Mafija
Apotekarski
kriminal: lopovluk u interesu partije na vlasti i njenih egzekutora, a
protiv interesa države i graðana
Pljaèkaju
bolesne da to nije zdravo
Mr ph. spec. Branislava Uskokoviæ, specijalista farmakoinformatike, bivša pomoænica direktora za komercijalne poslove Apoteke Beograd, osoba
apsolutno upuæena u struèno i finansijsko poslovanje ove zdravstvene ustanove
od prvorazrednog državnog i društvenog znaèaja, uputila je otvoreno pismo
predsedniku Tadiæu o malverzacijama i neskrivenom kriminalu u ovoj ustanovi pod
rukovodstvom Olivere Gordiæ i pod patronatom "demokratskih vlasti"
Republike i Beograda. Detaljno se objašnjava mehanizam otuðivanja ogromnih
kolièina "narodnog" novca i utaje poreza uz blagoslov nadležnih poreskih
i politièkih instanci
...
Poštovani, oduševljena Vašim
istupanjima u vezi sa finansijskom disciplinom svih èinilaca društva,
dajem Vam punu podršku
i dozvolite, u to ime, i nekoliko dobronamernih saveta.
Gospodine predsednièe, nije naša zemlja u ekonomskoj recesiji samo zbog nedostatka stranih investicija
ili nedovoljnog izvoza. Nas ubi naše
neznanje i naš lopovluk, a tome su
najviše doprineli mangupi u
redovima svih partija. Onaj ko je izmislio da se svi rukovodioci postavljaju
partijski, a nije obezbedio dovoljno jak mehanizam kontrole i odgovornosti nad
njihovim radom, taj je generator najnovije srpske finansijske krize.
Da bih potkrepila sve moje tvrdnje daæu Vam primer firme u
kojoj radim veæ dugi niz godina.
Zaposlena sam u Apoteci "Beograd", državnoj apotekarskoj ustanovi, koja zajedno sa kolegama
lekarima obezbeðuje zdravstvenu zaštitu
graðanima Srbije. Apoteka "Beograd" nije budžetska ustanova i to se vidi iz prostog uvida u ugovor
koji ona sklapa svake godine sa Republièkim zavodom za zdravstveno osiguranje
(RZZO). U tom ugovoru doslovce je naglašeno da æe RZZO, po svakoj ispostavljenoj fakturi, za ispostavljene recepte, na
svakih 15 dana, nakon izvršene
kontrole isplatiti na raèun Apoteke "Beograd" (AB) iznos za
nabavljene lekove, tzv. nabavnu vrednost leka i, na ime izvršene usluge, maržu za izdate lekove.
Za razliku od apotekarskih ustanova, ostale zdravstvene ustanove, kao što su klinike, bolnice i domovi zdravlja, jesu budžetske ustanove i iz njihovih ugovora se to i vidi.
Tamo se lepo može videti da se njima, na
osnovu njihovih finansijskih planova, odobravaju sredstva po stavkama, od plata
do svih troškova poslovanja.
Sve apotekarske ustanove širom
Srbije su indirektni korisnici budžetskih
sredstava, što znaèi da se za marže
isplaæene na osnovu izdatih lekova i pomagala koriste sredstva RZZO, odnosno
sredstva koja osiguranici uplaæuju na ime doprinosa za zdravstvo.
Zbog tako specifiènog naèina poslovanja, sve apotekarske ustanove širom Srbije imaju dve vrste periodiènih obraèuna - gotovinski i stvarni model obraèuna.
Gotovinski model obraèuna predstavlja
finansijske tokove sredstava naplaæenih od RZZO, na osnovu
ispostavljenih recepata, odnosno izdate kolièine lekova i pomagala
korisnicima zdravstvenih usluga i on u mnogome zavisi od likvidnosti RZZO,
odnosno da li je RZZO, sa prilivom sredstava obezbedio redovno plaæanje izvršenih usluga apotekarskih
organizacija. Kako apotekarske ustanove po prirodi posla imaju i ostale
prihode, desilo se da dugogodišnji
dug, na ime izdatih lekova izbeglim i raseljenim licima, u iznosu od 235
miliona dinara, AB nije bila u moguænosti da naplati od
RZZO, zbog nedostatka sredstava u njihovim fondovima i na osnovu uredbe Vlade
Srbije (oktobar 2006). Mi taj novac nismo dobili pa dolazimo do èinjenice da su zaposleni u AB leèili
izbegla i raseljena lica - od svojih prihoda. Ovaj obraèun služi samo da bi se pratili
finansijski tokovi sredstava, tj. èinjenica da li se sredstva isplaæuju dobavljaèima za isporuèene lekove i da li se koriste iskljuèivo za nabavku lekova i
pomagala koji se izdaju na teret RZZO.
