Zemlja
Obradivo
zemljište: špekulisanje
ovim društvenim i državnim
resursom ima znaèenje grubog poigravanja državnom
teritorijom
Ðubre je
jedno, ðubrad
drugo, ðubrivo
tek treće
Zemljište, pre svega ono obradivo, jedan je od najznaèajnijih
resursa svake države pa se njegovom statusu, tretmanu a pogotovo trgovini njime svuda u
svetu poklanja posebna pažnja. Izuzetak je, kao i obièno, Srbija u kojoj bi vlast da
rasproda sve što je od nekretnina još ostalo u njenom posedu, kako bi oni izabrani mogli na miru da provode
penzionerske dane na dalekim ostrvima, koja još ne izruèuju po meðunarodnim
poternicama!
Milan Malenoviæ
Jednu državu,
kao što
je poznato, izmeðu
ostalog èini
i zemljište,
teritorija na kojoj se ta država nalazi. Republika Srbija, bez otetog Kosova, ima
površinu
od 77.474 kvadratna kilometra. Od toga ima 4.218.000 hektara obradive površine, što æe reæi nešto preko
pola hektara po glavi stanovnika, èime je iznad proseka koji važi u
Evropskoj uniji.
Ako se uzme da je uobièajena cena za hektar obradivog zemljišta u Srbiji
3.000 evra, onda sve naše oranice zajedno vrede 12,654 milijardi evra. Deset
posto zemljišta
je još u
državnom
posedu, što
znaèi
da je samo u obradivom zemljištu kojim upravlja republièka vlada skriven kapital u
vrednosti potcenjenog Telekoma. Uz to, treba uzeti u obzir da 3.000 evra
predstavlja donju granicu po kojoj se trguje srpskim oranicama.
U stvari, kako naša država domaæinski posluje, ta donja granica za cenu po hektaru je
veoma rastegljiv pojam, bar kada je u pitanju prodaja oranica u državnom
vlasništvu.
U velikoj veæini
sluèajeva
privatizacije poljoprivrednih kombinata država nije
uspela da naplati ni 300 evra po hektaru obradivog zemljišta.
Interesi tajkuna bliskih vlastima bili su joj uvek preèi.
Šta
to beše lanjski sneg
Tako je, na primer, izvesna Roksanda Kostiæ, koju upuæeni dovode
u veoma blisku rodbinsku vezu sa Miodragom Koletom Kostiæem,
od države
kupila poljoprivredno dobro Vojvodina u Beèeju i za 6.000 hektara zemljišta
platila tri miliona evra, odnosno tek 500 evra po hektaru, ne raèunajuæi da su u
tu cenu ušli
i mehanizacija, zgrade, stoka i sve ostalo što je išlo pride.
Kao što
se vidi, država
se svojski potrudila da za sitne pare raskrèmi svoju imovinu. Kad
poljoprivredno zemljište kupi neko preduzeæe ili privatno lice koje se bavi
proizvodnjom, to i nije tolika tragedija kao kada obradivo zemljište, jedan
prvorazredan državni
resurs, dopadne šaka
obiènom
špekulantu.
Drugi najveæi
poljoprivredni kombinat u Srbiji, PIK Beèej,
prodat je 2007. godine na tenderu konzorcijumu koji su èinili fond Forum
absolut ritern i Irva investicije opskurnog biznismena Ðorða Nicoviæa.
Uz sve ostalo, kupci su za 13 miliona evra dobili i preko 14 hiljada hektara
obradive zemlje, ali se u meðuvremenu negde "zaturilo"
preko 2.000 hektara, pa Beèej danas
raspolaže
sa manje od 12.000 hektara.
Ako su Nicoviæ i
kompanija uspeli da pomenutih 2.000 hektara prodaju po realnoj ceni od najmanje
3.000 evra po hektaru, to znaèi da su samo na ovaj naèin izvukli bezmalo polovinu novca
svojevremeno datu za kupovinu ovog giganta. Svaki dalji komentar je izlišan.
