Natrag

Do koske

 

Šta se sprema u Bosni i šta ponovo rade svetski humanitarci u Beogradu

 

Mir skuplji od rata

 

Srbija još nije oporavljena od dvadesetogodišnje izolacije, ali i od terora, stranog i unutrašnjeg, a već joj se sprema novi teret. Kako će ga podneti, zavisi od raspleta događaja u sve trulijoj Bosni i Hercegovini, te najavi potpunog raspada ove države u pokušaju.

 

Nikola Vlahović

 

 Dvojica američkih univerzitetskih profesora, Patris Mekmohan i Jan Vestern, nedavno su svetu saopštili da se sprema raspad Bosne i Hercegovine, te da će to iz temelja promeniti dosadašnju političku mapu celokupnog prostora pokojne Jugoslavije. Mekmohan i Vestern izneli su zapanjujuće podatke o džinovskim naporima međunarodne zajednice kako bi ova bivša jugoslovenska republika bila zakrpljena jedinstvenim državnim ustrojstvom.

Zvuči gotovo neverovatno, ali trošak u Bosni i Hercegovini koji je platila međunarodna zajednica od potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma do danas iznosi ni manje ni više nego 14 milijardi dolara, i to isključivo u vidu donacija! Gde je ta pomoć celog sveta nestala, nikome nije jasno. Jasno je jedino da se privreda BiH nije podigla, da građani i dalje gladuju, a da su se obogatili samo kriminalci i politička elita.

 Ali, ono što "bode oči", to je stalno prisustvo 17 stranih vlada, 18 agencija Ujedinjenih nacija, čak 27 međuvladinih i oko 200 nevladinih organizacija. Evropska unija za svoje potrebe ima odvojene četiri misije u četiri odvojena sedišta širom BiH. U ovakvoj entitetima podeljenoj državi, vladavinu sprovodi čak 160 ministara, od Sarajeva do Banjaluke i nazad!

Administracija SAD konačno je počela da razmišlja o svrsi daljeg trošenja ogromnog novca za projekat jedinstvene BiH. Poslednje upozorenje svim političkim vođama u BiH upućeno od vodećih ličnosti i institucija Evropske unije u oktobru 2009. godine na sarajevskom aerodromu Butmir, bilo je više nego jasno: ili ćete zajedno ili para više nema. Odgovor je takođe bio nedvosmislen. Tu smo gde smo.

Mekmohan i Vestern objavili su svoju političku prognozu o brzoj propasti BiH kao države u uglednom političkom časopisu Foreign Affairs. U njemu ne pišu amateri, niti se išta objavljuje bez vrlo ozbiljnog povoda. Ono što tamo piše, ili se desilo ili će se ubrzo desiti.

Poslednjih nekoliko meseci zabeležen je veliki povratak najuglednijih međunarodnih nevladinih organizacija kakva je, recimo, Care International i nekih drugih, koje su u potrazi za odgovarajućim poslovnim prostorom, prevashodno u Beogradu, i to na najmanje dve godine!

Izvesno je da ovakve organizacije ne dolaze u većem broju ukoliko nisu nastupile neke vanredne nevolje u zemlji njihovih misija. Zvanično, slušajući vlasti u Srbiji, tih nevolja još nema, a nezvanično, može ih biti vrlo brzo, ukoliko počne raspad jednog inače trulog a preskupog, dvodržavnog sistema, finansiranog iz donacija SAD i njihovih saveznika.

Pitanje je samo hoće li onih fantastičnih 14 milijardi dolara jednostavno biti oprošteno narodima BiH, ili će biti skupo naplaćeno vojnom intervencijom svih računopolagača zajedno, u cilju konačnog zavođenja unitarne države kakvu su tvrdoglavo zagovarale sve administracije u Vašingtonu do danas.

Sledeći logiku velikih nevladinih organizacija koje se ponovo ozbiljnije doseljavaju u Srbiju, ovakav rasplet je moguć u istoj meri u kojoj je moguć i raspad BiH koji nikako ne odgovara vođama muslimansko-hrvatske federacije u Sarajevu, a odgovaraju Srbima u Banjaluci (koji su odavno spremni na ujedinjenje sa Srbijom). U oba takva slučaja izvesni su nemiri. 

U oba slučaja će velike nevladine organizacije opet dobiti veliki novac da ga kroz veliku obmanu naroda nevidljivo operu, a sve zarad očuvanja mira i stabilnosti na Balkanu.

MUP Srbije sprema ovih dana specijalno uputstvo svojim građanima za putovanje u Evropsku uniju, koje više liči na upozorenje dato osumnjičenom kojim putevima da se kreće i kako da se u takvim okolnostima vlada. Jer, ne treba zaboraviti, Srbija je u očima svojih tlačitelja još nedovoljno izlečeni teški bolesnik, koga treba pridržati za lakat da se ne sruši od naglo nadošle sreće što je konačno oslobođen. Tako mamurnog građanina, spremnog da zapadne nanovo u nacionalnu euforiju, a povodom raspleta bosanskohercegovačkog slučaja, treba opslužiti na svim frontovima.

Ako bude još nekih izbeglih i raseljenih Srba iz BiH, a povodom zavođenja vojne države od strane i dalje prisutnog samo ojačanog SFOR-a, ako bude progona i hapšenja Zapadu neomiljenih srpskih političara, ako bude bilo čega što će ponovo opteretiti reku Drinu i grad Beograd, eto međunarodnih nevladinih organizacija da pomognu. Kao nekad, mračnih devedesetih.

Poseta ministra spoljnih poslova Rusije Sergeja Lavrova Sarajevu, posle propalih ''dogovora političkih vođa u vojnoj bazi u Butmiru'', koji je snažno podržao pravo sva tri naroda da sami odrede svoju sudbinu, shvaćena je kao direktna podrška liderima Srba u Banjaluci, a zagovornici unitarne muslimanske države na Balkanu moraće to uzeti kao ozbiljnu činjenicu. Jer, ni sa Rusijom više nema šale.

 

 

 

 

 

 

 

Natrag