Stvarni obraèunski model je klasièan periodièni obraèun i u njemu se iskazuje stvarno poslovanje firme uporeðujuæi odnos prihoda i troškova, i sve apotekarske ustanove obavezne su da ga rade, usvajaju na
organima upravljanja (UO i NO), kao i da plate porez na dobit ukoliko je
poslovanje pozitivno, tj. ukoliko dobit postoji. AB je bila od svog
osnivanja do 2007. poreski obveznik.
Do dolaska Olivere Gordiæ na èelo Apoteke "Beograd" , svake godine su se radila oba
obraèuna, usvajala se na UO i NO do 28. februara i na osnovu dobijenih
rezultata plaæao porez na dobit. Za 2006. godinu AB je iskazala dobit po završnom raèunu i za taj iznos dobiti platila je
porez na dobit, a što je najsmešnije, pošto se porez može plaæati u meseènim ratama, Olivera Gordiæ je došavši na èelo kuæe u junu 2007. nastavila da plaæa porez, a sada u svim
sredstvima informisanja i monografiji firme piše da smo bili gubitaši dok ona nije došla na èelo kuæe.
Na Vašu veliku žalost, pošto
je ona od
strane Vaše
partije dovedena kao "nestranaèki kandidat", sve što radi protivzakonito je...
Zaèepljivanje
rupa
Pobrojaæu Vam i dokumentovati sve njene kriminogene i nestruène poteze, a Vi zajedno sa Vašim saradnicima, procenite šta
Vam valja èiniti.
Olivera Gordiæ dovedena je na èelo Apoteke "Beograd"
kao kandidat
interesne grupe kompanije Pharmanova, što se može
jasno videti iz prostog uvida u promet AB sa Pharmanovom. Do njenog dolaska na èelo naše kuæe, mi smo sa kompanijom Pharmanova ostvarivali meseèni promet u iznosu od 17-18 miliona dinara, a po njenom dolasku prekida
se saradnja sa mnogim kuæama i sav promet prenosi se na Pharmanovu,
tako da joj ona, odmah po njenom dolasku, dodeljuje promet od 100 miliona meseèno, kasnije 200, pa 300, pa 400 miliona meseèno, i na taj naèin direktorka Gordiæ omoguæava da se Pharmanova kao izuzetno uspešna kompanija proda nemaèkoj kompaniji Fenix,
verovatno po odliènoj ceni i sigurno dobrim pogodnostima za sve koji su omoguæili da do te prodaje doðe.
Grupu koja je dovodi na èelo kuæe
i koja je drži na vlasti èine:
1. Mr ph. Momèilo Bojoviæ, direktor prodaje u Pharmanova,
èlan DS-a,
2. Dr Vladan Šubareviæ, èlan gradskog veæa zadužen za zdravstvo, èlan DS-a,
3. Dipl. ing. Dragan Ðilas, ministar za NIP, predsednik GO DS-a.
Ova grupa, oslabljena za jednog èlana, iz svima nama
dobro poznatih razloga, i dan-danas èvrsto stoji iza
direktorke Gordiæ i pokriva sve njene i finansijske malverzacije, a da ih pri tome uopšte ne zanima šta se dešava sa državnom firmom i zaposlenima u njoj.
Kada su èlanovi UO
i NO, takoðe iz DS-a, pokušali da se suprotstave njenim mahinacijama ne usvojivši joj završni
raèun za 2007. godinu
i finansijski plan za 2008, pošto je glavna stavka bila promena loga AB, a idejno rešenje više
nego
neprimereno, bili su pozvani na "ribanje"
kod Dragana Ðilasa, gde im je on naredio da se završni raèun i finansijski plan moraju usvojiti onako kako je direktorka Gordiæ to prezentovala. Gospodin Dragan Ðilas je u tom trenutku bio samo
predsednik GO DS i nije mi jasno ko mu je dao mandat da vodi glavnu reè o poslovanju gradskih firmi? Naravno, po njegovom imenovanju za gradonaèelnika, sva trojica kolega su smenjena. To su dr Zoran Vesiæ, dr Marko Kostiæ i mr ph. Miloš Kneževiæ.
Naravno, Vi sve ovo znate, ali nije na odmet da znate da i mi znamo.
U 2009. godini dolazi nam, po prijavi, poreska inspekcija i konstatuje poresku utaju od 700 miliona, jer se po direktorkinom
nalogu svi boniteti, koji su èist prihod, knjiže kao kapital. Potpuni nonsens za sve firme, a na taj naèin se ogromna kolièina novca odliva iz prihoda države kroz neplaæeni porez na dobit. Pošto
je uhvaæena u poreskoj utaji, doneto je prvostepeno rešenje kojim se firmi nalaže
da se za iznos (273 miliona), koji je ruèno knjižen iz prihoda u kapital,
plati porez, zatezna kamata i kazna u iznosu od 40 miliona,
direktorka ulaže žalbu sa obrazloženjem
da smo mi budžetska firma i da nismo
poreski obveznici. Još
jedan nonsens, ali tu žalbu
usvaja, ko bi drugi nego èlan DS-a Dragan Ristivojeviæ, direktor
poreske centrale Beograd. Poništava
prvostepeno rešenje, što je presedan, i oslobaða
direktorku Gordiæ svake odgovornosti. Imam u posedu oba dokumenta, pa Vam ih rado ustupam
kako biste Vi i Vaši saradnici mogli da se uverite o kom stupnju neznanja i malverzacija se ovde radi - i eto Vam zbog èega smo mi jedna jadna
država (Prilog br. 1).
