Sindikati
GSP: Nema za kočnice, ali ima
za sekretarice
Sebe voze, narod vozaju
Zbog
otkazivanja kočnica autobus na liniji 601 probio je zaštitnu ogradu na Gazeli,
a iz istih razloga, istog tog 20. januara 2010, sudarila su se i dva autobusa
iz pogona Kosmaj. Dok vozači sa zebnjom iščekuju sledeći udes, direktori
GSP-a kupuju sigurna nova kola koja neće otkazati pod njihovim zadnjicama
Milan Malenović
Apeli za štednju u javnom sektoru se, izgleda, ne odnose
na Gradski saobraćajni prevoz u Beogradu (GSP). Tako je, nedavno, ophrvan
brigama, generalni direktor ovog gradskog preduzeća Radoslav Nikolić
šetao beogradskim ulicama i razgledao izloge, kada je u jednom ugledao baš ono što je tražio i
što će mu popraviti raspoloženje - ganc nove automobile. Oduševljen, Nikolić je
utrčao u prodavnicu Auto Voždovac AD u vlasništvu
svog prezimenjaka, Miše
Nikolića, i odmah za račun i potrebe
svog GSP-a, koji ima tek četrdesetak limuzina, dokupio još pet komada.
Ovo, u svakom slučaju, proizilazi iz izveštaja sindikata Solidarnost
dostavljenom gradonačelniku Beograda Draganu Đilasu. Sindikalci posebno
ukazuju na činjenicu da su automobili kupljeni mimo bilo kakvog tendera i
odluke Upravnog odbora GSP-a. U protekloj godini, sa druge strane, zbog potrebe
smanjenja javnih rashoda nijedna republička institucija nije kupila ni jedno
jedino novo luksuzno vozilo.
Kupovinu
novih automobila aminovala je direktorka za finansije i investicije GSP-a Vesna
Mladenović. To je ista ona gospođa koja je svojevremeno bila pomoćnik direktora
za finansijsko-komunalne poslove JKP Beograd put i za čije
vladavine su ona i njen zaštitnik, generalni direktor Milan Savić,
sakupili preko trideset krivičnih prijava. Savić je na kraju priveden, a
Mladenovićeva, i pored još uvek aktivne dve prijave, dolazi u GSP.
U tom preduzeću je odranije pamte i po tome
što je u vreme najveće nemaštine 1997. za račun GSP-a u kafani proslavila
krštenje svog drugog deteta, uz ceh od samo 3.000 ondašnjih maraka.
Gospođa Mladenović, koja ne primećuje protivzakonitu
nabavku novih automobila, proslavila se i po svojim finansijskim inovacijama.
Tako je, na primer, umesto da uzme povoljne državne kredite za likvidnost
GSP-a, ona firmu zadužila za oko pola milijarde dinara kod dve poslovne banke: AIK
i Univerzala. Samo ovim poslovnim potezom GSP i budžet Beograda oštećeni su za 70 miliona dinara, koliko
iznosi razlika u kamatama.
Nove
limuzine su više nego potrebne za funkcionisanje direktora i šefova GSP-a,
smatra Mladenovićeva.
Za sada oni, jadnici, koriste tek nekih dvadesetak službenih automobila, od
toga izvršni direktor Slobodan Stević sam vozika dva auta: pežo 407 i Nikolićev sitroen C5. Kako jedan čovek stigne u dva
automobila, nikome nije jasno, osim onome ko izdaje putne naloge za rukovodioce
GSP-a.
Skromna
finansijska direktorka Mladenovićeva službenim autom prvo odveze svoju ćerku u
Prvu beogradsku gimnaziju, a onda svrati i do posla. U podne direktorka ode po svoju ćerku da bi je odvezla kući. Zbog ovako napornog i stresnog posla generalni
direktor Nikolić toleriše joj da kasni na posao celih
sat vremena i da kao nadoknadu, pored uobičajene funkcionerske stimulacije, dobija i 20 odsto
naknade za prekovremeni rad, koji provodi razvozeći ćerku.
I direktor tramvajskog pogona Centrala, Milan
Miljević, porodičan je čovek, pa službenim automobilom ujutro na Novi
Beograd na posao prvo odveze svoju suprugu, a onda svrati po svoju sekretaricu,
gospođicu Zrnić, koja je u GSP došla preko omladinske zadruge da bi
prala i čistila trolejbuse. Tada ju je zapazio šef i njena se karijera iz osnova promenila.
Za vozikanje svaki od direktorčića i šefića mesečno sme
da utroši 28.000 dinara za gorivo, što je dovoljno za dve i po do tri hiljade
kilometara.
Direktor Nikolić ume i da štedi, ali tamo gde ne treba - na bezbednosti autobusa
GSP-a. Tako je gradski prevoznik na tenderu kupio 140 automatskih kočionih poluga i 100 setova za
reparaciju od turske firme Aysa. Tehnički direktor Dušan Živić i
direktor zadužen za tehniku Slobodan Stević proglasili su kupljene
delove bezbednim i oglušili se o preporuku sindikata da se nabavka poništi.
Iako stručnjaci, njih dvojica veruju na reč svom šefu, politikologu Nikoliću i
njegovom vernom saradniku, dispečeru Slobodanu Vučenoviću da su kočnice
bezbedne.
Odmah po ugradnji kočionih sistema iz Turske, autobus na
liniji 601 (garažni broj 304) probio je zaštitnu ogradu na Gazeli, a iz
istih razloga (otkazivanje kočnica) istog tog 20. januara 2010. sudarila su se
i dva autobusa iz pogona Kosmaj. Vozači sa zebnjom iščekuju sledeći
udes.
Zanimljivo je to da ni ova nabavka nije nikako bila
povoljna po GSP, jer su kočioni sistemi istog (lošeg) kvaliteta mogli da budu
nabavljeni za nekih 15 odsto plaćene cene. Gde je otišla razlika, pitaju se u
sindikatu vozača. Da nije, možda, završila u Auto-kući Voždovac za
nabavku novih limuzina za direktore? Nastavak o pljačkama u GSP-u u narednom
broju.
Đilas se brani
ćutanjem
Sindikat GSP, a i redakcija Tabloida,
pisali su gradonačelniku Đilasu, tražeći odgovor o kriminalu u GSP-u, koji, po redakcijskim
saznanjima, pokriva predsednik gradske skupštine Aleksandar Antić i član
Gradskog veća Goran Aleksić. Gradonačelnik ima praksu da ne odgovara ni
građanima ni novinarima. Verujemo da on misli da smo mi za njega majmuni sa
Sumatre. O Đilasu u sledećim brojevima, u specijalnim tematima.