra Dušana Mihailovića od 16. 4. 2003. godine o
raspoređivanju
na odgovarajuća
radna mesta u MUP-u bivših
radnika SMUP-a.