Milojevićeve
strane
GSP Beograd: kad vozač ne želi da ubija putnike
Ovaj Miško neće da vozi
GSP je krenuo u rigoroznu
naplatu kazni za vožnju bez karte, a da pri tom ne obezbeđuje ni tehnički
ispravna vozila. Slučaj vozača Milivoja Crnjanina pokazuje da rukovodstvo
očekuje da se voze i autobusi sa neispravnim kočnicama
Igor Milanović
Gradsko saobraćajno preduzeće Beograda svakodnevno na
ulice izvede 943 vozila, od toga 696 autobusa, 97 trolejbusa i 115 tramvaja.
Statistika pokazuje i da 183 vozila imaju klima uređaje, a da se klimom oprema
još 173 autobusa.
Ono što ne govori zvanična statistika ovog javnog
preduzeća, na čijem čelu je Mileta Radojević, kadar Demokratske stranke,
jeste druga strana medalje.
Milivoj Crnjanin u
GSP-u kao vozač radi već više od decenije. Do penzije mu je ostalo još svega
pet godina, ali zlovoljom svog direktora spava u automobilu parkiranom ispred
ulaza u preduzeće u kome je zaposlen.
Milivoj je celog svog života profesionalni vozač i svoj
posao shvata ozbiljno, isuviše ozbiljno za ukus rukovodilaca GSP-a. Milivoj
poznaje i propise i, štaviše, primenjuje ih.
U Pravilniku o obavezama saobraćajnog osoblja u Gradskom
saobraćajnom preduzeću Beograd u članu 26. između ostalog piše: "Vozač ne
sme da učestvuje u javnom saobraćaju sa tehnički neispravnim vozilom...."
Pošto shvata da u svojim rukama drži ne samo svoj, već i
živote putnika i ostalih učesnika u saobraćaju, Milivoj uporno insistira na
tome da mu se za vožnju daju samo tehnički ispravna vozila. A to smeta onima
koji bi, umesto da rezervne delove troše na vozni park GSP-a, njih radije prodali u privatnoj režiji. I za sopstvenu korist.
Svaki put kada odbije da sedne za volan tehnički
neispravnog autobusa Milivoj mora da piše izjavu. Takvih izjava se tokom godina
nakupila čitava gomila.
Gotovo da je neverovatan jedan dokument iz 2005. godine.
Radi se o putnom nalogu 447253 od 21. marta 2005, u kome odgovorni radnik
Sektora održavanja pogona GSP na Novom Beogradu konstatuje da autobus pri
kočenju vuče ulevo. Znači, kočnice su neispravne. Putni nalog je overen pečatom
dispečera Šćepanovića.
Umesto da naloži
otklanjanje kvara, tadašnji direktor Pogona Novi Beograd vozaču Milivoju izdaje
pismeno uputstvo na pomenutom putnom nalogu: "Voziti polakše". Sledi i direktorov
potpis.
Umesto da preuzme vožnju, Milivoj na putnom nalogu upisuje: "Neka vozi direktor tako"
i popunjava još jednu u nizu izjava zašto neće da vozi tehnički neispravna
vozila.
Pomenuti primer nije jedini koji pokazuje sa kakvom
bezobzirnošću poslovodstvo GSP-a postupa prema svojim putnicima i ostalim
građanima Beograda. Ni ostali vozači, ne samo Milivoj, nisu spremni da
upravljaju vozilima koja ugrožavaju bezbednost saobraćaja, pa su i oni izloženi
progonima i maltretiranju.
Milivoj ne živi u Beogradu, već svakog jutra mora 100
kilometara da putuje na posao i da isto toliko pređe vraćajući se iz smene
kući. Kada je svojim insistiranjem da mu se uvek da tehnički ispravan autobus
dosadio aktuelnom direktoru Pogona Novi Beograd Milanu Pejčiću, ovaj ga
je jednostavno prerasporedio da radi smenu iz dva dela.
Tako Milivoj prvi deo smene počinje u rano jutro, zatim
od podneva odmara, da bi drugi deo završio kasno uveče. Zbog ovakvog načina
rada, on jednostavno nema vremena da ode do kuće i vidi porodicu. Kada bi to i
činio, Milivoj bi dnevno samo za putne troškove morao da daje tri hiljade dinara, a dnevnica mu je tek hiljadu dinara.
Pošto mu GSP nije obezbedio nikakav smeštaj u Beogradu,
čak ni krevet u samačkom domu, Milivoj noćiva u svom automobilu, parkiranom na
ulazu u Pogon.
Tako u beogradskom Gradskom saobraćajnom preduzeću
prolaze oni koji direktorima i šefovima onemogućavaju da se bogate iznošenjem
rezervnih delova iz radionica, umesto da iste koriste za popravku vozila.