Od 2007. pa nadalje ona i dalje uporno sav prihod knjiži na kapital, uporno radi samo gotovinski obraèun, a o sopstvenim poslovnim
uspesima drži svoje konferencije za štampu i promoviše sebe kao uspešnu
poslovnu ženu. Pri tome niko ne ume da sabere dva i dva, i zapita je - koliko ste
platili porez na dobit?
Od novca, koji se krvavim radom zaraðuje u
našoj firmi, ona plaæa meðunarodne organizacije, dobija tzv. meðunarodna priznanja
i sa njima defiluje kroz naše
medije. Imam u posedu raèun, koji je odobrio UO, na 6.000 evra, plus troškovi
puta, i to je u stvari suma kojom su zaposleni u AB platili direktorkino
meðunarodno priznanje za integrisani menadžment. Znate li koliko zaposlenih u AB moraju da rade da
bi se zaradilo 6.000 evra èistog dohotka?! I ovu dokumentaciju
Vam stavljam u posed, jer tako nešto
morate imati, pošto su èlanovi DS-a izabrani na partijske rukovodeæe
funkcije uglavnom upoznati sa problemom AB otkada je na njenom èelu
direktorka Gordiæ, ali ništa nisu preduzeli da to
spreèe. Izgleda da mr. ph Momèilo
Bojoviæ ume da zaèepi sve rupe, pošto
je on ostao rukovodeæi kadar u Phenixu, a mi zbog toga stigli do meseènog prometa sa njima od 500 miliona. Kolika je dobit AB od
ovakvog snabdevanja uglavnom je nepoznanica za sve zaposlene. O dobiti znaju
samo direktorka Gordiæ, pomoænik direktora za komercijalne poslove mr ph. Milena Panteliæ , takoðe èlan DS-a, i pomoænik direktora za finansijske poslove dipl. oecc. Dragana Simiæ, takoðe èlan DS-a, koje je Momèilo Bojoviæ doveo iz Æuprije, kao specijalni kadar u AB (Prilog br. 3).
Ne
zanima je
Permanentni mobing svih zaposlenih najbolje se vidi iz njenih poteza od
kako je došla na èelo AB, u periodu od jula 2007. do dana današnjeg.
1. U julu 2007, iako je od strane prethodnog rukovodstva bio
sklopljen poslovni ugovor sa veledrogerijom Vetfarm, ona sklapa novi, u kojem za dva odsto smanjuje dobit AB, i za 100 odsto poveæava promet sa Vetfarmom, što dovodi do toga da je AB
svakog meseca gubila 1.200.000 dinara. Ovakvo krivièno delo štetnog ugovora i po
novom ZKP-u sankcioniše se zatvorskom kaznom,
ali, kao što vidimo, ona i
dan-danas vlada AB-om. Za period jul-decembar na ovakav naèin izgubljeno
je 6.000.000 dinara prihoda, a kada je smenjeno tadašnje rukovodstvo Vetfarma i kada novi èlanovi rukovodeæeg tima nisu pristali da rade po njenom nalogu, isplata dva odsto na
ruke, momentalno se prekida poslovna saradnja iako postoji ugovor koji važi godinu dana. U prilogu Vam stavljam na uvid oba
ugovora (Prilog br. 2).
2. U septembru 2007, iako je Vlada donela odluku da se u zdravstvu plate poveæaju za pet odsto, dirktorka Gordiæ ne dozvoljava da se plate zaposlenih poveæaju obrazlažuæi da su naše plate neprimereno
visoke. Iako je sindikat vodio bitku uz obrazloženje da su naše plate u skladu sa
zakonom, da
nama država
samo isplati maržu za izdate lekove i
pomagala, da je faktièki dalje ne zanima da li mi imamo sredstva za plate, doprinose i ostale
troškove materijalnog
poslovanja, da je to što
dobijamo od RZZO samo polovina meseènih prihoda koji su nam neophodni za normalno poslovanje i da sve ostale troškove pokrijemo ostalim prihodima, ona nam smanjuje plate i
od tada do danas, i pored visokih prihoda, mi
smo i dalje sa najnižim
primanjima u apotekarskoj delatnosti u Srbiji. Pošto su se njenoj tadašnjoj odluci suprotstavile i tadašnja pomoænica za finansijske
poslove Dragana Šušiæ i pomoænica za pravne poslove Madlena Kociæ, stavši na stranu sindikata i
obrazlažuæi joj da su zaposleni u pravu - ona ih obe smenjuje, iako ih je DS
postavio za njene pomoænice odmah po njenom dolasku, i dovodi kadar iz Æuprije, Draganu Simiæ za finansije, i
dipl. pravnicu Vesnu Tomiæ, potpuno
neiskusnu osobu, na mesto pomoænika za pravne poslove. Svako ko je
od njenih pomoænika izrazio neslaganje sa bilo kojom njenom odlukom bio je smenjen i
izložen neviðenom teroru. To
ne mogu da rade psihièki stabilne osobe.
