Epizoda(10)

Nismo mi od juče  

Zoran Milojević

Otkad pamte sopstveno ime, otkad su svesni ko su, a pogotovo otkada nas je Sveti Sava vratio izvornom hrišćanstvu, Srbi imaju poseban odnos prema svojim grobljima. Učeći od svoje crkve šta je to upokojenje, šta je to voznesenje, šta je to odavanje pošte duši koja se seli u onostrano, Srbi vekovima prave svoja groblja na brdašcima, na uzvišenjima, na mestima na koja se čovek mora popeti, makar i nekoliko desetina metara. I zato su groblja bila uvek mesta zatvorenog tipa, gde se nije išlo svakog i bilo kog dana, već samo u vreme kada je crkvenim kalendarom bilo predviđeno da su tih dana Zadušnice, dan kada se moli za spokoj upokojenih duša.

Ovih dana Srbija traži jedan grob. U njemu bi trebalo da budu zemni ostaci đenerala Dragoljuba Mihailovića. Njegove ubice su ili pomrle ili ćute. U listu Politika, bivši šef UDBE Jovo Kapičić kaže da ne zna gde je Čičin grob. Jovo Kapičić je "koordinirao aktivnosti vojnog i policijskog odreda" koji je hapsio đenerala. Kad je uhapšen, Jovo Kapičić ga je sa grupom udbaša sproveo u Beograd, u neki zatvor, ali Jovo "ne zna u koji zatvor". A ja se čudim  golootočanima i njihovim unucima što oni ne pitaju Jovu Kapičića gde su grobovi ubijenih golootočana? Ako ne zna gde je Čiča, mora da zna gde su golootočani sahranjivani. Bio je tamo!

Čičin grob NEĆEMO naći! Komunisti su znali da bi taj grob bio temelj nove, svesrpske molitve i pokajanja srpskog. Ali ako ne nađemo Čičin grob, moramo otkopati hiljade neopojanih grobova u kojima su kosti ravnogorske i partizanske mladosti. Ravnogorce niko nije smeo da opoja, partizane nisu hteli jer njihove vođe nisu verovale u Hristosa. Iz tih grobova vape neopojane srpske kosti, rođena braća, pala od bratske ruke. Vape kosti i neopojane duše u magli rasrbljene i samoubijene Srbije.

Van Srbije je grob najvećeg srpskog intelektualca 20. veka Slobodana Jovanovića. Van Srbije je grob najvećeg srpskog diplomate 20. veka Konstantina Fotića, koji je 14. oktobra 1941. potpisao Atlantsku povelju o osnivanju Ujedinjenih nacija. Van Srbije je grob njenog kralja Petra II, sina Aleksandrovog i unuka Petrovog.

Srbija mora postati zdrava država, zemlja zdravih ljudi, zemlja zdravog potomstva. Ali, sa sadašnjim potomstvom ništa za Srbiju ne počinje. Samo se nastavljaju nemir, nespokoj i nespoznaja. Dehristinijanizovani smo, pa ne razumemo. Ali, niko ne može da živi život ako ne shvati da su u taj život utkani mnogi životi, čiji zemni ostaci počivaju na nekoj uzvišici, na periferiji varoši ili sela.

Otkopajmo naše neopojane, kleknimo i pomolimo se za smiraj njihovih duša. A onda ih sahranimo kako su nas učili naši sveti oci. Samo tako će Srbija početi da vraća svoje zdravlje i samo tako će budućnost početi da joj se osmehuje.