Daleko je bolniji sluèaj industrijsko-poljoprivrednog preduzeæa Grmeè iz
Krajišnika kod Zrenjanina, koga je budzašto u postupku privatizacije kupio Dragan
Vulin, vlasnik Vulin komerca iz Rume. Novi gazda je odmah likvidirao
poljoprivrednu proizvodnju, rasprodao sve što je mogao, silno se zadužio na ime Grmeèa i
krajem prošle godine krenuo u prodaju onoga što je ostalo: 1.450 hektara
najkvalitetnijih oranica.
Tek je uporni štrajk
radnika, njih 122 koliko je preostalo od nekadašnjih preko 200, uspeo da probudi uèmale
institucije ove države,
pa je Privredni sud u Zrenjaninu uvoðenjem predsteèajnog
postupka u zadnjem momentu spreèio ovu rasprodaju.
Ako se prisetimo i sluèaja Mileta Jerkoviæa,
koji je u jednom trenutku u svom posedu imao preko 16.000 hektara najplodnije
vojvoðanske
zemlje, kao i kriminalnog investicionog fonda Ašmor sa Devièanskih
Ostrva, koji je kupovinom Karneksa dobio i 7.000 hektara oranica, pa i
još
nekih drugih lovaca u mutnom, postaje jasno da srpsku zemlju najèešæe kupuju špekulanti
koje poljoprivredna proizvodnja interesuje koliko i lanjski sneg. Zašto je došlo do
ovoga?
Naši
zadovoljni i malim
Zemljište je oduvek bilo zahvalna investicija. Promene u ceni nisu nagle,
skokovite, veæ
spore i predvidive. Onaj ko ulaže u obradivo zemljište može sa relativnom sigurnošæu da
predvidi promene vrednosti svoje investicije. Sa te strane, ulaganje u domaæe
poljoprivredno zemljište bio bi signal da investitori imaju poverenja u stabilnost
ove države.
Tako bi bilo da nije onog ali i jedne male sitnice, a to je baš cena po
kojoj je zemlja kupovana, kao što je navedeno na poèetku.
Iza celog ovog galimatijasa krije se u stvari najbezoènija pljaèka
najvrednijih resursa ove države.
Milan Prostran je sekretar Udruženja za
poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu u okviru
Privredne komore Srbije. Po njegovom mišljenju, Srbija nije najbolje vodila
pregovare o pretpristupnim uslovima sa Evropskom unijom, jer se obavezala da æe strancima
dozvoliti kupovinu obradivog zemljišta veæ èetiri
godine po stupanja na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, što æe reæi
najkasnije 2015. godine.
Hrvatska je, sa svoje strane, zatražila da joj se dozvoli primena
modela Poljske, po kome su stranci mogli da postanu vlasnici obradive zemlje
tek dvanaest godina po stupanju na snagu SSP-a.
Da bi mogli da nadgledaju i bolje usmeravaju trgovinu zemljištem, naše
zapadne komšije su osnovale u njihovoj javnosti dosta osporavanu vladinu agenciju
preko koje jedino može
da ide prodaja poljoprivrednog zemljišta. U Srbiji ovakve agencije za
sada, hvala Bogu, nema, jer bi se po našem starom obièaju ona
brzo pretvorila u organ partijskog podmirivanja i raskusuravanja, ali zato nema
ni pokušaja da se zaštitimo od navale svetskih špekulanata.
Hektar kvalitetne obradive zemlje na zapadu je i više nego
desetostruko skuplji nego kod nas. U Srbiji je nekakva proseèna cena po
hektaru izmeðu
tri do pet hiljada evra, kada se kupuje od privatnika, dok je cena hektara u
Italiji 50.000 evra, u Danskoj 60.000, a u Holandiji èak 75.000
evra.
