H(umorna) priča

 

Pozorište u Skupštini Srbije - ko kome majku, a ko kome kućnog ljubimca

 

Imam repliku - i ja tebi!

 

   Nadam se da će se povodom tragikomedija u Skupštini Srbije oglasiti i društva za zaštitu životinja, jer je povređen poslovnik i psi su pomenuti u negativnom kontekstu - kao džukele. Očekujem da se neki poslanici i ministri pod hitno izvine psima lutalicama, na koje su se tendenciozno okomili, dok pedigrirane i one sa titulom i parama ne smeju ni da pomenu, u bilo kom kontekstu.

 

Piše Nebojša (čitaju oni koji više od pozorišta vole prenos iz Skupštine)

 

Uhvatili ovih dana neke iz Draginja kod Šapca da su falsifikovali novac. I to ne bilo čiji, nego naš novac - hiljadarke. Tako falsifikovane novčanice prodavali su nekom dileru, kojih ih je uvaljivao po pijacama ili već ko zna gde. Naivni ljudi, gde će oni u konkurenciju Narodnoj banci i Vladi Srbije. Ne štampaju se pare tako. Prvo: da bi se odštampala hiljadarka, treba uložiti najmanje  četiri-pet stotina dinara. Pa zatim dati proviziju preprodavcu, pa sve kad uzmeš zaglavićeš ćorku od nekoliko godina i to za par stotina dinara zarade bez PDV-a. Izgleda da nisu znali da sa istim ulogom mogu da se odštampaju i novčanice od pet hiljada dinara, ili ljudi nisu ni znali da takvi novci kod nas i postoje, jer ih sigurno u svom džepu nisu nikada ni videli.

Oni koji unazad godinama naše pare pretvaraju u stari papir neće u fioku. Oni menjaju guvernerska i ministarska mesta. Trguju, rade i preprodaju sve što im dođe pod ruku, ali isključivo sa parama koje imaju sto puta veću vrednost od onih koje nama isporučuju. Brojke su iste, ali vrsta para o kojima se radi je različita. Ta priča davno započeta nikako da se završi. Za naivne, pare se ne štampaju. Potrebno je samo negde na nekom mestu dodati jednu bezveznu nulu (šta je nula - ništa, znači može i dve) i to je to.

Kada ćemo jednom na miru da sednemo i pojedemo nedeljni ručak? Odmorimo se, prošetamo decu i unuke i spokojno odemo na spavanje. Lepo se probudimo u ponedeljak ujutro i krenemo da radimo.

Kada će jednom u našoj politici da bude dosadno (kako nam je obećao pokojni premijer). Kada će na vlast doći ljudi, naši ljudi, koji će se pobrinuti da razmišljamo o tome kako da pokosimo travu oko svoje kuće, a ne i o tome kako tu travu moramo da negujemo i čuvamo kako bismo sutra možda imali šta da jedemo. Oni misle da je to dobro za nas. Trava je puna vitamina, minerala... bićemo zdraviji pa nećemo ni doktore maltretirati. A vratićemo se i ishrani kakvu su imali naši preci, koji su, kako se priča po čaršiji, bili biljojedi, sve dok neko nije otkrio Srbiju gde postoji ljudožderstvo i gde je čovek čoveku vuk.

Nažalost, mnogima je svejedno kad ustaju. Nemaju šta i gde da rade. Oni koji imaju šta i gde da rade za to ne dobijaju platu. A kada i dobiju platu ne znaju šta će pre da urade sa tom gomilom bezvrednog papira. U poslednje tri godine, osim što nam stalno postavlja nove zahteve i bezobrazno isporučuje nove i veće račune, ova vlast je i kroz pretvaranje naših malo vrednih u bezvredne pare, zvanično godišnje od 10 do 12 odsto, nezvanično još toliko (pa sve to puta tri) uspela da nam otme sve što stičemo i zaradimo. Ajde, da bog da se to zaustavilo pa da nam država stane na noge. Ali ne, otimačina se nastavlja! Nikada im nije dosta.

Sada će spajanjem baba i žaba i stvaranjem novih spahiluka i umesto smanjenja administracije povećati kuluke za nova radna mesta administratora u još tri regiona. A čisto sumnjam da i postojeći regioni i grad Beograd nemaju želju da se ogrebu za još koju kintu. Ni manje države ni više vlasti. Ni siromašnije države ni više grebatora.

