Uvodnik
(Pr)osudite sami
Diktator amater
Milovan Brkić
Manuel Norijega bio je general i vojni diktator Paname od 1983. do 1989. godine.
Norijega je bio saradnik CIA. Vlast je preuzeo 1983. i bio jedan od najvažnijih
američkih saveznika, sve do američke invazije Paname 1989. godine kada su
ga se Sjedinjene Države odrekle zbog optužbi za
trgovinu drogom i pranje novca.
Norijega je potom zarobljen i prebačen
u SAD.
Suđeno mu je 1992, a svoju kaznu je odležao 2007. godine. SAD su ga isporučile
Francuskoj 27. aprila 2010.
godine da bi mu se i tamo sudilo
za pranje novca.
Na suđenju
je Vlada SAD priznala da je od CIA Norijega
dobio 380.000, a ne 10 miliona dolara, koliko je on tvrdio.
Diktatori, uči
nas istorija, uglavnom završe na vešalima,
poput Sadama Huseina, ili u zatvoru, poput Norijege. A svi diktatori koje na vlast dovede
Vlada SAD obavezno dožive zlu sudbinu.
Srpski predsednik
koji poslednje tri godine pokušava
da izigrava Gospodara Srbije, smešan je i svom
okruženju i onima čije interese
on, kako stalno ponavlja, promoviše.
Da je Boris Tadić - koji poslednje
dve godine pokušava da
uvede ličnu vlast u Srbiji, da uruši
sve institucije, ograniči slobodu medija - čist amater,
svedoči njegovo saplitanje na svakom
koraku. Njemu je, nema sumnje, pošlo
za rukom da Srbiju opljačka
za najmanje dve milijarde evra
i stavi ih
na svoj konto,
što nije originalno i odlika je mnogih
kratkoročnih diktatura. Sve ostalo što ostaje iza njega
biće samo tragovi njegovog saplitanja i puta koji
je vodio njegovom brzom kraju.
Istorija uči
da svi diktatori
nastaju i opstaju zahvaljujući finansijskoj i vojnoj pomoći iz Vašingtona! Diktatori u Aziji se oslanjaju na odlučnu podršku armije i
policije, a na neki način i
siromašnih slojeva kojima nude koliko-toliko socijalne pravde.
Isto kao
i Norijega, i srpski predsednik
je sebe precenio. Uveren da se opljačkanim
novcem može sve učiniti, on je sa svojim momcima
pokušao da
utiče i na
ishod predsedničkih izbora u SAD, pomažući ogromnim svotama
novca izborni štab Baraka Obame, preko senatora
Roda Blagojevića, kome se uporno sudi pred federalnim
sudom u Čikagu. Nije ni slutio
da će poražena senatorka Hilari Klinton postati državni sekretar za spoljne poslove
i danas rukovoditi
spoljnom politikom SAD i odlučivati o sudbini mnogih naroda, pa i diktatora.
Srpski predsednik
je mrtvo puvalo, koje nema nikakvu
uporišnu tačku u armiji, policiji i službama bezbednosti,
bez obzira na to što je uveren da mu ključni ljudi
iz ovih militantnih
službi jedu iz ruke.
I dok
iz Vašingtona
poručuju da mora da ode sa
vlasti brzinom koliko ga noge
nose, Boris Tadić šalje poruke administraciji Baraka Obame da će im
ljubiti skute i ispuniti svaku
želju. Učiniće čuda neviđena! Bio je spreman i na
to da sa Bojkom Borisovim, bugarskim premijerom, spreči izgradnju "Južnog toka", da objavi, takoreći, rat Ruskoj Federaciji,
iako ona još na neki
način stoji iza interesa srpske
države.
Čovek
čija je sudbina već odlučena još
paradira Srbijom, smeje se kao lud,
obećava, preti, grli i
ljubaka koga stigne.
Žao
mi je čoveka koga poznajem od mladosti.
Nisam ni slutio da će postati
životinjski pohlepan, da će opljačkati Srbiju za dve
milijarde, da će svoje pederske strasti podići
na pijedestal najviših vrednosti
i sve svoje
dečkiće promovisati u ministre, doministre, ambasadore, direktore...
Zar je sa
njima hteo da postane diktator
i svu vlast
uzme u svoje ruke?