Uz to se na zapadu dešava jedan fenomen: zemlja se ne obraðuje. Još su
prvobitne zajednice farmera znale da posle izvesnog vremena jedna parcela
prestaje da daje prinose i da je potrebno nekoliko godina poštedeti je dalje
obrade. Zemlji treba odmor.
Da bi se obnovio kvalitet obradive zemlje u EU su došli na ideju
da zemljoradnicima isplaæuju premije i u godinama kada se njihova zemlja
"odmara". Pošto trenutno ionako postoji ogroman višak hrane u EU,
njihovi veleposednici su na svojim njivama posejali travu i trenutno milioni
hektara najboljih oranica ne donose nikakve prinose.
U isto vreme, novac koji dobiju na osnovu premija za
"mirovanje" ti isti veleposednici bi da ulože u nekoj
drugoj državi,
onoj koja nije toliko razumna da svoje oranice povremeno iskljuèuje iz
procesa proizvodnje. Jedna od takvih nerazumnih zemalja je i Srbija, u kojoj je
zemljište,
uz sve navedeno, još i
- budzašto.
Krov
se kupuje zbog temelja
Srbiji susedna Maðarska je prilikom pregovora o ulasku u EU isposlovala
pravo da zadrži
zabranu prodaje poljoprivrednog zemljišta strancima punih sedam godina, što je skoro
dvostruko više
od onoga što
je udeljeno Srbiji. Tamo je hektar veæ dosegao cenu od najmanje 5.000
evra sa tendencijom daljeg rasta, i vlada u Budimpešti se trudi
da grejs period produži na deset godina.
Ideja onih pametnijih od srpske vlasti jeste da cena zemljišta raste od
momenta ulaska u Evropsku uniju, a ne od poèetka primene SSP-a, kako se zahvaljujuæi
briselskim jastrebovima raèuna vreme poštede. Ako bismo sada prodavali našu zemlju,
za hektar bismo dobili 3.000 evra, možda èak i manje. Ako saèekamo da
bar jedno tri godine budemo u EU, za isti taj hektar æemo da
dobijemo bar duplo više.
Problem je u tome, što sadašnji vlastodršci tada teško da æe biti na
slobodi, a kamo li na vlasti, pa im se žuri da preostale resurse kojima ova
zemlja raspolaže
rasprodaju što
je moguæe
pre.
Istovremeno su i tajkuni, posebno oni koji se ne bave poljoprivredom veæ èistim špekulacijama,
zainteresovani da je što je pre moguæe zemlju koju su plaæali 300
evra po hektaru prodaju strancima za bar tih bednih 3.000 evra i tako naprave
zaradu od hiljadu posto. Kada neko u svom posedu ima 10.000 hektara, a takvih
spahiluka ima veliki broj, i svestan je da koliko sutra to svoje imanje može strancima
da proda za trideset miliona evra, samo ako vlada donese odgovarajuæi zakon, on
je bez pogovora spreman da izdvoji i neko milionèe za
podmazivanje tamo gde škripi.
Raèunica
je, što
se toga tièe,
više
nego jednostavna i jasna.
Kupac domaæe
parcele, kao što
smo videli, nema nikakvih obaveza u pogledu proizvodnje ili održavanja
poseda. U Srbiji je na delu neoliberalizam koji vlasniku ostavlja božanska prava
da sa svojim imanjem raspolaže kako mu se prohte.
Uz poljoprivredno zemljište dolazi i ono industrijsko, koje je svojevremeno
prodavano zajedno sa proizvodnim halama. Kupovinom nekadašnjih
kombinata po smešnim
cenama, mnogi su ðuture
dobijali i stotine, pa i hiljade, hektara najatraktivnijeg zemljišta, koje im i
jeste bilo primarni cilj.
Zakonska regulativa koja je trebalo da kontroliše i
usmerava nove vlasnike privatizovane imovine, od samog poèetka je
imala previše
rupa. Konaèno,
uoèivši da su
privatizacioni kupci najviše zainteresovani za zemljište na kome se nalazi preduzeæe koje
kupuju, vlast je donela osporavani Zakon o konverziji, koji povlaðuje
interesima tajkuna uz istovremeno uvoðenje državnog
reketa.