Sluèaj
jedne kapsule
3. U novembru 2007, po odluci Vlade svim zaposlenima sa visokom struènom spremom poveæavaju
se plate za 7,2 odsto, a direktorka Gordiæ donosi odluku da se te plate poveæaju samo farmaceutima, tako da pravnici, ekonomisti,
politikolozi i arhitekte ostaju bez tog poveæanja. Opet je sindikat intervenisao, ali
ništa nije pomoglo. Taj problem je stigao i u gradsku upravu, ali je tadašnji neformalni direktor
AB dr Vladan Šubareviæ sve gurnuo pod tepih i isposlovao mišljenje struènjaka da samo direktor odreðuje plate i može da radi šta hoæe.
4. U januaru 2008. bez ikakve najave umanjuje plate svim upravnicima apoteka, šefovima laboratorija, direktorima sektora, zameniku direktora i sebi. Po statutu firme, direktoru i zameniku
direktora, kao imenovanim licima, plate se odreðuju na sednici UO, ali to za nju ne važi,
ona se ponaša kao da je vlasnik AB.
Naravno, u svemu što radi ima podršku dr Vladana Šubareviæa i g. Dragana Ðilasa, tako da sve predstavke i žalbe upuæene gradskoj vladi završavaju
u košu. Takoðe, po nalogu Dragana Ðilasa i sve predstavke DS-u padaju u vodu. Olivera
Gordiæ mora ostati na mestu direktora AB, to je zapovest gospodina Dragana Ðilasa i to je tako do dana današnjeg,
šta god radila. A zašto je to tako, na to pitanje verovatno samo gospodin Ðilas može da odgovori.
U februaru 2008. dolazi do veæ opisanog sukoba èlanova UO i Nadzornog odbora zbog završnog raèuna i opet je Dragan Ðilas završio stvar, sada sa èlanovima svoje stranke, zaštitivši je u nezakonitim radnjama.
6. Kada je dobila bezrezervnu zaštitu prvog èoveka GO DS-a, a kasnije i gradonaèelnika, poèinje u martu 2008. da priprema promenu loga, iako nije dobila saglasnost
ni UO ni NO. Bez ikakvog konkursa, za idejno rešenje odabire firmu i bez ièije saglasnosti ugovara
promenu statuta, pošto
je logo firme regulisan statutom firme. Naravno, ljubaznošæu gradonaèelnika sve se aminuje i jedan potpuno nakazan projekat,
kapsula u bojama zastave grada, sa belim krstom, zamenjuje
stilizovanu zmiju sa èašom, što je i znak veæine apotekarskih i zdravstvenih organizacija. Èak je i logo Svetske zdravstvene organizacije zmija obmotana oko žezla, ali direktorka
Gordiæ
želi jednu potpuno novu
eru, koje æe poèeti njome na èelu AB. Sve ovo dešava se u momentu svetske ekonomske krize, tako da mi nije jasno koje
objašnjenje gradonaèelnik ima za ovakvo nedomaæinsko ponašanje.
Znaju
pljaèkaši kad treba
7. U novembru 2008. kupuje se novi službeni auto za potrebe direktora AB, vrlo skupa honda, iako ju je po dolasku na dužnost saèekala lancia stara èetiri godine, koju je AB
dobio na poklon od Jugohemije.
8. U decembru 2008. ne isplaæuje se jubilarna nagrada zaposlenima, veæ se to èini u januaru 2009, kako bi na raèunu bilo sredstava koja
se u izveštaju za konaèan završni raèun prikazuju kao suficit. Problem oko usvajanja završnog raèuna AB se nastavlja i sa
novim sazivom UO, tako da se završni
raèun za 2008. usvaja tek krajem aprila 2009, kažu nakon intervencije gradonaèelnika Beograda.
9. U finansijskom planu za 2009, po prvi put od njenog
nastupanja, direktorka Gordiæ i njena pomoænica za finansijsko poslovanje Dragana Simiæ donose odluku da se prekine sa osiguranjem pazara, sa obrazloženjem da su premije visoke i da æe nas u sluèaju pljaèke obeštetiti kompanije koje
nam vrše usluge obezbeðenja. U
avgustu 2009. došlo je do pljaèke pazara na teritoriji Zemuna. Naravno, kompanije obezbeðenja ne vrše obešteæenje, veæ osiguravajuæi zavodi, i mi smo ostali bez 2.000.000 dinara.