Nisam doduše video kakve su upravljačke stukture u novim regionima koji, uzgred, blage veze nemaju sa pameću, ali je sigurno da će sve ličiti na Vojvodinu. Dakle, Skupština sa plaćenim poslanicima, koji usput ništa ne rade u toj Skupštini, ali platu primaju. Pa izvršni saveti regiona, predsednici, privredne komore, javna preduzeća, pa još javnija preduzeća i... tako redom, zna se šta ide jedno za drugim.

Kako je krenulo, ova vlast rešiće problem nezaposlenosti. Ako ne kroz radna mesta gde se nešto proizvodi, a ono kroz to da ćemo svi biti profesionalni poslanici u nekoj skupštini bez prava da radimo na svom radnom mestu i za to ćemo primati platu. Naravno onu s početka teksta. Kada dođemo na te grane onda će biti milina biti predsednik Vlade Srbije. Samo naređuješ, a drugi izvršavaju i ništa, takođe, ne rade.

Kada su videli kako će ta regionalizacija da bude dobra stvar neki su se setili Turaka i odmah počeli da izvlače nove granice regiona prema turskim spahilucima, ne bi li se i oni nekako dočepali svog parčeta leba bez motike. Doduše kod Turaka se znao red: jedan spahiluk, jedan spahija, jedna volja, jedna komanda. Hoće li nam se formiranjem regiona Turska od pre dvesta godina ponoviti u sopstvenoj režiji, ili se krv malo izmešala pa su turski hormoni proradili i kod nekih naših političara, koji kako čujem predlažu da se umesto plaćanja javnih radova uvede - kuluk. Nekim ministarstvima je to već pošlo za rukom, jer ono što su radnici nekih preduzeća već odradili za državu - nikako da plate.

Na kraju ovog teksta predlažem da drugi program Javnog servisa evropske Srbije bez Evrope u toku prenosa sednica Skupštine Srbije bude zaštićeni kanal sa oznakom: "Zabranjeno za mlađe od 25 i starije od 50 godina", kako bi se mladi sačuvali od silnih ružnih stvari koje se prenose iz Skupštine, a za starije da ih ne opiči infarkt ili neki drugi udar koji nikako da pogodi i ukoči pravo mesto. Mislim, ako to u ovoj zemlji sme još uvek da se radi, a da te niko za to ne plaća šta da misliš, da treba skupiti deset miliona potpisa da se zabrani prenos iz Skupštine. Davno sam napisao aforizam "Imam repliku - i ja tebi!". Mislio sam da je izgubio na aktuelnosti. Zato ću sada da dignem nos i u svojim očima kao pisac budem toliko važan, jer sam postao aforističar za sva vremena.

Zaboravih: nadam se da će se povodom ovih tragikomedija u Skupštini Srbije oglasiti i društva za zaštitu životinja, jer je povređen poslovnik i psi su pomenuti u negativnom kontekstu kao džukele, što može da ostavi trajne posledice po psihu kako beogradskih, tako i ostalih pasa lutalica, koje obično zovemo džukele. Očekujem da se neki poslanici i ministri pod hitno izvine psima lutalicama, na koje su se tendenciozno okomili, dok pedigrirane i one sa titulom i parama ne smeju ni da pomenu, u bilo kom kontekstu.

 

 

 

Za naivne, pare se ne štampaju. Potrebno je samo negde na nekom mestu dodati jednu bezveznu nulu (šta je nula - ništa, znači može i dve) i to je to.

 

 

 

Hoće li nam se formiranjem regiona Turska od pre dvesta godina ponoviti u sopstvenoj režiji, ili se krv malo izmešala pa su turski hormoni proradili i kod nekih naših političara, koji, kako čujem, predlažu da se umesto plaćanja javnih radova uvede - kuluk. Nekim ministarstvima je to već pošlo za rukom, jer ono što su radnici nekih preduzeća već odradili za državu - nikako da plate.

 

 

Nisam doduše video kakve su upravljačke strukture u novim regionima koji, uzgred, blage veze nemaju sa pameću, ali je sigurno da će sve ličiti na Vojvodinu. Dakle, Skupština sa plaćenim poslanicima, koji usput ništa ne rade u toj Skupštini, ali platu primaju.