Država
koja je pred bankrotom zahvaljujuæi svojim ranijim postupcima koji su
lièili
na ponašanje
pijanog milijardera, teško da je i imala neki drugi izbor. Tajkuni bi na
industrijskom ili poljoprivrednom zemljištu koje su kupili da zidaju nešto što im
treba, a vladi je preko potreban nov izvor za presahli budžet. Tako se
ministar Oliver Duliæ dosetio da izmisli uveæani namet za konverziju zemljišta u graðevinsko i
tako pokuša
da uèini
i da tajkuni budu na broju, a i da budžet bude sit.
Raèunica
mu nije prošla
iz samo jednog razloga: tajkuni su se ovde veæ navikli da sve dobijaju džabe. I
umesto da krene izgradnja, sada sve stoji i èeka se neko drugo vreme bez bremena
nameta na konverziju. Ovce su se razbežale, a vuk je i dalje gladan.
Kao privremeno rešenje, dok se ne pokrene skoro izumrli graðevinarski
sektor, vlada je smislila trgovinu na veliko obradivim zemljištem za koje
se ne plaæa
porez za konverziju. Osim toga, iz razlièitih domaæih i
fondova EU èak
mogu da se dobiju i lepe subvencije, pa bi tajkunima moglo da bude i isplativo
da uðu u
posao sa državom.
Vlast
vara i svoje
Hvala Bogu pa je bar u ovom segmentu EU na strani naroda u Srbiji, jer
njihova pravila nalažu
najmanje èetvorogodišnji
moratorijum na prodaju obradivog zemljišta strancima, inaèe bi naša vlada veæ u trenutku
potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju krenula u rasprodaju
obradivih površina.
Ovako æe
morati da saèeka
bar do 2015. godine.
Ovo, istina, samo usporava rasprodaju ono malo zemlje koje je još ostalo u
rukama države,
ali je ne spreèava.
Onaj ko ima dovoljno para zainteresovan je danas da kupi zemlju koju æe veæ za neku
godinu moæi
da proda po višestruko
uveæanoj
ceni. Jedini gubitnik u celoj transakciji je državni budžet, jer se
u ovom trenutku dobija daleko niža cena za zemljište u odnosu
na onu kada budemo ušli u EU, ili bar kada i strancima bude dozvoljena kupovina
srpskih teritorija.
Ako je neko ikada pomislio da može da bude toliko blizak vlastima da
one neæe
da ga prevare, taj je debelo nadrljao. Najskuplje obradivo zemljište koje je
kao takvo privatizovano bilo je ono duž trase kojom tek treba da proðe krak
autoputa Beograd - Novi Sad.
Bez obzira što
se na prvi pogled može uèiniti da su
tajkuni tu opet uæarili,
ipak mora da se primeti da su hektar na tom potezu plaæali i preko
hiljadu evra (umesto uobièajenih 300 do 500 evra), baš zbog toga jer
su ih privatizacioni prodavci ubeðivali kako je to odlièan posao,
jer po izgradnji autoputa zemljište može da bude prenamenjeno u
industrijsku zonu.
Pošto se tako slilo nekoliko miliona evra više u državnu kasu,
nego što
bi to bio sluèaj
da niko nije pominjao buduæu saobraæajnicu, ministar Duliæ je doneo zakon o dodatnom
oporezivanju konverzije i svi kupci su shvatili da na vrhu ovdašnje
kriminalne piramide stoji - vlast.
Sve bi ostalo samo kao obièna porodièna svaða da meðu
prevarenima nisu bile i neke kineske firme, koje su zemljište kupile
od posrednika i to ne da bi njime špekulisale, veæ da bi tu
napravile kargo-prostor za svoje sve brojnije prodavnice po Srbiji. U meðuvremenu je
izbio skandal i na meðunarodnom nivou, jer se ispostavilo da smo mi država koja
rado donosi zakone sa retroaktivnim važenjem.
