(H)umorna priča
Moje i Petrovo putovanje na Frušku goru
Pošto kafa, ministre?
A što se ministara
tièe, moj omiljeni ministar Tomica, naravno posle Dinkiæa, reèe kako je sve
pare koje nisu opravdane u knjigovodstvu spiskao na kafu i kiselu vodu, na
nekom službenom sastanku. I sada on treba da plati kaznu zato što je kafe naruèio o mom trošku.
Piše Nebojša (èita onaj ko o mom trošku ne pije kafu)
Svaki put kada poènem da pišem novi tekst, moram dobro da se zamislim šta je to što se dogaðalo proteklih petnaestak dana. Šta je ono èime treba poèeti ovu kolumnu?
Možda neki neæe razumeti, pogotovo oni mlaði, zašto poèinjem ovako.
Ušao Lala u voz i krenuo da traži mesto u nekom kupeu. Voz
poluprazan. Mesta koliko hoæeš. Lala otvara vrata kupea i pita: "Ima l' ko od vas
unuke?". Tišina, svi se zgledaju. Ne razumeju.
Lala otvori vrata sledeæeg kupea i... isto pitanje. Javi se jedan èièica u æošku: "Imam ja!" Lala uðe u kupe i reèe: "E, ja æu pored tebe - da imamo o èemu da divanimo".
Tako sam i ja shvatio da je najvažniji dogaðaj ovih dana bio to što sam kroz zaostale nanose snega sa svojim petogodišnjim unukom Petrom uspeo da se
posle gotovo tri meseca probijem do vikendice na Fruškoj gori. Ej, planina je to!
Poèela je nova sezona boravka u prirodi. Trèeæi po kosinama, bacajuæi sneg i spuštajuæi se na toboganu, proveo je lepo popodne. Umorio se.
Vreme je bilo za povratak. Naravno, istim putem. Klizajuæi se, Petar je ponovo hrabro
zagazio u smet i sneg koji mu je nalivao vodu u èizme. Išli smo kao partizani preko Igmana u koloni po jedan:
Petar, baba i ja.
Iza sebe smo ostavili badem koji
samo što ne
istera svoje crvene cvetove. Trava se zeleni, gotovo da je spremna za košenje. Krtiènjaci na sve strane. I gomile snega kao brda, kako
ih je snažna košava koja ovde neprekidno duva
napravila.
Dok vi ovo budete èitali, sneg æe i u useku kroz koji smo se
probijali ka vikendici biti seæanje. Novi æemo èekati u oktobru ili novembru.
Imam, osim Petra, još èetiri manja razloga - Saru, Dijanu, Andriju i Natašu - da izaðemo bar svakog vikenda u prirodu. Dosta je grada,
zamandaljenih stanova i zatvorenih prozora. Idemo na svež vazduh, na Frušku
goru. A i planina je to - odande se sve bolje vidi.
Prièam sa mojim drugarom Duletom koja je najbolja poza
za seks u ovim matorim godinama. On kaže dole, ne moraš ništa da radiš.
Ja kažem odgore, jer sada može da ti pomogne samo zemljina gravitacija
ili sila teže.
Neki su nam se stvarno veæ popeli odgore. Popeli su nam se na
glavu, pa pritiskaju li pritiskaju, kao da je seks u pitanju. Ili nas cede kao
suvu drenovinu, da vide koliko možemo izdržati. Hvala vam na ovoj (ako je to ona) demokratiji.
Nikada više
osionosti, bezobrazluka, lopovluka, neznanja, laganja, pretnji (ako izuzmemo
Zorana Živkoviæa i Èedu Jovanoviæa)... nije bilo u ljudima koji su do sada vladali,
koliko se skupilo u ovoj sadašnjoj družini.
Rešili su da nas disciplinuju i
rasture ovo malo nadgrobnih spomenika što je od nas ostalo.
Pitao sam se zašto gotovo svi
stanovi na prvom spratu imaju rešetke na balkonima i prozorima. "Zbog
lopova i kriminalaca", reèe Dule, i dodade: "U ovoj zemlji pošten svet sedi iza rešetaka, a kriminalci se slobodno šetaju ulicom". Naravno i merkaju prozor ili
balkon bez rešetaka.
U nedelju veèe nisam imao nekog ozbiljnijeg
posla, pa sam se prihvatio daljinskog upravljaèa. A zna se: kada ja tu stvar uzmem u svoje ruke,
onda svi beže iz
sobe, jer kad smo daljinski i ja u društvu onda nema demokratije. Postajem apsolutista. To
sam nauèio u
poslednjih nekoliko godina od ove vlasti.