10. Na zahtev vlasnika firme Best woomen d.o.o., novih vlasnika
zgrade u Knez Mihailovoj ulici, koju su kupili od firme Progres, poèinje ponovo pritisak na AB da se novim vlasnicima koji tu
nameravaju da izgrade hotel ustupi deo apoteke "Mateja Ivanoviæ", što je èinjeno i ranije od strane ministra Dinkiæa, zbog èega je uostalom i smenjena prethodna direktorka (èlan G17 plus), jer nije postupila po nalogu ministra Dinkiæa. U konaènom ugovoru stoji da æe gore pomenuta firma, zbog potrebe
svog renoviranja i uzimanja dela apoteke, izvršiti adaptaciju apoteke i nadoknaditi joj izgubljenu dobit za period koliko je trajalo renoviranje. Pomoænica direktora za finansije Dragana Simiæ i
njen sektor izraèunali su da je meseèni prihod 3.500.000
dinara. Kako je apoteka "Mateja Ivanoviæ" bila zatvorena èetiri meseca (maj-septembar 2010 ), na raèun
AB trebalo je uplatiti 13.500.000 dinara. Do dana današnjeg te pare nisu uplaæene na naš raèun...
Da li su ove pare završile na nekom drugom mestu ili nisu i neæe biti uplaæene, precizan odgovor daæe Vam gospodin Mirko Todoroviæ (kompanija Todor), vlasnik hotela i èlan predsedništva
stranke Ujedinjeni regioni Srbije. U samo
mesec dana 2009. godine mi smo zahvaljujuæi našem menadžmentu
ostali bez 15.500.000 dinara prihoda, što predstavlja èetvrtinu
meseènog prihoda koji dobijamo na ime marže za izdate lekove od strane RZZO.
Ma
kakav zakon!
11. Od osnivanja AB na snazi je bio pravilnik o dodeli otpremnine
prilikom odlaska zaposlenih u penziju. Ukoliko je zaposleni sa primanjima nižim od republièkog proseka, onda mu se na ime otpremnine isplaæuju
tri proseène plate, a ukoliko je
njegov dohodak viši od proseka, onda se isplaæuju tri njegova lièna dohotka. Direktorka Gordiæ je ovo stopirala i od
njenog dolaska na èelo AB, zaposlenima se isplaæuju samo tri proseèna dohotka, što
znaèi da farmaceut sa 60.000 dinara plate odlazi u penziju sa samo 99.000
dinara otpremnine, a rešenje
o penziji može dobiti za sedam do 12
meseci, pa Vas ja pitam od èega da se živi?
12. Po važeæim propisima, svaka firma dužna je da PIO dostavi M4 obrasce za sve zaposlene do 30. aprila za
prethodnu godinu. Otkako je direktorka Gordiæ na èelu AB, iako se doprinosi uplaæuju, zbog izostanka
dostave ovih podataka, ukoliko odete na šalter PIO i zatražite
da vam se izdaju podaci o uplati vaših
doprinosa dobiæete podatak da nisu uplaæivani od 2007. godine. To je visoko
usavršena organizacija rada direktorke Gordiæ i njene pomoænice za finansijske poslove Dragane Simiæ. Ukoliko pozovete upravu i požalite se na ovu nelogiènost,
objasni vam se da je sa doprinosima sve u redu, da se oni uplaæuju, a de æe se M4 obrazac ispuniti onog momenta kada poðete u penziju. Da li je Vama jasno koliki je stepen aljkavosti u njihovom radu?!
13. Ukoliko se prouèe podaci
o materijalno-finansijskom poslovanju, svi naši upravnici apoteka dužni
su da vode tzv. "trgovaèke knjige", u kojima se evidentiraju svi podaci ulazno-izlazne dokumentacije i oni se po rednim
brojevima poklapaju sa arhiviranim podacima koji se nalaze u registrima. Ova dokumentacija
stalno se kontroliše
od strane nadležne službe (untrašnja materijalno-finansijska kontrola) i služi za pravovremeno praæenje
i otklanjanje eventualnih grešaka.
Poèetna stavka u svakoj novoj poslovnoj godini poèinje stavkom "poèetno stanje apoteke" i
predstavlja materijalno-finansijsko stanje, utvrðeno
godišnjim popisom apoteke, nakon usklaðivanja sa knjigovodstvenim stanjem. Dokument o poèetnom stanju apoteke izdaje šef
knjigovodstva, overava ga svojim potpisom i peèatom firme i odgovoran je za taj podatak. Od kako su na èelu AB direktorka Gordiæ i njena pomoænica za finansijske poslove Dragana Simiæ,
izdato je uputstvo da se poèetno stanje skida sa kompjutera bez
ikakvog prateæeg dokumenta, što znaèi da ukoliko tržišna inspekcija doðe u bilo koju od naših apoteka i potraži trgovaèku knjigu, pa zatim zatraži
pismeni podatak o poèetnom stanju, nakon godišnjeg
popisa i kontrole od strane knjigovodstva - ne može naæi ništa, a posledica su kazne
za odgovorno lice (upravnik apoteke) i odgovorne u AB. Iako su zaposleni u materijalno-finansijskoj kontroli ukazali na ovaj propust, menadžment je rekao da to po zakonu ne
mora. Na ovaj naèin se svi raèunopolagaèi u AB veæ tri godine uvode u poèinioce privrednog prestupa. Naravno, oni su toliko uplašeni za svoja mesta da im ne pada na pamet da se bune.