Otima
ko i kako stigne
Iako stranci još uvek ne mogu na svoje ime da kupuju zemljište, oni
mogu da kupuju domaæa
preduzeæa
koja su vlasnici oranica. Tako se u red najveæih
latifundista Srbije veæ upisao hrvatski magnat Ivica Todoriæ, vlasnik,
izmeðu
ostalog, i lanca prodavnica Idea.
Preko razlièitih
preduzeæa u
svom vlasništvu,
kao i preko investicionih fondova koje direktno ili indirektno kontroliše, Ivica je
u postupku privatizacije za sebe u Srbiji veæ obezbedio Industriju smrznute
hrane Frikom, zrenjaninski Dijamant, PIK Sombor
i još ponešto, pa je uz ove poznate gigante napabirèio i preko
15.000 hektara obradive zemlje. Istini za volju, upuæeni tvrde
da se njegov spahiluk prostire na više od 20.000 hektara kada se dodaju
i ona preduzeæa
koja Todoriæ
kontroliše
iz senke.
U ovom trenutku, dakle, samo zemljište koje u Srbiji ima ovaj hrvatski
tajkun vredi 60 miliona evra, a ako se saèeka da postanemo punopravni èlan EU ono æe vredeti i
dvostruko više.
Za sve to isti Todoriæ nije platio ni deset miliona evra.
Obradivo zemljište je svuda u svetu društveni resurs od prvorazrednog znaèaja, zbog èega su i
same države
zainteresovane kako æe
njime da se upravlja, bez obzira što je u rukama privatnika.
Veæ je
reèeno
da je Hrvatska osnovala agenciju za posredovanje pri prodaji zemljišta, i
jedini naèin
da se novi vlasnik upiše u tamošnje zemljišne knjige jeste da ima potvrdu ove agencije.
Stav vlade u Zagrebu je da se na ovaj naèin štiti cena domaæeg zemljišta, jer
agencija kao centralni organ ima podatke o svim parcelama koje se nude na
prodaju, i može
na najbolji naèin
da ih kombinuje kako bi se na tržištu postigla najpovoljnija cena.
U Danskoj, zemlji koja živi od poljoprivrede, otišli su i korak dalje. Tamo je
prodaja obradive zemlje ogranièena samo na Dance i državljane petnaest starih èlanica
Evropske unije. Državljanin
Srbije u Danskoj, u najboljem sluèaju, može da kupi
vrt pored kuæe.
Zemljišni
maksimum za fizièko
lice limitiran je na 383 hektara, a svaki kupac mora u roku od šest meseci
da se prijavi da živi
na tom zemljištu
i da mu je to stalno mesto boravka, koje kao takvo ostaje najmanje još osam
godina. Osoba koja poželi da poseduje više od 30 hektara obradivog zemljišta, ili više od èetiri farme
nebitno koje velièine,
mora da ima i diplomu nekog danskog ili od danskog ministarstva priznatog
poljoprivrednog fakulteta.
U ovoj nordijskoj državi, èlanici Evropske unije, sve dozvole za trgovinu obradivim
zemljištem
izdaje vlada u Kopenhagenu.
I na najrazvijenijem zapadu, koji se kune u slobodu tržišta, postoje
ogranièenja
ko æe i
kako da kupi zemljište.
Jedino se mi u Srbiji prema tlu odnosimo kao amerièki
Indijanci, smatrajuæi
da zemlja pripada svima. Pa neka nam je, onda, otima ko i kako stigne.
Kome treba registracija
U Srbiji u ovom trenutku ima
871.000 registrovanih farmera, odnosno poljoprivrednih domaæinstava.