Davno nisam gledao gluplju emisiju
na televiziji od one Utisak nedelje u kojoj su gostovali novinarka
Gordana Suša,
neki sociolog i veæ znana Verica Baraæ. Toliko sam se oseæao imbecilno kao da sam se dva sata gledao u
ogledalu. Naravno, samo imbecili i mogu da stoje dva sata pred ogledalom i da
se gledaju.
Tema emisije: zašto se toliko medijske buke diglo
oko podnetih prekršajnih prijava protiv ministara, koji su kao nešto arèili naše pare iz budžeta. Hvala Verici, koja takoðe prima pare iz tog budžeta, što savetuje iste te ministre ili Vladu kako da se bore
protiv korupcije i bog te pita èega. Znajuæi da je službenik Vlade, a ne predsednika, Verica je pokušavala da kaže nešto i o sukobu interesa dva predsednika - predsednika ove
države i
predsednika ovdašnje vladajuæe DS partije. A onda je voditeljka, uporno je prekidajuæi, pokušala da joj objasni da tu nema sukoba interesa, jer
samo je jedna carska glava u Republici Srbiji. Valja tu pamet i mudrost sede
glave poslušati.
Mnogo je lepo kad voliš svoju
partiju i njenog predsednika. Isto kao što smo mi onomad voleli našu Komunistièku partiju i doživotnog nam predsednika.
Neæemo valjda opet biti iste sreæe.
A što se ministara tièe, moj omiljeni ministar Tomica, naravno posle Dinkiæa, reèe kako je sve pare koje nisu opravdane u knjigovodstvu
spiskao na kafu i kiselu vodu, na nekom službenom sastanku. I sada on treba da plati kaznu zato što je kafe naruèio o mom trošku. Neka pitaju narod, tj. mene. "Ne treba da platiš, Tomice" (a što njemu stalno tepaju Tomica, pa zna se kako se zove èak i onaj u Selo gori - Toma
ili kako mama reèe Tomas), kako kada ti ljudi doðu u kuæu, a ti ni kafom da ih poèastiš - ne može to tako, nije lepo.
Na isti štos se vade i ostali
ministri.
Reèe jedna gledateljka u istoj emisiji da nešto nije u redu sa tim prijavama kad
su zaobiðeni
Iliæ i
brat mu po fotelji Mrkonjiæ. Naravno, kako je umno zakljuèila jedna od novinarki u studiju, ne jure oni njih
za ono što je
bilo, veæ da
se ne bi dogodilo.
I tako - dok pas laje, karavani
prolaze.
Smešni su ovi za borbu protiv
kriminala i korupcije. Istraživati trošenje para iz budžeta isto je kao od
prosjaka tražiti pare na zajam. Šta možeš iz prazne kase uzeti? Ništa!
Neke stvari ostaju u sferi nagaðanja. Teško ih je dokazati. Za sada su stradali samo doktori,
a svi ostali zvani gospodin 10 odsto i oni koji primenjuju formulu IMT
su van domašaja.
Izvesno vreme se bave politikom i onda, ako nisu nezajažljivi, povlaèe se u ilegalu gde uživaju i troše svojih 10 odsto.
Naravno, najrasprostranjenija
formula I(ma l')M(ene)T(u) i dalje je van pogleda javnosti. Tu revizori a ni
finansijska inspekcija ne zalaze.
Fala bogu da su doneli novi zakon o
gradnji. Donedavno se nešto i gradilo, a sada su uspeli da novim propisima i
ono jedino što je u ovoj zemlji funkcionisalo - unište. Dobro je. Mislio sam da
nam nema nade, da je sve uništeno. Ali nije, ima tu još štošta da se poradi i koja kinta otme od naroda. Onda su na
redu èupanje
brkova i kožni
mantili. Ovi, u stvari, zapravo nisu još ni krenuli.
Zato: ne maltretirajte ministre
kiselom vodom. Proverite vi, ako smete i znate, gde, kakvu i s kim ministri
piju onu drugu kafu posle sastanaka. E, ta nam je kafa skupa!
Žali
se jedan ministar prijatelju: "Imam platu 1.500 evra. Struja, grejanje,
prevoz, telefon - odnesu mi pola. Hrana košta još hiljadu. Deca uèe jezike - još 100. Stariji sin se školuje u Engleskoj i to košta èetiri hiljade. Znaš li koliko košta održavanje tri stana, vikendice i dva automobila?! Sitni troškovi, letovanje, odnesu još 10.000"... "Stani, èoveèe, kako to sve sa 1.500 evra?". "Jebem ga, otkud znam!"
Samo je
jedna carska glava u Republici Srbiji. Valja tu pamet i mudrost sede glave
poslušati.
Neki su
nam se stvarno veæ popeli odgore. Popeli su
nam se na glavu, pa pritiskaju li pritiskaju, kao da je seks u pitanju. Ili nas
cede kao suvu drenovinu, da vide koliko možemo izdržati.