Tajkunski
pregovori
14. Vrhunac aktivnosti tandema direktorka Gordiæ - Dragana Simiæ, jeste u tome što
je odmah po dovoðenju
iz Æuprije na mesto šefa knjigovodstva Dragana Simiæ
prekontirala sva konta AB i pretvorila nas u
budžetsku firmu, izbegavajuæi na taj naèin obaveze izrade i usvajanja stvarnog modela završnog raèuna, a kao posledicu tog èina i plaæanje poreza na dobit, èime se Republika Srbija stalno ošteæuje za odreðen priliv sredstava.
15. Kao budžetska
firma mi smo za 2009. iskazali gubitak od 75.000.000
dinara, a menadžerski tandem Gordiæ
- Simiæ falsifikuje završni raèun, sad po gotovinskom modelu, jer
im je poslovanje katastrofalno i u završnom dokumentu prikazuje pozitivni bilans od 18.000.000
dinara. Kako je sadašnji predsednik UO
advokat Igor Pršiæ (LDP) ponovo odbio da usvoji takav završni raèun, tek su krajem maja privoleli dr Æosiæ (DS), njegovog zamenika, da usvoji falsifikovani završni
raèun. Po odluci Gradskog veæa i Skupštine grada, naš
budžetski suficit biæe kao donacija prebaèen zdravstvenim organizacijama
Beograda. Evo Vam odgovor na pitanje zašto
je direktorka Gordiæ zaštiæena u finansijskim malverzacijama utaje poreza: zato što æe
lažnim suficitima obezbeðivati donacije samo beogradskim
organizacijama i utoliko poveæavati
uspešnost poslovanja gradonaèelnika Ðilasa.
16. Više puta, sa više strana, mnogi od nas èuli su informaciju da se u klubu "Privrednik" u više navrata govorilo o tome kako treba privatizovati AB
i, naravno, o tome koji od tajkuna to želi da uradi, a kako nam je svima jasno da je to stvarni
centar moæi, te da su izvršna
i zakonodavna vlast samo izvršioci radova, nije mi
jasno dokle æe eksperiment zvani "Olivera Gordiæ"
na èelu AB trajati i ko æe snositi konsekvence za katastrofalno stanje koje ova žena stvara. Vi ste dozvolili da, evo veæ
tri godine, ona sistematski uništava AB, njenih 1.200 zaposlenih i 1.200 porodica.
Mnogo lakše možete saznati šta se dešava u klubu Bilderberg,
nego kada æe biti UO i NO, i šta
se dešavalo na njihovim
sednicama. Odluke UO i NO ne mogu se naæi u arhivi, brojevi pod
kojima su zavedeni moraju se na licu mesta
izdiktirati pomoænicima za pravne i finansijske poslove Vesni Tomiæ i Dragani Simiæ,
koje zatim izdiktiraju naziv akta, upisuju broj iz delovodne
knjige i nose ga u svoje liène arhive i tamo èuvaju pod kljuèem...
Istina
je negde drugde
Parola "sve je dobro dok je meni dobro" najrasprostranjenija je meðu
rukovodeæim ljudima u našoj
firmi, a ako ih sluèajno matirate nekim podatkom ili kritikujete njihov rad ili
odluke, odmah dobijete karakteristiku - "pa to što ona prièa nije taèno, ona se buni zato što
je smenjena sa mesta pomoænika direktora za komercijalne poslove, i sada je obièan farmaceut za recepturom, matora je, kada æe više u penziju..." Sve je to politika koju je svojim naèinom vladanja u AB uvela direktorka Gordiæ, ali je u mnogima koji su željni
afirmacije po bilo koju cenu pronašla
pristalice i Vi æete od svih njih èuti kako je nama dobro. Za ovaj trud oni su nagraðeni pre svega rukovodeæim mestima, od mesta pomoænika direktora do mesta
upravnika apoteke, šetaju
se po inostranstvu obilazeæi farmaceutske komore, kompanije i
sajmove, prisustvuju kongresima u inostranstvu, a da pri tome jedva uðu u kongresnu salu i stalno se nalaze sa direktorkom po skupovima kao da niko
drugi ne radi i doprinosi uspehu firme. Na Vašu žalost, to su ili èlanovi DS-a ili ljudi koji se veoma angažuju u radu resornog odbora za zdravstvo DS-a, bar tako kažu. To je virtuelna
stvarnost AB ili unutrašnji
prsten odbrane direktorke Gordiæ. Stvarnost ih u meðuvremenu
demantuje, pa se na VI nacionalnom savetovanju o unapreðenju kvaliteta u
zdravstvenim ustanovama razmatrala tabela, koja je napravljena
zahvaljujuæi anketi Ministarstva zdravlja, a koju svi zaposleni u zdravstvu
popunjavaju u odreðenom vremenskom periodu. Pošto je ova anketa anonimna, ljudi su, bez straha za svoje radno
mesto, odgovarali na postavljena pitanja. Ceo materijal nalazi se na sajtu, ali
ja želim da Vam prosledim samo nekoliko podataka. AB je i pored direktorkinih "meðunarodnih priznanja", tek na 16. mestu u
Srbiji, nismo na listi pohvaljenih apoteka, a u rubrici
"zadovoljstvo zaposlenih" mi sa srednjom ocenom 3,29, a
ocene su bile od jedan do pet, zauzimamo èetvrto mesto od otpozadi. E, to je, poštovani
predsednièe, plod kadrovske politike vaših
saradnika.
