Pravosuđe

Slučaj Pas: Prodaje kuću da bi platila za nedokazane pseće grehe   

Pas mater!

 

Ako vas optuže da vam je pas ogrebao gosta koji nenajavljeno ulazi u vaše dvorište, računajte da ćete ostati bez stana

 

I.M.

 

Dana 20. oktobra 1999. Slobodan Čađenović, sa prebivalištem u Beogradu, inače izbeglica sa Kosmeta, došao je u dvorište zgrade na beogradskoj opštini Vračar, gde je bila jedna od stanarki, Snežana Zotović, sa svojim kućnim ljubimcem - psom. Jedino to je nesporno, sve ostalo jeste.

Po navodima Čađenovića, odnosno njegovog advokata Tonija Baraneka, Snežanin pas ga je napao i povredio, zbog čega je ovaj trpeo ''jake bolove i strah''.

Čađenović zove patrolu vračarske policije, koja u svom dnevnom izveštaju konstatuje, na osnovu izjave samog oštećenog, da je Snežanin pas ujeo posetioca. Snežana, međutim, tvrdi: "Čađenović ni meni, a ni patroli policije koja je pristigla, nije pokazao mesto gde mu je moj pas, navodno, pocepao farmerke. Ni narednih godina, koliko je trajao sudski postupak za naknadu štete, niko nije video te farmerke." To je, kasnije, konstatovao i Okružni sud u Beogradu.

Čađenović zatim Trećem opštinskom sudu u Beogradu podnosi tužbu kojom od Snežane traži odštetu za "pretrpljenu materijalnu i nematerijalnu štetu". U postupku se tokom godina promenilo troje sudija, ali je presudu donela tek Jasmina Svorcan krajem novembra 2006. U ovom se postupku pomenuta sudija proslavila nizom bisera, koji su više za Riplija, nego za ozbiljno pravosuđe.

Pre nego što je tuženu Snežanu obavezala da tužiocu Čeđenoviću plati naknadu od ukupno 174.000 dinara (kada je beg bio cicija?), sudija Svorcan je u jedan zapisnik o glavnoj raspravi napisala da se odbija izvođenje dokaza donošenjem pocepanih farmerki, "jer je tužena to tražila sto puta"?! Da nije traženo izvođenje dokaza, znači, oni bi bili izvedeni, ili...?

Sledeći biser je tumačenje izjave jednog od veštaka, dr Lidije Lavadinović, koja je u zapisnik izjavila "da se dijagnoza o tome kako je došlo do povrede navodi na osnovu iskaza ozleđenog". Umesto toga, sudija Svorcan ovo preinačuje u "nepobitno dokazano na osnovu veštačenja".

I pored toga što je oštećeni uhvaćen u nekoliko laži, sud u potpunosti veruje njegovoj izjavi da ga je Snežanin pas ujeo, iako ono malo dokaza koje tužilac prilaže govore suprotno. U Pasterovom protokolu za dan 20. oktobar 1999. piše, na primer, da je kod Čađenovića utvrđena laka ozleda koju lekar čak nije ni tretirao. Nasuprot tome, veštak dr Dejan Sumrak, četiri godine kasnije, utvrđuje kako je Čađenović, navodno, više sati trpeo intenzivne bolove?!

Kafkijanski proces se nastavlja i pred Okružnim sudom u Beogradu, kome se na nepravednu presudu Snežana žalila. Veće kojim je predsedavala Smiljka Dingarac-Nićiforović sa članovima Anom Popović i Aleksandrom Ivanović, međutim, presuđuje da je Snežana dužna da tužiocu naknadi svu štetu osim za farmerke za koje nikada nije dokazano da su oštećene. A bez oštećenja farmerki nema ni povrede noge, zar ne? Pomenuto veće čak konstatuje kako je i sama tužena priznala da je njen pas krenuo na tuženog. Za sudije, glagol "krenuti" je sinonim za ''stići'' i "ujesti".

Posle toga Snežana od Republičkog javnog tužilaštva traži da pokrene postupak za zaštitu zakonitosti. Iz RJT-a dobija više kontroverznih odgovora. U jednom se navodi da je njen dopis stigao 2. aprila 2008, posle isteka roka za podizanje zahteva (potpisala dr Emilija Bruner-Bala), a u drugom da je zahtev stigao "šest dana pre isticanja roka" (potpisala Danijela Slijepčević). Bilo kako bilo, zahtev nikada nije podnet i presuda je postala izvršna, a Snežana se žalila sudu u Strazburu.

Da nije detalja kako tužilac sada traži ne samo da tužena zbog naknade štete od 170.000 dinara proda svoj stan na Vračaru, već da on, tužilac, dobije pravo preče kupovine, nikome ne bi bila jasna ovolika upornost u pravosudnom besmislu. Zastupnik tužioca, advokat Baranek, čak se čudi: "Gde je to dužniku garantovano i gde je zapisano da on ima pravo da stanuje u kući na Vračaru?"

Četvrtom opštinskom sudu u Beogradu Ćađenovićev advokat podnosi predlog za prinudno izvršenje pravnosnažne presude, i traži da se dug od 295.000 dinara naplati, tako što će se prodati stan dužnika Snežane Zotović, sa placem. Sudija Katarina Savić, koja, srećom, nije izabrana, usvaja predlog, određuje prodaju stana, a Snežani Zotović ostavlja rok za žalbu protiv ovog rešenja od osam dana, u kojem roku se ona i žali Okružnom sudu u Beogradu, koji žalbu odbija kao ''neblagovremenu'' iako je izjavljena u roku koji je odredio sud!

U podnesku upućenom sudu, izbeglica, gluvonemi Čađenović, traži da se njemu proda stan, jer ima pravo preče kupovine!

Srbijo, majko, plači. Ovo je pravosuđe na čijem je čelu Nata Mesarović.

 

 

 

 

 

Plenidba stana zbog nematerijalne štete nije dozvoljena, ali će gospođa Zotović ostati na ulici, jer je sudija Svorcan sudila u sudu čiji predsednik je svojevremeno bio njen otac, a njenu presudu je potvrdila sudija Dingarac, koju je na mesto sudije izabrao njen otac, ali ovog puta kao predsednik Okružnog suda u Beogradu.