Bilo bi ih i više da država nije izmislila da registrovani moraju da plaæaju porez i
doprinose koji èesto prevazilaze subvencije koje zemljoradnici i stoèari
dobijaju od države, pa im se više isplati da ostanu neregistrovani.
U vlasništvu ovih farmera,
kao i velikih latifundista, nalazi se preko 3,5 miliona hektara obradivog
zemljišta.
Najveæi
procenat, odnosno šezdeset odsto vlasnika zemlje, ima posede do tri hektara velièine, dok
samo njih pola procenta ima posede preko dvadeset hektara.
Kad se sve svede na špekulaciju
Bez obzira na Zakon o
konverziji, ili èak uprkos njemu, mnoge parcele privatizovane kao zemljište jedne namene
i dalje mogu da se prenamenjuju. Srpski tajkuni ne bi bili ono što jesu
kada ne bi i tu našli rupu u zakonu.
Jedan od njihovih trikova je
odlazak preduzeæa u steèaj. Kroz steèajni postupak se, zatim, pokušava sa prodajom nekretnina po
najpovoljnijoj moguæoj ceni kako bi se namirili svi poverioci, pa Ministarstvo prostornog
planiranja, htelo ili ne, izdaje dozvole za prenamenu zemljišta.
Poverioci su, najèešæe,
kompanije povezane sa vlasnikom bankrotiranog preduzeæa, pa se
novac tako njemu sliva u džepove.
Postoji i drugi model, koji
se granièi sa kriviènim delom prevare, a za kojim je, meðu ostalima, posegla i subotièka Fidelinka.
Ovo preuzeæe je
svojevremeno kupio Mineco,
kompanija na lošem glasu, èija je primarna delatnost bilo rudarstvo. Od samog poèetka se
znalo da vlasnik Mineca Dimitrije Miki Aksentijeviæ nema nameru da nastavlja osnovnu
delatnost ovog kombinata sa hiljadama hektara najbolje vojvoðanske
zemlje.
Novi vlasnik je u meðuvremenu
podizao kredite gde je stigao, a kao zalog je polagao pokretnu i nepokretnu
imovinu Fidelinke, pri èemu je obradiva zemlja procenjvana po tržišnoj, a ne po vrednosti za koju je
kupljena.
Kada je veæinski
vlasnik prestao sa otplatom dugova, poverioci su zatražili
prinudnu naplatu na osnovu založnih ugovora koje su imali. Tada su sa žaljenjem utvrdili da je sve bio obièan balon od
sapunice. Ne samo što je, primera radi, nestalo nekoliko hiljada tona pšenice koje je Fidelinka
kao zalog kredita držala u silosima, veæ su nestali i sami silosi!
Na precenjenoj vrednosti
zemljišta ostala je da sedi AIK banka kao najveæi
poverilac, koja æe sada pokušati da izmozga naèin kako da ovo obradivo zemljište prenameni u graðevinsko i
tako izvuèe bar deo novca koji je poverila Aksentijeviæu. U meðuvremenu je
steèajni
upravnik najavio i obustavu proizvodnje u Fidelinka pekari, pa æe tako
Subotièani
ostati bez 45.000 vekni hleba dnevno, koliko im je isporuèivalo ovo
preduzeæe.
I neke države su manje
Da površine pod obradivim
zemljištem koje poseduju novopeèeni latifundisti, pogotovo oni strani, nisu
beznaèajne, govore i ukupne površine nekih od evropskih država
(Andora 46800 ha
Vatikan 44 ha
Lihtenštajn 16000 ha
Malta 31600 ha
Monako 195 ha
San Marino 6100 ha)
ili evropskih zavisnih
tertitorija
(Akrotiri i Dhekelia
(britanski posedi na Kipru) 25400 ha
Gibraltar (britanski posed u Španiji) 680 ha
Guernsey (britanski posed) 7800 ha
Ostrvo Man (britanski posed) 57200 ha
Jersey (britanski posed) 11600 ha
Jan Mayen (norveški posed) 37300 ha)