Nakon ovog savetovanja, i nakon odluke gradonaèelnika Ðilasa da joj zabrani putovanja u inostranstvo, ne znam iz kojih razloga, direktorka Gordiæ obrušila se zajedno sa svojim saradnicima
na apoteke, tako da su u periodu septembar-oktobar obilazili apoteke i ponašali
se prema zaposlenima kao divizija "Princ Eugen". Ništa, navodno, u apotekama nije dobro,
lekovi ne smeju biti na policama kako bi se videli, mala je ruèna prodaja, zašto postoje saksije sa cveæem u apotekama, zašto
još postoje recepturna stakla kad je ona naredila da se sklone, zašto se ne prodaju u veæoj
kolièini naši proizvodi - sve su to
pitanja kojima su ona i njeni saradnici zasipali zaposlene, ne vodeæi pri tome raèuna da su pacijenti u apotekama, da je njihova dužnost i obaveza da se pre svega usluže, a sve što sada ne valja u apotekama uvela je upravo ona.
Istina je, meðutim, drugaèija. Došavši
na èelo AB, ona je dovedena da uništi sve što uveæava ostale prihode AB, svede je na životarenje od sredstava RZZO, a kada se i privatnim apotekama dozvoli
izdavanje lekova na recept, uruši
ih do kraja, jer koncept proizvodnje i snabdevanja nije
ni nalik onome koji smo mi zastupali i koji je naravno
donosio ogromna sredstva
AB.
Izvinjavam se unapred zbog dužine
pisma, ali period od tri godine i pet meseci, koliko je ona na èelu, proizveo je sve ovo što
sam pobrojala. O svemu što
sam iznela znaju mnogi Vaši
saradnici, postoje prijave u policiji, predstavke u Skupštini grada, ali to se sve završava reèima "iza nje stoji Ðilas i ne možemo joj ništa".
Mr ph. Jasminka Bjeletiæ, zamenica
direktora AB, a u prethodnom periodu predsednica UO AB, imenovana je od strane Skupštine
grada istog dana na dužnost
zamenika kada i Olivera Gordiæ za v.d. direktora AB. Koleginica Bjeletiæ je nebrojeno puta dostavljala pismene beleške i ukazivala na nezakonitosti u radu direktorke Gordiæ. O svemu postoje dokazi
u delovodnim knjigama u Skupštini
grada i niko nije imao snage da je skloni. U decembru 2009. dostavila je kabinetu predsednika Antiæa kompletan Prilog 2. ovog pisma sa propratnim pismom o
utaji poreza. Da li znate šta
joj je odgovoreno? Da je to vrlo osetljiva politièka
stvar!
Poštovani, da li je Vama
jasno da se kod nas utaja poreza naziva politièkom stvari?
Kako nisam sigurna da æe ovo pismo stiæi do Vas, proslediæu ga vašim koalicionim
partnerima, opoziciji i predstavnicima medija.
Istina o sistematskom uništavanju
AB od strane direktora Olivere Gordiæ mora izaæi na videlo.
Uz najlepše želje Vama i Vašoj
porodici,
S poštovanjem
Mr ph. spec. Branislava
Uskokoviæ,
specijalista farmakoinformatike
Apoteka "Beograd"
Apoteka "Palilula"
Æutanje je
zlato, ali doslovno
Nema sile pod kojom bi èlanice UO i NO, predstavnice zaposlenih, mr ph. Sofija
Mehandžiæ, mr ph. Snežana
Bukviæ (UO) i mr ph. Ljubica Kovaèeviæ (NO) o nekoj temi koja
je bila na njihovim sastancima progovorile pred kolegama. One su
uostalom i izabrane na predlog direktorke Gordiæ, predstavljaju njene
najodanije ljude, uživaju sve beneficije
poverljivih liènosti, a o tome šta se dešava sa poslovanjem ne
pitaju se veæ predstavljaju
glasnogovornike direktorke Gordiæ i iznose njene stavove i mišljenja.
Zahvaljujuæi spoljnim èlanovima UO, saznali smo
da je predsednik Pršiæ tražio reviziju poslovanja direktorke Gordiæ i dobio saglasnost
spoljnih èlanova, a naši predstavnici, koleginice Mehandžiæ i Bukviæ, glasale su protiv revizije. Naravno, do revizije nije ni došlo,
valjda su se za to pobrinuli spoljni faktori. Ne èudi me koleginica Bukviæ, ona je direktorkin odan èovek još iz Užica, ali koleginica
Mehandžiæ, koja je svoj radni vek provela u AB i pri tom je žestok pripadnik DS-a, majka èlanice Gradskog veæa (Jovana Mehandžiæ), sestra direktora DZ Vraèar (DS) i supruga jednog
od glavnih ljudi u Vodovodu (DS), dugogodišnja upravnica apoteke "Sveti Sava" -
ovoliko da svojim æutanjem aminuje
sistematsko struèno i finansijsko uništavanje AB -
dovoljno Vam govori o moralu èlanova vaše partije!
Ne zna ni policija
Da budem jasna, pobrojaæu Vam prihode koje ostvaruje AB:
- prihod od RZZO za izdate lekove i pomagala na teret RZZO, i to 12 odsto marže za deo lekova, šest odsto marže za izdate citostatike,
šest odsto marže za izdate lekove u HIV terapiji i èetiri odsto marže za izdata pomagala,
- prihod od prodaje
lekova 12 odsto marže,
- prihod od prodaje
medicinskih sredstava do 30 odsto marže,
- prihod od izrade i
prodaje magistralnih lekova - radna
taksa,
- prihod od izrade i
prodaje proizvoda izraðenih u našim
galenskim laboratorijama - razlika od proizvoðaèke do maloprodajne cene,
- prihod od trebovanja - radna taksa za magistralne proizvode i maržu do 30 odsto za medicinske proizvode,
- prihod od boniteta i
rabata, dobijeni na osnovu ugovora, gde se taèno definišu uslovi nabavke i
uslovi plaæanja, shodno tome i visina
boniteta,
- prihod od naturalnog
rabata,
- prihod od pripreme
podataka o potrošnji
lekova (devizni prihod),
- prihod od prodaje naših proizvoda u regionu
(devizni prihod),
- prihod od plaæanja pre isteka valute (dodatni bonitet).
Ovo je specifikacija
prihoda koju smo imali kada sam bila u menadžmentu AB, kao pomoænica direktora za
komercijalne poslove, a šta
su sada prihodi po stavkama - to ne
zna ni policija.
Nemaju pojma
Po zakonu, ukoliko budžetska organizacija iskaže deficit, odlukom UO može joj se dozvoliti da iz sredstava za amortizaciju nadoknadi tu sumu. U prilogu
Vam dostavljam fotokopiju biltena zdravstvenih radnika Srbije, u kojem je
prikazana tabela završnih
raèuna i u kojem se taèno vidi da je budžetski deficit AB
75.000.000 dinara, a zatim kolona korigovano, ne znam
samo kojim sredstvima, jer su naša
amortizaciona sredstva mala - pa taj iznos od preko 200.000.000 dinara zaista
ne znam gde su iskopale. Ako pogledate
tabelu videæete i da je Klinièki centar Srbije iskazao budžetski deficit, ali i
korigovan sredstvima amortizacije, po odluci UO, taèno do sume kolika je potrebna da se pokrije deficit, i to je po zakonu. Po zakonu ona mora RZZO-u da dostavi stvarno stanje po završnom raèunu, a za zaposlene, èlanove UO i NO, može da koriguje bilans
uspeha vredan divljenja. I to je
stvarnost AB, realno i virtuelno stanje, a sve uz pomoæ gradskih vlasti. Paradoks je u tome što niko ko je uèestvovao u ovoj prevari
nema pojma da se svi periodièni obraèuni budžetskih zdravstvenih
organizacija objavljuju u biltenima zdravstvenih radnika Srbije (Prilog br. 4).
Za Nobela
Direktorka Gordiæ mora biti predložena za
Nobelovu nagradu za ekonomiju, jer u njenoj imovinskoj kartici stoji da nema ništa osim malog stana,
nasleðenog od majke u Bulevaru kralja Alesandra, i plate od 85.000. Ali, izgled
direktorke Gordiæ, njena svakodnevna
garderoba koja se meri stotinama i
hiljadama evra, firmirana obuæa, šminka, ruèkovi po elitnim klubovima, "produženi vikendi" u
inostranstvu, zimovanja i letovanja u luksuznim stranim zimskim centrima i egzotiènim
destinacijama, pa sve to zaèinjeno skupocenim
nakitom i bundama, a pri svemu tome još školuje i izdržava
dvoje dece - onda se stvarno zapitamo kako mi to tako loše ekonomišemo? Molila bih da nam
više niko ne vreða inteligenciju. Umeli bismo i mi, gospodine predsednièe, da krademo, ali neæemo.